Književne novine

71 | 4

LST

las DOMA

~. MARKS I REVOLUCIJA

NA KORČULI je 14. avgusta 1968. godine otpočelo peto međunarodno zasedanje Korčulanske letnje škole. O5 simpozijum posvećen je temi »Marks i revolucija«, a svoje referate prijavili su mnogi domaći i inostrani hilozofi, sociolozi, politikolozi i pravni teoretičari. Erih From pročitaće referat »Marksistički pogled na savremenu situaciju u svetu«, Ljubo Tadić govoriće na temu »Socijalistička revolucija i politička vlast«, Ernst Fišer drži predavanje koje mosi naslov »Uz poJam revolucije«. Jirgen Habermas (>Neki uslovi strukturalnih promena postkapitalističkog privrednog sistema«), Mihailo Marković (»Istorijska mogućnost revolucije«), Milan Kangr(»Marksovo shvatanje revolucije«) ı T. Botmor (»Revolucionarne tradicije i izgledi za socijalizam«) obuhvatiće čilav niz aktueMmih problema marksističke teorije revolucije. Sa jnteresovanjem očekuju se izlaganja Herberta Markuzea i Kostasa Akselosa. Posebnu pažnju privlači i Karel Kosik koji govori »O revoluciji i tehnici«. . Pored niza predavanja predviđa se i održavanje četiri diskusiona sastamnka. U diskusiji u kojoi će centralno mesto biti dato Marksu kao misliocu revolucije učestvovaće Ernst Bloh, Božidar Debeniak, Lubomir Sokor, Ivan Varga, Aldo Zanardo i Miladin Životić. Istorija i revolucija« je drugi diskusioni sastanak koji, i po broiu priiav·-hijeni}h, učesnika i po temi, može da izaove zanimljive razgovore i samim lim budi nesumnjivo interesovanje, · Za Teč su se prijavili Nikolae Belu, Rudolf Berlinger, Eugen Fink, Vladimir Filipović, Mihael Landman, Arnold Kinzli i Vanja Sutlić. Robert Koen, Mihajlo Đur:ć, Osip Flethajm, Hauard Parsons, Zaga Pešić Golubović ı Alfred šen-Retel razgovaraće o naučno-tehničkom progresu i humanizmu, dok će ćetvrti diskusioni sastanak biti ve· zan za problem socijalističke revolu. cije u savremenom svetu. TI tu lista govornika nagoveštava zanimljivc razgovore. Za reč su se između ostalih prijavili Noman Birmbaum, Lisjem Goldman, Danko Grlić, Mladen ČaldaTović, Serž Male, Vojin Milić, Peter Luds, Julijus Strinka i Zador Tordai. Ostali polaznici škole su V. L. Alem, Juraj Bober, Franc Cengle, Helena Filova, Džon Herc, Majkl Hodžiz, Božo Jakšić, Hajnc Lubač, Nikolasu Lopkovič, Džon Leš, Kaj Nilsen, Milan Mirić, Dragoljub Mićunović, Gajo Petrović, Dušan Pirjavec, Vlado Premec, Zvonko Posavec, Arif Tanović i lTauard Volp. Očekujc se dolazak još nekolicine poznatih evropskih filozofa i

Merko % Pa 1ucžh 06 , evsr Reve | si

ZA KNJIŽEVNOST UMETNOST | DRUŠTVENA PITANJA

8045. =—

List

PO ZAVRŠETKU pulskih svečanosti,

sve ono što se” dogodilo u toku osam festivalskih dana, ostaje sa-

mo kao deo istorije ove smotre koja je ove godine zabeležila svoju petnaestu, jubilarnu godišnjicu u monumentalnoj Vuspazijanovoj areni poprištu na kome sc ubiraju lovorovi venci pobede. zajedno sa gorčinama poraza, svode se rezultati pravih i lažnih ambicija, i određuju svojstva i kvaliteti jedne proizvodne godine, Iz kratke vremenske distance koja nas deli od. završnog čina zatvaranja XV-og festivala, zaista je teško odrc-

