Književne novine

а једног дневника

рит мој Хо! ој једини пријатељу.

Човек није једино живо биће на планети Земљи. Поред људи има још много дивљих животиња и домаће стоке. Тако су ми рекли.

Цело једно поглавље сам хтео да посветим тим нељудским живим бићима, али су се збили неки, чисто људски и изузетно значајни дотађаји, који ће ти помоћи да боље схватиш свет у коме живим. Молим те добро их упамти јер тога нема међу животињама.

Реч је о самоспаљивању.

Почело је у једној држави која се зове Вијетнам. Када су се тамо "у знак протеста људи јавно спаљивали, у једној Другој држави су изјавили: „Правилно. Херојски гест отпора због присуства страних трупа у њиховој отаџбини. Умиру за своју слободу". Али, када се у једној Трећој држави спалио један студент, онда су они исти из

ПОХВАЛлА

Аржаве рекли. „Неправилно. У њетовој отаџбини нема страних трупа. Тамо су наше. Умро је за туђу слободу". Довде би могло и да се схвати. Овде се никада не зна ко за чију и какву слободу умире, али би могло да те збуни објашњење да су студента који се спалио „наговориле и подмитиле контра-силе из Четврте државе". Тако испада, мој Уо, да се студент спалио за дебеле паре и на тај начин обезбелио своју егзистенцију. Не Уо! Није ово баш тако апсурдно као што то може да ти изгледа. Овде се стварно многи ражтуни сређују тек када неки од њих

ПСИ 2 у 2 ЗЕ

ије прошло ни недељу дана, а у суседној. држави до жртвине, се спалио један селамнаестогодишњак. Одговорни за народну памет су ОАмах објаснили васцелом свету; да то није никакво чудо, јер је лице које се спалило „лудо“ и да је то исто покушало још у петнаестој години. То је било све, а ни ја ти о томе не могу ништа више рећи. Ни-

када нисам био тамо. Не знам как- |

ва је то земља у којој од малих ноту почињу да луде.

На крају, да ми не би рекли они из Друге, Треће, Четврте или Пете државе да сам необјективан и пристрасан, бележим за тебе, мој Уо, да се и у овој држави, у којој се и ја тренутно налазим, једно лице такође спалило. Био сам убеђен да се лице уклопило у међународну поделу рада. Овде су тренутно сви напори усмерени у том правцу. Међутим, право објашњење је стигао ОД овдашње телг-визије. (Упамти ову реч Уо. То је овде једна врло важна ствар). Дакле, по речима телевизије, Човек који се спалио имао е од детињства врло тежак живот.

ог тога се одао преступништву и криминалу, те је силом закона био удаљен из друштва. Оллежао је преко осам година по разноразним поправним домовима и затворима.

Спалио се тек када су га пустили на слободу.

Хо, упомоћ!!!

Помозите ми пријатељу. Можеш Хи бар ти из космоса да сагледаш неке ствари озбиљније. Људска л0тика је отишла толико далеко да је постало немогуће супротставити се лажима. Живот је постао лудница У којој разумни губе битку. Упомоћ! _ Ето, драги мој пријатељу, зашто је изостало поглавље о животињама и стоци. Превазишли ми цивилизовани тему. Ове догађаје сам описао зато да би могао лакше да разликујеш човека од осталих живих бића која се крећу на овој планети, Ако икада будеш лолазио овамо по људске примерке за своју збирку и ако будеш вилео да се нешто креће, вришти и пламти, знај — то је човек. Али му не прилази. Не јури њега. Не пожели њега да заробиш. Ја сам те овом свету прелставио као далеко интелитентније биће п зато немој да се брукаш као неки овде, којима 1ош није јасно да је немогуће побелити човека који гори,

Међутим, ово није једина разлика измећу човека са јелне и осталих живих бића са друге стране, Воелно је забележити јелну лепу _ људску особину по којој ћеш најсигуније моћи ла разликујеш „човека.

Уо, човек је свестан своје тролазгости и сваки од њих зна да на крај“ мора да умре.

