Književne novine

ee—“

stravičnom tačnošću

KNJIŽ

LIST ZA KNJIŽEVNUJI UMEINOST | DRUŠTVENA PITANJA —

) DANILA LOGIKA SILE

Ki ČITAJUĆI UVEK IZNOVA, bogzna po koji put, Kafkinu pričicu ilj zapisak zvani »Jedan stari list«, čovek uzaludno postavlja pitanje: čime ova pričica prikiva našu pažnju? Nekiput nam smeta što ne možemo olkriti izvore magije kojoj podležemo. Upadom sila Varšavskog pakta na teritoniju Čehoslovačke kao da su najednom pale sve ograde: okupacija Praga, rodnog mesta velikog književnog viztonara Franca Kafke, otvara u mama dijalog zloslutnog saznanja.

Nije stvar samo u tome što se sa i ıC poklapaju mneki od prizora »socijalističke« okupaciije Čehoslovačke sa sablasnom majezdorn Kafkinih momada sa severa. Baš naprotiv: osobenost Kafkinog vizionastva i jeste u tome što naslićuje suštinu budućih zbivanja i budućih entiteta bez doslovne bukvalne identifikacije u svim detaliima.

“Štaviše, očigledna je rafinovana nadmoćnost Kafkinog idealnog protolipa zavojevača nad krajnje uprošćenom soldačijom “savremenih okunpatora, »>Nomadi« simbolizuju u Kafke tip lutajuceg. zavojevača koji svoju egzistencijalmu suštinu identifikuje sa osvajanjem i pljačkom kao životnim pozivom, Oni se iznenada stvore tamo sde ih čovek majmanje očekuje: ali ncma ubijanja, nema zlostavljanja, nema silovanja. Samo su dvor (Das Schloss, koji u Kafke, u širokoj lepezi simbolskih značenja, predstavlja ono idealno, od sveta a i od sama sebe, skriveno sedište vrhovne vlasti) ı druge središne zgrade opkoljene, prekinuta je veza između dvora i naroda, svuda se vide osvajači, oni sve više odnekud madolaze, ali se nigde ne vidi da stupaju u bilo kakav dodir, sem ljačkaško“0bimačkog, sa pokorenim stanovništvom: i /::

U Kafkinoj sablasnoj viziji najezde ftlačenje je izgubilo svoju fizičku, materijalnu. i telesnu osmovu; oho se provodi prisustvom, ne dodirom; ono lebdi u vazduhu, u.međuprostoru između tlačitelja i tlačenog, 0no se lepi za svest, prodire u srž kostilu, postaje subjektivni | košmarni oživljaj:; ono pokazuje višu, svakako. buduću fazu tlačiteljske usavršenosti; nmo:je samo sebi kao podatak svesti

u tolikoj meri dovoljno da nema po-

trebe da se brutalno nameće; ono se štedijivo povlači u sebc, skriva svoje brutalno naličje i tim odsustvom i tim skrivenjem svoje brutalne agresivnosti postaje još opakije, još neshvatljivije, psihološki još brutalnijc..

_ Okupacija čehoslovačkih gradova od strane socijalističkih zemalja kao da ie za polaznu osnovu svoga ZavOje-

Yačkog postupka prvobitno htela da

koristi psihološka i metodska iskustva Kafkinih primitivnih osvaiača. Kogod je gledao televizijske snimke prvog dana okupacije u Pragu, morao se !I7nenaditi: sa malim izuzecima, nije bilo puškaranja, nije bilo mogibije, nije bilo nasilja. A ostvhren je fizički dodir, io ma kafkijanski način: Česi prilaze

