Književne novine
~
_ СМОТРА КУЛТУРНОГ РАЗВОЈА |
Наставак са 1. стране
је, са своје стране, покренула низ поступака да допринесе потпунијем и научно правилнијем развоју раношколског образовања. То је веома значајна акција, нова за Академијину праксу и у томе
све културне, просветне и научне |
снате и масовне организације треба да је помогну. Научно је моказано да се до 10—12 година мозак углавном формира и то је узраст у коме човек стиче способност апстрактног мишљења, када постаје способан за ствараље ремек-дела која је Вук са: брао као народне умотворине. То је акција за развијање народа умотворца. У борби за писменост, поред средстава масовних комуникација које сам поменуо, а којих није било у Вуково време, књига заузима посебно место. Књига има својим стилом и језиком већу, трајнију изражајну — могућност. Треба је учинити лоступном сваком, јер је она најефикасније оружје у борби против нетативног наслеђа, заосталости и конзервативних сила које спречавају да наш народ одржи корак са савременим развојем културе и цивилизације у свету.
Дело које нам је Вук оставио пружа не само улог него и олређује правац на томе путу.
Уверени смо ла ће наредни Вукови сабори добити нови салржај у томе, што ће наша омладина узимати на њима све бројније и видније учешће плоловима своје инвентивности, што ће мо наредних тодина имати смотру проналазака, новатороства п других прилога наших имтелектуалних снага светској ризници пауке и уметности. .
Снага и будућност народа је њена омладина. Од развоја омладине зависиће даљи _ опстанак свега блага које је народ својим стваралачким способностима 1еизмерном муком стварао им ТОЈ у наслеђе оставио.
Павле Савић
0 НАШОЈ ДАНАШЊОЈ КУЛТУРНОЈ СТВАРНОСТИ
Маставак са 1. стране
ма које имају најкомуникативнији карактер и које, по свом изразу, најбрже и могу да се определе за савремене теме. Дакле, У књижевности, у позоришту м на филму треба, најпре, очекивати савремену тематику, што би, сасвим је сигурно, веома ефикасно допринело да се оствари интеграција културе у друштво, а самим тим и већа повезаност културе са друтим _ видовима — друштвеног рада.
Демократизација културе
Самоуправни односи, који карактеришу наш социјалистички развитак у целини, омогућили су да се, нарочито у последњим годинама, све више развија демо-
кратизација културе, што је по-
себно имало одраза на успостављање културне политике. Култур. на политика престала је да буде У искључивој надлежности _АР жавних органа. Повећан је број центара у којима се она конституише и из којих се утиче на културни развој, То доприноси да се у културну политику, упоредо са уметницима и културним радницима, све више укључују и рани људи из непосредне производње. Данашњи културни тренутак означен је постојањем веома вели» ког и разноврсног броја средишта културне политике. Поред скупштина општина, у културној политици су ангажовано укључене и друштвено-политичке организације (Савез комуниста, Со. цијалистички савез, Савез син. диката и Савез омладине, 34 тим културно-просветне заједнице, радне организације и, у пос ледње време, заједнице културе.
Друштвено-политичке – заједнице и даље имају одговорност да, у склопу општег друштвеног развоја, осигурају основне могућности за напредовање културе, Свака друштвенополитичка заједнпи. ца је обавезна да брине о културном развитку.
Све друштвено-политичке организације, исто тако, настоје да у своје програме унесу им теме 3 културе. Њихово интересовање за културни живот, природно, има специфична и за те организапије карактеристична полазишта. Так: вим, својеврсним антажовањем друштвено-политичке организације доприносе да се сагледа свестраност и разноврсност културног живота и да се што шири круг учини одговорним за његово напредовање. Нарочито је значајан удео Савеза комуниста, који настоји да се проблеми културног живота и културна политика у це лини налазе у непрекидном интересовању његових чланова. И по зиција Социјалистичког савеза ]г значајна; нарочито са становиш“
БРАНКО ЋОПИЋ
та развијања масовне основе културног развоја. Савез омладине настоји да у кругу младих генерација развијају културна интересовања, да их упути на аутентичне вредности и да омогући да се млади ствараоци брже и успешније развијају. Организације Савеза синдиката ангажовано — се укључују у културну _ политику, прг свега подстичући радне орга. низације да културном животу“ радника поклањају потребну пажњу,
У самоуправној културној политипи важан удео припада и културно-просветним зајслницама. Замишљене и у многим срединама реализоване као широки културни покрет свих заинтергсованих за културу, _ културнопросветне зајелнице са успехом се укључују у демократизацију и депровинцијализацију културног живота. Њи, хови резултати подстичу | мпоге друштвене снаге да подржавају аутентичне кулмгурне иницијативе и да настоје да им осигезају што вреднији исхол.
