Književne novine
KNJIŽEVNE NOVINE
intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju interv
Interv Jurij ijedan
· NOVA maja
u demokratizaciji socijalizma
\
KAKO OBJAŠNJAVATE mogućnost, ili, bolje, sada već svršenu činjenicu sovjetske agresije na socijalističku Čehoslovačku i pored otrežnjuju'ih iskustava. međunarodnog radničkog pokreta, na primer Jugoslavije 1948. i Mađarske 1956? Da li se taj impenriJalizam na spoljnom planu može objlasniti (jedino) „etatizmom na unutrašnjem planu? Nije li, naposletku, sudbina Čehoslovačke istina o sucćdbini sovjetske revolucije?
MISLIM DA SE teško može povoriti O tome da se Komunistićka partiju Sovjetskog Saveza poučila posle siluac)je, u koju jc, njenom zaslugom ili barem zaslugom mjenop vođstva, dospeo međunarodni revolucionarni pokret 1948. i 1956. godine, kada su grubom intervencijom u unutrašnje stvari Jugoslavije i Mađarske, koja je rešila krizu etatističkog slaljinskog socijalizma kao unutrašnju krizu jednog: društva, proširili tu krizu na čibav revolucionarni pokret. Izlazi da imperijalističko agresivno istupanje prema Jugoslaviji, Mađarskoj, a sada i Čehoslovačkoj, nije ništa drugo do spoljašnji izraz društvemop sistema nazvanog etatistički socijalizam. Izraz sjstema koji u svojoj osnovi mije sposoban da se pouči, jer je to zatVoren sistem, koji se izoluje od svepa progresivnog u svetu (u relativnom smislu reči), sistem, koji u svojim oshovama me sadrži mogucnosfi vlastitog samosavlađivanja, ı čemu mu »pomaže« i njegov položaj velesils u svetu. U tom smislu, agresivna intervemcija Sovjetskog Saveza protiv Čehoslovačke nimalo ne iznenađuje. Nas le dvadesetopodišnje dskustvo u izgradnji socijalizma temeljno uber/ilo da sadašnji model sovjetskog socijalizma ne odgovara našem društvu. Dugo nam je trebalo da dođemo do toga a mmogi ljudi su za to iskustvo skupo platili. Uprkos tome što nam je u teoriji to bilo više ili manje jasno, već odavno — a u znafnoj meri su tome doprineli upravo jugoslovenski filozofi — počeli su i kod nas da traže nove konkretne mere drugačileg socijalizma od sovjetskog. Uspešno fražemje dovelo nas je do ubeđcnja da tom socijalizmu nedostaju osnovni humanistički i građamski eclementi kao što je sloboda reči, sloboda okupljanja i drugo; da je faj socijalizam „promenio čoveka u bezdušnog izvršioca volje pojedimca, slučajne grupe koja Je u svojim mikama držaJa svu vlast. A. kada je celo naše društvo januara pošlo tim putem i Dpočelo. da u narednim mesecima realizuje program, koji je vodio demokratskom socijalizmu, jasno je da se sa tim mije moglo složiti vođstvo sovjetskog društva, pošto sc tim počelo, opet i u mnogome temeljnije nego ranije, Olkrivati pravo lice sovjetskog socijalizma. Poslenii deo tog pitania zaslužio bi dublju. feoreteku pažnju. Uktatko-. se ipak može istaci da. je oktobarska revolucija kao aplikacija Marksove teorije revolucije u konkretnim uslovima imala svoj smisao i svoje obrazloženje. Istina, bila je samo početna faza u samorealizaciji ČOveka na putu ka stvaranju humanističkog društva, tako kako je o tome razmišljao Marks i njegovi prethodnici. Ta faza ipak je bila zaustavljena u daljem razvoju sovjetske revolucije zaslugom Staljina, i u krajnjim rezultatima se okrenula protiv same sebe. Priličnu ulogu tu igra situacija Što narodi, koji su učestvovali u toj revoluciji nisu prošli buržoasku demokratuiju koja je, uprkos tome što je bila buržoaska, bila demokratija (a u Čehoslovačkoj na visokom nivou), u tom sm'slu što je sadržavala mnoge elemente · proklamovane francuskom revolucijom, sadržane i u savremenom projektu humanističkog društva.
