Književne novine

водити

Балкану. Тамо је морао разговарати са Андре Баром, аутором више чланака о Ср бији, који је предвилео убиство краљевског пара Обреновић.

Аполинер објављује у потекст под насловом „У га Македонци, Грци. У

Априла 1903. менутом листу

и разумевање за живот и потребе пационалног бића једног народа:

„Познато је да Аустријанци У Србији врше денационализацију, која је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата у овоме рату. Тако, православна ве-

но, на основу обавештења црпених очигледно из друге руке, Овде треба поменути и белешку „Ријека" (Еш Ка), где се Амолинер за кратко упушта у топонимијска разматрања поводом „забуне" настале због употребе ове речи уместо италијанске Рште.)

Кап росе лизнеш са камена, листа уснама јутра, непцем тврдим срхнеш. Шушне, шмугнеш стијењу, трмљу дјевојко безрука заслијепљена сунцем.

Не догониш се, нит ком си на путу, узрашће снова страда л' дио жића.

ри, Турци, 5 л чланку где је реч о одНО ј ј а чин, на ко ж у о нареЈа са“ А рцима, он, | 15. ЧрОта ШИ 2 5 ши сРсја у Љубављу је сапет, посртању вичан - најсрамнији понекад најотв , , гладнији од земље, жеднији сунца. има и, поред осталог, прича Уз песму „Џесник на водама" ј У

товори и о Срб 1 анегдоту о Христи Ивановићу кога је на

р ; један _ Турчин стражарском месту убио ]Ј јер се „несрећник усудио да баци поглед пдик". И овде, као и на толи

његов харећ других места, налазимо у Аполинеру политичког хроничара здруженог са љу-

битељем сликовитог, ретког и необичног.

Године 1907. излази (тада анонимно) Аполинеров роман са двосмисленим насловом „једанасст хиљада прутова! (Кез Опхе те џегое5). Мешајући намерно чињенице и стварне догађаје (између осталог припремање убиства Александра и Драте Обреновић) са производима једне разигране и разуздане маште, Аполинер у овом свом порнографском Ро ману писаном за најнеобичније џукусе, који је права дитерарна оргија, товори опет о Србима. У опису једног најблаже речено чудног састанка антидинастичког комитета у Букурешту, налазимо једног православног свештеника („је роре"), Наташу Коловић, жену једног ухапшеног пу-

ковника, Прногорку Миру и, јасно је зашто и к

ако, већ поменутог новинара Ан, дре Бара. О карактеру овог романа сведочи и место које

му је дато У Националној библиотеци џ Паризу. Да би дошао до њега, читала

ц мора добити ДОЗВО„" ау за улазак У „пакао

те библиотеке, чији је попис Аполинер

извршио У своје време. (Писан ради 3

араде али и ради задовољавања извесних тежњи, овај роман је одличан приме

р Аполинеровогт транспоновања стварности,

· начина на који је он комбиновао најсувљу си најсочнијим производима своје маште).

а 1910. године ли-

- тра-као једно од обележја српског језика,

корист католичке религије, што донекле објашњава опрезно ћутање у вези са Србијом које је папа сматрао потребним у својој ноти зараћеним државама.

Национални језик прогоњен је као и вера, Бирилска азбука, будући да се сма-

строго је забрањена.

М варошима су имена улица написана латиницом. Ово прогањање погађа и националну књижевност. Свуда су заплењене, збирке народних песама и строге казне прописане су за оне који их крију. Како те песме не садрже ништа против Аустрије и причају само борбу Срба против. Турака, јасно је да је једина сврха њихове забране уништавање сваког манифестовања српског националног духа; забрањена су такође песничка дела Б. Радичевића и Јована Јовановића Змаја, који су обојица мађарски поданици чије су се песме педесет година слободно шириле међу Србима џ Аустро-Угарској; та дела стављена су на индекс само зато што су написана српским језиком.

У тој борби против националног језика, Бугари иду даље од Аустријанаца; они

спаљују српске књиге и рукописе, не ште де чак ни регистре и архиве цркава и

судова.

Бугарски министар трговине мало је преиначио ове вандалске мере издавши наређење да се убудуће српске књиге и руколиси транспортују у народну штампарију у Софији да би били претворени у сировину за прављење хартије.