· ogromnim čeličnim grdosijama, sas-

vim mirmo i slobodno, kao da su to kakvi bezopasni izložbeni eksponati a ne užasni sejači smrti; pemju se na niih, sede na mjima, otvaraju kapke ovih .kolosa;' čak se i obraćaju njihoVim posadama. vuku vojnike za rukaYe —-ali sve je uzalud: odgovora nema. | Ima fizičkog dodira, ali mikakvož drugog, nikakve mogućnosti za Sporšzumevahje: ·vojnici se ponašaju kao utvare, Svejedno što Ćesi viču. što pro lestuju, Što ispisuju žigošući parole bo ovim čeličnim nemanima — VOJIci ne reaguiu. Na trenutak dobija Sc utisak kao da se pred nama odvija neka dečja igra civila i ratnika, pri Čemu su uloge izmenjene, pa se slabašni civili monašaiu kao sramni agresorl. I kad bi čovek za časak zaboravio sve ono Što zna o pravoj, iako trenutno nevidljivoj, ulozi tih olovno mirnih Vojnika, ioš bi mn moglo ı pasti n: pamet da izgrdi ili povuče za uši Ie obesne civile koji se tako neodgovor: no dečački i nekažmieno izazivački igraju ratničkim strplienjem majveće Vojne sile sveta. |

MNli ni ti olovni vojnici, koji su prVOg dana pokazali tako čelične ŽIVCE, Hism izdržali do kraja: njihova ncpomičnost prvog dana okupacije, prefvorila se u jarost drugog dana. Kataler tično i katatonično ponašanje bilo ie samo izraz prvobitne zbunicnosti: doŠli su kao »znšfitnici«, a otkrili se kao 7aVnjevači! Jed nsfven ctlnor pnrorlan (oil ne zna zn izdajnike mora da dcMic , zpmpe=»žću'juće. , To spprnnnje u *Vesfi obeležilo se šokom. Kad je Pprošla prvobitna ošamućenost, jarost Je

r| iLv&BZIAN LI BILA BILL. evotaftiai' Maerkovi

Godina XX Nova serija Broj 335 BEOGRAD, 31. AVGUST 1968.

Katalep-

BEODRAD

Bulevsr Revoluoije 1.

List izlazi svake druge subote

Čena primerku 50 para (50 dinara )

Savi a rzaym - sliafbaviin

povratila ratničke boje 'bledolikim licima. Bes je izraz nemoći i svojevrsna karakterološka forma: rasterećenia. Ni je teško zamisliti šta se zbivalo u sve-

sti tih mladih ljudi čiji su očevi, zajed .

no sa ĆČesima i Slovacima, 'oslobađali Prag od nacista, a oni, deca tih istih

očeva, samo jednu genežaciju Kasnije,

došli da ga »zaštitee — od svojih čeških i slovačkih' vršnjaka! Kafkini nomadi "govore nekim čudnim, poluživotinjskim,! potpuno nerazumljivim jezikom — savremeni okupatori govore -jezicima Čehoslovacima

do juče tako bliskim, razumljivim,,mi-

lozvučnim. Pa ipak, analogija: sa, Kaf-

kom se neodoljivo nameće: oni se mi-

kad neće sporazumeti uprkos međusob nog poznavanja svojih jezika, jer oni govore srodnim jezicima, ali misle različitim logikama. Jedni govore 'jez!kom preteće sile, drugi jezikom težnje za slobodom. Dokle god se bude mislilo logikom sile, sporazuma neće biti, jer sila me. trpi pogovora, ne zna Za tmpeljivost, ne ume da se prilagođava.