ANGAŽOVANOST TI INTEGRACIJA

IZ IZUZETNO ZANIMLJIVOG i vešto pisanog eseja Alberta Moyavije, koji časopis »Nuovi Argomenti« iji jc on urednik donosi na uvodnom mestu, prevodimo nekoliko odlomaka: »Ponovo se poteže pitanje angažovanosti kao prc dvadeset godina. To pitamje se, i sada kao i onda, tiče prvenstveno umetnika a posebno pisaca. Ali oni koji ga postavljaju ne vode računa o tome da postojc tri različite vrste amgažovanosti za tri kategorije ličnosti. Od umetnika se traži dvostruko angažovanje, kao građanina i kao umetnika. Od onih koji nisu umetnici (rad-

Radomir SMILJANIĆ

diti u čemu se ovogodišnji festival razlikuje od prethodnih: da li je Delnaesta Pula korak unapred ili una-

zad i da li je ovo godina potvrđivanja / simptom”

prošlogodišnjeg uspona ili slagnacije u već skoro ritmičkom ciklusu spaenjivanja_dobrih i 1oših~lestivalskih godina?

Uobičajeno je da se svojstva i kvaliteti jednog festivala kvalifikuju na osnovu svih · filmova prikazanih u zvaničnoj konkurenciji: ove godine, međutim, skloni smo da ih merimo na osnovu dela omih autora koji su

nici, seljaci, razni profesionaloi) zahteva se samo jedno angažovanje, angažovanje građanina. I na kraju od profesionalnih političara ne traži se nikakvo angažovanje jer je anmgažovanje deo njihove profesije, odnosno sama njihova profesija. Zahtevati angažovanost od političara je kao zahtevati hrabrost od vojnika,ili veru: u Boga od sveštenika: bezmalo tautologija. | i Zašto se od prađanina koji nije mi umetnik mi političar zahteva samo jedna angažovanost, angažovanost građanina? Jer, ma kakvi napori se činili u fom smislu, ne može se dati politička boja radnim tehnikama... ADpsurdno je reći: »Angažovana lekarska poseta«; ili: »angažovano gajenje Dpi-

najzaslužniji za prodor koji je jugoslovenski film, u jednom globalnom naletu, izvršio u međunarodnim razmerama. Zato je žiri ovogodišnjeg festivala — to smo dužni da konstatujemo — pre svega nastojao da sagle„da kvalitete onih filmova. čiji su koreni i podsticaj u Rkritičkoj svesti njihovih autora i čija je pažnja Uusmerena ka socijalnim i egzistencijalnim problemima našeg društva, pa je, stoga, zanemario sve one konfekcijske i zastarele oblike filmskog mišljenja koji su nam dugi niz godina onemogućavali ravnopravnu i časnu

lića«; ili: »angažovana proizvodnja pivskih flaša«; upravo se u kontrastu između apolitičnog karaktera ovih aktivnosti i pokušaja da se poliiziraju otkriva rezonovanje tofalitarista. Međutim, u slučaju umetnika apsurdnost polittizacije je manje vidljiva jer umetnost izgleda angažovama kad god se bavi politikom. Kažemo:' izgleda, jer u isfini politika je za umetnost isto što i bilo·koji drugi predmet... Otkuda međutim dolazi pojava da se i političar, smatra “ angažovanim, čak jednim stvarno angažovamim?... Ta iluzija predstavlja zaostatak iz romantičnih epoha u kojima je politika počela da se formira kao profesija, a da oni koji su se njom bavili!nisu toga bili svesni. U početku je politički

sociologa,

Rekli smo da su vrednosti pscudokultuc

' ponude i potražnje na

U RAZMATRANJU materijalnog položaja kulture u društvu, posebno u uslovima sistema društvenog samoupravljanja, odmah sec naicću dva pitanja. Da li kulturu tretirati kao i sve druge oblasti ljudskih. delatnosti u društvu, ili joj, kao speciličnoj „oblasti aktivnosti i potreba, obezbediti povlašćeni položai u odnosu na sve ostale delatnosti, pomagati Jc sredstvima fondova zajednice bez obzira na tržišni efekat njenih dobara, njenih vrednosti.

U sadašnjem tremutku, u trenutku 'pojačanih opštedruštvenih i pojedinačnih napora. za sprovođenje reforme uslova ı načina privređivanja, sa svim implikacijama OVO poduhvata na društvene odnose kod nas, ova, pitanja šĆ 74 stavljaju još zaoštrenijc. Govori se O tomc daa je kultura specifična oblast ljudskih delatnosti i da je usled te njene specifičnosti nemoguće jednim potezom rešavati pitanja NMJCHOŽ materijalnog i društvenog položaja. Ta njena posebnost izražava se u više vidova i dejstav a u odnosu na društvo i pojedinca, u odnosu_na društvenu, na ekonomsku, na tržišnu politiku.

