Književne novine

Из једног дневника

Драти мој Уо! Мој једини пријатељу,

Како човек није био у стању да загосподари временском димензијом он је бар покушао да време издели на парче, како би контролисао де лове. Попут црва — кажу људи коме су уста мала за јабуку, те је нагриза желећи да овлада њоме. Но, за разлику од црва који још може и да обори јабуку (ако у ме Њувремену не буде поједен заједно са њом), свако време па крају и сигурно обори човека.

Тако су се умни људи САОЖИАН да време протиче у етапама, смењујући наизменично миран период хаосом, иза којег опет долази миран период, па опет хаос. Ову чињеницу су једногласно прихватили као неминовну, Добро су се сетили.

лудости миб Еј

Но, то није све. Миран перпнод је остао миран псрнод, као ретка звер, али су маметип људи покушали да осмисле хаос, како бп теперације које долазе имале бар нешто од љњихове памети. Тако хаос може да буде: пуч, преврат, државни удар, грађански рат, револуција, контрареволуција, побуна, бупа, устанак и томе саично. Све зависи од тога ко са више обзира улази у хаос. Обзири, уосталом, као и сваки други терет, спутавају моћ маневрисања. Ове хао-

_ тичне. појаве се међусобно битно -- разликују. |

Пуч је, па пример, када једна невладајућа група људи збаци владајућу групу људи — а народ остане исти. Преврат је када група која није на власти укине групу која је на власти — а исти народ остане. Удар је када некорумпирана клика властодржаца побије корумпирану клику властодржаца — а остане народ исти,. И тако редом — народ увек остаје исти. Све новодошле владајуће тарнитуре имају једини задатак да објасне народу како их је збачена гарнитура непоштедно експлоатисала и није радила ништа друго и ништа добро за народ. Руку на срце, све новодошле гарнитуре су веома пожртвоване у том објашњавању и остају на власти све дотле док њихово објашњење не схвати и последњи човек из народа, а онда опет дође до хаоса. И тако редом. у

Човек, који је несумњиво највице учинио да опамети хаос, звао се Маркс. Он је хаос осмислио у ревоауцију која је коначно требало да промени и народ. Пред њим су пале многе претходне теорије, пред њим су пали многи претходни теоретичари, пред њим су пали мноти обзири, многе државе, многи државници, неки народи и коначно — један овоземаљски бог. Али, авај пријатељу. Победила га је сопствена. памет. Пао је на ограниченом суверенитету. једној тако важној ствари човек није имао појма. Није имао снато да буде паметнији од сопствене памети. Марод је остао исти. Е

Али, схвати пријатељу, све је то ипак добро, Сада је тренутно на овом свету време мирног периода. Све се одвија неометано; одржавају се раз товори о закључењу једног мира и прекиду једног рата, о смањењу 38тегиутости, 0 консолидацији сната, о обезбеђењу граница. Одржавају се једни маневри, други су на помолу. Бродови су кренули, избори су 38 вршени, народи су схватили.

Дакле — хаос може. да почне.

Душан Јагликин

П. 1. Сладак купус какав је јео Теодор Тирон, и, какав једу Паланчани.

С. 2. Шкембе тава терзијска, попрскана сузама шегртским. Јао, занати!

Н. 3. Супа од петлића са запршком брашна Вели: ког Кришпина, Батаке сам једи, а жени дај крила и бело месо.

П. 4, Све што једеш, једи кашиком.

У. 5. Јести „тешко нама“ кровови капљу, а јагље тина скупа. Само за Господу!

С. 6. Кромпир паприкаш са сувом мпрођијом и свирање на усни хармоници,

Ч. 7. Кнедле са сиром, и, чорбу од пасуља. Потаж. Лаж.

П. 8. Толико су пуне пијаце да је најбоље скувати будилник марке „ИНСА“. Само пазите да не затори! С. 9, Џасуљ са сланином. Шака пасуља, два прста сланине. МИ обавезно запевати: „Чеп, чеп у славину, нож у сланину, ој, рого, ротози, седи, па вози".