Ima zaista neke monstruozne izvitoperenosti u delovanju i'primeni logike sile. Nioj zdravi razum ne.može udovoljiti. Ona je van. svih logičkih i etičkih normi koje,je čovek stvorio. Psihološka osnova ovog, moralno-rasudnog rasapa logike koja se zasniva na sili jeste zaslepljenost silom, Sili nije potrebno opravdanje: dok sve dru ge ljudske manifestacije neprekidno teže tome da se opravdaju, da van sebe pronađu svoj razlog postojanja, ak cija i logika sile ostaiu van tog liudskog okvira. Dok sve druge ljudskc manifestacije teže normiranju ı potčinjavanju aksiološkim vrednostima, sila teži jedino svome opredmećenju. Ona ne traži normativnost, nego pred met na kojem će se ispoljiti. Ona je stalmo u oskudici predmeta kao što Je rđav šahist u oskudici vremena za raz mišljanie. Otuda neka „zajednička svojstva onih koji zveckaju silom bez obzira na Kkrainmic suprotan karakter društvenog okvira u koji je neobuzdana sila smeštena,

u 'bčeskrajnu štetnost mjene

Sila ima logiku jedino 'sebi razumljivu: njena je logika u poništavanju

' svake druge logike. Taj imanentni ka-

rakter sile tamno“ je naslutio- Kafka kad je svoje junake dovodio- u bezi-

zlazne' i očajne situacije, navodeći ih, uzaludno, da na sve moguće

),' de ı načine shvate silu i da joj se prilagode. Nje-

· gova književna imagBinacija pokazuje

da je za'odgonetanje logike sile podjednako nevažno odupiranje-kao i potčinjavanje..Ni iz/ jednog iz ta dva, tako suprotna, stanja relacije: rie, mo-

· že se:odgonetnuti-logika sile;

_ Velesila, kakva'je danas snaga Varšavskog: pakta :koja. je pregazila Čehoslovačku pokazuje asta svojstva ĆIiDI nadvlada logika sile. Uzaludni su napori razumnih ljudi da ubede tu,silu najezde. Ona je neshvatljivo odbojna prema pla su' zdravog Tazuma' bez obzira od koga dolazio: od prijatelja isto kao i od neprijatelia. Kad sila zaslepljena sobom: stupi u' akciju, svaki razumski razlog koji joj se suprotstavlja ona

„pretvara u razlog kojim pravda. svoju akciju. Da su se Čehoslovaci oružjem

suprotstavili najezdi agresora, to bi bio najsigurniji dokaz za kontrarevolucionarnu zaveru (jer kako sme neko da okrene oružje protivu sile koja je monopolisala socijalizam?), pa bi taj otpor dobrodošao —' za opravdanje agresije! Ali to što se nisu vojnički su protstavili upadu agresora postalo jč argumenat za opravdanje agresorsko upada: to je dokaz čehoslovačke vojn: nespremnosti, pa su, zato i potrebni »zaštitnici«e! i re. Loer=| Otuda su razlozi i argumenti lom ke sile po pravilu manjkavi: ona se ı stvari i ne trudi da ih pribavi, jer 5: bilo kakva objektivna, logička. i aks: ološka valjanost argumentacije Dproli vi unutarnjoj logici sile. Ona je psiho loški nepodobna za, objektivnu valori zaciciju svojih postupaka iz Prosto” razloga što posedovanje sile produkt je tako snažno osećanije i tako intenzi van doživljaj sopstvene moći da emotivna blagodct tog sopstveništiva ničim

IZGLEDA da je u odbrani naše se nismo brinuli za to i posvećivali smo se samo poslu;

đaji nam pričinjavaju brige.

sam u svitanje otvorio radnju, op. seli ulaze u sve ulice koje se ovde sustiču.

očigledno nomadi sa severa. Na neki za mene neshvatljiv, način oni su prodrli u prestonicu, koja je, međutim, veoma udaljena od

su u svakom slučaju tu; izgleda da ih je svakog jutra sve više.

da jzađem:;' |

Franc KAFKA

JEDAN STARI LIST

otadžbine mumogo šta zanemareno. Do sada

ali poslednji doga- ~

Ja imam obućarsku radionicu na trgu pred carskom palatom. Tek što

azio sam da su neki naoružani ljudi zapo-

Ali to nisu nači vojnici, nego

anice. Tek, oni

U skladu sa svojom prirodom, oni logoruju bod vedrim nebom, jer preziru zgrade za stanovanje. Bave se oštrenjem mačeva, šiljenjem strela, vežbanjem u jahanju. Od ovog mirmog trga, na kojem je uvek brižljivo

održavana čistoća, oni su napravili pravu štalu. Mi, doduše, ponekad pokušavamo da istrčimo iz svojih radnji i da uklonimo bar ono najgore đubre, ali to biva sve ređe, jer ovai je napor nekoristan, a osim toga izlaže nas opasnosti da nas pregaze konji ili da nas povređe bičevi.

