Književne novine

4 + »

0 МАТЕРИЈАЛНИМ У СЛОВИМА ул

| Наставак са 1. стране .

заједнице нешто већа, као, на пример, у ликовној _ уметности, стање није боље, неким документима се чак закључује да је променама у начину финансирања "културних и уметничких станова „Стваралаштво више погођено нето стимулисано“, Осим тога, ди"ковни уметници су иначе из посебних _ разлога у неповољнијем положају, јер писци, уколико не штампају књиге о свом трошку, ипак не преузимају на себе сав ризик у свом књижевном послу, што је готово по правилу случај

· код већине ликовних уметника. · При том не треба губити из вида . да се понекад од зараде од про-

" у којима бисмо препознали савре-

датих слика једва могу покрити трошкови за њихову израду. о становима и атељенма да м не говорим, Није онда ни мало чудно

што је велики број сликара при-

моран да живи од помоћи УЛУС-а, Често болно свесни свог положаја, а при том немоћни да га сами измене, многи ствараоци се надају да ће га ублажити ако даментацијом над својом судбином тану јавност, Међутим, то обично има супротне ефекте. У анкети „Новац и књижевност“, песник који једва зарађује за голи живот, а познат је и често објављује, написао је не без осећања резитнације да га зидови у Удружењу књижевника подсећају на зидове плача, Разочарање је можда слаба реч да изрази осећање већег броја млађих стваралаца. Знатан број уметника старије и средње генерације толико су погођени поразом да осим повлачења са сцене не виде други начин да га забораве, Има их и таквих, у свим генерацијама, који се доследно држе Спинозиног начела „да нити плачу, нити. се смеју, него да схвате“, Како се осећају, то сами најбоље знају, али да се многи добро сналазе у тој улози, то видимо сви, Поред осталог, добро су схватили да таленат може остати таленат, чак и кад се удружи с новцем и са популарношћу, а „да добра књига остаје добра књига и кад је бестселер“. Осећању унутрашње потиштености одговара доста присутна инертност у уметничком животу, Све чешћа су упоређења с мртвим морем, Уметничке догађаје замењују ексцеси (0 лошој књизи више се говори него о доброј), а борбу мишљења анкете или учен стил и безлично излагање које води више рачуна да се коме не замери него да проблем захвати из корена, Достигавши "одређен стандарда књижевче и интелектуалне“ редности, књижевни и уметнички часописи личе“један на другога, и без изразитијих црта су

менике,

· Ристо Тошовић

· ДРУШТВЕНЕ

ПРЕТПОСТАВКЕ И МАТЕРИЈАЛНА

ОСНОВА ...

Наставак са 1. стране

· кономском и другом напретку, Ао-

шло је до културног буђења и активирања многих градова и места, и та тенденција заслужује да

буде свестрано друштвено и ма-

теријално подстакнута, Самоуправној културној политици више одговара модел културног полицентризма него моноцентризма, Подстицање развоја и јачање нових

културних центара у унутрашњо-

сти који ће активно културно

, зрачити на уже и шире залеђе, а

посебно на рурална подручја која у нашој Републици још увек преовлађују, представља важну тачку програма операционализације самоуправне културне политике, ажна друштвена претпоставка, културне политике је стално подстицање и охрабривање стваралаштва, које представља језгро сваке националне културе и њен нај-

_духовнији израз, Стално унапре-

ђивање услова за стварање и а-

· фирмацију српске културе и кул-

тура других народа и народности, као и развијање метода да најбо-

"ма остварења постану доступна

широком кругу људи, трајан је

" задатак самоуправне културне по-

лаитике и њена велика друштвена и демократска обавеза,

Даља битна компонента самоуправне културне политике је проширење и демократизовање свих облика културне дифузије,

"Средства масовних комуникација

треба да.се систематски охрабру-

"фу да стално проширујући и обо-

гаћујући своје програме буду ви-

"ше у служби културе, њених пра-

_ ВИХ

вредности, Слични напори треба да се учине и у издавачкој делатности чији главни циљ треба да буде добра и по цени приступачна књига, што је актуелна друштвена потреба, Концепт једне демократске културне политике под"разумева такође и низ смишљених мера којима се стимулише живља културна _ комуникација унутар Србије и Југославије, и са светом,

· и омогућује натоптималније кори-

шћење постојећих капацитета и потенцијала, који су у нашој Ре-

пзубдити већи нето икада раније, тим има оријентација културне акције

и културних напора не само на.