Н. 10. Ђувеч „Лажа и Паралажа“, па опда изводити домаћу драму. Код куће.

П. 11. Пошто у имену месеца постоји „Р“, јести Јапапску рибу, ради коегзистенције!

У. 12. Направити редак тулаш од мршаве товедине, ин скувати крупше кромпире, уцело, као кад се скува трговац.

С. 13. Јести поспну сарму ОА пусом који не слинави, |

Ч. 4, Јести у мензи пског ПОГОНА, више, као тумач Туђег Рада.

П. 15. Појести банатску лампу са лустером, а под апмпом два тешира стоје,

С. 16. Јести у бифеу сардину, ножем, у „журби", на остати док не падне мрак.

Н. 17. Једемо зачињене крупне комаде шарана и пијемо шљивовицу. Ручак једу опи код куће.

П. 18. Пада на Св. муч. Копона Баштовама, алп, узалмд. Парадајз из стаклених леја мирише на опрап тањир, зато, пржимо свињско месо, онако без реда.

У. 19, Ризото ол ракова речних, па онла ракија ПЛАЧКОВИЦА.

С. 20. Јелемо динстану шаргарепу а ла ФРАНЦ ЈОЗЕФ, ни, винершиица. Понашамо се као барони. Ч. 21. Правимо ћевап од овчијег меса, им, певамо турске песме. Назално.

, 22. Једемо БЕЛИ ТИРИТ са овчијим куглицама и раванију. Онда се свађамо.

С. 23. Једемо код деде, оно што му донесе из ДОМА ПЕНЗИОНЕРА. После читамо књигу: „ЛОВЧЕВИ ЗАПИСИ“.

ппрнима, алп, с ку-

"Н. 24. После чорбе од сира а ла НОТР ДАМ једемо

"Даме, из шпила.

П. 25. Кувани језик товеђи у сосу, им, одговарамо на питања.

У. 26. Ручамо у парку разне нареске и кисели краставац, овећи. Сунце сија.

С. 27. Говеђа супа, им, говедина у прженом луку. Затим, табланет.

Ч.28. У ишчекивању пара, једемо код рођака у предграђу. (Они држе кокошке).

П. 29. Нисмо ни стигли да ручамо од нагомилапог посла. Вечерамо: чај.

С. 30. Исувише смо достојанствени да би негле ишли, па правимо попару.

Н. 31. Сећајући се Регименте, једемо ајнпренисупу

презлама.

МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ

Заставе

М. Крлежи Заставе — истина и поза.

„Да ли. је родољубље мање ако је застава краћа

„Да. ли је застава боља ако је домаћа, Или ако је тканина из увоза2

Права застава марама грудног коша. Права застава небо над тлавом.

А застава мења људе под заставом, Л заставе мења заставоноша.

Тешка застава висок јарбол сруши, Паметпу заставу истакну глупи, Лко покисне, застава се суши,

Али се, притом, изванредно скупи.

Да ли је висока застава човеку ближе» Само то пико не жели да схвати. Химна се пева. Застава се диже!

А кад се спушта» Глупо је певати!

Под правом заставом погинути. вреди. Права застава никне им сред крша. На јаком сунцу застава избледи.

На сваком ветру застава лепрша.

_ СЛОБОДАН МАРКОВИЋ Јествени календарнус Лисера Марконија

за проете и преетупне године закључно са 1999,

АПРИЛ:

П. 1. Идемо негде на печење и пијемо као да У Марту ништа није било.

У. 2. Гибаницу. Супу од розбратне. Розбратну, па се после дивимо клатну па илатну.

С. 3. Ручамо на конференцији У предузећу:

триге.

Ч. 4. Ручамо код бивше таште, жалећи се на болове у крстима!

П. 5. Ручамо код нове таште да би направили поређење. Боли пас глава од домаћих брига. После бежимо у последњу крчму, да се возимо.