Razgovarati sa nomadima nije moguće. Naš jezik ne znaju, pa čak

jedva da imaju i sopstveni. Među sobom se sporazumevaju slično čavkania.

Neprestano se čuje io čavčije kreštanje. Naš način života i naše ustanove

oni koliko ne shvataju toliko i ne haju za njih. Usled toga se drže odbojno i prema svakom jeziku gestova. Ti možeš iščašiti vilice i izviti ruke iz zglobova, oni te ipak ne razumeju i nikada te neće razumeti. Česio prave grimase; onda im kolutaju beonjače u očima i pena im navire na usta,

ali oni time ne žele ni da nešto kažu, a ni da zaplaše; čine to zato što ini je takva narav. Što im ireba, Io uzimaju. Ne može se reći da se služe silom. Pre no što posegnu za nečim, čovek se odmiče u stranu i sve im

prepušta.

I od mojih zaliha su uzeli mnogi dobar komad. Ali kad pogledam kako prolazi mesar preko puta, ja se zbog toga ne mogu žaliti, Samo što donese robu, nomadi mu je već svu ofmu i prožderu. I njihovi konii iedu meso; često neki konjanik leži kraj svog konja i obojica grizu isti komad mesa, jedan s jednog, drugi s drugog kraja. Mesar je bojažliiv i ne usuđuje

se da prestane sa isporukom mesa. Ali mi to razumemo, skupljamo movac i potpomažemo ga. Kad nomadi me bi dobijali mesa, ko zna šta bi im palo na pamet da čine: doduše, ko zna šta im sve pasli na pamet čak iako svakog dana budu dobijali meso. .

Nedavno je mesar pomislio da može bar uštedeti napor oko klanja,

ipa Je ujutru doveo živog vola. To više ne sme pomoviti. Ležao sam vaijda

čitav sat sasvim pozadi u svojoj radionici, ispružen na podu, i natrpao sam

vina.... ·

na sebe sve svoje haljine, pokrivače i dwšeke, samo da ne bih čuo rikanje vola, na koga su nomadi skočili sa svih sirana .da bi ·parčad njegovog toplog mesa. Već odavno se sve smirilo kad sam se usudio ežali su umori oko ostataka vola kao pijanice oko bureta

zubima kidali

»Na šta će ovo izaći?« — svi smo pitali. »Dokle ćemo podnositi ovaj teret i muku?« Carska palata ie primala nomađe, ali ne ume da ih otera. Kapija ostaje zaključana; straža koja je pre svečano wlazila i izlazila, sad boravi iza prozora sa rešetkama. Spas otadžbine je poveren nama zana{lijama i poslovnim ljudima; ali mi nismo dorasli takvom zadatku; ta nismo

zbog toga propasti.

GRANCISKO GOJA: SATURN PROŽDIR”, < JEDNO OD SVOJE DECE

drugim i mikakvim drugim doživljajem, ni emotiynim, ni humanim, ni etičkim, ne može biti zamenjena, Posed ništvo moći i sile stvara. posebnu po. Sedničku psihologiju: ona ignoriše sve objektivne kriterijume van sebe i ona manjkavost svojih argumenata redovno pretvara u aljkavost. ; Otuda predigra agresiji liči na. kakav loše skrpljen scenario: navede se hrpa besmislica, podmetne se oružje »kontrarevolucionarnih, | zaverenika«

(nekoliko zastarelih automata i torbi.

