Književne novine

ОЖИВЉЕНА ПРОШЛОСТ

Нушићев говор о хуманости

Е више махова штам ОНИ с, Уа Ипак, нису сви текухвапени (не мисли се на оне текстове које приређивачи, из било којих разлога, нису хтели унети); неки су промали оку истраживача. Тако је, на пример данашњем читаоцу, па и проучаваоцу Нушићевог дела непознат рукописни текст једног његовог говора о хуманости, а који 56 чува у Народној библиотеци Србије ( ти. 2 173. Износи 7 листова, формата 21Х34 см, писаних само“са једне стране о СТ ригиналним Нушићевим рикописом).

И да није аутотраф, по низу карактеристика. лако би се утврдило да је Нушићев. Одмах се може и приметити, пако није назначено коме је, када и где Нушић одржао говор, да је рукопис из познатог периода таишмчевог живота и. да та је писац прочитао у неком женском удружењу или. клубу.

Овај руконис није толико важан по Нушићевој дефиницији хуманости, као ни по констатацији да је та реч често злоунотребљавана; он је далеко значајнији по „нушићевском" — лаком, једноставном, хумористичном и ироничном начину излагања материје. У примерима које у товору наводи да би поткрепио своје тврдње, Нушић, је испољио своје „комедиографско чуло опсервације". Цео говор, и у пасусима, када није у оквиру комике, писан је спонтано, у ведром расположењу. Врло живим и непосредно духовитим речником изразио је своју неизмерну љубав за човека.

Бранислав Нушић се бавио теоријом

пана. су сабрана дела

беседништва м из те области објавио целу"

књизу, а и сам је саставио и одржао низ запажених говора, па је и стога рукописни текст његовог говора о хуманости веома занимљив прилог.

Александар Пејовић

Госпође, Господо, =. 5:

П у"

Реч хуманост код. нас је постала не. како свакидања; често зло употребљена, још чешће злоупотребљена; примењена. на сваку појаву, прострта и на оне појаве које су често врло далеке од правога појма хуманости.

Читао сам тако пре неколико година

један _позив' за забаву.. Неко паланачко

певачко друштво приређује забаву у корист набавке клавира за исто друштво па

„моди да посетиоци добровољним прилози-

ма што обилније помогну ову хуману пиљ. Срео ме је пре неки дан један пријатељ чији син има да полаже накнадно испите, па ме моли да проговорим професорима, мојим пријатељима, да му пропусте сина на испиту из хуманих оозира. Један бивши чиновник заустави ме једном кад сам пролазио крај кафане и замоли да будем толико хуман те да платим његових попијених седам ракија јер пе та иначе избацити из каване. Долазила ми је једног дана и једна. госпођа. Вели ми: „Ви, тосподине Нушићу, добро стојите с поповима> — „Па, велим јој ја, како се узме. А шта би ви хтели2' —, „Хтела бих, вели, да ми помогнете у Једној хуманој ствари!“ — „Хуманојг А која је то: ка „Па да ми помогнете да се убрза моја ора коразводна парница!“ — „Тако, а ви надазите да би то било хумано>“ — „Па да, забога!“ — „Вероватно ваш муж вас ЗАОставља па вас треба спасити»“ — „Не, то, ал онај други чека!“ — „Који други: – „Онај што треба да ме узме за, жену чим се раставим са мужем, па он је сиромах нестрпљив!“ — И тако морао сам да примим на себе ту хуману дужност, да е би онај други дуже чекао. ња Овом пИлИКОМ хтео сам само да покажем како се код нас хуманост често Дије схвати, То не долази ОТУА што се „# и могао знати значај речи: хуманост, об више стога што се нетачно. схвата. Боја хуманости. Морамо, дакле, бити Ба. «с тим: шта је то управо хуманост: | Човек се као биће разликује од инфе: бића тиме што су МУ даровали Ма | : џ осећање. Радва велика својства: разум и а те зум та води им руководи кроз 1 , ривг 7 тне тајне; објашњава крива му све живо Је:

„А абивања и све појаве; предочава му сва збивања и СВО | аблуде. Осећање му истине и обнажује луде. С 0

=> Ма : ава живот, даје животу му уздиже и зачињава 2-“. : ; у нОСТ 7 ћи та духовним по садржајност, испуњују Та лостилИли а Па > Ка ражава осећање врло је кроз које Се _сајп њихови врло, разнолипростран, изражаји па а НЕ с Бу свима овим изра ајима, нај Ки НИ "бав. Чак и сва остала узвишенија је »уосав.