Na prvi pogled reklo bi se da je kultura,

kao specifična oblast ljudskih delatnosti, izval

usmerenosti najznačajnijih „napora društva i pojedinaca ka cilju maksimalne, razvijenosii proizvodnih snaga i samoupravnih društveni! odnosa, pošto njena delatnost, rezultati njenoga rada najčešće ne korespondiraju u „dovolioj meri (moglo bi se reci u dovoljno vidljivoj meri) sa ekonomskim računom, sa zakonom

tržištu, sa principima nagrađivanja prema radu i sl. Vrednosti kulture, njene autentične vrednosti afirmišu sc najčešće tek vremenom — One Seč dakle potvr-

„Jugoslovem-

sko trziste K&ullturmih vrednosti

đuju svojom trajnošću. Kultura stvara isključivo vrhunski kvalitet, dok pseudokulturnce vrednosti upravo svojim kvantitetom, svojom većom rasprostranjenošću na fržištu postižu šire dejstvo na potrošače. One su pristupaćčnije i zbog toga što su usled svoje rasprostranjenosti i jeftinije, Pseadokulturme vrednosti jeftiniic su, ako bismo problem pogledali ćisto sa ckonomske strane, i zbog toga jer u najvećem broju slučajeva u procesu rada ne iziskulu od svojih stvaralaca nikakve veće naporc, nastaju brže, lapodnije za onoga ko ih proizvodi. Autentična dela kulture plod su po pravilu strpljivog, sporog i upornog rada, koji karakterišu između ostalog i bezbrojna uvek nova i

nova Ispitivanja i proveravanja onoga ma čemu ~

se radi. Pa bi stoga možda umesno bilo postaviti pitanje: da li nagrađivanje prema učinku u kulturi vršiti na osnovu merenja OVOF i Ovakvog rada, ili se jednostavno u duhtt ekononiskog automatizma ograničiti jednostavno ma rezultate tržišta? . |

rasprostranjenije, a u jednom širokom 'opredeljivanju potrošača dolazi i do toga da i roba slabijeg kvaliteta (čitaj: neautentična dobra kulture) nadoknadi manjkavost tog svojstva onim drugim svojim svojstvom — kvantitetom. Bacivši obilje svojih proizvoda na tržište, pseudokultura ih podešava platežnoj: moći i trenutnom ukusu potrošača. S druge stranc, »{ir-

· žište knjiga (recimo — RS) i tržište proizvoda

koji zadovoljavaju osnovne bio-fiziološke potrebe (jelo, piće, odeća, stan i sl. — podvukao R. Smiljanić) ne podležu istim oscilacijama i istom ritmu potreba, pogotovu kada imamo u vidu nedovoljnu kulturnu razvijenost, odnosno neujednačenost u kultumom razvoju naše sredine. Mi još nismo kulturu učinili sastavnim delom niti naših svakodnevnih navika niti naših tehnoloških proizvodnih procesa u onoj meri u kojoj to stvarno zahteva onaj stepen produktivnosti i Žživotnop standarda. kome teži savremeni progres*). U momentu pojave na tržištu, autentične vrednosti kulture trpe pritisak kiča i dobara za zadovoljenje osnovnih bio-fizioloških potreba, naročito onda ako se njihovo javljanje odvija u uslovima zaostalije sredine, u uslovima još nedovoljno razvijenih proizvodnih snaga i društvenih odnosa.

Istorijski razvitak kod nas se do sada naijčešće svodio na zadobijanje najpre nacionalnih ·

*) Zoran Gluščević: »Naša knjiga na ćepenku«, POLITIKA, 2. X 19%5.

Nastavak na 8.- strani

Godina XX Nova serija Broj 334 BEOGRAD, 17. AVGUST 1968.

izlazi svake druge subote ·

Cena primerku 50 para (50 dinara)

borbu na međunarodnim filmskim pozornicama. U tom smislu, XV feslival nije izneverio metodološki koncept prethodne godine: favorizacjja golog života i snažna opsednutost autora dokumentamom žŽivotnom žgađom, nastavak je, u nešto skromnijem obliku, one linije koju su prošle godine zacrtali A. Petrović, Ž. Pavlović, D. Makavejev, Đ. Kadijević i drugi.

