Književne novine

Univerzitetska bi" | "SVRTOZAR MARKOV

Beograd M Bulevar Revolucije 71

C—_—- aapuue—— --

_—— —

Mi,

NOVINE

LIST ZA KNJIŽEVNOST UMFTNOST |I DRUSTVENA PITANJA

Godina XX Nova serija Broj 340

BEOGRAD, 9. NOVEMBAR 1968. List izlazi svake druge subote

Cena primerku 50 para (50 dinara)

ANEMSIOMNMISTIČKME TENDENCIJE BUGARSME VLADE

IZJAVA Bertranda Rasela, Žan-Pol Sartra, VJadimira Dedijera i Lorana Svarca o političkim posledicama okupacije Cehoslovačk c i bugarskim aneksionističkim pretenzijama ma Ballkanu, „objavljena svojevrememo u Člondonskon,i »„Tajmsu«, izazvala je u Sofiji očekivano grubu reakciju. Sedmorica bugarskih intelektu· alaca uputili su 15. oktobra pismo redakcijana solijskih listova u kome, u nedostatku ar:gumenata, pokušavaju da moralno diskvalifikuju potpisnikc izlavc u »Taimsu«. lIndigniran

»Saznali smo «da se izvestan broj BuOe koji E raji PIVU i umetnic suprotstavio jedmim „demantijem našoj deklaraciji od 9. oktobra, Voda vamo bez ikakve izmene maše stavove. Štaviše, koristimo ovu priliku da vod vučemo da smo razotkrili aneksionističke tendencije bugarske vlade navodeći iedan tekst koji u tom pogledu ne ostavlja nikakve sumnje. Mogli bismo da navedcmo bar još dvadeset drugih teksiova kole potpisnici bugarskog »demantijac oči-

O a a a a]

OVIH DANA na stranicama dnevnih listova, u svim republičkim centrima, u različitim diskusijama i na tribinama koje su organizovalc mnoge kulturne institucije, počev od kulturnoprosvetnih zajednica pa do domova kulture, VO: dili su se razgovori o našem filmskom repe)toaru. Tako su maši gledaoci imali prilike da poslednjih meseci vide i meka poznata dela svetske kinematografije, koja su ovehčana mnogim nagradama i bezbrojnim priznanjima kritike, gledaoci su sc, uglavnom, suočavali — a to bi mogao da budc opšti rezime svih ovih diskusija — sa velikim brojem rđavih uvezenih filmova, tako da su sc mmogi od njih pitali kako je do toga moglo da dode. U tim razgovorima čulo se mnogo prekora distributerima, isticalo se, možda pomalo preterano naglašeno, odsustvo svake repertoarske politike, podvlačio se rđav ukus onih koji nabavljaju filmove i insistiralo se na tome da su distributeri zanenia-

rili kulturnu i vaspitnu ulogu filma podređujux |

ći, vrlo često, svoju repertoarsku politiku tre nutnim finansijskim interesima. Čuli su se, međutim, i glasovi u odbranu distributera. Naša publika, govorilo se, želi da se upozna sa što više svetskih kinematografija, a one nisu na podjednakom umetničkom nivou. Podvlačilo se i to da su dobri filmovi skupi i da neki od inostranih producenata »vezano« prodaju filmove: uz dva dobra treba otkupiti i jedan loš. Naravno, bilo je i mišljenja da je nivo publike takav da ona ne prihvata najznačajnija ostvarenja svetske kinematografije i da radije gleda jevtine melodrame, plitke komediie i svakovrsne ljubavne

limunade, : MČIni nanizsezda uvtoj bvrdnji leži OSnOVIG, zabluda naših distributera, a u NJOJ treba tražiti i razloge pogreškama 1ı postojećoj repe toavskoj politici. Ima se utisak da distributer! nemaju fačnu predstavu o pravonmi nivou pu i. ke i o njenim stvarnim zahtevima. Prikazujući filmove Jugoslovenske kinoteke i mnoga Zna Čajna dela svetske kinematografije, televizija JC učinila dosta na kultivisanju ukusa 5 ilmske TS blike, Uspeh dobrih jugoslovenskih filmova oc | publike, interesovanje za filmove čehoslovačkob Tiovog. talasa, rasprodate ulaznice za cikluse | jlmova poznatih reditelja, koje prikazuju Jugoslovenska kinoteka, Kulturni centar ı slične institucije, najbolji su dokaz u prilog: ovom tvIđenju. Može se navesti izvestan broj takozvanih negativnih primera, koji bi potkrepili OVO mišljenje: publika napušta predstave loših italijanskih vesterna (koji su ovih dana davali lizionomiju bioskopskom repertoaru u mnop!!) vradovima), očevidno je odsustvo svakog interesovanja za neduhovite komedije takozvanog. lakog žanra; činjenica je da se filmovi za koicć se očekivalo da će biti komercijalni prikazuju pred polupraznim dvoranama 4 postoji ı bezbroj drugih dokaza koji bi, možda, bili uverljiviji od ovih. i