Бугари су такође са необузданим бесом споменике

(1921), чији је предмет сам Аполинер, Растко Петровић даје, као епиграф, стихове француског песника: „ОџеПе мете шет АеглегеЛез стећез Че Зегђје". Аутор овог написа није до сада нашао песнички састав, прозни текст, писмо(2) из кога је наш песник, пун нежног дивљења за свот великог француског сабрата — чији је утицај претрпео — могао узети ове стихове. Узгред буди речено, Растко Петровић 1922. поново говори о Аполинеру и књижевној атмосфери у којој је овај живео и коју је стварао, у надахнутом, песничком есеју посвећеном Андре Салмону, који је објавио у часопису „Мисао.

Поменимо заузврат стихове које: Аполи нер посвећује Србима у Х „песми за ћу" (Ровтез а Гоџ). У томе тексту приложеном уз писмо послато из Нима 17. јануара 1915. Лујзи Шатијон-Колињи, питомац артиљеријске школе који се из патриотизма, љубавног очајања и званичне књижевне беспослице настале због рата, оллучио за ступање у војску, сећа се опет Срба, савезника у томе рату чију нам узбудљиву лирску транскрипцију даје ну песми о којој је реч и у другим остварењима из тога времена:

„Моје срце окреће се око тебе као коло у коме итра неколико младих српских војника поред

уснуле девице"“)

жуххж

Када се има на уму да је Аполинер сарађивао у неких осамдесет часописа и око "петнаест дневних листова, не потписујући

У пасу жено танка, име ти сричем смијехом тим што прокаже сјекутиће зла, уз радост ти стидну кад надође до усне, на љубав те спремну за трен, У скок.

Гуштерицо, остан жељом макар клиском не да тражиш ишта, већ живиш од сунца. Гуштерицо златна, сјенком, пјесмом буди птицом мојом кад се дохватиш врхунца.

ПОСКОКОВА ИГРА

Спреман на миг презаш, подижеш се ломном мени подсјекоше кољена се. Рог потамни. Рубин зла ми засвјетлуца. Затегнуте пруге црне у тканини надимљу се, бљеска смрт ми на камену. И снове ми за час тили вјетар отра.

Спремна на миг. ја те желим

кад од тебе к себи бјежим.

Шиштање ме збиљи враћа.

Коракнух још сањив — шта то чиним2 Камен у врућици захори се,

звекет хладни струји црнокруга.

Зраком врелим ћутим хеморагин

Кобни биљег страха или патње,

у очима застакљена сунца зјене.

У покрету испружаш се, плес настаје мјесто бијеса сад ме смијех бићем стреса. У сљепочицама настањен ми

кап за капљом сакупља се хеморагин,

ВЕДРИ ЗЕЛЕНБАЋ

Зеленокрил дах си лишћа, кише

упис — у обљуби кота собом слише. Лист покрене се, трава росом живне дјелић мене да је све што икад мизне. Зеленокрил вратом модрина се искри на вилици осмјех слеђен дана.

Базе Ил : У броју од 2, апр“. аштили српске. историјске за = ирски песник ни 1 , | “ ста Га Ретостане ЗасЈае ка) бави и поје је турска доминација поштедела. Из. увек своје чланке и белешке, откривање Црне тачке ноћи, бијела дугмад зоре Аг рива ) нових ствари из области о којој је овле запис на теби су. Гонетам ти тајну.

: ~ на . који се из радоз збивањима у страним

брисани су сви натписи у црквама и ма-

реч не би никога изненадило. Али и ово

Јутром сунце пали трагове ми сна,

текућим политичким 4 стирима у којима су се спомињали срг

земљама. објављује белешк У е пе а Бр и владари. што је напред изнесено, довољно речито дан ме мами, трза удицама зла.

спе пи Херцего вине 1 папемиње из р говори, чини се, 0 ширини и разноврсно- Зрак ме врели омамљена за нос хвата

уставу преноси, како то а", да би фран Бугари су отишли дотле да натерују сти песникових занимања, с једне стране, све ми вели: стати треба, не летјети.