Заједнице културе прелставља; ју значајне чиниоце у КУАТУРрНОј политици, како у реализовању новог начина финансирања културе тако и у усаглашавању. кудтурног са друштвеним развојем. Заједнице културе, поред тога што су носиоца друштвених средстава за културне акције, могу да веома много утичу на свестраност и са држај културног развоја. Пошто су састављене из разних друштвених средина, оне, исто тако, веома реално могу да одреде положај културе у једној средини. Њих треба подржавати и нарочиту пажњу поклонити друштвеној садржини њихових активности.
Демократизација културе и де мократско конституисање култур• не политике не би били потпуни ако се у све те процесе не би укључиле и радне организације, 04» носно радни људи. То — показало се у пракси — није једноставно остварити, им због затворености поједаних културних установа,
али и због извесне уздржаности радних људи да учествују у оллу“ чивању о Куатури. позитивни примери — а има их у готово свим крајевима — показују да је за успех ангажовања радника У културној политици пресудно разумевање културних радника и њихова помоћ да се присуство радника не сведе на протоколар. не форме. Мила
Културни живот народности
Посебна вредност културног живота у Републици Србији јесте све интензивнији и све квалитетнији развој култура народности, Читава послератна друштвена и културна политика утицали су да мађарска, албанска, турска, · бу• гарска, румунска, русинска, словачка и друге народности _ могу несметано да организују врло ра» новрсне културне акције. То је допринело да су културе народ ности постигле запажене резултате, како у стваралаштву, тако н у коришћењу културних резултата.
Културе »ародности данас има# 2 још недовољ
турног живота. Нарочито је раз вијена издавачка“ делатност, Све пародности имају своје ластове, часописе, радио-трограме, издавачка предузећа. У њима се објављују дела аутора тих народности, али и најбоља дела других књижевности, па = матичне културе. Исто тако, веома је развијена и културно-уметничка аматерска активност, парочито позоришни и музичко-фолкаорни _ аматеризам. М последње време све је очевилнаје настојање да се п осталим облицима уметничког и културног рада посвети већа и систематска пажња.
Поред тога, у појединим срединама _ народности _ организују специфичне традиционалне кул турне манифестације, које омогу-
Ћују широј јавности да се упозна. са њиховим уметничким и култур“
"најбоља остварења култура
ним остварењима. Интересовање и других култура за ове манифестације показује да су створени општи услови за прихватање свих националних културних остварења са аутентичним садржајем. Од посебног је значаја што се народноста у последњим годинама врао активно укључују у укупни“, културни живот, То прожимање националних култура несумњиво
„допринсси општем културном на“
претку и шири круг заинтересованих за културна остварења, Исто. времено, отвореност култура на родности за све прогресивно куАтурно стварање других народа 1 народности омогућава да се успе“ швије развија свака култура 10 наособ, а и да се у целини унат“ ређује културни развој. Развијању култура народности међутим, треба поклонити много већу пажњу. Нарочито је потребно афирмисати оне културне Ре зултате који својим садржајем 1 својим порукама доприносе кУА турном и општем друштвеном напретку, У том погледу посебну одговорност имају средства јавних комуникација, нарочито телевизи“ ја. Није довољно, заправо, само информисати јавност Републике о резултатима које постижу културе народности, већ је потребно да се ови прикажу, да се што ширп круг са њима упозна и прихвати их. Исто тако, стално упорећивање појединих остварења култура свих народа и народности Који живе у нашој Републици | може да хопринесе да се културни живот у целини брже и свестраније развија. У наредном периоду, баш ма основу постигнутих резултата, треба: врло одређено размишљати о перспективи и организацији кул“ турног живота народности. +04 љиво је, заправо, да поједине на родности немају неопходне про. фесионалне институције, што утиче на обим њихових културних акција. Исто тако, примећено је да поједине народности „недовољно: и непотпуно учествују у КУ турном животу Републике.
Присуство наше културе у свету
Интензивни културни развој утицао је да се свест о вргдности наше културе у свету мења Многа наша културна и уметничка остварења прешла су грани не и постигла запажен успех. То није очевидно само у признањима која се: добијају на званичним међународним _ манифестацијама, већ нарочито у активном присуству наше културе у свету.