С. 6. Динстамо младу јагњетину и пијемо хамбурт са села. Посрћемо по степеништу читаво поподане, уз очиглод Кућног савета.

Н. 7. Правимо бекријски купус пи зовемо другаре кроз олук.

П, 8. Ручамо гутутке и мезимо лутке. Пијемо ћутке.

М.9. Уморни од Одења, лако пам иде и тшинцла од маторс товедине, са мадера сосом. Све нам се више спава.

С. 10. Толико смо јели да пам се Пунч Торта сму-

чи кад је погледамо.

11. Јели смо штуку а ла Бонапарта, и, сада тра-

жимо Жозефину. Такви смо!

П. 12. Ручали смо лако, им, сада по парку хватамо зјала

С. 13. Обичну мипестру ди бродо, торлелипе и ризи-бизи. После медитирамо.

Н. 14. Једемо свог шефа, јер сматрамо да он џабе једе. Е-

И. 15. Једемо дактилографкињу, коју су престали да једу.

У. 16. Треба п нешто конкретно да ручамо, пајбоље спаваћ и аширапо месо.

С. 17. Лутамо парковима који пису уређени и једемо облаке. Пијемо Џ2абезо.

Ч. 18, Једемо у киоску коњске кобасице, танке као обећања Претпостављених.

П. 19, Чубурска тава пупа свињетине, паприка и циганске мирођије.

С. 20. Из септименталних разлога ручамо у мензи Богословије.

Н. 21. Белопоточки сир измуљан са јајима и туцаном паприком, па, опда, на врелу маст, високо, нал градом, у поткровљоу.

П. 22. Живимо искључиво од удварања.

У. 23. Не ручамо, јер сумњамо на Суседа, А Сусед

С

ин-

руча.

. 24. Ручамо тако да после тога плачемо, јер. смо се прејели!

Ч. 25. У случају кише, биће и хладно, зато треба ручати трејалицу са четири цеви, а онда пити са пензионисаним учитељима.

П. 26. Кочијашку супу од свињског меса, и кувано месиште са црним луком у десној руци, и, шљивовицу из бокала, у левој!

С. 27. Једемо црногорски: кртоле куване, скоруп тврд, и, туцамо орахе.

Н. 28. Ручамо свилен ручак, јер се и ваздухом провлачи свила.

П. 29. Пробамо сарму из конзерве „ГАВРИЛОВИЋ", им, помажемо ближње.

У. 30. Ручак Змаја од Авале, Васе Чарапића: две оке јагњетине и три сатлика црна вина. Затим јашемо!

Како лудо желим запевати

Како лудо желим запевати Идем пут ме тврдоглаво прати

Пут је незналица не зна да се скрати

Ратови мајци мртвог сина воде

Слободар ми не да запевати

Слободније од слободе

Пут је незналица не зна да се скрати '

Идем пут ме тврдоглаво прати Јој! Сулудо желим запевати

Веће раздаљине

Веће раздаљине ближе раздвајају Поступци владара смех дворској будали У живој куглани кегле геперали Земљином куглом људе обарају

Запис о Троји

Дођавола Троја и Одисеј с њом! Тројански војници, вољно!

За добар хиподром

Тројанских коња свет има. довољно!

КАД САМ БИО СКОРО сасвим мали имао сам свог сопственог силеџију. Био је то дечак из мог дворишта мало старији, а мпого развијенији и јачи од мене. Тукао ме је и мучио до бесвести. Нарочито је уживао у томе да ми разбије нос или уврће руке. Све што ми је радио објашњавао је потребом да утиче на мене. Био сам у то време веома неваспитап, сматрао је мој силемија, али оп "није жалио труда ин батипа да ми помогне, Нема броја шамарима и ударџима које сам примпо од њега.

ије никакво чудо што сам се

Мој силеџија и ја

плашио свог приватног силеџије и, природно, мрзео га. Он је то, нарав: но, знад, али му је управо то и наносило најтежи бол. Био је готово очајан што сам толико ограничен да никако не могу да схватим како ми он, у ствари, жели и чини добро.

