Književne novine
ДЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОНИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИ
Међународна година књиге
Крајем прошлог месеца (26. априла 1973. године) у новој згради Народне библиотеке СР Србије одржана. је трећа седница Репубанчког одбора Међународне тодине књиге, под председништвом. академика _ Велибора — Глигорића. Много је говорено о тешкоћама на које се наилазило током активности у интензивирању рада на пронаганди књиге. Разумљиво, било је речи и о успешним акцијама. Подносећи извештај Репуб. лаичког секретаријата за културу о акцијама у Међународној години књиге у СР Србији, Гојко Милетић, републички секретар за културу, изнео је нека мишљења вредна да се у овом тренутку за. бележе како би се са њима упо. знала шира читалачка јавност.
Уочавајући подударност Међу. народне године књиге са нашом уставном реформом и амандмани ма и оцењујући отварање нове зграде Библиотеке СР Србије као догађај деценије са становишта културе, Милетић категорички позива на. перманентну борбу про. тив свих малограђанских и анти. социјалистичких тенденција које би могле да обезвреде и подрију праве културне вредности, или да их чак девалвирају и потисну У страну, подвлачећи да је прошло. тодишња акција против шунда са: мо међукорак у тој борби. Значе. ње борбе против лажних вредно. сти је, по излагачу, самим тим и борба за праве вредности. Говорећи даље о нацрту Закона о из давачкој делатности, он наводи да нас тек сада очекују велики задаци ни већа ангажованост на пропагирању књига и читања, од носно — правих културних вред; ности. На крају, Милетић се по вољно изразио о акцији БИГЗа на стварању јевтине и свима до ступне књиге.
Остали учесници у дискусији су углавном говорили о библиотечким и библиотекарским проблемима. Пријатно је било чути податак да је у прошлој години у СР Србији отворено преко сто нових библиотека и купљено преко пола милиона нових књига, али су, истовремено, опомињући подаци: о недостатку библиотека у многим основним и средњим школама, о томе да је куповна моћ наших библиотека (у односу на једногодишњу издавачку делатност) свега 5'/, док се тај проценат у иностранству креће од 30% до 60, и о томе да је у неким деловима наше републике и до 90 насеља без библиотеке.
Републички одбор Међународ; не године књиге је донео закљу. чак о потреби настављања рада, што је у складу са Резолуцијом седамнаесте седнице Генералне конференције УНЕСКО-а који је и носилац ове акције. (Д.Ј.)
Десети
„Ларуварски сусрети“
Традиционална југословенска културно-уметничка, омладинска и туристичка манифестација „Дару. варски сусрети“ већ неколико година у свом програму има и књижевне сусрете младих литерата. На овогодишњим, десетим по реАм, „Даруварским сусретима“, који су одржани од 28. априла до 2. маја, гости књижевних сусрета. били су Мира Алечковић из Беотрада, те Мирослав Мађер и Звонимир Мајдак из Загреба, који
су читали своје радове бројној публици „Ддаруварских сусрета“ и.
„разговарали с младим литератима
2»
о књижевном стваралаштву. Осим њих, учесници књижевних сусрета били су Анђелка Симоновић, ученица _Библиотекарске | школе из Београда („Обелиск“ јој је лани штампао збирку „Златне ват: ре“), Игор Борћо и Перо Фехир из Бјеловара (ове године објавили заједничку збирку „Поезија“), те Владо Слијепчевић, студент из Бање Луке: Сакиб Салама, електротехничар из Бање Луке, ралник Александар Холод из Винковаца, те ученици Бранка Клеменић и Божо Ковачевић из Дару. вара. Интенџије су организационог одбора „Даруварских сусрета“ да књижевне сусрете наредних
тодина развију у својеврсну 2
фирмативну књижевну манифестацију младих из цијеле Југославије. (А.Ш.)
Доба просвећености у југонеточној Европи
М мздању велике немачке издавачке куће Бехлау (ВОМац Мелаг Кбја — Млеп) а у редакцији Хајнда Ишрајта, изашао је зборник научних. радова под заједничким насловом .„„Просвећеност у источној п југоисточној Европи“ (рле Ам Ма стшпа 11 ОзЕ — ипа 51008 сигора). То је позамашна књига од 239 штампаних страна са сту дијама, расправама и чланцима о покрету Просвећености У хуУш веку у земљама источне и југонс точне Европе. Зборник: садржи о сам радова из пера познатих струч љака који се баве изучавањем овс значајне проблематике из култур. не историје европских народа. За нашу науку од посебног су зна. чаја расправе Страхиње К. Кости. ћа и Петера Полца, које обрађују теме из културне историје југо. словенских народа у ХУПЕ веку.