задовољавање постојећих култур-

вих потреба, него и на системат-

ско развијање нових и буђење културних _ аспирација свим срединама, · Посебно а значајно да се има у виду омладина, јер. културна политика која недовољно рачуна на омладину унапред, је осуђена на многе неуспехе, Важан предуслов реализовања основних интенција самоуправне културне _ политике · представља развијање нових облика непосреднот повезивања културе са АРУгим „областима друштвеног рада, Све, је мање одрживо М

двајање, и све мање могу једно без || другог; култура, образовање, нау- | ка, здравство, пр

· олравство, привреда, . Потребно је убрзано стварати услове за оптималну интеракцију између културне, образовне, научне и економске политике, То нарочито са циљем да наука, знање и способност у развоју СР Србије као савремене културне, демократске и социјалистичке друштвене и државне заједнице, лостану одлучујући фактори на-

Александар Бакочевић.

.

ПРЕОКРЕНУТИ | “= > ЈЕЗИЧКИ ФРОНТОВИ Наставак са 1. стране ће изненадити то што су се за последњих неколико месеци поно во разгореле језичке распре, додуше сада са нових позиција. . Управо из круга ватрених поборника одвајања хрватског језика чују се аргументи који треба да стесне или потпуно униште простор за примену права „хрватоких Срба" на свој језик. Сугерира се, додуше најчешће заобилазно, да су разлике између језика тих Срба и „хрватског књижевног језика" ништавне, а инсистира се на техничким и другим проблемима који сметају практичном _ спровођењу _ права српског народа на сопствени језик. Сличну аргументацију су про тагонисти језичког разавајања у

"своје време, кад је била реч о

Југославији као целини, нападами као унитаристичку.

Изменила се и позипија друтог партнера У расправи, Сопског КУЛ

. турног друштва „Просвлета", које

је упорно 'заступало језичко јединство и Новосадски договор све док та битка није изгубљена, а затим је прешло, на одбрану језичке посебности) српског народа у, Ховатској истичући пои том постотање језичких разлика између Хрвата и Срба у тој републипи, и опасност од асимилације и демократско право сваког напола на свој језички израз — дакле аргументе каквима се до јуче слу жио победник у претходном боју. . Међутим, глас „Просвјете“ чује се слабије. а није увек ни јасно артикулисан: њој на 'располагању стоји. само јелан малотиражни часопис који ретко излази, а спутава је и веловољност Аинтвистичког кадра Срба у Хрватској (тај калар. у ствари, тек треба створити). С дроге стоане, у два случаја „ЈТоосвлетини" ађгументи имају већу спеџифичну тежину него сличне изтаве онда кад их је давала друга страна. Док су хрватски линтвисти и књи жевнини у име „неотубивог права сваког напола на властито име језика" олбитали, заједнички назив (ховатскосепски). „Тоо свјета" у име истог права не жели да прихвати Тезичко име другог народа (хрватски језику. Осим тога, у постојећим прили кама, · кад Срби у Хрватској не располажу _ својим | школством, средствима масовних комуникашија ни разгранатом публикационом мрежом, њихове тврдње о угрожености од абимилаћије не звуче сасвим испразно. Међутим, кључ проблема налази се у питању има ли разлике између језика тих Срба и „Хрватског књижевног је зика". Појавила се теза да такве разлике нема, или да је занемаољиво мала, пошто и Срби употвеб

. љавају тлекавицу. а у језику срл-

ских аутора из Хрватске нема особености које би их олвајале од ЊИХОВИхХ хрватских колета. Ства» ри ипак нису тако просте им за служују подробнилје разлагање,

Гледиште да Срби у Хрватској говоре хрватски самим тим што су ијекавци не може се прихватити. из више разлога. Пре све га, ијекавске говоре у Хрватску унели су, у ствари, српски досељеници пре неколико векова, док сами Хрвати (са изузетком оних у Дуброначком приморју) 'утлавном нису имали ијекавске дијалекте, већ најчешће икавске или екавске,

