Književne novine

БРАНКОВА НАГРАДА ЉУБИВОЈУ РШУМОВИЋУ

У Сремским Карловцима, 24. септембра ове године, на традиционалан начин, у свечаној дворани тимназије „Бранко Радичевић“ проглашена је п уручена Бранкова награда за поезију која се сваке године, са извесним прекидима још од 1954, тодине, додељује најбољој првој књизи песама на српскохрватском језичком подручју. Жири у саставу: Перо Зубац, Бошко Ивков, Томислав Кетиг, Јасна Мелвингер, Павле Поповић, Драшко Ређеп и Ференц Фехер, прогласио је за најбољу прву књигу песама на српскохрватском језику. збирку песама „Ма шта ми рече“ Љубивоја Ршумовића. Књигу је, крајем 1970, године, 0о6јавио Културни центар, Нови Сад, у сарадњи са Змајевим дечјим играма. Два издања ове књиге већ су потпуно распродата, а У припреми је треће. Интересантно је да Бранкову награду за поезију први пут осваја једна књнита песама за децу. Међу досадашњим добитницима __Бранкове награде налазе се и Васко. Попа, Гордана Тодоровић, Борислав Радовић, Душко Трифуновић, Рајко Петров Ного, Нада Шербан, Марко Вешовић, Раша Ливада.

У СПОМЕН КАРКУ ВАСИЉЕВИЋУ

У Новом Саду је 20, септембра прослављена _ двадесетпетогодиш“ њица смрти песника и позоришног посленика Жарка Васиље. вића, Тим поводом, у издању Културног центра, у избору, са. пред. говором и у редакцији Драшка Ређепа, и са ликовним прилозима недавно преминулог Борђа Таба. ковића, објављен је избор песама Жарка Васиљевића под насловом „На углу где Златна греда пресе. ца 'сокак Хлебарски“. На пеоников гроб на новосадском Алмаш. ком гробљу положени су венци, а о лику песника и првог после. ратног управника Српског народ ног позоришта говорио је Лука Дотлић, Потом је, на кући где је живео п радио Жарко Васиљевић, откривена спомен-плоча. Увече је у дворани Српског народ ног позоришта приређена академија на којој је на тему „Други, дуги живот Жарка Васиљевића“, товорио Драшко Ређеп, а на тему „Жарко Васиљевић ни позориште“ Влада Поповић, Потом су чланови Српског народног позоришта говорили стихове песника који је, превасходно, на теме Војводине и Новог Сада, добродушно насмешен али у исти мах н горко ироничан, исписивао јединствену лирску хронику грађанског живота.

„ИЗВЕСТАН СВЕТ В. Х. ОДНА

Своју књижевну биографију која се недавно појавила у Енглеској — песник Вистен Хју Одн замислио је као антологију навода и коментара која би тако густо проткана „општим местима" и артикулисана тласовима Тетеа, Симоне Вејл, Раскина, Валерија и других, стекла општи значај. Оно што нам аутор у ствари пружа,

сматра критичар Мајкл Смит, само је књижевни портрет зрелог Одна, истина, пун осврта на младићке наклоности и утицаје, али пажљиво одмерене са становишта њетових данашњих интересовања, која га наводе на свесно и стално порицање старих оданости.

Реч „порицање" као да про жима целу књигу; тон несрећника којим се служи остарели Одн да би укорио своју прошлост, јесте и њена уочљива мана. Уместо позитивног закључка да песнички исказ кроз поститнуту интелектуалну равнотежу или синтезу супротности _ превазилази _ сваку страначку пристрасност, он надази да је поезија немоћна као друштвени подстицај. Такво својство поезије Одн сматра чистим ограничењем. Етика и теологија, прерушене на разне начине, јављају се у истом негаторском тону на свих 440 страна аутобиографије. Прилази рату, паклу и греху остају отворени, али ниједан миру, блаженству или врлини. Ако ова реторика негативитета 0своји пре Одна него читаоца, њетову имронију, са хардијевским призвуком, замениће торчина.

Сам наслов биографије „Известан свет", не само да одражава чињеницу да се ми суочавамо са Одновим личним, изузетним књи: жевним светом, већ и да је тај свет постао утврђен — свет за кључака, тумачења, извесности свет појмљених структура и сређених чињеница. Књига одражава ону чудну АВОЈНОСТ која се осећа кроз цело Од ново дело; песников дух растр. зан је између овог чињеничног а чаробног света и алтернативног структурираног света етике и метафизике. Они се код Одна никада не стапају у један. Конкретни свет млађег Одна — рудници, кршевити призори, пустаре преживљава се само као опис за који никаква идеологија не пријања; етика познијег Одна пе лотиче се његовог песничког призора који је поново задобио чистоту, нечовечност и елементарност својствене готово сновиђеном дечијем призору из Однових описа. Прошлост има укус пре нереализоване. него идеализоване потенцијалности. Књига је мање откривање сложенот књижевног животног пута а више осветљава ње доститнуте Итаке, с тим што путник заборавља. мили пориче многе недаће прошлот лутања или оклевања. Ова антологија. занимљупва је и. провокативна колико због онога што обухвата толико им због онога што изоставља.