Страхиња К. Костић, који се већ годинама успешно бави изу чавањем _ немачко-јутословенских књижевних и културних односа, у својој занимљивој расправи, са мното нових података, приказује утицај немачког покрета Просве ћености у југословенским земљама Хабебтошке- монархије, првепствено у Војводини им Хрватској. У првом делу расправе аутор се задржава на осветљавању утицаја немачких просветитељских пи саца. првенствено Лесинта, Виланда, Гелерта, Рабенера и других, на српске и хрватске писце тога вре мена, на Доситеја Обрадовића, Тлиторија Толајића, Матију Анту: па Рељковића, и друге. Дела не. мачких писана се преводе на срп скохрватски језик, а млади српски и хрватски интелектуалци се шко. дују на немачким универзитети ма. Преко немачких напионалиста и јозефиниста допиру У Војводину и Хрватску напредне антиклерикалне идеје, које доприносе формирању световне интелигтенније и слабљењу превласти цоквене хијерархије у: југословенским земљама.
У. друтом делу своје расправе С. К. Костић приказује утицај нових идеја немачких просветитеља на преображај школства, с посебним освотом па зиколске реформе о доба Марије Терезије и Јосифа пП. Међу Србима у Војводини на подручју остваривања ових реформи ·нарочито су се истакји Теодоп Јанковић Миријевски, Аврам Мразовић и Стефан Вујанов-
ски, као школски директори и про-
светни инспектори.
Петер Полц у својој расправи приказује успешну активност Ср. бина Теодора Јанковића на ре. форми школства у Русији. Свој рад. започет међу војвођанским Србима, наставио је и разтранао “ Русији, прилагођавајући се тамошњим условима, који су се разликоваан од прилика у Аустрији. Аутор износи нове податке о Јанковићу као оснивачу руске педатошке литературе и као пеформатору руског школства, На крају аутор је повукао језгровиту пара: лелу између аустријских и руских школских реформи, уочавајући њихове карактеристичне специфичности. Остали радови у овом зборнику обрађују утицаје немачког покрета , Шросвећености у осталим земљама источне и југоисточне Европе и показују у ко јој су мери ови утицаји били | позитивни и прогресивни у тадашњим неповољним историјским условима, када су конзервативне друштвене снаге још увек биле јаке м систематски ко: чиле модернизацију школства и демократизацију науке, књижев носта пи културе у'духу напредних идеја новог доба, које су снажно пролпрале у море дотрајалог феу' далног поретка (К. М). _
ак |
Маритен .
ЖАК МАРИТЕН
У деведесет првој години умро је Жак Маритен, један од нај већих филозофа и теолога като: личке пркве. Његов је живот, ма. ко посвећен интензивном раду и редиговању многих дела из фило. зофије, теологије, естетике и по литике, био врло занимљив и прилично буран, Пошто је на Сорбони завршио факултете књижев. ности и природних наука, слушао је Анрија Бергсона и добио агрегацију, а одмах затим (1906) под утицајем Леона Блоа,. заједно са својом женом Раисом, из протес тантизма (Раиса је била руска Је врејка) прешао у католицизам. Затим је у Хајделбергу студирао биологију, да би се посветио то. мизму и постао не само један од најбољих познавалаца филозофи је Томе Аквинског него и обнови: тељ његове филозофије, тлавни представник неотомизма и најутицајнији савремени католички фи лозоф и теолог. Од 1914. он је про“ фесор на Католичком институту у Паризу, а од 1918. године је члан римске Академије св. Томе Аквинског. У том периоду објавио је низ дела у којима је изложио ос новне тезе своје неотомистичке филозофије: „Уметност и сколас тика"“, · „Елементи филозофије", „Антимодерни", „Религија и кул тура", „Ступњеви знања" итд. Нов период у Маритеновом жи воту почиње од његовог одласка у Канаду, у Ипституг за медиевална проучавања у Торонту. М Амери: ци, где је касније постао профе. сор на Принстонском и Колумбија универзитету, написао је нека од својих најзначајнијих дела: „О хришћанској филозофији", „Седам предавању о'бићу и први принци пи. спекулативне филозофије“ „Наука и мудрост", „Границе по езије", „Питања савести“ итд. За време другог светског рата, иако је некада био члан десничарске „Француске акције“; постао је од: дучви непријатељ фашизма и про. тивник владе у Вишију. У то вре ме политика избија у први план његових дела, од којих треба по. менути: „О политичкој правди“, „Хришћанство и демократија“ и „Човекова права и. природни 38 кон". о ' ај Након другог светског рата био је именован за француског амба:
КЊИЖТВНЕНОВИНЕ
Уређивачки одбор: ар Петар Боак, Васко
(вановић, Миодраг Млић, ар „Драгав М. Јеремић“ (главни 8 одговорни. уредник) мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић (заме. вик славног уредвика), Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, бранимир "Шћепановић. Техничко-уметнич. са опрема: Драгомир Димитријевић,
Књижевни савет: др Димитрије Вуче чов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку. др Милош Манћ, Душав Матић, др Војил Матић, Момчило Миланков, др Драшко феђеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Паз Шафер. Шдејно решење графичке опреме Богдан Кршић.