Животиње немају осећање пролазности, Стока мисли да је вечна. Душан Јагликин. · 7

(Крв

ПОШТО ВИДИМ ДА УМИРЕМ, примакните ми најстаријег сина, да му у аманет оставим свој наук, те да ме наследи у овоме што сам много добра учинио за своју кесу и свој народ.

Остављем ти у аманет кад, вештину за 03дрављење од френге, гушобоље, севања, великих рана и свих дуготрајних болести. Смеса којом се кади прави се овако: узме се 40 пар. дин. скупи камен, 20 пар. дин. камен драгац, за пар. дин. сумпора и за 5 пар. дин. коњски камен. То се све помеша и туца чекићем на ораховој дасци, док не буде веома ситно, па кад се истуца праве се фишеци и то овако: узме се лист цигар папира па се у њега сипа од те смехе онолико колико се захвати ситном паром, па се онда завије, таквих фишечића направи се подоста, тј. број зависи од тога колико ће се дани болесник метати на кад, јер тежи болесници мећу се девет пута, а лакши седам пута, дакле у првом случају направи се дваест седам фишека, а у другом дваест и један, на једно кађење меће се три фишека, а кади се један пут дневно и то изјутра. Кад хоће да мећу болесника на кад, прво се запали на ћерамиди девет тумрака од кукуруза, па кад се од њих направи добар жар,. онда то мећу пред болесника који седи са везаним очима на малој столичици, раскречених ногу између којих долази ћерамида, па га онда покрију поњавом, затим се открива поњава, баца се у ћерамиду један фишек који се одмах запали и букне са димом, болесник зине, те гута дим. Тако се меће и други и трећи фишек, кал су сви три изгорела, болесник. постоји под поњавом у оном диму још десетину минута. Онда га тек открију, одвежу му очи, запоје га чашицом сапарине и одмах мећу у кревет и покрију добро оном истом поњавом под, којом се кадио, тако да га зној пробије.

За време лечења овим средством болеснику се даје само млеко и неслана погача, а да пије само комову ракију. Болеснику се не пресвлачи рубље док год траје лечење, а кад се заврши онда се окупа и преобуку га у чисто рубље. Пети дан по лечењу болесник мора да позна, како му је, јер ране почну да беле, а севање по снази бива слабије. Другог или трећег дана по кађењу излазе у устима болесниковим бели пликови, а то значи: из њега излази сила. Ко се лечи тим средством не сме за годину дана јести пилетину, рибу шарана, пасуљ који иде уз

МИРКО КОВАЧ

Амапец |

се не штеди)

сео купус, празилук, а што више да једе фрешку мркву. Понекад се меће у смесу место коњског камена сараџик, ако се од ње угуши, значи: упалила му се утроба и мора да умре. Мећу се и деца на кад, мада често подлегну гушењу и умру.

Ја ти још остављам у аманет и пуштање крви које наш народ воли. Знади: ако је главобољан или несвестичав, крв му наваљује, крв га заноси, ако где поврати или га муче жигови и севотине: насела крв па му не да мира, кад му трну руке или ноге, у тим деловима крв застаје и на живце притискује. Ако болује од сипње или које друге врсте задуха: ништа друго него га крв гуши, ако му се испне мицина, чир или каква гука: крв му се ту распоганила, кад коме по кожи избију бубуљице, красте, гнојнице, приштеви: крв му је сувише оштра, ако жена много рађа или побацује: јаке је крви, ако јој се пре рока утаји месечно прање: крв јој се обострмила, ако чељаде пропљује или пробљује крв: чисти се од крви, ако му се отворе штуљеви: наврла сувишна крв. Е, тад се крв пушта!

Има више начина пуштања крви: пијавицом, на купице, чашице, пехаре и рошчиће, плетићом иглом у уво, али најбоље је да се сече и отвори жила. Жила се отвара према врсти б6олести: на руци, на нози, испод језика, за увом, на челу, на слепом оку, затим на чарак, нестером, бацкалицом, ланцетом, перорезом. Крв се не штеди! Док отвараш жилу причај: да је била загорела, црна као зифт, модра као чивит, густа жао катран, водњикава као сурутка, пенушава као бућкана, тако љута да прогризе и уједа за очи. Тек кад се болесник увери да је доста тога чуда отишло њему је лакше, смири се за неко време да убрзо опет под нож дође. Има их који сваке године по два до три пута ваде или пуштају крв. Има их па буде јектичаво, слабуњаво, с душом у носу, бледо, шкрофуљаво чељаде, коме би човек крви наточио и додао, али пошто дође к теби, не враћај га и гледај да не источи све. Малокрвна девојка која због тога има и зујање у ушима, несвестицу, лупање срца. и заптивање у грудима, долази под нож да и последњу кап крви исцеди. Пуштај јој је док се не онесвести.

