Književne novine
) шег менталитета, али ин
колико му је могуће, ње је, дакле,
„ра књиге о којима
"куше, послаужптеља, сваштар "моћног радника. У роли чивилука
"тичара и критике,
Најпримарније:
литература
Нека тренутно актуелна питања босанскохерцеговачке литературе
НЕДАВНО, у сарајевском
- 5 „Одјеку", на један мој критички осврт о текућој БХ поезији, поглавито
оној младих и најмлађи
н то датумски најсвјежи ја ара, сљедња сезона) сручиле су се извјесне примједбе, иза којих по. некад стоји којешта, различите смутње до којих не држим, али и нека општија питања која завријеђују — ако не одтовор — а оно разговор, допуну, уметак, – тим прије што нека од тих питања имају и начелан карактер те могу да буду занимљива и за шири круг читалаца домаће књижевности. Ваља оставити по страни све брзоријекости и – недомишљености, којима и иначе обилују наше полемике, понекад инспирисане сумњивим разлозима личног карактера (нападима се најлакше прочути, искобељати из анонимности, итд), настрану и уобичајени атаци на личност гарнирани подметанцијама — уосталом, на то смо бавећи се овим пословима поприлично већ огуглали, пријал"но нас, међутим, изненади ко. ректност, и слично што је мајзад и у извјесном смислу Од раз и наших сирових нарави, натренут- пих прилика. Стога, окренимо се битноме, проблемима. · Један приговор мде на обли-
татну амбициозну комплетиост у критичком приказивању остваре ња, на. потпуност | пнформиргања, како би се достигла завидна
_ објективност и избјегла сва сум-
њива поједнострањивања,
У субјективност, па тиме ин.
пристра-
"мост. У први мах тај приговор је
стварно на мјесту. Но чим завирите мало дубље, испада да је то само привидно. И практично „неодрживо. Више негдашње интегралности и заокружености тешко да може бити: БХ текућа литература је нарасла квантитетом н квалитетом, издиференцирала се, м тиме природно принудила хроничара—крнтичара да је прихвата м прати само у оној мјери Раслојаваприродан · резултат процеса нутарњег ·нарастања те
„литературе, набујавања. Више ни
у једном жанру нисмо дефицитарни, некада су се објављене књиге тијеком сезоне могле на прсте једне руке набројати! Данас срећом висмо ни издалека у тој (мршавој) ситуацији! Промје-
"не су очигледне. промјене набо"ње, тако да би било апсурдно п
иаузорно данас од _ критичара тражити да се уско специјализује на дјела. само те литературе, да исписује појаву сваке, и најбезначајније, књижице, Таман посла! Он је већ данас, природом саме те чињенице, принуђен да одабиће писати! Да, селекцију, по критерију,
дакле, врши дичну афинитету, по особном
"по укусу, по много које чем још,
урачунавајући у то и ризик да
„омаши а и неопходност да је У
току стваралаштва и осталих натпих литература, бар дјеломице, а такође наравно ту преводној. ИМ да хоће не може стићи на све стране! Иначе остао би у подре-
Веном положају, у улози потра, по-
о који ће свак с комотном равнодушношћу објесити свој изно шшени сако. Они који не виде промјену, који је не осјећају У ијелокупној ситуацији БХ литературе, па тиме ну положају крине виде оно
битно желећи и мехотице ствари
конзервирати, вратити Уна. Истина, и сам сам, кад је С Амтература била, стицајем сво неповољног положаја, вазелико игнорисана, ревно инсистирао 5 и пропустима те Бис указујућ! ма грешке из незнања,
де, аса. Но тада БХ литература јонт није била ни издалека дао. нисана, Била је пострањена. > жда ни данас није с ЊОМ Стенр краја ријешено, јер то је нед а дан пропес, али она данас а своје мјесто на равној Е с осталим | нашим литератур тв поглавито овима ИСТОГ 10Ј ЈН -: Она се за то мјесто није НЕ ла механиком и логиком па практике пи политике, како 6 мисле, него, бар код је РИЈ стваралаштву које је
Ае г]. хватаНатан ; дјелима Тј. ХВе није, дјелима, У А! еном / којем
њем корака са врем сталим намастаје и посебно и овим _ тд ти. | е дтурама; =
зм литера ивније.
је у њима најкреат
· До прелома (ВИАЉИ те) дошло по!
вог за АРУ: ом романа
авом » М. Селимовића
„Камени спа1 то-
је
„Дервиш и смрт и збиоке песама вач“ М. Диздара, Аине. Аутотодишњи се. из напор многих писаца Табелим и разнто манифестовао р
2. страни
Маставак на 2
Ристо Трифковић =.
на преви-
а а маил у ђ
БЕОГРАД 1. ОКТОБАР 1971.