. Осим тога, идентификација ијекавице са „хрватским језиком" значила би својатање целе Боспе и Херцеговине, па чак и ијекавских предела у западној Србији, и уз то игнорисање огромне улоте ијекавског језичког израза у српској култури, од времена Ву-

| КЊИЖЕВНЕНОРИНЕ о

у вези, посебан значај

| 4 Е

нас. Што се

ка Караџића до

тиче других ј особина, 0. њима нам пружају податке срп ски народни говори у Хрватској,

а такође и језик публикација са: ме, „Просвјете", јединог медија у "којем оно: што Срби пишу не про лази испод црвене оловке хрватског лекторског апарата. -

Показује се да код Срба изостаје неколико категорија особи“ на којима се одликује књижевни језик Хрвата.

Ту нема ни кајкавизма ни чакавизма (речи као тједан, обр-

ти као њега се види, ни кова. | ком мо – _ делу (колодвор, глазба), ни _ католичке црквене терм! ушћанин, самостан ни

нице по немачком или ч

ене терминологије

; тему као сиј би чањ, ни појединих гласовних.

ма из хрватске књижевне башти- | не, тко место ко, муха место. мува, ни многих других поједи“ |

ности. С друге стране, истина је да се текстови српских аутора У публикацијама које контролишу хрватски лектори не издвајају из масе осталих текстова у истим публикацијама, и да би се нешто слично вероватно могло рећи за оне Србе писце који су се уклопили у хрватску књижевност (мада у вези с овим засад недостају конкретна. истраживања). Са мо, ту се ради о целој једној ситуацији ризма", кад се сматрало да тим ки књижевни језик, па мање-више и заједничку културу, и пита-

ње је колико је оправдано да се

урва-

таква пракса настави онда кад |

се са толико жара инсистира на хрватској посебности. Г оперисање оваквим аргументом као доказом да се Срби у'Хрватској служе хрватским језиком мо же се показати као двосекло ору жје, јер се из истих чињеница изводи и закључак да су Срби у Хрватској заиста угрожени асимилацијом. Логично је поставити питање јесу ли разлике које смо набројали довољне да се на основу њих

говори о два различита „језика“.

Гледано чисто лингвистички, оне очито нису довољне за то, али то исто вреди и за разлике између „хрватског“ и „српског“ књижевног језика уопште. Оправдање за. раздвајање тих језика лежи у томе што њихове. неподударности представљају национална обележ ја. Међутим, исти тај разлог важи и за српске специфичности У хрватском амбијенту. И то су на ционална обележја којима се Срби разликују од Хрвата. Дакле, постојеће језичке чињенице допу. штају две солуције;

а) или се пи српски 'и хрватски уопште могу сматрати једним је-' зиком, као што су прокламовали “'

Бечки и Новосадски договор, У којем случају су сви аутоматски равноправни, јер је језик зајед нички,

6) или ће се „хрватски“ делити од „српскога“, при чему Хрватима припада „хрватски“, а Србима наравно, „српски“, чиме је равноправност "опет обезбеђена (уколико се,из тога изведу све нормалне. консеквенце у просветном апарату, јавном животу итд).

Опредељење за једну или другу од ових могућности повлачи обавезу да се одабране солуције спроводе _ доследно, „чисто“, Без тога су неизбежна огрешења о демократичност. Најнеравноправ није би свакако било решење у којем бисмо језик прво предвојили, па затим укључили део једне од двеју нација у језичко властелинство · друге.

· Џавле Ивић

Срби уопше имају заједнич- |

Штавише, _

створеној у „ери Ро

ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОНИС

Двоструки јубилеј Греама Грина

Поводом дела Греама Грина 8е0-

· ма често се постављају питања:

„Говори ли се у њима о Богу» и „Јесу ли личности у њима стварне“, Фама о католичком писцу и пен а 5 бнаизнр ана да лем е инт и сам Брин морао да се брани:

писцу који у своја дела преноси

ГРЕАМ ГРИН

„Не интересује ме колико су личности стварно реалне — оне су реалне унутар романа и то је једино што је важно“, рекао је када је 1966, штампан његов роман „Комедијаши“, А његов бриљантни есеј „Изгубљено детињство“. својеврсно је тумачење такањегових литерарних преокупација, „његове склоности ка књигама које. "је "у детињству читао и које.су, на известан начин, формирале њетову специфичну „Гринленд“, зем-= љу очаја, изгубљености и зла којој је мало који човек измакао,