Главно је да свој посао чиниш с љубављу, да заволиш кађење и пуштање крви, тако ће те и народ волети, а тако ћеш и добре паре имати.

гране (тачкаш), те младо прасеће, паприку, ки-

Живе

буктиње

НА ВАЦЛАВСКИМ намјестима У Прагу запалила се прва жива буктиња но имену: Јан Палах. За њега се не може говорити метафорички: да је пао у ватру, да је имао

ПАЈО КАНИЖАЈ

усијану тлаву, да је сагоревао за ствар, да је горео неким чудним унутрашњим пламеном. Све је то била жива истина. Јан Палах несумњиво је горео као што гори бензин и људско месо, та необична мешавина. По овом округлом свету све кружи, и одлази на пут око света, као идеологије, бацили грипа, шансоне и гласине, хистерије и обичаји, па се после Јана Палаха почео ла ниже један паклени пламени низ. Као да се. то проноси кроз свет ватра једног дијаболичког Олимпа.

Праг је већ пуну годину дана позорница једног чехословачког хепенинга, којег посматра цео свет. Од јануара 1968. године до јануара 1969. тодине савија се парабола слободе, могуће математички прецизна као лотаритамска кривуља француске револуције, јер је у Прагу, престоници средњовековне магије, центру алхемије, где су шегрти тог опасног заната у иницијацијама увлачили своје ужарене главе у алхемичарске фурунице, омиљеном месту кабалиста, у коме живи легендарни Го лем на некој прашњавој мансарди, који се буди сваких 33 године и про шета по граду, све је прецизно, мо-

па

Глаета шапутања

Добро заштићена вила спроводи све врсте громова у

земљу

Сумњивог пјевача и на клавиру прати полиција.

борци у глави, меци у пушци!

Да ли су убојице и они што стријељају убојице>2

Затворске ћелије су пуне обично код оних код којих су

празне мождане.

Прави пролетери често пута немају средства да подигну

револуцију!

жда, као градски часовници, који откуцавају злаокобно као последњи пут — последњи час. Да они још увек верују у кобну прецизност повести и да у Прагу још увек живи стара вера у смисао бројева, сведочи и то што су већ установили судбинско значење чешке осмице (1938, 1948, 1958. и 1968), у овом кратком сегменту њихове историје. И у том и таквом кабалистичком и астролошком контексту као да и јануар АОбива посебну вредност, те се већ говори о два чешка јануара. Јануар, по Јанусу, који је имао два лица, У Прагу окренута у два супротна смера, на релацији између слободе и ропства; ужареног као лице Јана Палаха и хладно као челик (руски: стаљ, стаљин, стаљинизам). У јануару у Прагу боре се два принципа.

Да ли ће оживети једна доста вулгарна 'метафора по којој је ре волуција као машина2 Имамо притисак, запаљиву атмосферу и младиће који се у једном очајничком такту пале као свећице вишетактног мотора који треба да проради и да нас однесе у нову трагичну неизвесност — у слободу или у пакао, чија ватра већ избија на површину света,

Горе живе зубље у Чешкој као на истоку и као по свету е да би мог ли прочитати слова једне пламене и крваве поруке. Гори жива ватра која се распирује као да је време да се тргнемо из сна и да устанемо, Сневачу, пробуди се, понавља се тај позив од древних религија, кроз маслињак Гетсиманског врта, кроз време прашке езотерије и кроз дело прашког _ Густава Мајеринка, а У Прагу се јелан сневач трагично пробулио а затим други и вилели су око себе свет месечара па су се у очајању запалили, јер, по езотеријској тралицији, тешко је пронаћи начин и формулу по којој ће се спавачи, који сневај“ на јави, пообуихити. По, Херману _Броху цео свет је месечаоски, а да би конфузија била пот пуна сомнаоули езотерије и идеологија исто тако трабуњају о будНОСти тако да више нико жив не зна разликовати јаву од сна.