ГОДИНА ХХПТ БРОЈ 400
ЦЕНА 1,50 ДИНАР
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
лист ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
КАДА СЕ ДЕЛО неког човека, неке значајне личности, угради у темеље живота заједнице којој припада, када постане саставни и неодвојиви део њене културе, онда је оно осигурало себи трајање не само у свом времену него и у временима која долазе после тога, у временима ближих и даљих потомака. Само нас 16 година деАИ Од двестогодишњице Вукова рођења, а од његове смрти прошло их је већ 117. Доста је, дакле, протекло времена и по оној Његошевој мисли да
„Покољења дјела суде, што је чије дају свјема!"
Сасвим оправдано, нова поколења подвргавају поновној оцени наслеђено, без обзира на величину његову и традицију. Вуково дело прошло је кроз много таквих провера од његове смрти до данас, и увек је излазило неокрњено у својој величини и значају, Оно је неоспорено и неоспорно, неумањено и неокрњено до данас, м зрачи истом снагом као и јуче.
Великим људима и њиховим великим доприносима треба одати и велико признање, признање нарочите врсте, Такву, нарочиту врсту признања представљају и ови Вукови сабори, који су спомен, али и подстицај.“ Спомен на великог човека, подстицај за потомке, па и за људе данашњице.
Дело великана заиста је велико ако се наставља, грана, шири, продубљује; ако оплођивањем рађа нове вредности. Значај величине нечијег дела је пи у томе што на свој начин обавезује и потомке, А Вук Караџић је несумњиво таква величина, нарочита, изузетна, таква која обавезује. е Изузетност те величине је, поред осталог, и у томе што је својим делом откривао и величину других, оних безимених, али због своје безимености не мање вредних стваралаца народне песме и приче, народне пословице и изреке и других врста онога што са топлином називамо народним блатом, .
Знамо да се Вук није задржао само на томе да открије величину и културну вредност књижевног усменог стваралаштва у ширинама и дубинама народним, него је баш њу уградио у темеље даљих кретања српске културе.
ВУК
Говор на Вуковом
то је учинио у пресудном трену. тку. | Постоје, несумњиво, у животу народа и друштвених средина времена, историјски тренуци ка» да оквири, када границе постојеће и дотадашње културе постају тесни, уски, а садржине њене делом недовољне, делом превазиђене. У једном таквом тренутку Јавио се и Вук Караџић, Био је то преломни тренутак када је једне вредности требало предати историји, а са другима отпрсти нове странице савремености и будуће историје,
Великани, велике људске лич-
·ности су као нека врста жиже у
којој се стичу и стекну жеље и
потребе неке „људске заједнице, жиже у којој се мскристалише
. = свест и најпотпуније уооличе по-
гледи на нове вредности им нове путеве, Они су пробуђена и најдоследније исказана свест народ“ на. Опште и лично слива се у њи. ма у складну целину снагом њихове величине, Тиме они дају допринос историјском развитку. Вуков допринос био је историјски значајан у пуном смислу ове речи. Он је био одговор на питање постављено развитком и ходом историје, ОАТОВОр дат У "тренутку. Мт Вукова доприноса била је и у томе што су нове националне вредности које је он успоставио У култури биле у исто време и нове социјалне вредности, што су померале културу српског народа из МИ ИЕ уских у најшире делове народа. Сменом многих дотадашњих новим вредностима у КУЛТУРИ, коју је извршио Вух, извршена. је смена историјских гпоха У српеке. култури, = и носилаца њених. Такви пре. ломи ретко су када тако коренити као овај што та је начинио
Вук, а моту "својим пле
их замислити и на 3 ћима изнети сама ди“
ВУК КАРАЏИА. — СКУЛПТУРА, ВАЈАРА, ПЕТРА У УБАВКИЋА · ПОСТАВЉЕНА: ПРЕД ОСМОГОДИШЊОМ: ШКОЛОМ. „ВУК: КАРАЏИЋ“ У: ТРШИЋУ.
.
И КУАТУРА
сабору у Тршићу 19. септембра 1971.
чности крупних размера. Вук је свакако био таква личност.
Живот је у Вуково времс био наметнуо питање: на чему засновати културу српског народа тога и каснијег времена, шта уградити | у темеље те културе, шта означи| ти као културне вредности, а да |
оне буду приступачне сваком човеку те средине и да буду по природи својој такве да подстичу нове, Ненадмашно мудро Вук је за основе културе, одабрао оно | што је настало у најширим масама народним, што је било дело орача и сејача, хајдука и ускока, преља и ткаља, пастира и планинки, што је било уметнички израз њиховог виђења живота и његовог смисла, њихових жеља, снова, мука и страдања, радости и туге, озарености и потиштености, смелости и страха, љубави и мржње,
Димитрије Вученов
живота и смрти, Таквим избором Вук је српској култури дао основе тако дубоке и темеље тако широке да се на њима могла даље градити зграда културе негледне висине и монументалности — ако се нађу неимари таквих способности, У те основе уградио је, дакле, Вук најдемократскију концепцију културе. | Из свих поменутих, а и непоменутих разлога Вуков одговор на | питање што га је поставио исто| ријски тренутак био је далековид и најбољи могући. Но ни питање ни одтовор нису били тако једноставни као што се може нама _ данас чинити када је време 9ол"макло.и када је“ одтовор Вуков
|
потврдио живот. Живот се по приоди ствари јавља многолико, у њему се много штошта укршта, преплиће, па се због тога не добија довољно јасна слика збивања. Вук је проницљиво продро кроз ту разуђеност појава и тананим смислом за битно издвојио супротности. Међутим, ни то није било довољно, и Вук је знао да није.