ŠTA MISLITE o fenomenu sve veće privatizacije vlasti u #socijalistčkini zemliama, u kojima ?po-
litččka vrhuška i političke grupe donose, sasvim arbitrarno, sudbonosne političke odluke, pri čemu pokret, na čijem čelu se nalaze, služi kao puki manipulativni materijal u iransmislji i realizaciji tih odluka?
AKO POLITIČKA VLAST u socijalističkoj državi samovoljno odlučuje o sudb nskim pitanjima pokreta, dovešće narod te zemlie tamo kuda ih je u Čehoslovačkoj doveo Novotni i mjegov birokratski državni i partijski aparat, tamo kuda su ga doveli svojim
agresivnim · upadom u našu zemlju rukovodioci komunističke partije
SSSR. Vođstvo naše partije, na čelu sa Dubčekom, pre svega u Akcionom programu ispoljilo je napor da okonca manipulaciju pokreta:i da ispolji njegove stvarne želje i potrebe. U. toku vremena se ta tačka programa svc više ispunjavala konkretnim delima, što se odrazilo u tome da je Dubčekovo vođstvo za sedam meseci steklo takvu podršku naroda kakvu kod nas nije imao miko u istoriji. Došlo je do toga i uprkos tomc što se Partija za vreme vođstva Novotnog diskreditovala i izgubila poverenje .širokih slojev.
IZGLEDA DA SAMO iskustvo opravdava i „neprekidno dverifikuje onu Geteovu misao — da je svako iskustvo (pa i ono istorijsko) uvek novo. Šta bi, s onu stranu svakog pesimizma i optimizma, revolucionarni pokret morao, posle ovih ·događaja, da izvuče kao pouku?
SVAKO NOVO iskuSLVO, | istorijsko, moŽc u sebi sadržati nešto iz prethodnog iskustva, ali bezuslovno sadrži mnogo novog. Događaji u Mađarskoj iz 1956. i događaji u Čehoslovačkoj iz OvVcC ZgOdine imaju naravno neke zajedničke momente, ali u našem procesu demokratizacije ima primcipiJelno još više novog, što zahteva samostalno uopštavanje. Ako su j dozvoljene analogije, one ipak ne pogađaju suštimu stvari. Na drugoj strani, to ne znači da se Sovjetski Savez mije mogao PoliČili na jugoslovemskom slučaju 1948. i mađarskom 195, O tome sam ipak već govorio. Jedma je stvar
moći se PpOoU-
Nastavak sa 2.
slrane Rajskoj Ptici«), Marijana Matkovića (»Ranjena · plica«), „Mirka Božića (»Pravednik«),' Đorđa Lebovića (»Haleluja«), Jovana Hristića (»Savonarola i njegovi prijatelji) i Velimira Lukića (»Dugi život kralja Osvalda«). Antologija savrememe srpske i hrvatske drame izdana je u·mađarskom prevodu pod naslovom »Ranjena Pptica«, u firažu od 3.400 primeraka.
MARKS KAO MISLILAC REVOLUCIJE
(Peto zasedanje Korčulanske letnje
skole) DA BI SE MARKSOVA epohalna misao istinski razumela bilo je izgleda potrebno da se ona najpre ,kompromituje u praksi, da bude pre prihvaćena (i osakaćena) nego shvaćena i obogaćena. Stoga Marks nije, više samo — svest nego ı rđava savest na-
še epohe. Danas je, to je više nego o-,
čigledno, prepunjena korpa razloga
zbog kojih bi se Marks, kad bi čuda ~
bilo, i da to začuđujuće blagovremeno nije učinio za Života, morao odreĆći »marksizma« i »revolucionarnog pokreta« koji u njegovo ime »nasilno „usrećuje« (Engelsov izraz) i,urecđuje druge pokrete i nacije. U svetiu tog i uopšte istorijskog iskustva „i sazaanja gotovo da je prihvatljiva Markuzeova ideja o inadekvajmosti
tradicionalnog: pojma humanizma, i- .