Sve je to, između ostalog, 1 posledica jednog. konzervativnog shvatanja filma po kome bi bpostojali »viši« 1 »nižić žanrovi, pa bi, tako, adaptacije romana ı značajnih dela svetskc

tini tokstom, u kome se kaže da su Rasel, Sartr, Dedijer i Švarc »potpisali ovaj optužujući tekst koji su sačinili drugi ljudi i sevvirali im ga«, Žan-Pol Sartr svojeručno je napisao odgovor na bugarskc optužbe sa kojima su sc u potpunosti saglasili Rascl, Dedijer i Švarc. Pismo, koje objavljujenio u ovom broju, uputili su nam potpisnici, uz napomenu da će ovih dana biti objavljeno u londonskom »Tajmsu« i pariskom »Mondu«. Pismo glasi:

gledno ne mogu ignorisali, Bilo bi korisno da. izjavimo o potpisnicima takozvanog demantija, u onoj meri u kojoi on teži da podrži aneksionističke pretenzije njihovc vlade, da nc zaslužuju mi ime pisaca ili umetnika, ni socijalista, niti intelektualaca, Reč je o jednoj nesrećmoi hordi propagandista koje ambicija i strah primoravaju da servilno podržavaju sovjetsku agresiju. I neka ne uobražavaju čak'ni da su političari: oni su marionete čije konce drže političari, Na

književnosti, psihološke i socijalne drame i amtiratni filmovi po sebi išli u neki »viši« Žan, a kriminalni lilmovi, vestern, revije, produkcije popularnih, komičara, itd, u »niži«, Odatle proizlazi da publika filmove »više« kategorije TeĆe da gleda, a da filmove »niže« Vrstc želi da vidi. Međutim, publika hoće da gleda i dobre psihološke drame i dobre vesterne i ne želi da vidi rđave, recimo, socijalnc melodrame, kao što su joj strance i neduhovite revije. Nije, dakle, reč

,

~

o stavu, pozitivnom ili negativnom, prema komercijalnom filmu (jer su se na račun kome! cijalizma čule mnoge gorke optužbe), nego.o, iednom pogrešnom shvatanju po kome su rđavi filmovi komercijalni, a dobri to nisu,

Time se, dobrim delom, može objasniti pri-

sustvo izvesnih, najblaže filmova ma repertoaru i odsustvo nekih filmova za koje bi se moglo pretpostaviti da bi za publiku bili interesantni,

SARTI

isti način, »filozof« Panajot Gindev, koji izjavljuje da je »jedini model socijalizma onaj koji se praktikuje u Sovjetskom savezu i da su opšti principi socijalizma obavezni za sve zemlje«, vaskrsavajući lako, Svetu alijansu, predstavlia samo glupana koji uzalud pokušava da jednu disciplinu, sa kojom nema nikakve veze, stavi u službu diktature analfabeta. U ime časti bugarskog naroda i uspomene na Georgi Dimitrova, iednoga od onih retkih koji je znao da u izvesnim odlučnim frenucima pomiri revolucionarni vermost sa intelektualnim integritetom, nađamo se da u Bugarskoj postoje istinski pisci, koji su ućutkani i koji, avaj, ne mogu biti drugđe nego ma jedinom mcstu koje režim ostavlja za časne ličnosti: 'u zatvoru, : .

Pariz, 3. XI 1968.

Hertrand KRašscl Žan-Pol Sartr •· Vladimir Dedijct Loran Švarc

rečeno, skandaloznih

\,

RASLOJAVANJE (ITALACA

OVOGODIŠNJI Mesec dana Knjige protliče u znaku kulturno-propagandne akcije »Knjiga i radne organizacije«, Pokretači ove akcije pripremili su prilično bogat program raznovrsnih aktivnosti sa ciljem da akcija ne budc neka vIsta kampanje nego rezime dosadašnjih napora i trenutak kada se pokreću i neke dugoročnije inicijative. U tom smislu angažovalc su sć, po red Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Republičkog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, Udruženja književnika i Društva bibliotekara i društvene organizacije Socijalistički Savez (p!vi put) sindikati i Savez omladine. Svaka od ovih organizacija i institucija učiniće u okvirima svojih mogućnosti svc da zamišljena akcija da očekivane rezultate.