, municije!), 99 radnika (od kojih se

neki nikako nisu mogli setiti da su stavili svoje polpise na jedno parče hartije izdajničkog protesta!) proglasi se za radničku klasu čitave zemlje, .Iri partijska funkcionera (kojima je bilo Jasno da su izgubili svako poverenje članstva!) dobiju legalnost čitavo rukovodstva i. — Žžalosna. melodrama može da počne!

Gde su izvori ove suverene moći logike sile u socijalizmu? U karakteru njegovih društvenih odnosa. Doklegod se socijalizam i dalje bude gradio kao autarhični sistem vlasti po principu »previše vlasti u premalo ruku«, postojaće imanetna opasnost da se njesova oružana moć degradira do značenja neobuzdane sile koja čitavu ideolog siju socijalističkog: humanizma i demokratije potčinjava logici sile. Tako se totalitarni sistem stavlia iznad svih normativa, ili baš zato Što se iznad jih stavlja, on ne može da se liši jed10g opako podrivajućeg kompleksa: 'ompleksa ugroženosti. Ukoliko je samodržavniji, sistem vlasti je iznutra "orozivniji. Kad uđe u fazu visoko 'azvijenog produktivnog društva, socialističko samodržavlje raspolaže moć im ekonomskim sredstvima da prigu\ nezadovoljstvo , i umiri svoju idcvlošku i političku savest. Ono se onda nslanja na 'birokratizovanu, visoko bla Zenu ı depolitizovanu stručnu inteli. genciju, bez koje nema savremeno: tehnološkog progresa ni ekonomskog prosperiteta.

se nikad ni hvalili da smo za fo sposobni. To je nesporazum i mi ćemo

(Preveo: Branimir Živojinović)

Pretvaranje građana u stručnjake koji misle samo na svoju stručnost, Jer im od toga zavisi društveni i male rijalni položaj, pogoduje birokratiji koja se proglašava i smatra stručnja cima za politiku i vlast. Tako se- vlast odvaja od, neposrednih proizvođača i postepeno zatvara u samu sebe, Taj proces neminovno prati neurotizacija vladajućeg birokratskog sloja, jer svaki proces otuđivanja prate neurotićki

kompleksi. Zavarana ·iluzijom o dru .

štvenoj idili u sopstvenoj zemlji, ugroženost dobija velikodržavni karakter i prebacuje se na spolinopolitički i mc. đudržavni plan:. svaku negaciju sopstvenog socijalističkog modela ona panično doživljava kao kontrarevolu· cionarnu zaveru i kao vojničku opasnost. Čim počne da se misli u timi kategorijama, u kategorijama veliko državnosti ı svetske vojne strategije, logika sile neminovno prigušuje svaku drugu logiku.

Pa ipak, čini nam se da tragično iskustve sa agresijom na Čehoslovacčkii neće ostati bez pozitivnih političkih ı moralnih posledica. Logika sile sukobila se sa jednodušnim otporom nacije. Zavojevači su pretrpeli moralni po raz: od čitavog naroda, samo je nekoliko izdajnika prihvatilo saradnju sa okupatorom. To je događaj bez prese. dana u novijoj političkoj istoriji, To ne može a da ne dovede do demorali. zacije okupatora i onemogući sve nje. gove planove, i one najbliže (legaliza· ciju okupaciju) i one naiambicioznije (radikalnu izmenu političke strukturc čehoslovačkog društva koje je čvrsto zakoračilo putevima samoupravlianja, humanizma i socijalističke demokrali. je). čehoslovački primer pokazuje da savremeni uslovi neodložno zahtevaju spajanje dva pojma: socijalizma i slobode. Gde se to odigra (Čehoslovačka), nikakva sila nije u stanju da se na. metne kao presudan činilac zbivanja.

Zoran Gluščević