Književne novine
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
ПРОБЛЕМИ ЦЕНТРАЛНИХ БИБАНОТЕКА
Поводом позива на стварање Његошеве спомен-библиотеке
на Цетињу
ДОШАО СЕ, одиста прекасно, на некада лепу идеју да се на Цетињу оснује спомен-библиотека највећем песнику српскохрватског језика. И као што то код нас почесто бива, за тај посао нису питани библиотекари, они који су у оваквим пословима најодговорнији, па стога и најпозванији, да о плану кажу _ праву, поуздану пи одговорну реч. Том позиву, међЂу првима, одазвале су се, јамачно да не изостану у племенитом бележењу _ успомене на великог песника, све југословенске академије маука и уметности, али и оне не консултујући библиотекаре, који им никако нису и не смеју бити далеки и страни. Разуме се, после свега што је учињено им после тако одговорних одзива следио је, јер је морао уследити, ми не мади публицитет. А последице ове акције могу бити више него несрећне ако сакупљање књига у новоосновану библиотеку остане трајно и ако нико не изостане У оваквом одуживању дуга Његошевој успомени,
Ако би се, дакле, све југословенске академије наука и умет-
ности, сва: културна и научна друштва, сви универзитети, сви
издавачи (и цркве дабогме им не последње) пи сви они који књиге штампају о властитом трошку м који не би пропустили прилику да се одуже Његошу — потрудили, могло би се десити да се на Цетињу нађе, без законских. обавеза, безмало обавезми примерак свега омота што се штампа у Југославији, а и шире. Необавештеном и добронамерном то се све може чинити изузетно лепим и племенитим гестом, а то што би се на Цетиње годишње сакупљало им до пет хиљада књига још би му више пријало. Невоља је, међутим, што на Цетиње већ стиже, обезбеђено законима, све оно што се штампа у Југославији, а у Титоград, У Научно друштво Шрне Горе, разменом, све публикације академија и других научних организација. · Не мање невоља је и у томе што, по важећим међународним стандардима, ваља обезбедити на. сваких пет хиљада књига једног стручног библиотекара, а томе још ми магазине, транспорт, одржавање просторија и књига и још много тога што иде уз библиотеку. Сваком библиотекару у свету
' учинило би се да се на Цетињу
неко нашалио када је пожелео да оснује спомен-библиотеку ОА поклона. Данас је. на пример, познато да у Сједињеним Америчким Државама стручна обрада књиге, њен смештај, одржавање им други библиотечки процеси стају више од цене и најскупље књи“ те, Набавка књига за библиотеке више м није ставка о којој сав: ремене библиотеке и библнотекари воде рачуна, Њих данас интересују само рад око књиге, њено одржавање и њена употреба, То је управо све.о чему се, чини се, пије водило рачуна када су се иницијатори залагали за Његошеву спомен-библиотеку.
Није јасно ни каква је права сврха оснивања „спомен-библиотеке на Цетињу. Ако треба да буде споменик; што ће рећи да се књи“ те у њој неће читати, јамачно, п није потреоно оснивати. У Биљарди, уосталом, убрзо неће бити места да се сакупља пет и више хиљада књига годиш ње, а тешко је рећи како се онде могу обезбедити и. савремени у ређаји за грејање, климатизацију и транспорт и могу ли се смести“ ти књиге. чија тежина прелази тоне и тоне. Ако би та спомен„библиотека имала бити јавна онда се, одиста, неко нашалио. Може бити да неко није на Цетињу задовољан Централном библиотеком Црне Горе, али са националним библиотекама и обавезним примерцима недозвољиво је играти се.
Што се националних библиотеа тиче, паша земља у њима не оскудева, Напротив. У овом трепутку све што се у Југославији штампа стиже у осам библиотека. Једва да има земаља у свету у којима се то чини тако. Има у свету и сасвим малих земаља са малим националним библиотекама и малим обавезним примерком. Ником, на пример, у Аустрији не пада на памет да сакупи све књиге на немачком језику,
к
Наставак на 2. страпи
Лазар Чурчић
онда је, ,
БЕОГРАД, 16. МАЈ 1973.
· ГОДИНА ХХУ
ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
У ЧАСТ ЈУБИЛЕЈА ВЕЛИКОГ ПИСЦА, ПОВОДОМ КРЛЕЖИНИХ ВЕЛО ЈЕ, КАО ЧЕТВРТУ ПОСЛЕРАТНУ ПРЕМИЈЕРУ ОВЕ ДРАМЕ И ЉУБА ТАДИН У ЈЕДНОЈ СЦЕНИ ОВЕ. ПОЗНАТЕ КРАЕЖИНЕ ДРАМЕ
ПРОБЛЕМИ
У прошлом броју наш лист те мишљењима уредника кул гурних рубрика. београдских листова отворио анксту о грироди и вредности данаш“ ње новинске критике. Настављајући анкету у овом
броју објављујемо мшшљења књижевних | критџчара „Илустроване политике“,
„Политике експрес“, „Бор
бе“ џи „НИН"“-а.
