Književne novine

ДАТУМИ

СМОТРА КУЛТУРНОГ РАЗВОЈА

Реч председника САНУ на Сабору у Тршићу

ВУКОВ САБОР добио је током Деценија, вид наше највеће културне манифестације и смотре народних умотворина у уметности, књижевности, науке о језику и обичајима српског народа, једном речју, постао је смотра развоја наше културне историје. У скором времену, надамо се, постаће Вуков сабор смотра народ них умотворина и у области егзактних, техничких и других савремених праваца интелектуалне продукције, које омогућују развој народа у условима савремене цивилизације.

Неписменост народа, против које се Вук целог живота неуморно борио, у условима савременог друштва у коме живимо, ишли атомског доба којим почиње нова цивилизација, доба електронике, молекуларне биологије, ракетних пројектила, космонаутике и др. савремених области науке, неписменост није више непознавање тридесет слова азбуке и четири просте рачунске радње. Неписменост је и сама попета на много виши ниво, те и борба коју је Вук отпочео добија нове распоне и могућности. Далеко од тога да јењава, та се борба распламсала, добија нове обланке и оруђа, добија нове кваантете. Писменост и знање нису више "нека надградња у народном _животу, већ постају неопходан услов да се тај живот одржи и добије пунији и хуманији садржај. Док ми овље говоримо, на свету прирасте више. становништва, него што га има Југославија. Крајем овог столећа предвиђа се да ће на земљи бити двоструко више људи него што их данас има. Земља, планета на којој су се сви богови родили, постаје за људе тесна. Таква ситуација намеће многе и велике напоре не само друштву које изграђује сво-

ју самоуправну социјалистичку структуру, већ и сваком појединцу посебно: да овлада неопходним знањем и усклади свој однос према околини која му пружа услове за живот, да тај животи одржи, да развије производне снаге неопходне за опстанак људског рода у новим условима цивилизације. Ми морамо постати много писменији и ученији, него да сричемо и прстима рачунамо. То је и дубоки смисао дела кој је Вук завештао. . .

Вук је поникао у _најбурније време Ги П устанка борбе српског народа за слободу и равноправност. Многе славне јунаке је и лично познавао и „са њима разговарао, јео и пио" — како сам каже. Тако је, у тој ерупцији '"стваралачких снага, несумњиво нашао импулс који га је покренуо на велико, по обиму и садржају, дело које нам је оставио. Вук је генијалном концепцијом о унутарњој вредности тога дела далеко премашио оквире вре мена и простора којима јепоникао. Неизмерном љубављу за је зик, обичаје и историју свог народа, он је хтео да „через „Вука Европа упозна српски народ , као ствараоца дела општељудских атрибута, не да за свој народ тражи супрематију, већ равноправно место међу другим слободним и културним _ народима Европе. И као такво су његово дело при хватили најпросвећенији и најрое ши умови Европе, насупрот 4 МГ просвећене Србије са неписм кнезом. Е зе

Овај Вуков сабор одржава = у години коју је оррвни и: сјет УНЕСКО прогласила „за СКО је родну годину књиге. УН Ј

позвао _ својим прогласом, : ке

владе чланице, међу Пси а ј а прове М

За ера Ћ просвећивања

ам народног ; И омогуће дубљи продор књиге У широке слојеве народа.

Све наше културне и ПА установе, издавачке куће, Р телевизија, филм и друга Оре ства масовне комуникације тоа да учествују У циљу народ " просвећивања. Српска окадемије наука и уметности, као а научна и културна установа ДУ бије, одазвала се том Зли А оласлала. бесплатно сва свој 7 дања свим библиотекама, ОР И публичке и покрајинских, А

у х које су за школских и други 3 њих · заинтересоване, Академија

Наставак на 2. страни

Павле Савић

БЕОГРАД, 16. СЕПТЕМБАР 1972.

ИЊИЉЕВНЕ НОВИНЕ

ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ

ГОДИНА ХХЛУ БРОЈ 423

ЦЕНА 1,50 ДИНАР

Овотодишњи Беотрадски интернационални театарски фестивал, шести по реду, који се одржава од 15. сеп тембра до 7. октобра биће у знаку нових позоришних тенденција. За разлику од прошлотодишњег Битефа који је био посвећен слободнимформама, овогодишњи Битеф има две подтеме, и то:

редитељ

нове стварности 72

и корени. Низ значајних редитеља нашег времена, као што су

Питер Брук, Виктор Гарсија, Миклош Јанчо, Петер Штајн, Лука Ронкони и остали показаће како су у својим делима одразили наше време и у којој мери позориште може активно да учествује у њетовим дилемама и узнемирењу. Поред тога, београдска публика имаће прилику први пут да се упозна са древним

соренима позоришта као што су јапански но и кјотен, изворни афричке ритуале из Уганде. Познато је да су управо ови стари

неке најзначајније представнике позоришне авангарде ХХ столећа. ; (На слици: сцена из Шекспировог. „Сна летње ноћи“ са којим ће,у режији Питера Брука, ма овотодишњем Битефу гостовати Краљевска шекспировска трупа из Стратфорда на Евону)

САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ

фламенко из

планина Севиље и

облици позоришта. надахњивали.