ЈСТРИП „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА".

|

аи јсецеииинљњомтвање.

СТРУГА | (ПЕКТАКА

ВАН РАДНИ песнички Збор:

У Струги ове године чула су се различита мишљења о традиционалним Струшким вечерима поезије, По једнима, то је јединствена песничка манифестација у свету, док други у њима виде добар туристички потез, односно спектакл који не испуњава основни циљ и намену. Уметнички директор Струшких вечери, Богомил Ђузел, сматра да је организација овогодишње Струге затајила им размишља 0 могућности ангажовања професионалне групе људи који би се наредних година прихватили организације. Тим поводом извршили смо малу анкету међу учесницима и посетиоцима овогодишњих Струшких вечери поезије.

Венера Грежлова, песникиња из Битоља:

— На овогодишњој Струги чуап смо доста добрих песама. Посебно је добро што је организована млада Струга, где су млади песници читали своје стихове.

Милан Комненић, књижевник из Београда:

= Што се тиче уметничког домета овогодишње Струге, мислим да је куд и камо изнад прошлотодишњег. Прво, што смо имали добру репрезентацију двеју националних _ поезија, македонске и српске, Друго, што смо имали ретку прилику да чујемо и видимо, по мом убеђењу, највећег живог песника данашњице, Вистена Хјуа Одна. Треће, чули смо и вече и. талијанске поезије п једног великана. као што је Лино Курчи, Посебан моменат је симпозијум који се одвијао упоредо уз Струшке вечери поезије на коме смо чули више различитих и супротних мишљења о проблемима савременог песништва.

Аника _Католиц, Струге:

— Мислим да је ово добар, мада не би требало да је и једини, начин зближавања људи, посебно младих, То је здрава поезија без икаквих религиозних и других настројености, Посебно бих истакла као вредност овотодшшње Струге што је било и жена песника.

. Елио Филипо Акрока, италијански песник:

_ — Јавно иступање помаже људима да се боље споразумеју, односно, то је један од пачина да се људи натерају да буду бољи. Ја верујем у поезију која нуди ту могућност. Не верујем у стерилну и егонстичну поезију, јер верујем у вредност човека. Ако је Струга

КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ

Уреднички колегијум: Филип Давнд, Васко Ивановић, Миодраг Илић, Драган М. Је ремић (главни а одговорни уредник), Љубиша Јеремић, Вук Крњевић (заменик главног уредника), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић (секретар _ редакције), Владимир — Стојшин, Бранимир Шћепановић, Техничко фметничка опрема: Драгомир Димитрије зић, Уређивачки одбор; др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Аушан Матић (председник), др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп, Јара Рибникар, Душав Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер. Идејно решење графичке опреме: Богдан Кршић, Лист излави сваке друге суботе, Цена 1,50 дин. Годиша претплата 30, полугодишња 15 динара, х за иностранство двоструко. Лист издаје Новинско издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7. Директор: Војислав Вујовић, Телефони: 627-286 (редак• дија) и 626-020 (комерцијално одељење администрација). Текући рачун 608-1-208-1. Рукописи се не враћају. Штампа; „Гаас", Београд, Влајковићева 8.

радница из

|

испунила. део овога, мислим да је успела,

Зоран _ Радмиловић, члан Атељеа 212:

— 0 Струги и Струшким вечерима сам слушао доста, Ове године ми се први пут пружила прилика да све то видим изблиза. Подизање песничког дома у Струги за мене је величанствена ствар, Импресионирало ме спек.такуларно вече „Мостови“, које је на неки начин круна доживљаја у Струги, Одушевљава ме сама та идеја о једном оваквом великом скупу песника, можда и зато што ВОЛИМ и ценим поезију.

Вукан Диневски, глумац Македонског народног театра:

— Познајем све почетничке муке, слабости и напрезања око стварања физиономије Струшких вечери п њиховог осмишљавања., Мвелим да су оне већ добиле јед. ну конкретну физиономију у про. грамском смислу и да је то један од интернационалних сусрета по. етских размишљања и поимања света, До дана данашњег није се успело у организационом погледу У смислу обраћања пажње уче. сницима, са стране, њиховог оргамизованог упознавања са културним споменицима Охрида и Струте. Чак не постоји ни неки напор у том смислу.