Аист излази сваке друте суботе. Цена 1,50 дин. Годишња претплата 30, полуге дишња 18 динара, а за иностранство Аво. струко. Аист издаје Новинско-издавачко аредузеће „Књижевне повине" Београд, Француска 7. Директор Војислав Вујовић Телефони: 627-286 (редакција) = 626-020 (ко: мерцијално одељење и администрација) Гекући рачун: 60801-601-2089. Рукописи се ае враћају. Штампа: „Глас"", Београд, Блајковићева 8.
садора. при Валикану (1945 — 1948), али његово главно занимање и да. ље остаје филозофска и списатељ. ска делатност. Пошто је написао дела као што су „за правду", „Ми. сао св. Павла", „Размишљања 0 Америци", Маритен је 1963. године добио велику француску нацио. налну награду за књижавност, Његов значај, међутим, није у његовој књижевној делатности, него у чињеници да је настојао да обнови филозофско-теолошке идеје Томе Аквинског, обухватају. ћи нове културне појаве и знања. Мако је настојао, да покаже да католичка теолошко-филозофска мисао треба непрекидно да иде у корак с временом, он се, осуђују“ ћи три реформатора (Лутера, Де карта и Русоа) за рушење сред њовековног погледа на свет, У ствари залагао, као м Берђајев, за враћање у један нови средњи век, али привидно усклађен с неким тековинама нашега времена. (Оп је, на пример, био један од првих људи који су товорили о Руоу и Браку са симпатијама. Због тога та Робер Кантер у некрологу у па риском „Екепресу" парадоксално назива конзервативцем отвореним за новине.
Девети светски позоришни фестивал
У Нансију је управо одржан Де вети светски позоришни фести. вал. Свакога дана одржавано је по петашест представа, у којима су се одражавале најразличитије тенденције, али, како јављају из вештачи, у готово. свим представама били су истакнути секс и политика. У прву групу спадају представе римске компаније „Бит 72", позоришта из Бохума и Ла: бораторијског позоришта из Ајове, Италијанска група „Бит 72' своцирала је роман „Сто дваде сет дана Содоме" маркиза де Са. да на тај начин што је Булијано Василико анализирао делове ро.
" мана, а онда су ту анализу тлум
ци илустровали. Западнонемачка трупа је приказала „Салому“ од Оскара Вајлда, а најзанимљивије у њиховој представи је било то што је св. Јована играла жена: Магдалена _ Моптезума. Најзад, америчка трупа. је извела своју представу као хомосексуални ри: туда, у коме су тлумци експериментисали покретима и гласом.
У најбоље изведене политичке комаде спада представа бразилске трупе из Сао Паола, у којој је Брехтов комад „Свадба код ситних буржуја" давана у стилу браће Маркс пи циркуских шала, уз бацање торти у лице, шамарање и трештећу музику. Политичка са. тира се налазила чак по у пред стави јапанске компаније Васеда Шогекијо, која је пграла један комад из репертоара кабуки-театра — „Драмске страсти", у режији Тадаши Сузукија.
На овом светском позоришном вашару, где се данима говорило само о позоришту, нашли су се многи познати позоришни радници, међу којима су били и Питер Брук и Пјер Карден, који су засути' понудама да поставе разне позоришне комаде широм света, тако да се из тога може закључити да су изврсни позоришни редитељи врло ретки свуда у свету.
Андреј Вроацки
Плодчи словачки преводилац југословенских књижевности
Осведочени пријатељ маше земље и наших народа Андреј Врбацки, познати словачки родољуо, новинар и писац, стални члан-сарадник Матице српске, напунио је прошлог месеца 65 тодина живота, 50 година неуморног публицистичког рада и 40 година веома плодне преводилачко делатности. Добитник је прве награде Београд“ ског ПЕН клуба (1965) „за најбоље преводе југословенских књижевника па стране језике, за дугогодишњу пожртвовану, ПАОАНУ н обухватну преводилачку делатпост, којом је допринео ка золи жавању братских култура и народа Чехословачке Социјалистичке Републике н Социјалистичке Фе. Аеративне Републике Југославије . М заиста, Врбацки је Један Ол мајнлоднијих преводилаца југосло венских крижевника. Превео ле досад око 40 дела (романа, драма и збирки приповедака) са српско“ хрватског језика, а библиографија њетових превода броји преко 280 јединица.