() нашој данашњој културној стварности ()

Општина — основни носилац куатурних иницијатива

АРУШТВЕНИ. РАЗВОЈ је данас учинио одговорним општине за културни развој. У ствари, општи не су постале носиоци културних иницијатива и акција, од којих многе имају великог значаја за културни живот у целини. У огштинама се све више води рачуна и о облицима, и о садржајима, и о квалитетима културних акција. Прихваћено је, у највећем броју општина, да културни развој но може бити изван друштвених кретања и да за његов успех мора да постоји одређена материјална основа.

Општине су, нарочито у последње време, велику пажњу ПОКАОвиле изградњи културних оојеката. Само у Србији изграђено је преко 100 домова културе, затим више биоскопа, библиотека, народних и радничких универзитета, а многе споменичке зграде претворене су у функционалне културне објекте, у којима су претежно смештени музеји, галерије, архиви и сличне институције. Исто тако, у великом броју општана одвајају се знатна средства за културне делатности. Такође, подстичу се процеси да се културне установе ефикасније повезују са радним организацијама у привреди.

Такође, у великом броју општина одржавају се већ традиционалне културне манифестације, од којих су многе постале по свом значају присутни садржај у културном календару Србије. У Србији је то случај са Вуковим сабором у Тршићу, Мокрањчевим данима у Неготину, _Слободиштем у Крушевцу, Вечерима братства у Рризрену, Југословенским | хорским свечаностима у Нишу, фестивалима аматерских позоришта у Кули и Смедеревској Паланци, Ликовном јесени у Суботици, Муза“

чким вечерима у Сомбору, Октобарским свечаностима у Крагујевцу н Краљеву и другима, Мермером и звуцима у Аранђеловцу, којима се придружују и Стеријино позорје у Новом Саду, БИТЕФ, БЕМУС и ФЕСТ у Београду, Фестивал кратког филма, такође у Београду, и сличне манифестације. Све ове и многе друге манифестације доприносе да се у опиштинама _ ствара _ континуирана културна кљама, која, повратно утиче и на редовне културне програме, као и на стварање што ши рег круга заинтересованих за културне акције.

И поред свега тога, дакле и поред великих промена које су допринеле да се културни живот У великом броју општина развија и мења, још увек има средина које су без услова за прихватање и симболичних културних акција ми програма. Такве општине, а то су оне које имају и мале економске моћи, свој културни просперитет — у реалним оквирима — треба да траже у већем, понегде можда почетном стварању | културних интересовања код грађана, Сасвим је сигурно, и таквим општинама су потребне културне акције, и у њима се већ осећа недостатак дејства библиотека, домова културе и сличних установа, које могу да утичу у посредном смиса т на повећање економске моћи тих средина.

Повезаност културе са привредом и другим областима удруженог рада

У културном и друштвеном животу све је очевиднија и све потребнија повезаност културе са привредом и осталим областима удруженог друштвеног рада. У ствари, пракса је већ више пута потврдила да културни живот једу

не средине може да буде и свестранији и квалитетнији једино онда ако се у њега укључују сви радни људи. Јер културни живот, једино ослоњен на потребе друштвене средине и укључен у његове стварне циљеве, може да има услове да буде ефикаснији и да се развија. Свако одвајање културних акција од захтева и могућности једне средине не би користило и не би имало, у својим последицама, очекивани резултат. Мосталом, једно од својих ос-

новних својстава — да хуманизује друштво, култура и не би могла

да испуни уколико не би остварила, и то не једино организационим формама, сталну сарадњу са привредом и другим областима друштвеног рада. То подразумева да се и садржаји стваралаштва, више него до сада, везују за теме из савременог живота. Мочљив је, заправо, недостатак! драмских дела, филмова, романа и других уметничких остварења са савременим темама. Нарочито код пуб-

лике која нема развијене култур-

не навике, то утиче на интензитет интересовања, а самим тим и на трајније опредељење за културу. Свакако, савремене теме у уметности не би требало да значе ни подређивање уметности дневним и интересима друштва, нити су. жавању креативних израза, већ потребу уметничког обликовања живота и разумљиву одговорност уметника да о свом времену оставе уметничке истине, То може да допринесе да се уметност брже прихвата, али истовремено да се њени садржаји богате и оним темама које су предмет осталог интересовања сваког човека. Неистражене везе између савременос· ти и уметности (нарочито су уочљиве у оним уметничким области-

Наставак на 2. страни

, Милош Јевтић,

у овом БРеју: ___-.