deja da se on izbaci iz upotrebe, ili još bolje, iz zloupotrebe, ,jer je tokom
islorije služio i još služi kao »zaštit- ,
. Je: Na tom
hteti se poučiti, a još je drugačije poelaziti samo od vlastitih interesa — što je za” velesilu naročito karakteristično — i proklamovati svoj interes: za interes recimo celog revolucionarmog pokreta, dok u konačnim, rezultatima | tom pokretu sve .to škodi. Mislim da to što je celome svetu prikazao Sovjetski Savez nema, niti može imati, išta zajedničkog s marksizmom, pa ma ko ga.tumačio. Barem u jednoj stvari me. Marks je, pre svega, smatrao jednim od osnovnih polaznih tački dalje revolucionarne promene društva vlastilo istorijsko iskustvo i ma vlasfitu praksu aplikovano iskustvo drugih. Svetski revolucionami pokret veoma je stradao 1948. i 1956. godine. Sada Je
čiti, druga
situacija utoliko gora što se staljinistički etatistički socijalizam demaskirao potpuno. Možemo se samo nadati nije potpuno deskriditovao
da time
u koji objavljujemo u-ovom boju dao le našem saradniku Dobroslavu
ber, koli je učestvovao u ovogodišnjem radu Korčulanske letnje škole, || od apo ja slovačkih filozofa. Objavio je čitav miz knjiga, rasprava elektronike, filozofile i sociologije. Član je međunarodne redakcije »Praxi i nalazi se na radu u Filozofskom institutu Slovačke akademije mauka u Bratislavi, čiji je član.
«, a u svojoi d
oretesaAı ~
stvarni demokratski socijalizam Pprema kome je naše društvo tako uspešno krenulo. a
RECITE NAM da li je za ovo kratko vreme demokratizacije čehoslovačkog društva. došlo do konvergencije i relativnog saglasja u idejama inteligencije i politike?
NAŠA INTELIGENCIJA je u toku mnogih godina izvojevala nove misli, često po cenu velikih žrtava i stradanja. U osnovi, pripremala je teren za sve to što je došlo u januaru i docnije. Kada je došao dugo očekivani čas, iskoristila je priliku, koju joj je Dpružila data istorijska stvarnost, ispoljivši veliki napor za konkretnu realizaciju svega progresivnog u čehoslovačkim uslovima. Zahvaljujući mudroj politici Dubčekovog vođstva, naša partija je dotad neiskorišćene ili prig:sene sposobmosti- naše, inteligencijc počela u najvećoj meri da 'kovisti. Naša inteligencija je istupila pred svoj narod od koga je potekla, ı on ju Je shvatio i podržao. Istina, treba to shvatiti u celoj složenosti kao proces u kome su'se nove misli izvojevale u svakidašnjoj diskusiji i ogorčemoj borbi sa zastaFelim vođama partije birokratskog sistema i sa konzervativcima koji se nisu lako odricali svojih pozicija. I treba još istaći i 1o da se taj proces nije završio. Inteligencija u Čehoslovačkoj je konačno stekla priliku i'tu priliku temeljito upotrebljava u korist čitavog društva. Ostala je ipak i dalje kritička prema svemu, oslanjajući se'na praksu, koju svaka napredna inteligencija u teoriji i Uumetnosti mora imati u viđu u ime progresa celog društva, |
NEMA: DEMOKRATIJE..BEZ SLOBODE ŠTAMPE, '
ni zmak« nečuvenih zločina i nasilja.
Sa ovog stanovišta duboko je opravdano Markuzevo plemenito nezado-
voljstvo ovim. pojmom, u odnosu na. stvarnost, temeljno izblamiranim, ali
ne u odnosu na utopiju, na realnomogućni utopikum koji je rodno mesto tog pojma, budući da je hum:anizam dozvan, ukorenjen i odnegovan u utopiji. Konačno, ne može se odbaciti, miti može zastariti ono što se još nije dogodilo. Shodno tome, humanizam kao utopija, kao ono delatno što delo još nije. samo je izraz realno ljudske potrebe da se bude na delu. Pa ako zadatak i smisao revolucionarnog čina nije u tome da realizuje nekakve »izmišljene« apstraktne ideale, onda je još manje i najmanje u tome da katastrofalnim · sredstvima,
"kako bi rekao Bloh, diskredituje onc
ideale koji se konkretno pojavljuju. Ukratko rečeno, u tematiziranju ovih i drugih urgentnih savremenosti (smisao, domašaj i petspektive studentskog „pokreta, uloga inteligencije, položaj radničke ·'klasc, birokratizam, etatizam, tehnički progres, jkoegzistencija i konkurencija različitih sistema itd.) leži osnovna inspiracija i neosporan značaj Ovogodišnje pete sesije Korčulanske letnje škole. Globalna tema »MARKSA | REVOLUCIJA« bila je i jubilarno i realno motivisana, da bi se od meoređenog odnosa Marks i revolucija prišlo Marksu kao misliocu, revolucizajedničkom i Pz mimalo jednostavnom poslu iznalaženja au-
tentičnog. jezika revolucije — »jezika.