Родио се у Америци, где су ње“ тови сиромашни родитељи били отишлн из' Војводине за зарадом,
; |
Основну јиколу М тимназију свршио је у Бачком Петровцу, с пре. силом од две године, јер је као напредни омладинаћ, био истеран „из свих средњих школа у Југосла.
вији за сва времена, због ширења ] ачке идеје“.
комунизма и комунист Е УМ Београду је студирао ЈУГОСАОвенску књижевност, а У Прату за. вршио новинарску школу, као че хословачки стипемдиста м нови. пар словачке мањине, У Југославији, Осам година ( 1929—1936) радио је у Бачком Петровцу као редовни члан редакиије, слова: ких повина „Народна једнота“, Године 1937. радио је у Београду као секретар Чехословачкот савеза, а у јануару 1938. коначно се настанио у Братислави, тде је по. стао главни уредник „Народних човина“. У јануару 1945. прешао је на ослободилачку | територију словачких ослободилачких устани: ка, међу којима је било и Југословена, и одређен је за руковоАнопа повинске службе за Словач: ку, У јануару 1946. наименовам је за београдског дописника ЧТК, у“ којој служби остаје до 1930. Вра апвши се поново у своју стару по стојбину, носио је увек _у .сриу своју другу домовину. Тама је
АНДРЕЈ ВРБАЦКИ
наставио п развио своју врло пло Ану повинарску и преводилачку делатност.
Врбацки је почео писати, врло рано, још као ученик Слованке тимназије у Бачком Петровцу, од носно као члан одбора Друштва словачких гимназиста, који су, 1923, покренули Бачки – часопис „Снаге“ (бпаћу), чији је први број конфискован због комунистичке садржине. У то време успоставио је везу с Комунистичком партијом у Братислави, која му шаље но вине | »Еиде ргауо« п »Ргауди сћидођу«, за које је почео, писати, По завршеној новинарској школи сарађије у свим словачким им не. ким | чешким и југословенским новинама. Од пре петнаест година нише но у.совјетским анстовима, као члан Секције совјетске штампе за 'ЧССР. : Ма
Најзначајније је његово. прево дамлачко дело, крупно и замашно, у које спадају следећи наши пис ци и њихова дела: нобеловац Иво Анлрић: „Проклета авлија“, „Гос поћица“, „Апкина времена“ (збир. ка приповедака); добитници Ње тошеве награде Михаило Лалић: „Свадба“ и Мпрослав Крлежа: „Повратак Филипа Латиновића“, „Вражји оток“ но „Хрватски бог Марс": Бранислав Нушић: „Народни посланик“, „Госпођа минис. тарка“, ·„Обичан човек“, „Ар“, „Покојпик“, „Мистер долар“, „Мање позоришне игре“, „Приповетке“ „Општинско дете“ по друге); Марин Држић: „Дундо Мароје“; Август Шеноа: „Сељачка буна“; Бора Станковић: „Нечиста крв“; Стевап Јаковљевић: „Српска трилотија“ 1—И1 (неколико _ издања); Петар Петровић-Пеција: „Чвор“; Владимир Назор: „Живот па отоку“; Перо Будак: „Клупко“, „Ме. ћава“; Миодраг Булатовић: „ПР вени петао лети према небу“: Ран: ко Маринковић „Глорија“; Марни. јан Матковић: „Херакло“, „Вашар слова“; Јара Рибникар: „Побела Н пораз“, „Бакаруша“, Гроздана О.
лујић; „Гласам за љубав“; Лебо; вив-Обреновић; „Небески одреа итд.
Поред ових књижевних изА2
ља, Врбацки је у часописима и новинама објавио преводе многих припозедака п позоришних кома“ да од паших књижевника, а пре водно је и за телевизију и радно.
Врбицки је преводио мо са сло вачког на српскохрватски. Од Јо. зефа Грегора Тајовског превео Је „Женски закоп“, а од Ивана Сто. доле три комедије. „Јожко Пучик ч његова каријспа“, „Чај код, госчодина сенатора“ по »Вапк таћоц Хћимећ апа Соттр«; прве две МНОго су даване па југословенским по. лорницама пре другог светског зата м пуниле позоришне куће, као Нушић код пас и у Чехосло вачкој.
Ристо Ковијанић
с ЛЕТОПИС
= ти ин ~ == “о и ————— . –
ПЦ
=