осећања човекова: ме с сат радост, племенит а амбиција у 5 у , а

#Е — пмају често свој корен у љубави. Само, мало је тако растегљивих и - Пе је појам љубави, јер се она јављ ну ајраз поврснијим облицима, ПОЧЕВ од онога и ји је тако близак инстинкту па све ДО ОР : зедике, широке љ~убави која се простир човечанство. “ “4 К: 5 лвнноме, постоје три Ена у «и јима се јавља љубав или, боље, постоје три степена љубави које уједно оваЧИ и степеновање човекове културе. рви ]

ИЕИНОНЕНОВИН 5

вера, племенитост, чо- ·

степен: љубав према самоме себи; други је степен: љубав према својим блискима, дакле не ближњима већ олискима, и трећи је је степен: љубав према човечанству. Љубав према самоме себћ одлика је примитивнога човека; љубав само према сво.

_ Јим блиским, мајци, оцу, брату, сестри,

деци — одлика је полуобразованог човека; љубав према човечанству одлика је високо образованог и потпуно оплемењеног чо-

века, Волети самога себе — то је себичност; волети само блиске своје — то је "дужност, а волети човечанство — то је хуманост,

ЈЕ Волети самога себе не значи бити заљу“ Ољен у себе на огледалу, појава тако честа код наших дама, већ значи осећати само свој бол али не и туб, само своју невољу али не и туђу, само своју радост али не и туђу, и само своју тугу али неми туђу. Онај дивљак из Тамбука када га убодете иглом у тело јаукне, ако то исто учимчите и према његовом другу њему је чак смешно кад се онај превија од болова. Тај недостатак једна је од највећих одлика

примитивнога човека која брише разлику

између човека и животиње.

Љубав само својих блиских, изражена у топлим породичним односима, често је

БРАНИСЛАВ НУШИЋ

само један оплемењени инстинкт. И курја-

"чица воли своје курјачиће и кадра је у њи-

хову одбрану и живот да жртвује.

Љубав према човеку већ је једна пространа, узвишена љубав, на којој је засно вана и сама наша хришћанска религија. Љубав према човеку узвишава човека над самим собом, приближава га небу, а означава га као божје дело створено по обличју божјем, као што вели Мојсијева књига о постању.

Та љубав — то је хуманост! Та љубав узноси, оплемењује и осветљава животне стазе божанском светлошћу. Том љубављу испуњено срце проширује се. Само, то проширење срца треба правилно схватити. То не значи проширење срца у буквалном смислу. Познајем једну младу тоспођу, која се иначе на корзу осећа као код своје рођене куће, али пати од проширења срца што су констатовали лекари специјалисти, Она је сад у бракоразводној парници и тужба њенога мужа, која се налази пред духовним судом, гласи овако:

„Ја признајем да моја жена пати Од проширења срца јер су то и специјалисте утврдиле али то не значи да она своје про. ширење срца може и у браку примењивати", Наиме, млада госпођа са корза,. сматрала је, пошто су лекари утврдили да има проширено срце, да може сем мужевљеве још погдекоју љубав сместити у њему.

На такво проширење не мислим ја, У срцу проширеном великим и племенитим осећањима има места само једној љубави, љубави према ближњему из које ће као младе гранчице из здравог и сочног корена понићи све остале чисте и племените љубави. А -

Ади, кад је већ реч о срцу, да се, задржимо код њега. Срце је тема код које сам се ја у своме дугоме животу увек радо задржавао па и данас радо говорим о њему и ако сам већ одавно престао да. патим од лупања срца а још више од проширења срца. Некада, кадгод ми је јаче залупало срце, ја сам ишао лекару да тражим помоћи, данас би му тако радо отишао не би ли ми помогао да ми јаче залупа српе.