negacije koja znači Veliko: odbijanjc da'se prihvate pravila. jedme.igre u
problema maše,
kojoj su kocćke bodešeme« — radio. je veliki broj:renomiranih filozofa ivsociologa iz celog sveta. Oni su u desetodnevnoj demokrafskoj | diskusiji'i polemici tragali i naslucivali u' onom što. je odsutno istinu o! Ovom što je prisutno, u onom :što:;Još mije ono:što bi trebalo da bude. Dignitet škole i domet 'dijaloga podigli su svojim aktivnim učešćem | eminentni mislioci, a pre svega stari Ernst Bloh, nmajumnija . glava” ·'savremenog marksizma (monumentalni Životmi opus), zatim
·briljantni .ı . popularni · Herbert: May- ~
kuze, Eugen Fimk, Jirgen Habermas i mnogi drugi.
'Naposletku, ovogodišnja Korčulanska letnja ı škola. je: još jednom lubedljivo. pokazala „da filozofija može ·da. bude ı nešto više od. pukog ideo: loškog opravdamja= kad -.god-:bezobzit-
no suoči činjenice sa onim što onc izostavljaju. . D. S.
KRAJ IGARA
'PRE NEKOLIKO DANA završene su NX Dubrovačke letnje igre. To znači da je za 45 dana izvedeno mešto preko sto umetničkih priredaba, toješt koncerafta, resitala' operskih ı baletskih predstava, koncerata folklora, večeri poezije i dramskih predstava. Ovo nabrajanje samo po sebi pokazuje zamašnost ovakvog poduhvata, koji se ponavlja eto već devetnaet godina, nabraianje imena ansambala i umetnika koji su učestvovali otkrilo bi u dobroj meri i po pravilu zaista visok nivo onoga što se čulo i videlo.
Ovakav festival, sa svim svojim, manama, nedoslednostima i ogramičenjima, od ogromnog je značaja za maš kulturni život, a od izuzetnog kao naša kulturna propaganda u inostranstvu, jer veoma visok procenat publike čine inostrani xosfti koji naročito dolaze, ili turisti koji se kod nas .zateknu. Ima primedaba, usmenih a ponekad i pismenih, da je'reč o bacanju para na snobove (tu se,ne misli samo
reči „postala je stvar
Smiljaniću dr Mg. : Dr Jurij Bober je L i studija iz obia3yii
ju intervju intervju intervju intervju intervju
| SLOBODA ŠTAMPE, i javne reči uop-
šte bila je, po svemu sudeći, na visini zaista demokratskih „principa; tako nešto do sada u socijalizmu nismo imali. Recite nam stoga da li je ta situacija mogla imati samo privremen ili trajan karakter?
UKIDANJE CENZURE i sloboda štam pe, to je bio jedan od prvih ozakonjenih demokratskih principa naših narodnih skupština u poslejanuaskom procesu. Celo naše društvo je to primilo sa dubokom satisfakcijom. To je bio nagoveštaj realizacije daljih demokratskih principa, bez kojih savremeno socijalističko društvo, različito od etatističkog socijalizma, može samo vegetirati, a na kraju se promeniti u nešto što sa socijaliznom nema ničeg zajedničkog. Mislim da bi bilo koji povratak cenzuri značio Povratak vremenima Novotnog i njegovih privrženika, Što naši narodi, kao što su veoma ubedljivo celom svetu dokazali, ne Žele. Dobro su sec, takođe, osvedočili da nema demokratije bez slobode · štampe i ostalih građanskih sloboda. U toku nekoliko meseci ispoljilo se da se sloboda štampe u
'socijalizmu ne okreće protiv društva,
protiv komunističke partije, već obrnuto. Oslobodila se nova snaga, koja je sada postala kontrola delatnosti vodećih političkih radnika, tumač javnog mnemja, koja je formirala pokret i tako u stvari postala neophodni pomagač Dubčekovog vođstva u njegovom radu. Nisu slučajno upravo . štampa, radio ı televizija postali meta napada konzervativnih snaga. Principijelni stav naših novinara upravo je stekao za štampu, radio i televiziju ogromni autoritet. Sloboda celog. našeg društva, celog našeg naroda. Na napade konzervativaca marod je odgovorio time što je formirao radničke komitete za odbranu štampe, Taj stav može utoliko postati trajan, ukoliko nam pođe za rukom da promenimo stari društvem sistem novim, demokratskim socijalizmom. U mašoj sadašnjoj „revoluciji reć, je, upravo, o tome da se promeni staljinistićki etatistički. socijalizam , u drugi, Njegov projekt još nemamo. Još nemamo detaljno sve promišljeno. Ali, prvi koraci su pokazali da postoji velika nada. Agresija Sovjetskog Saveza mas je ipak za trenutak zaustavila. Koliko će dugo trajati taj trenutak ne znamp. Ali ponos koji u meni izaziva Činjemica da' pripadam marodu koji, zajedno sa ćeškim marodom nije pao na kolema ni pred takvom velesijom kao šio je Sovjetski Savez, učvršćuje u meni svest da se faj proces ničim ne može zaustaviti,
% a Dobroslav, Smiljanić
,.