Писац „Министарства страха“, „Оријент-експреса“, .„Нашег човека у Хавани“, „Мирног Американца“ и многих других познатих,

· популарних и радо читаних рома-

на, приповедака ч драма, Грсам Грин данас живи у Француској, У Антибима и ових дана је, ако се

: тако може рећи, прослављао свој

66. рођендан и "штампао нову књигу, Реч је о аутобиографском делу „Извесна врста живота“ које обухвата пишчев живот до његове 27. године, Како је то дело насталог „Као и код свих старих људи — каже Грин — моје сећање ча детињство и младост је поузданије него сећање на недавну прош лост“, Доста рукописа из тих година, у којима дентрално место

заузимају његова нервна депресија, и посете психијатру, Грин је већ имао, А када му је мајка умрла добио је читаву кутију обпствених, њој упућених писама, То је био материјал за његову најно+ вију књигу — а она и његов роћендан представљали су повод за новинаре који су га посећивали и интервјуисали, У Гриновим романима као што се зна добро и, зло су моторне снаге, а сам писац је често био оптуживан да је опседнут злом на рачун снате добра, „Ја се бавим људским бићима

— тумачио је Грин новинарима своја схватања — „а она нису ни свеци и нису ни зла гомила, Мисдио сам једном да пишем књигу о комлетно негативној личности и испоставило се да ми се личност отела тако да је човек могао ДОвести у сумњу моје полазиште да је реч о личности у теолошком смислу проклетој". „Неки људи кажу, наставио је Грин, да је извесно осећање морала и моралности живело у човеку од самот почетка, Ја никад нисам срео АИЧност без савести, Околина свакако делује на човека, а делују и религисзна уверења, Срећа и несрећа такође делују. Несрећа није увек очишћење — она, може уништити човека, А срећа не мора стварати себичност у човеку, већ, напротив, може је смањити“. .Товорећи као католик — каже Грин __- рекао бих да је Христос био једна врста надвладавајућег #3раза дневне стране живота, која је била гарантија да се до ње не може домашити, Ако је Бог по себи распет као и ми сами између таме и светла, и због тога 'пати ад подељености као и ми, то. та чини изванредно симпатичном фигуром," Грин је, међутим, свестан да је то игра речи и спекулација која може бити забавна, Писац

који је оптуживан да је у својим

| | |

делима опседнут злом, а у животу, у политици, одувек је био на страни добра, сматра да је мало шта у животу завршио ми да је веома много пропустио: „Написао сам две или три. добре књиге, „Моћ и слава", Путовања са мојом тетком',.. то су дела која бих издвојио и све изван тога била би несигурно, Мислим да ни Мирни Американац! није лоша књига",

На једном месту своје најновије књиге, говорећи о памћењу, Грин каже: „Док пишем то је као да непрестано бежим из сна не бих ли достигао слику која би могла бити чист, недодирнут сан. Алн, фрагменти остају фрагменти, комплетна прича увек измиче“, Иако је јунак готово сваког Гриновог дела — "тврди у једном од новитих бројева" Литерарног додатка 'НУР лорк "Тајмен“ "новински критидај Валтер Клемонс — опседнут и одређен прошлошћу, њоме тако рећи уловљен, занимљиво је колико мало личне историје, изван граница мотива који их у делу по= крећу, те личности поседују. Кад је у питању Гринов сопствени живот, живот у младости — а о томе говори његово најновије дедо — овај писац упркос како сам каже разбијеној прошлости која у њему живи, пише са флексибилношћу и, чак благородношћу које досад нисмо у његовом делу констатовали, Иза њега је дуга литерарна каријера и више од тридесет књига, па ипак, он је писац који може да нас изненади, Сада је написао дело, потресан ауто портрет, својеврстан .портрет писца у младости“, које је слика о човеку који је начисто са својом прошлошћу, па и више од тога, слика о једном времену и његовим специфичним наравима,

_У АЛЕЈИ ВЕЛИКАПЦА

ит права за папе те пе за тањи њена панонске.