М многим европским земљама наша култура је позната и цење на. Тако су наши позоришне. ансембли сталпи' учесници тотово
„свих важнијих међународних теа-
тароких. фестивала, а редовно то. стују и у многим земљама. Познати су успеси наших позоришта у париском Театру нација. Велики траг су оставила и гостовања наих позоришта у _ Француској, Совјетском Савезу, Италији, Бугарској, Чехословачкој, Румунија и другим земљама. Слично је ми са нашом музиком. Оперски и му зички ансамбли, као и солисти, гостовали су у готово свим музички развијеним срединама и дОбили позитивне критике, На свим цењеним фестивалима _ озбиљне музике наши ансамблм и солисти, такође, реловно учествују. На исти начин светској јавности прелставља се и наш филм. Ликовне уметности су, исто тако, стекле велики углех. Натта књожевност,
" порех све већег Сроја превола у
другим земљама, има и свог нобе-
СЈАЈ И БЕДА ВОЈНИЧКОГ ПОЗИВА
КАРИКАТУРА ЗУКЕ ЏУМХУРА
________-_ = писана бини нмв ин == ти ан и НЕ __________ ИУ,
фан наип а пранинан аи ар
има и
ачајно при ловца. Значај нарочи-
-аше културно наслеђе, НРШ вене за које у свету постоји стално интересовање. Наш олклор је, такође, веома. цењен. И аОру наше културе у свет допринели су, упоредо са професло“ налним, и аматерски ансамбли. Поједина паша културно-уметни“ чка друштва већ годинама освајају највиша признања на најугледнијим _ светским _ аматерским такмичењима. У последње време великог одјека има и наше „наив, но сликарство, као и псезија се љака-песника,
· Све то — а очевидно је да је то реомл мпого — доприноси да на-
„па култура у свету има врло ргз>
вијено присуство, да се пени и да се прихватају њена значајна ос тварења. Такви резултати су, такође, лопринели да међународне манифестације, којс се организују у нашој земљл, у свету буду прихваћеге.
Међутим, и ако је постигнуто доста, треба настојати да се још више осети наше присуство кул туре у свету. То доприноси да се наш културни, а нарочито уме! нички развој подстакне на још веће и вредгије резултате, Истовремено, треба осигурати да се у пашој културпој стварности нађе места за све прогресивне садржа је култура других народа.
х
Данашња културна стварност неоспорно веома разноврсна и вредна, показује да културне де. латноста имају значајан удео у нашем друштвеном животу. То означава повољне перспективе, али и обавезује да се стварају све повољнији услови за културно папредовање, које би све · више утицало на општа друштвена кретања. Милош Јевтић
У ОВОМ БРОЈУ ВИЊЕТЕ ДУШАНА БОКИЋА
БРАНКО ЋОПИЋ ДОБИТНИК ЊЕГОШЕВЕ НАГРАДЕ ,
Наставак са 1, стране
оно што је давно доживео још је у њему свеже и због тога 0н може, упркос тодинама што протичу, да се врати успоменама. Чини се ла КБопићево детињство није никад ни престајало. Он није ни желео, ни могао, Кад год се грмечким хоризонтима окретао, да се ослободи његове 0: чињавајуће моћи, Зачарана атмосфера детињства интензивно је живела у бићу ствараоца, Наслате нових искустава само су привремено и привидно затрпавале ране доживљаје, прве запамћене слике, прва сазнања, маштања н паде. Време је доносило разочарања и баш онда када је језа обузимала ствараона (језа од зла и смрти) блага светлост прошлости избијала је из дубина чинећи та срећним. Губила се временска раздаљина и приповедач је оживљавао, без икакве реционализапије, као у бајци, своје детињство, У многим поиповеткама књиге „Башта сљезове боје" налазимо обиље лиризма, аутентичну атмосферу бајке, наивност, љупкост и свежу лепоту дечачких заноса. Врлина ових приповедака јеу приролности казивања, у истинитом поетском гласу који сава прошлост без икаквог ВИАљивог напора, у спонтаности при. чаља
Није пзузетна вредност Бранка Ћопића у томе што зна да исприча причу. Та тајна је данас доступна многима. Оно што само
он зна, или бар зна боље Од других. то је способност да своју "причу каже из лаха, спонтано,
поетски сажето и богато, да створи од прозних реченица лирску чаролију.
Павле Зорић
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ 2