Једна унутраштња температура ма теријализовала се н у конкретном пламену горе младићи и девојке, У паклу друштвених околности. Пале се сигнали које нико виле не може да разабере, јер је шифпа затурена. негтле им наттем времену. Пале се првени семефоти силама мрака. Погатујмо саобтаћатне ппописе. Не ула: зите у матнине које по раскоттћима света газе невине људе. Пробудите се!

Тешко се разумеју сигнали са овог светионика, је; месечари оче-

кују сигнале са друге талаксије и настоје да ОАГОН њихове поруке. Месечари блену у месец и звезде док на мрачном друштвеном небу једне цивилизације која је успавана догоревају звезде једне угушене младости. Узалуд, ако у нашем интимном мраку трајно не запарају, као комете, пламени траг, који се неће угасити, када се они и њихов живот угасе.

" ж » Десило се у Скопљу

У ИГРИ СЕ ПОЛИО БЕНЗИНОМ И ЗАПАЛИО

(Скопље, 26. јануар). — Четрнаестогодишњи _Окопљанац Методије Иванов несрећним случајем, играју ћи се ватром и бензином, запалио се и задобио опекотине другот и трећег реда. Он је хитно пренет у Градску болницу гле му је указана. лекарска помоћ и живот му је изван опасности. А. Н. (Борба, 27. јануара, 1969).

Миро Главуртић

МИЛЕ СТАНКОВИЋ

Операција

На шалтеру је предао капут и панталоне

кравату чарапе и доњи, веш

и личну карту у иелофану

име и презиме и средње слово

и последњи осмех јунака на мегдану

и пристао је да га нема више

да се све можда збрише

да њега по списку нема више

И није га било на животној паради

дали су му кошуљу која се везује позади.

унезверено лице картон и број

и престао је да буде Глигор 4 Пекић

и постао случај осам кроз пет

соба 8 постеља 5

И није трепнуо овај свет

Утонуо је у провалију брижних глава.

и белих чаршава .

у варљиву срећу добитника који губе

који на лутрији морају нечега да се лише

кад им се тако пише

бар једног дела себе да се лише

Живот. је леп. ПРИ

али ни Глигор Пекић није слеп“

и види шта се ради

Угледнијима су вадили слепо црево

полипе и менискус

и он је нешто подозрево

било му је криво што наћђоше баш.

њега

да му шшчупају срце живо

у виду једног целог набубрелог бубрета

а имао те два, .

по старом списку имао је укупно два

за преку потребу своју .

И некад је живео као бубрег у лоју

Завршено је крпљење човечанства

опрана операциона сала

и сад Глиторе реци хвала

јер ти си опет помало и све више Глигор

и можеш да бројих своје дупликате

да ти се снага враћа

Имаш два уха да слушаш прекоре

због мале плате

два ока да гледаш како се сналазе браћа

две ноте и два пута у сутра

један црн као стрепња

други бео као нада

Од овог јутра

' имаш две руке две плећке на грбани

пи беличасту траку која се зове сутра

А данас

вода му је текла из губице

сам је морао да оперише зазубице

јер док је он гласао за перспективе

другима су носили бели хлеб и месо

на жару

а њему обарен кромпир

кромпир који је ждрао и кад је два бубрега имао

два цела бубрега по старом инвентару

Глигор Ч Пекић

грозно се разочарао у медицину

и неправда га кињи

али је с кромпиром гутао своје

побуне

не из кукавичлука кукавац сињи

већ из чисте љубави према мезимцу

бубрегу јединцу

без кота не би добио натраг капут ! панталоне

кравату чарапе и доњи веш

и личну карту у целофану

име п презиме и средње слово

лице и осмех јунака на мегдану

и себе јединог и живота жељног

са списком старих идеала

Човече реци нешто

Па добро мајку му фала

18