Не знам да ли сте приметили једну #номалију у човековом организму2 Човек има два органа за варење: стомак који сварује материјалну храну и срце, одичавајући у преносноме смислу душу човекову, које сварује духовну храну. И срце у коме се рађају, прерађују и сварују осе. ћања огромнога обима: бол, радост, љубав, жеља, туга, чежња, племенита амбиција, идејна тежња и стремљење — дакле срце у коме се све то вари и сварује четири је до пет пута обимом мање од стомака који вари дневно пола киле меса,

"спођице,

пола киле хлеба и, рецимо, литар вина. Од куда та аномалија; Шта је Творац, који је саздао човека, хтео тиме што му је дао пет пута већи стомак од срца2 Да ли је тиме Хтео рећи да је важнија функција. стомака но функција српа; да је претежнија физичка, материјална страна човекова живота од духовне» _ Један ми је непризнати филозоф ту појаву објаснио једноставно: „У свакој ма тиинерији котао који гута ватру обично је највећега обима, јер он даје снагу покрета свима осталим органима“. Можда је по физичким законима и тако али — остаје ипак питање без одговора: зар стомак даје снагу духовном покрету и осећањима2 И на то питање непризнати филозоф одтоворио ми је са: да. „Да, вели, кад је стомак празан, кад је човек гладан, мрзовољан је, пакостан је, ником не жели добра а кад је сит расположен је и воли цео свет, идеалише, заљубљује се, радује се, саучествује!“. Значи, другим речима, племенити осећаји човекови ничу у стомаку. Значи, ако некога треба саветовати да воли своју отаџбин“. треба му пећи: „Наједи се, брате, добро. да би могао волети отаџбину!“ или, што је још горе, ако младић хоће да изјави љубав тоспођици он треба прво да је упита: „Госпођице, тесте аи се ви најели добро“ — „Заттог“ „Па. рад сам да вам изјавим љубав!“. Та аномалија у конструкцији човековој, што је стомак четири-до пет пута већи од срца, завела је велики број људи да му придају п већу важност и да сву своју бригу и енергију упуте на то да снаддевају стомак, а код тих људи код којих је стомак главни орган човечијега тела а

. његово снабдевање главни циљ живота, -—

код тих људи. верујте, стомак и јесте извор осећања. И љубав и родољубље и племенитост и човекољубље, они одмеравају према своме стомаку. Отуда и долази да су та њихова осећања погдекад и накисе-

Ха, погдекад и несварена, а погдекад и покварена. И онда, мора се, предпоставити да ће и сам облик, сама форма дотичнога осећања, зависити у многоме од јеловника којим је испуњен стомак. Друкча ће љубав изгледати код онога који је стомак заложио смућом на путеру и пшарглом, а другача код онога који је стомак напунио киселим купусом или пасуљом са сланином и сувим месом. 5

'Та два органа човекова: срце и стомак, деле човечанство на два табора: на људе који живе да једу мн на 2љуле који једу да живе. М ону прву групу спада све оно што нема снаге да раскине окове инстинкта, да се ишчаури из примитивности, да се удаљи од живо“ тиње до дистанце која човеку опредељује његов човечански позив на земљи. Овој другој групи припада све оно што је понесено сопственом моралном снагом, ин телектом и осећањем — умело да се уз виси изнад стомака и да се посвети срцу; све оно што је кадро да у свом срцу сме сти највиши осећај образованога човека, ону величанствену и узвишену љубав коју називамо хуманошћу.

— Па, добро, господине Нушићу — мо же ми рећи рецимо кој воспођица међу вама — кад нам већ толико причате о хуманости, о тој великој и узвишеној љубави, па умете ли ме научити тој љубави>

— Госпођице — одговорио бих јој ја постоји као професија: учитељ јахања, у читељ пливања, учитељ певања, учитељ играња, али учитељ љубави не постоји као професија а — када би и постојала та професија — зар вам, тако вам бога, гоја овакав" какав сам, аичим на учитеља љубави; Некада сам ја знао ту науку и дуго и дуго година сам био на катедри са које сам ја предавао, али ме је време ставило у пензију, не зато што сам напунио године службе, већ зато што сам напунио и препунио године живота, Уосталом, ако ви, госпођице, желите да вас научим оној љубави, оној која ће прва заједрћти у вашем младалачком срцу — мој вам је савет: не тражите лекције, та се љубав не учи из књига, Он ће се јавити као откровење у вашему срцу м У часу када је осетите, ви ћете одмах и без претходног учења бити спремни да џолажете матуру.