У природи је друштвеног бића да се у њему бори старо, конзервативно и преживело са новим и револуционарним. Такав сукоб чије могао мимоићи ни схватања што их је изградио и изнео Вук Караџић, јер токови културе не теку ван друштвеног живота, они су његов део. Скоро пола века, као што је познато, провео је Вук у борби за своје ставове. Досле-
· дан, непоколебљив, неуморан и и-
страјан, он је у тој борби издржао и победио, У току борбе настајало је једно Вуково дело за другим, Док је на једној страни уобличавао своје идеје у научно засноване радове који су златним словима уписани у културу његовог народа, дотле је, на другој страни, морао да полемише са
својим противницима, води с њи-
ма борбу пером или, тачније, снатом својих разлога, јасних и необоривих, И у том погледу Вуков рад је подстицај; он је пример и узор томе како се пи неповољним и недовољним условима може остварити дело велике трајности; он је пример како сиротовање није препрека за стварање блага, блага које није материјалне природе и које није стварано за себе него за свој народ, за савременике и потомке, за свакога и за све.
Рођен овде, у Тршићу, свакако _
није ни сневао да ће га животни пут одвести са ових пропланака до европских центара културног
Наставак на 2. страни
У ОВОМ Броју:
Димитрије Вученов: ВУК И КУЛТУРА
Милош И. Бандић; РЕВОЛУЦИЈА И КЊИЖЕВНО ИСКУСТВО ПЕСМЕ Стевана Раичковића, Миодрага Павловића и Стефана Митровића
Илеана Чура: СУСРЕТ С ПЕсником и КРИТИЧА. РОМ Џ. С. ФРЕЈЗЕРОМ
Рашко В. Јовановић: ПЕТИ
БИТЕФ _— СЛОБОДТОЕ, ФОРМЕ, АЛИ БЕЗ САДРЖИНЕ ПРОЗА Горана Бабића
Милнвоје Јовановић: ПРО: РОПИ И БОЈОВНИЦИ БЛОК И ГУМИЉОВ
Слоболан Новаковић: ВРГМЕ ЕСТРАДЕ
0 НАСТАВИ КЊИЖЕВНОСТИ говоде Вукашин Станисављевић и Чедомир Мирковић
0 НОВИМ КЊИГАМА ПЕТРА ЂОРБИЋА, БРАНЕ ЦРН ЧЕВИЋА И АДЕКА МАРЈАНА пишу Драгољуб Драгојловић, Јован Јанићијевић и Душан Јагликин
У таи памте
.
ПРОБЛЕМИ
ПОГРЕШННИ РАЗЛОЗИ (ЛАЂОГ ЧИТАЊА
АКО случајни или професионалним анкетар постави питања дило којем човеку који је незадовољан судбином књиге у нашој средини, и најљубазније га замоли да, без неког даљег и дубљег анализирања ситуације, наброји разлоге због којих се књига не чита у довољној мери, он ће сигурно као два, између пет, навести такозвана средства масовних комуникација и забавну штампу. Проналазећи ова два узрока он неће бити нимало оригиналан, Тим узроцима не оперишу само просечни људи, те узроке узимају у обзир и аналитичари. Откривши да је У Савезној Републици Немачкој је дан од главних разлога криза књиге, уколико се на једном великом тржишту књиге као што је тржиште немачког језика може говорити о кризи, забавна, углавном порнографска, штампа, а да у Америци и Француској, између осталог, не читају књиге због телевизијских програма, наш аналитичар не тако ретко настоји да пронађе разлоге слабом читању и у нашој средини у тој толико озлоглашеној штампи и оговараној телевизији. Али те анализе и-
„мају само један дефект. Што оне
полазе од претпоставки пренетих из неких других средина и примењених на нашу без икаквог дубљег анализирања наших статистика, званичних, полузваничних и не знам каквих све не података.
Један од таквих података су и статистике о штампи у свету и код нас које могу да нас опомену да тражећи узроке одсуству књиге из живота нашег просечног човека у забавној штампи и такозваном шунду идемо погрешним путем из простог разлога што би било тешко да се докаже да наш просечан човек толико чита и ту озлоглашену штампу. Према званичним статистикама са 22,6 читалаца на један приме. рак листа Југославија се заједно са Шпанијом налази на претпретпоследњем и претпоследњем месту у Европи, Велико је питање да ли јој је и то право место. Јер, у тим статистикама, Шпанија и Југославија налазе се једино испред Албаније између осталог и због тога што Албанија није доставила одговарајуће статистичке податке, Узима се напросто према броју становника, проценту неписмених и неким другим мерилима да Албанија заостаје иза Југославије „и Шпаније, а можда и не заостаје,
А тај просек од 22,6 читалаца на један лист израчунава се изме-
Наставак на 2. страни
Предраг Протић