Каква клима таква критика
НАА НАШОМ новинском критиком, као над свим стварима овога света уосталом, није нимало тешко сломити свој штап и рећи да она не задовољава, да је често површна, попустљива или прете. рано строга, исхитрена, ангажована на-онај начин који речи ангажована даје један наш филмски стваралац. Али би било много занимљивије уместо свега тога 0дговорити зашто је она таква, него јој давати лекције немајући у виду разлоге које ћемо навести.
Историја новинске критике познаје два типа добрих новинских критичара. Један је новински критичар који формира такозвано јавно мишљење; други је новински критичар који је израз јавног мишљења. Овај други тип новинског критичара код нас готово да и не постоји из простог разлога што ми јавно мишљење о књига ма немамо. Ми имамо понекад неку књигу о којој се говори, али се код нас о књигама, чак и под претпоставком да се читају, углавном ван писане речи, ћути, Остајс онај први тип критичара који би имао да формира јавно мишљење. Али, који ће критичар формирати јавно мишљење, ако уопште успева да та формира, зависи у много већој мери од трибине са које га формира него од формата његове критичарске личпости, његовог критичарског темперамента, „страствене приврже« пости својој критичарској истини 'и вере у оно што ради. Уместо критичара који формира јавно мишљење, ми имамо критичара који тек треба да научи јавност да 0 књигама МИСЛИ, као о свим осталим појавама јавнога. живота.
Тек када се има у виду ова чињеница може се расправљати о томе каква је наша новинска критика. Постоји једно уверење ла филмска, позоришна, ликовна и музичка критика. подразумевају много већу стручност но што је потребно за бављење књижевном квитиком, Код нас се књижевна критика почиње да пише на почетку каријере, са релативно ма-
„ГОСПОДУ
ло знања и литерарног искуства и обично престаје да се пише у тренутку када се дође до једног озбиљнијег литерарног искуства и до већег литерарног знања. Наша новинска критика налази се тако стално у некој фази почетпиштва. Смене тенерација су неупоредиво чешће него у другим областима, што евентуално може да да извесну живост књижевном животу, али зито не може да обезбеди и континуитет тога књижевног живота, Па ипак та новинска критика о књигама изгледа, рецимо, неупоредиво боље од многих критика које претендују на стручност из других области уметности.
Простор који она има у дневним и недељним листовима, на таласима радио-станице и на те левизијском екрану све је пре нето довољан да се формира јавно мнење пи да се укаже на праве вредности, да се отклоне бучни мистификатори који су, у крај њој линији, у свим временима и свим срединама, давали основну физиономију _ актуелном _ књЊижевном тренутку. Она је присутна у многим тласилима, више из пристојности него из потребе. Као што се сматра да једна цивилизована земља мора, рецимо, да има болнице или спортске стадионе, тако се сматра да и листови у ЈЕДНОЈ цивилизованој земљи треба да имају стране посвећене уметничкој критици. Колико ће бити. тих страна, шта ће се на њима писати, који ће се степен мудрости или глупости на њима приказивати, ствар је субјективне процене уред ника рубрике, а често и несрећног случаја. Кажем несрећног, мада не искључујем ни онај други, срећни,
Ако се томе дода један низ притисака, на које је, истина, критичар пристао онога тренутка када је написао своју прву позитивиу или негативну рецензију, онда се положај дневне критике опртава У још: мрачнијој светлости, Од притиска недаровитих стваралаца који атакују на критичарев морал и његову сентименталност, преко притисака одређених групација, до притисака различитих институција, ,„Критичар углавном превладава. све те притиске и ја
одлучно тврдим да већина мојих,
критичарских колега све, оно што пише и потписује пише из најчистијег и најдубљег личног уверења. Али, изложена тим притисцима већина мојих колега врло брзо диже руке од критичарског посла и окреће се паметнијим пословима. Ми имамо извесне норме друштвеног понашања које уметничку критику чине спутаном, Под претпоставком да један наш велики писац напише неуспелу књигу, мала је редакција које-би'пристале да о тој неуспелој књизи донесу негативну рецензију. После извес-
ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА, БЕОГРАДСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ИЗ. ТЛЕМБАЈЕВЕ“
— НА СЛИЦИ: ПЕТАР БАНИЋЕВИЋ
НОВИНСКА КРИТИКА ДАНАС «о
ног времена известан писац добија право на позитивну критику. Читајте рецензије 'о књигама наших седамдесетогодишњака за последњих десетак година, па ћете видети колико је мало негативних оцена. Једино филмека критика са доиста смешном | кочоперношћу већ двалесет година са комичне висине поздравља сваку нову звезду великог или малог екрана. Требало је да Мерлин Монро постане жена Артура Милера и изврши самоубиство, па да јој наша филм ска, критика призна да је била велика глумица. Требало је да Мејн Фонда оде у Вијетнам и проговори у име узнемирене америчке савести,падасе и о њеној тлумп почне озбиљно говорити. Наравна ствар — разлози сун у једном и у другом случају више психолошки него политички; рекао бих, чак, понекад и психоаналитички. Наша критика узета у целини јесте онаква каква је клима у којој она живи и развија се. Када проговоримо о њој, треба да протоворимо и о клими у којој она цвета пили кожља. Одговор на-питање каква је наша новинска критика је само један од одговора на потпитање у оквиру питања каква је наша духовна клима, Али изгледа да у оној истој мери у којој Ђаци не воле на испиту потпитања наша јавност највише воли да се бави управо потпитањима.