Мако му ја никад нисам рекао шта мислим о њему, мој силеџија је то осећао. Можда п по томе што му никад писам хрлано рашиштрених руку у сусрет пошто му нисам куповао поклоне за рођендан, Ваљда ме је зато јопг бепшње мучио, тукао и увртао руку, захтевајући да кажем

како њега волим више од оца и мајке и свега осталог на свету.

Ја му, ипак, нисам пружио то за“ довољство. Ма колико је страшно било трпети батине и муке, понос ми је, са сваким његовим ударцем, све више јачао. Мој силеџија није никад од мене чуо дата мрзим,алиму никад нисам изјавио ни да га волим. Чини ми се да ме је управо зато мучио још више но што је првобитно намеравао.

Касније нас је живот раставио. Мој силеџија је отишао на једну, а ја на другу страну. Што је најчупије, више се писмо срели,

Ипак, увереп сам, да ме данас исгде _ мађе, сместа би ми зграбио руку и почео да је увија вичући:

МИЛОШ ТАСИЋ

Ковачевић (Пародија) Историјска — драма — у стиховима Лица; !. Вук Караџић, емигрант у Бечу 2. Јернеј Копитар, цензор Бечког двора

3. Божидар Ковачевић, писац па раду у САН

драмски

Радња се дешава на Бечком двору 1815. године,

Вук:

(Пева па тусларску арију)

„Кад се оно Србљи подигоше, што зулуми трпет не могоше, мени кљастом, пушка не допаде, И то ми је врло мучно било, Што не могох с Турком војевати, За слободу крви прољевати

Па Мишару пољу шпрокоме,

По Китогу, лугу зеленоме.

Ни па Дубљу, шанцу крвавоме, Већ у Бечу радим за нацију, Примајући дворску дотацију...

Копитар; (улази)

Караџићу, пмам лобре вести, Са Србима опет ћеш се срести.

Вук:

Шта мислите, Копитаре, брате2 Копитар:

Доћи ћете то до веће плате ћЋорави сте за дворску архиву, Непокретпи за оперативу,

Али Божа Ковачевић иште, Да лансира вас у позориште, ..

Вук:

Ова вест ће скоро да ме смрви,.. Копитар:

Нека живи Вук Карашт први Испалићу у ту част прангију... Вук:

Ја, светлости, не смем у Србију Гдедаопи саме врдаламе,

Не гледају стиховане драме... Копитар:

Вашем сјају, скромност је к'о блепда Ви ете права германо-србенда!' У вама се нови Фауст крије... Бук:

Зар ја Фауста Боље да ме није! Кољите ме, дерите ми кожу, Само нећу да глумим за Божу,..

Копитар: . Шта мислите, без глумачког рада2

Вук:

Ја ћу певат као и до сада: (пета и одлази)

Кад се оно Србљи подигоше, Што зулума трпет не могоше...

— Завеса —

УПЛАТОМ 30 НОВИХ ДИНАРА НА ЖИРО РАЧУН „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ — 608-1-208-1 ОБЕЗБЕБУЈЕТЕ СЕБИ РЕДОВАН ПРИЈЕМ ЛИСТА. УМОЉАВАМО СТАРЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ КОЈИ НИСУ РЕГУ. ЛИСАЛИ СВОЈУ ПРЕТ"ПЛАТУ ДА ТО УЧИНЕ У НАЈКРАЋЕМ РОКУ ДА НЕ БИСМО БИЛИ ПРИНУБЕНИ ДА ИМ ОБУСТАВЉАМО _ СЛАЊЕ ЛИСТА

— Признај да ме волиш! Је 2“ да ме волиш више од свега на свету2 |

И, наравно, опет би био трдно рг- 1" зочаран кад би увидео да моја љубав према њему није ништа јача по што је била опда док ме је, као дете, пемилосрдно млатио. "

Војислав Станојчић

1