Мађарског пр етА В 8 Бо ложају по- Србе да промене, наставак ић својих пре- и о интересовању и симпатији које је да и

цуског читаоца, обавести носу на аустро- зимена у ов које је наставак бугарских показивао за српски народ, с друге. Вир сам кретњи немир док се стиња,

менутих покрајина У одно ме уставу породичних имена . свици жеља кресну, око патно дремне. ЈУ , ж) Моп соепг (ошгле аш!омг де (01 солате Швијет расклопи се, понор отвори се,

ла угарску монархију према

—

жу Га Јоће Коџззе.

КЉИЖЕВНЕ НОВИНЕ Т

ичп Којо оп

Чапзел! аџејаџез јемпез војда зегђез апргев 4'ипе

рисеПе епдоттје

вода мије камен, трава разњежи се, Угљевље у пепелу ријечи тражим; ведротужни, кловч ли си, камелеон.

ЕСЕЈ паника а Е Босиљка Путтић А10 „Јефимије Михаштао Павловић • Л у | АКО ЈЕ, као Виј ијон А . БЕЛЕ Песник ТА Ја) Аруги париски пе- духу рубрике за коју пише (Крозсвет. 1, и разумевање од њен тражио благост Инострани листови и часопиУ, , њему“), Аполинер је који ће судити о си"), Аполинер се овде не упушта у прав Мучењем си благословена склоне само тате Б5 са своје стране те- но-политичко разматрање положаја на- земљо ова. зумевању свега а сазнавању и ра- ших потчињених покрајина, а још мање увек гладна себе вазда показивао ска је људско, него се и у изношење својих афективних садржаја, и муке сита првобитном ов симпатији, у оном као што ће мало касније учинити када му и реке те ждеру , шком смислу речи. околности то буду допуштале. и небо ти сурово Космоподи . . за чежњу птице ва који | о ево а и по склоности , У: истој „С оцијалној демокра- што тоњена скита. Ранта ава Ут 1 ; волео своју нову до- тији", у бројевима од 27. новембра и " Спусти ли се икад оферу с влалом с тију је духовну атмо- (идућем) од 4. децембра 1910, излази је- на длан ти тврди У 8 = „ : тичар заљубљен удисао, елегични роман дан део „Отмице", укључујући стихове латица мека ил толуба перо траф који је У ново и будуће, поли- на српскохрватском. Тако је дакле ова целовом да та за рану пита2 Аби а атвео ивео да пише али и писао Аполинерова „југословенска“ прича, посЧлан ита Мана посматрач за кога. ле првог публиковања у часопису Га Ке- А ДА оте БН не = домен није имао грани-– уџе Вјапсће (1903) и поред издања у збир – ге ~ Нин и могао прећи, Аполинер ци 17 Негезјагаце ек Сле (1910, 1922, 1945 А 0е ов авој делатности свога кратког и 1948), као и у „Делокупним дели- Овде је свака цветна грана и са „ Статав да се заинтересује и за | ма" Аполинеровим (Париз, 1966, изд. Ва- мученички венац свему што се рађа р арод и његову судбину. Папа. им Тесаћ) имала, делимично, још јед- од јесење жетве до пролећне сетве но издање, које библиографије Аполинс- песмо златног класја, запевко безнава. Инспиришући се делом значајног аџ- рових дела нису биле забележиле, као ни И . . стријско-немачког · етнолога – (рођеног напред поменути чланак објављен под псе перо ЈЕ УМ НПИНИТО СР Славонској Пожеги), Ф У џудонимом Полиглот иза кога, нема ни а река аждаја што усеве ждере Е , Фридриха Крауса, он какве сумње, стоји наш песник. О паорска руко од плуга до пушке 1903. даје приповетку „Отмица" (1' ОБ много змија има за руке ти мушке. пика) да би је седам година касније унео Сарађујући у часопису Мегсиге де Егап у збирку „Оснивач јересим Комп'". се (почев од 1909), аутор „Отмице" об- Б: Ту „лоше вољени" љубавник описује, у бо јављује у његовим рубрикама „Животу санској, српско-муслиманској средини, но анегдотама“ и „Одјеци" неколико ГИЈОМ АПОЛИНЕР Ове су бразде крвљу завештане : 1 ско; дини, ту са биљем клија отпор према ланцу ред обичаја отмице за који има само див- већих и мањих чланака о нама (од 191. И реке су ове љење, коло и даје стихове (и на српско- до 1918). Исте уољнне (16 беба. 1917) и дивље и мамне не . новембра тако- ; хрватском) везане за ову иг „Игра ко- . 