„Сада када сам све ово рекао нисам баш сасвим сигуран да. ли сам одговорио захтевима ваше анкете, Ипак, надам се да јесам.
Предраг Протић
Критика | следећег |утра _
НОВИНСКА уметничка критика“ је и Пепељуга пи Црвенкапа, и бајка за наивне, и јутарња вест за службене, п преурањена оцена и оцена бесцен-блага“ једне изложбе, позоришног; спектакла, књите песама, романа, концерта или фасаде, гломазне изложбе или тек једне поеме у простору-рецитала који ће минути кроз. Манакову кућу као небројесни,“"неодољиви талас кише над кровом дунавског предграђа. ·
Познајемо редитеље и глуми који, пре сваке ' премијере или непосредно иза ње, изјављују каКо их не „занима ни мишљење публике, ни расположење гледалаца". Колико пута су бирократи покушали да се подсмевачки „ргзиђу" са критиком у новинском фишеку2 Зар је мало „популаризатора" који вриште на интелекНаставак на 2. страни .
Милосав Мирковић
БРОЈ 439 _ ЦЕНА 1,50 ДИНАР | У ОВОМ БРОЈУ:
КЊИМЕВНЕ НОВИНЕ
МОДЕРНЕ ЕВРОПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ И МЕДИТЕ: РАНСКА ТРАДИЦИЈА – пишу Маргерита Гвидачи, Предраг Матвејевић, Гастон Пил, Милан Комменић и Лех Пазђерски
Борђе Костић; ЈЕЗИК И ТЕЛЕВИЗИЈА Миливоје Марковић: ТРАГИЧНЕ СУПРОТНОСТИ ПЕСНИКА — три деценије од смрти Рада Драннца
АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ новина 0 новин. СКОЈ КРИТИЦИ — пишу Душан Пувачић, Љубиија Јеремић, Предраг Протић и Милосав Мирковић
ПРОЗА Моме Капора
ПОЕЗИЈА Драгутина Вујановића, Драгиње Урошевић, Драгомира Брајковића, Војислава Вулановића и Александра Секулића
Милош Јевтић: МОГУЋНОсти МЕБУОПШТИНСКЕ КУАТУРНЕ САРАДЊЕ
КАРИКАТУРА Зулфикара Мумхура
СТАВОВИ
КУДА И КАКО СА ПОЗОРИШТЕМ 2
Поводом дискусија о преднацрту Закона о позоришту
ПРОБЛЕМ __ НАШЕГ позоришта није ни у колико нов, нити је једини у нашој уметности, у целини узев. Неко је већ одавно рекао — какво друштво такво и позориште! Нека је то п упрошћена формула, али она ипак по дази од суштине самог позоришта, која се не може никако оспорити. Међутим, многи који сада говоре о проблему позоришта, товоре- 0 њему као самониклом, заборав“ мајући при том то „аруштвено биће“ позоришта, које ће чак и. ако буде организовано по неким повим принципима — који се пре. писују из једног у друге републичке законе о позоришту — остати „оптерећено“ свим оним што друштво као целина носи, доноси и уноси у позориште, као и у све друге области људског рада,, без обзира да ли то одговара и погодује уметности пи процесима њеног стварања. Наравно, то нису само наши специјалитети, Тако је то свуда. Но, изгледа некима је потребно да увек траже нешто што не личи ни на кога, и често успевају да нзроде нешто што личи — ни на шта!
Мзрођење уметности од друштва не само да не користи уметности већ и штети друштву. Није никако добро кад се дру: штво — погођено тим изрођењем — сећа своје улоге само док гаси пожар, и то непопуларним мерама. Оно се мора сећати те.улоге за све време уметничког чина, од самог почетка! Под видом слободе уметничког стваралаштва изродила се у низу области не само жеља за приватизацијом уметничког посла, што сада нарочито постаје видљиво и чујно у дискусијама о преднацрту Закона о позоришту. То не само да је опасна ствар, већ прети, ако не да ликвидира а оно бар, да одведе на дугу и тешку странпутицу једну такву популарну уметност као што је позориште!
Многи друштвени фактори, изгледа, нису свесни те опасности, као да су више заокупљени идејом ослобађања „баласта“, о којем на један доста бестидан начин и неки уметници говоре, заборављајући на саму природу уметности која преко ноћи и од њих самих може направити тај исти баласт! Баласт се у позоришту не рађа сам, он нужно и природно настаје. Тужно је било коме то доказивати, али је жалхосније покушавати ·силом. закона претварати једну вековну професију у хоби, што може имати далекосежне последице за школовање младих кадрова, па самим тим и за позориште.
Дакле, уверени да решавају проблем позоришта што законом дају могућност отказа, што пру-. жају могућност удруживања изван институција, око програма, дела; идеје: ита, друштвени фактори су на најбољем путу да озаМаставак на 2. страни
Слободан Турлаков
|