НОВА И СТАРА ПРОЗА анкета „Књижевних но вина“ — учествују: Мом. чило _ Миланков, — Чедо Прица, Драгослав Михаиловић и Иван Ивановић

Владан Недић: ОДЈЕК ВУКОВЕ ПРВЕ КЊИГЕ „СРПСКИХ НАРОДНИХ ПЈЕСАМА“ :

Павле Зорић: РОМАН И ВЕ·__ ЛИКИ_СТтИА

ПРОЗА: Борислав Пекић

ПОЕЗИЈА: Драгомир Брајковић, Велимир Милошевић, Арагттин Огњановић, Алт Мусај и Христо Георгијевски Брттислав Петповић: НОВА И СТАРА ПРОЗА

Петар Волк: У УТИЧЕКИВАЊУ | ОВОГОДИШЊЕГ БИТТФА

Ивгн Растегорац: ЛДЕПЕНИЈА ТЕАТРА ПОЕЗИЈЕ У БЕОГРАДУ

ИНТЕРВЈУ СА МИХОВИАОМ ЛОГАРОМ

0 новим књигама Ивана Ивановића и Драгиње Урошевић пишу Чедомир Мирковић и Богдан А. Поповић

Вук Крњевић: _ НЕРВОЗА ВАРВАРОГЕНИЈА

ДОГАБАЈИ

БРАНКО ЋОПИЋ – АОБИТННЕ ЊЕГОШЕВЕ НАТРАДЕ

ЊЕГОШЕВА НАГРАДА за књижевност додељена је: Бранку Ћопићу за књигу приповедака „Башта сљезове боје" (издање СКЗ, 1970). Ову одлуку је донео, већином гласова, жири у саставу: Душан Костић, председник, Ћа-. мил Сијарић, Душан Буровић, Јаро Долар, Александар Спасов, Зоран Гавриловић, Петар Џаџић, Томе Момировски, Предраг Матвејевић, Мило Бошковић, Бранко Бањевић и Светозар Кољевић.

У образложењу одлуке жирија каже се, између осталог: , Башта сљезове боје садржи све осведочене карактеристике најбољих Ђопићевих текстова, сочан и свеж језик, смисао за благи хумор, концизан и суптилан књижевни израз, природност нарације, све оно што је Бопића и раније стављало у ред. наших најистакнутијих приповедача". ,. 5

Веома је распрострањено мишљење да је Бранко Бопић чистокрвни _ реалист, приповедач који на начин близак нашим класичним _реалистима, описује сеоску средину или, ређе, градски амбијент, са много живописности и дљивости. Он то заистаин јесте у многим приловеткама и романима. Али, постоји 'и' један други Ћопић, маштовит, артистички разигран, поетски расположен. Таквог Ћопића откривамо у његовим младалачким | приповеткама, У књизи „Горки мед" иу награђеној збирци приповедака „Башта сљезове боје". Реалистичка анегдота је ту само основа на којој се држи, отимајући се сваки час у висину и пространство, прозрачна грађевина маште. Реализам ове Бопићеве приповедачке прозе је само услован.

Стварност о којој Ћопић .прича и људе које описује, читалац види као у некој измаглици: сви ти сељаци испод Грмеча, простодушни, увек спремни. на шалу, скитнице, ситни лопови, занесењаци и испичутуре издигнути су, у пишчевом чежњивом сећању, изнад равни реалног и свакидаш-, њег. Писац именује сва лицам даје им многа конкретна обележја. Она се, међутим, поступно преображавају у чудесне књижевне ликове са самосталним животом. Преображај биографског модела у литерарну личност, сирове животне чињенице у чисту поетску причу може се, на примеру Бопићевом, објаснити њетовом _магичном наративном снатом. Он урања у свет детињства непосредно и занесено. Предели које је некад волео још су му блиски. Људи међу којима је растао још су присутни у његовој свести, у његовом срцу. Све

Наставак на 2. страни

Цавле Зорић Ор. к