6 од зноја и запевке Њ- ла Е а му н __У првој поменутој рубрици Аполинер Бе у часопису Мегсите де Ртапсе, у рубри свих мртвих за живе. рак ЗА ма ... ). 1зе је 1. децембра 1911. објавио белешку под ци „Дела о садашњем рату", пес- Овде јасен млади крошњу гласно њише ваборављајући обичај који је узео за пред насловом „Шефови држава" у којој, ник који је, као што је познато и сам у Овде млада грана | мет једне од својих приповедака, Аполи- говорећи о владарима које је имао прили- њему Све и бр и пролио крв, опет по- пуца нер о њему говори опет, у текстовима ко- ке да види, помиње и Петра 1 Карађорђе- а р м рбију приказујући књигу неће да се свије. ле ЋЕ касније, после тегове" 6 вића који је у то време боравио у Пари- „Капетана Удана" (у ствари: Рићото Ка- Ова земља прокуне Ј је, 2 то Б мрти, а ра- зу. У истој рубрици, У броју од 16. јану- нудо, као што аутор приказа напомиње), све што са ње ишене ни дати -дело „Жена-која седи" (Та ара 1912. истог часописа, излази чланак „Наше повлачење из Србије". у“ бунтарско дивље БЕетите азз5е). „Најважнији књижевни догађа- 6 И мора да избије. . ји 1911. године" у коме песник-нови- Опет у „Франпуском Меркуру", Песников старији књижевни сабрат, нар говори о Србима поводом докторске у рубрици. „Живот у анегдотама" Елемир Бурж, аутор романа „Птицеод- дисертације већ помињаног Андре Бара. (16. јула 1918), налазимо помен српског пи Реч је нарочито о Баровим чланцима о В-А “ | лећ џу а цветов и опадају (1893), Срб С: 5 имена из полинеровог пера. “ белешци ~ 5 ; с рбима објављеним у часопису 1/ Еито- Х ђ у еуљеша Кисић члан Академије Гонкур који је гласао да рбеп и о његовом „пророчанству". „Химна Друштва народа" он на- 65 Ј 5 напред поменута Аполинерова збирка до- води стихове из пацифистичке песме 1 „ ; бије књижевну награду, морао је бити и У рубрици „Одјеци" Аполинер објав | „Свети савез народа" некад славног —=== подстицај и извор обавештења творцу љује 16. октобра 1917, на стр. 761. чланак Беранжеа па предлаже — да би изразио • 4 ашна, „Алкохола" у његовом интересовању „еустријскимн бугарски прогони своје симпатије — да се речи „Киззе е! 4 „ : о, за Јужне Словене. (У Буржовом горена- српске књижевности". Текст је дат Сегтајп" замене именима „Зете оп Мо- _ у - | . ~ = РОНЕ веденом роману добар део радње дешава анонимно али нема никакве сумње да ј штап". 1! 1 || 1 о п а 4 Е у и с усе у Далмацији.) Боравак У Прагу и Бечу његов аутор француски НИ јер се Ру (У ; 3 . ; о копис налази у издавачкој кући Галимар исто време и у истом часопису, Апо а. делује на Аполинера у истом смислу. ~ п Ево : КАНИ линер објављује непотписан члавак (и ње сим тога, у редакцији листа 17 Еиџгорееп у Паризу. Ево једног дела тога члан - тов рукопис се чува код Галимара) под (у коме сарађује од 1902) песник има при саног са огорчењем против тавчитеља иза надровој „једно слов 5 начко позо- Уз простор би, окомито све је б о истим народима и о симпатијом, према жртвама, чланка који, ришште“, у коме, мешајући тачне подат- оживјели фосилу угаслога дана. лике да се обавести : ке са погрешним, говори о стању у слове- На д ! поред осталог, показује песников, смисао х | – , · у а длан бих те задовољну собом начкој књижевности, о позоришту посеб- нтицо сунца са спаљеним перјем. |