_ Бакомо Скоти, песник из Ријеке: — Од свих досадашњих фести-

тлумац,

вала ове врсте Струшке вечери

а палтеа

писин

су, по мом мишљењу, најбоље организоване, Неки пропусти мо. ту и да се опросте, с обзиром да је овде окупљен велик број учесника. Чињеница је да је овај фестивал јединствен у свету. То је јединствена прилика да се песма саживи са народом.

Брана Прелевић, песник из Бео. града;

— Ово је занста изузетна. приЛика да се чује и види на окупу толики број добрих песника, Смета ми што Струга из године у годину прераста у спектакл, а све мање је радни скуп песника,

Данче Матевска, сестра:

— Кад човек чује оволико пе. сама и упозна оволики број песмика, чини се да је богатији за читав један живот, Убудуће нећу пропустити ни једну Стругу.

медицинска

Јован Мирин

ТОЛСТОЈЕВО „ПЛЕМЕ“ У СВЕТУ

Лав Толстој је имао тринаесторо ДАеце и двадесет девет унука. За више од шест деценија, колико је прошао од његове смрти, ови његови потомци су се раселили на разне стране и сада их има по читавом свету. Од његове деце

· жива је још само кћер Алексан-

дра, која има осамдесет пет година и живи у Њујорку. Од све његове деце само је Сергеј остао у СССР-А, тде је, као познати музичар, живео до 1963, године, Данас је живо још шеснаест Толстојевих унука: један у Москви, пет у Шведској, три у Француској, један у Италији итд. Све њих по везује дивљење за њиховог деду и, _ делимично, · „Фондација Тол. стој", која се брине да приходи од издавања дела њиховог деде, према његовом аманету, иду у добротворне сврхе.

Недавно је Саша Симон, сарад ник књижевног додатка. париског „Фигара", разговарао са двоје Толстојевих унука који живе У Паризу: Сергејом, лекаром, и Тањом, делегатом за Европу „Фон-

дације Толстој". Мако се, углаг-

ном, заснивају на причању роди теља, њихова су излагања врло занимљива. Тања се једино лич.

И Н ма лит ти титан пириват ита 6

по. сећа како је деда својим уну. цима причао причу о дечаку који је много волео да једе краставце и због тога свакога дана имао све већа. иста, Она се такође сећа да је њихова баба предлагала влади царске Русије да откупи имање у Јасној Пољани, али је убиство премијера _ Столипина — спречило преговоре око продаје. За време револуције Лењин и Луначарски су се бринули да Толстојеви не трпе од глади и слали им намирнице, а Калињин је наредио да ујак Сертеј специјалном локомотивом дође из Москве у Јасну Пољану да би присуствовао последњим часовима Толстојеве же. не Софије. Кад је Толстојева же на умрла, имање је национализовано и командант одреда Црвене армије истакао је при том црвену заставу па Толстојеву кућу, али пошто се Толстојева кћер Тања (која га је инспирисала за Наташу у „Рату пи миру") побунила због тота, сматрајући да то није у складу са Толстојевим идеја. ма, застава је била скинута.

Недавно су Сергеј и Тања. по. зетили Толстојево добро у Јасној Пољани, које је у међувремену претворено у музеј Лава Толстоја, и мали Толстојев музеј; у Москви. Славистички институт У Паризу позвао је конзерватора музеја у Јасној Пољани Никола» ја Пузина да одржи неколико предавања о Толстоју, а унуци Толстоја који живе у Паризу имају намеру да, уз његову помоћ, отворе један мали музеј Толстоја у Паризу. .

ЛАВ ТОЛСТОЈ

600 ПРИЧА НА КОНКУРСУ _ „ОСЛОБОЂЕЊА“

МА ОВОГОДИШЊИ традицио мални конкурс за новинску при чу сарајевског листа „Ослобођење" стигао је рекордан | број радова — близу 600. Жири. је од лучио да прву награду у износу од 4.000 динара додели Драгану Јањићу, службенику РТВ Сарајево, за причу „Нова кожа", другу у висини. од 3.000 динара Влади миру Стојшину, књижевнику из Београда, за причу „Највећа _љубавница на свету“, а трећа (2.000 динара) припала је Ивану Растеторну, такође књижевнику из Београда, за причу „Укус детињства". Осим тога откупљено је 12 прича и десетак препоручено за објављивање, У жирију, који је ове године оцењивао приспеле радове, били су Ристо Трифковић, Миодраг Богићевић и Мугдим Карабег.

Пржа Џоја Ратковић

фу;

у 407 5 ЛК, ЖИВА # 5 КУЛА, | » у У ут, |

| 7) ЧИ БИДА ШД

~

28

ДЕТОПИС ЛЕТОПИС АЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС АЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС

нестати срат тиранина каља ет