Težište akcije bačeno jc na opštinc i od njihove se pomoći i razumevanja očekuju naiveći rezultati. Od njih se u prvom redu očekujc da poklone pažnju bibliotekama u svojoj STčdini i da sa radnim organizacijama razmolre mogućnosti proširenja postojećih biblioteka i stvaranja ogranaka u radnim organizacijama tt kojima za to postoje mogućnosti a ogranci nisu oformljeni. Izđavači su spremni da iz svojih fondova izdvoje jedan deo i stave ga na rašpolaganje pokretačima akcije. Kao i svake godine, organizuju se prođajne izložbc knjiga, književne večeri, susreti sa piscima, na televiziji se tvodi emisija »Izlog Kknjiga«, razmatra sc 1ogućnost formiranja pokretne knjižare, otvaranja biblioteka u banjama, stvaranja čitaonica ı vozovima i autobusima,

To su, razume se, samo neke u nizu akcija koje su pokrenute tokom ovoga meseca ili čije se pokretanje očekuje za koji dan. O mnogima od ovih akcija u javnosti se već govorilo ili će se govoriti. Sigurno je da će sc rezultati til akcija, kada One budu obavljene, podvrgnut! analizama i da će tek tada moći, da se vidi gde su značajni rezultati, koje su akcije premašile očekivanja i koje su dale rezultate manje no što su se predviđali,

· Svakako najkrupdiji problem pred kojim

stoje učesnici ove akcije jeste: na koji način postojećem fondu knjiga u bibliotekama privući nove jnteresente, Ostaje da se ustanovi da li u bibliotekama nema dovoljno knjiga (a nesumnjivo je da postoje takve biblioteke) ili: da knjige možda nemaju dovoljno čitalaca (a OČIglednost te činjenice ne treba posebno naglašavati). Broj čitalaca u bibliotekama, doduše, pokazuje izvestan porast, ali taj porast nije onakav kakav bi se mogao očekivati. Ostaje i problem promene socijalne strukture čitalaca. Prcma sadašnjim analizama većinu čitalaca u javnim. bibliotekama predstavlja srednjoškolska i studentska omladina, dok radničke i seliačke omladinc gotovo i nema, Jedan od paradoksa ie i taj da, rccimo, penzioneri predstavljaju mnogo veći procenat čitalaca nego lica koja su u radnom odnosu. Za radnike u nekim fabričkim bibliotekama karakteristično jc da čitaju uglavnom knjige koje mogu da budu korisne za njihovo stručno osposobljavanje, dok sc za ostale knjige interesuju u manjoj meri. Uprkos vazvoju izdavačke delatnosti, mi još nismo postigli onu, granicu koja po međunarodnim standardima deli nerazvijene zemlje od razvijenih četiri knjige na jednog čitaoca. Ta granica sc poslednjih godina pomerila od 1,2 na nešto preko 3 knjige na jednog čitaoca, ali granični broji četiri još nije prekoračen. Međutim, ima izvesnih znakova koji bi govorili da se interesovanje publike pomera od literature lakog žanra prema ozbiljnijoj literafuri. Tačnije rećeno, broj čitalaca opada u »međuprostoru« između takozvanc lake literature koja sć graniči sa šundom i ozbiljne literature koja zahteva veće intelektualne napore. I, tako imamo u Beogradu, na primer, situaciju. da je među srednjoškolskom omladinom naičitani|i pesnik Bodler (prema informacijama koje smo dobili. iz nekoliko javnih biblioteka), a da se, isto.tako među srednjoškolcima, rado čitaju romani u sveskama prilično problematične vrednosti. Oseća se porast interesovanja za filozolsku, sociološku i političku literaturu, naročito za dela inostranih autora. Tome su svakako doprineli i izdavači. koji su, ponekad, umeli pravovremeno da izdaju knjige koje bi u određenom trenutku mogle da budu zanimljive,

Jednom reči, da bi sve ove akcije uspčle poirebno jc pronaći način da čitalac kome je knjiga namenjena ne: bude ni za bibliotekare, ni za izdavača, niti za bilo koga ko vodi brigu o sudbini knjige večna nepoznata. Treba saznati u kojoj je. meri, na primer, televizija izazvala 1nteresovanje publike za Foknera i, Golsvortija, i koji su to krugovi.publike u kojima takvo interesovanje postoji. Čitalačka publika ne može se više posmatrati kao amorfna masa, jer ona odavno to više nije. Obavljen je proces njenor raslojavanja i mi danas imamo čitaoce romana, ljubitelje memoarske literature, one koji čitaju isključivo beletristiku i one koji delima lepe književnosti. pretpostavljaju lektiru iz društvenih nauka. I to raslojavanje se oseća u manjoj ili većoj meri u svim socijalnim kategorijama. Od njega treba poći kao od realne činjenice, prema toj činjenici podešavati različite akciie, imajući je na umu pri formiranju biblioteka, izdavanju knjiga, finansiranju izdavačkih poduhvata i svim akcijama kojc su vezanc za knjigu.