Алт, ако ви, тоспођице, желите да вас научим овој другој, овој великој и племе. нитој љубави човека према олижњем, такве ћу се задаће радо примити и ево ћу вам искрено рећи свој савет. Да би могли такву љубав однеговати у своме српу, саветујем вам најпре да купите мало бензина и да узмете једну чисту ланену крпипу,

Радослав Војводић Шагобска _ парши ја

Дама е шест, то је неочекивани потез, молим. Ја сањам равницу чим почнем с коњем да играм. Шинобус јури између сремских кукуруза. Тамо, испред Кузмина, прекрасне боје сунцокрета, главе су окренуте. напред, овамо ка истоку. Киша је престала и поља су чиста и ; свежа. Као и увек, ви сте на потезу, ви други! Увек је ово нова варијанта: Ес Це Ха! Деца трче травњаком, зелена, бела, ; црвена. То су боје играчке у скоковима девојчица. Мирише после кише и живот се чини другачијим. Нела, Лота, Љиља, Бојана у кругу жутога јула. Плава боја у облику свода високо над њима. Неподношљиво забујала равница далеко изнад цветова. Ако то побољшава циркулацију крви, душу радује. По Љермонтову: влакнаста стада неуловљивих облака, Признај, тосподине, како си и то намерно удесио, и у шаху јачи увек тлачи, и у радости се смеје. То је у природи људској, велиш, нека буде воља твоја. Појам стрепње, шапуће Киркегард, важи за свакога. Објави, тосподе, ако можеш, и тамо и овде: смрт пацерима! Видим како пророци долазе кроз жито и мило тледају. Само слабићи покушавају да врате потезе и друго. Хајди Шилер се спрема за шести последњи ' скок, о, како се лепо намешта, уста су јој мало отворена. Шта учинити са том Немицом, могућом на тв екрану2 Колико чудних боја уз недоумицу бескраја. Неочекивано, коњ иде напред, мат усред лета! Боже мој, умирати није лако у нашему животу. Предајте партију, јер то претходи залећивању крика. Речи. Ствари. Дунав близу. Море. Свест о себи диже прашину. Мој сан извире у живом току и увек иде посебно. Било ми је драго јер не помишљах на нејасне ствари. Предајте се, док се ја осмехујем и живот ј не протиче!

трпезу"

1912

# Између потеза, помислих, шта бих" све

мотао да кажем у овој песми: неколика летња месеца, сфаке суботе готово, путујем Сремом, где јсу ћерке и жена — на ладању. Сунцокрефи су били лепи летос, нарочито близу Кузмина и Мартинаца, и ја сам те боје памтио. Жита су бујала, некако неукротиво од киша, а девојчице су играле на улици — око кредом обележени“ троуглова и квадрата: у скоковима су из говарале речи — имена боја, градова, своја и својих вршњакиња, _ имена држава околних, имена, река и планина. Биле су те речи и те боје, одједном, налик на њихове скокове. То се помешало са стиховима. љермонтова, које сам памтио из неког. сећања, као п са неким мишљењима Кир. кезарда, која. сам синоћ потцртавао. У ис то време, поподне тога дана, на тв екрану: Олимпијада у Минхену, и лепа фигура и уста, осмех, нос Хајди Шилер, која је скахала у даљ, али није успела. даље од шестога места. Све је то била та песма, ти ме“ Ђупотези У шаховској партији, које. сам тих дана често играо. Па је моја. „Шаховска партија“ све то покушала да веже у облик и да свему томе да. свој знак. Мело„дија се обавијала око тога знака — трага-

јући за значењем.

па да стриљивим трљањем очистите све мрље — или као што би то нашим југо словенским дијалектом рекли, све флеке са вашега срца. Потребно је да из вашега срца ишчиле потпуно: сујета, мржња, зло ба, завист, пакост, љубомора, себичности све остале неплемените мрље које као рђа пријањају уз човечје срце. Тек у тако чистом срцу, можете га и испеглати ако хоћете, моћи ћете да залежете велике и племените осећаје: моћи ћете туђ бол. да осетите као свој бол, туђу невољу као своју невољу, туђу тугу као своју тугу и осетићете тада колико је велика, колико је лепа, колико је узвишена, колико племенита љубав према ближњему и осети“

ћете у томе часу да је човек одиста божји створ. а

Ето, тако бих ја казао тој госпођици која би ме упитала, Вама који сте се вече рас овде искупили, то нећу рећи. Шта бих вам ја то говорио, када је вас управо та велика љубав, то осећање туђега бола, но воље и тегобе и сабрало вечерас овде, Вама могу само да блатодарим у пме онота коме вашом обилном посетом пружите помоћ и утеху.

Бранислав Нушић