Politika autorske kinematografije potencirala je mnoge individualne razlike među našim rediteljima i zato je možda ta oštra estetska diferencijacija jedno od majbitnijih obeležja ovoga festivala. Sa druge strane, za ovaj festival ic takođe karakteristično da pojedini autori sa uspehom nastavljaju limiju razbijanja dogmalskih, doktrinarnih predstava o čoveku, i to je najvidljivije u filmovima »Kad budem mrtav i beo« Živojina Pavlovića i »Pohod« Đorđa Kađijevića. Iza surovog naturalizma ovih filmova i bukvalnih fabula čiji su glavni protagonisti tipični anmtiheroji, naziremo čitav splet značenja u kojima je, u svakom” ponaosob, 7Zgušnuta po jedna strana čovekove egzistencijalne·' drame uopšte. Tako se u Kadijevićevom filmu susrećemo sa likom tipičnog antiheroja koji kroz vihor raine vetrometinc prolazi ne ra7dvajajući se od svog teleta, i, ako DOkušamo da sumiramo njegovu čudnu odiseju, ona deluje kao priča o čovekovom potucanju od kolevke pa do groba, u kome ga istorija i sudbina nemilosrdno izručuju u susret slučainostima. Od onog trenutka kada'riČu u koioj čovek sve ogorčćnijč, želi đa zadrži tele, iako postaie sve očipledniie da će pa na kraiu izgubiti, pokušamo da shvatimo kao napor režije da svaki detali radnie bude u isti mah i konkretan podatak koji pomera unapred fabulu, i neka vrsta apstraktnog simbola. odmah nam biva sve jasno: čovekoyu borbu za OČUvanje teleta primorani smo da shBvatimo kao potvrdu njegove ljudskosti, i neku vrstu inata i olpora skoro sudbinskom fatomu koji oodrazumeva neminovan gubitak svega onoga što nripada čoveku u niegovom kratkom životu pod zvezdama.

Nastavak na 9. strani

čovek bio istovremeno i nešto drugo: plemić, vojnik, sveštenik, trgovac itd. Za njega je baviti se politikom zaista značilo angažovati se. Ali danas je političar specijalista i gleda sebe kao profesionalca, podjednako kao vojnik ili sveštenik. Za njega je angažovanje pitanje kanijere...

Političari se najčešće malo razumeju u umetnost. Sama činjenica da zahtevaju 'Angažovanu umefmost pokazuje da se ne razumeju u umetnost. Reći će se: religiozna umetnost, uvek i svugde, bila je korisna. Da; ali pilanje se me postavlja na taj način. Umetnici koji su stvarali umetnost korisna religiji nisu namerno stvarali korisnu umetnost. Ni oni koji su tu umetnost naručivali nisu mislili o koristi. Svi zajedno pripadali su jednom društvu u kome korist nije bila odlučujući elemenat ... Ali umetnost Staljinovog doba bila je ružna jer je bila nekoris-

ma: upravo činjenica da je to društvo

zahtevalo angažovanu umetnost, takozvani socijalistički realizam, pokazuje da ono mije osećalo potrebu za umetmošću, a upravo zato pronašlo je jedan mačin (socrealizam) da se zavara kako oseća tu potrebu... Umetnost

. je prirodni neprijateli politike, jedimi

pravi neprijatelj. Kao što je apsolutno meprijatelj relativnog; večito privreme nog, „transcendemtalno · „kontingentnog... Angažovanost i neangažovamost, kako mi te reči upotrebliavamo, su sinonimi za integraciju... Zapravo stu proizvod jezika levice koji je prodro ı ma desnicu i dokazuju vitalnost levice u odnosu na sklerotičnost desnice. Ali to je sve... Društvo levice je društvo u ODpoziciji: to jest, mada je u suštini realno postojeće društvo, ono se predstavlja samo kao projekt jednog budućeg, idealnog, utopističkog društva... Umetnik koji se integriše u društvo levice, dakle angažovani umetnik, treba da daje stvarne ustupke u zamenu za buduće prednosti koje, logikom stvari, neće moći dobiti... IT ne samo da neće dobiti ono šio mu je obećano kada se angažovao, nego će biti pri-

„muđen da se ponovo angažuje, samo

ovaj put nc u korist opozicione grupe nego u korist države... Šta se međutim događa sa umetnikom koji se amgažule ma strani desnice, to jest inle-

7 griše u desmici? On će u naknadu za

Nastavak na 2, strani