na ovaj nego na sve ozbiljnije festivale u zemlji), pa se i. posetioci ponekad prikazuju „kao ljudi kojima je stalo da se.na festivalu pokažu, a me kao oni kojima umetničko delo prija. Takve su reakcije u našoj sredini, ma žalost, prirodne, ali ih ne treba ostavljati bez odgovora. Jer ako neko voli da čuje Betovena ili vidi Držića, ili posmatra dobar balet, pa se to tretira kao snobizam, onda možemo i da spalimo Homera, Šekspira, Tolstoja i Andrića na toj istoj lomači.
Pomenuo sam mane i ograničemja ovog našeg festivala poslednjih godina, ove posebno. Moram neke od njih 1 nabrojati, jer bez primedaba sa strane takve institucije, uljuljkivane uspesima kojih je dosta, očigledno ne mogu napredovati (to je dokazala i,ova sezona Letnjih igara). Mora” se jednom raspraviti kakav je to festival. Da li na njemu treba da bude zaštupljena i opera i balet, u ozbiljnoj meri, a. ne kao neki naknadni dodatak?.Da li drama treba koliko-toliko da bude ravnopravna muzici? Ako treba, onda zašto to nije tako? Uostalom, koja'i ·kakva drama? Koja je, najzad, opšta 'koncepcija' tog festivala? Zašto se, na području koncertne muzike, isključivo dovode umetnici i umetnička tela koji nešto znače, dok dramske i operske predstave sve više izvode samo isklju. čivo nebulozna i ne uvek baš najbol}a tela koja su dobila zvučni naziv »le· stivalskog ansambla«, kao' da nera dramskih, operskih i baletskih ansambala koji imaju svoje ime i značaj, i koji bi itekako podigli nivo festivala (ovde moram da se ogradim da ima i takvih dramskih predstava, kao što su »Skup« i »Dubrovačka trilogija«, ili
. operskih, kao što je »Figarova ženid-
ba«, koje su na zaista neobično dobrom nivou).
Na ovako kratkom prostoru sugerirati rešenja, a i bez dovoljno po/navanja svih materijalnih i tehničkih problema, nije mogucno, ali to ne znači da 1reba zažmuriti pred svim onim sto treba popraviti, rešiti, izmenil', i što je, uostalom, evidentno, ali se uvek rado ne kazuje. B. B.
„Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mladenović. Sekretar redakcije Bogdan A. Popović. Tehničko-umetnička oprema. Dragomir Dimitrijević. Redakcioni odlior:. Božidar Božović, Zoran Glušćević., Dragoljub S. Ignjatović, Bogdan Kalafatović, Momo Kapor, Miodrag Kolarić, Mirko, Kovač, Đorđe Lebović, Borislav Pekić, Predrag Protić, Dušan Puvaćić, Dobroslav Smilianić. Radomir
Smiljanić i Branimir Šćepanović, List izlazi svake.druge subote, Pojedini primerak, 50 para (50 dinara). Godišnia pretpl
ata 10 novih dinara (1000 stacih dinara), polugodišnja 5 novih dinara
(500 starih dinara). Za inostranstvo dvostruko. List izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«. Beograd. Francuska 7. Telefoni: 027260 (redakcija) i 626.020 (komercijalno odeljenje i administracija), Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 6081-2081, Štampa »Glas«, Beograd Vlajkovićeva 8.
STO, Re A er