Književne novine
АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ
ПРИПРЕМЕ ЗА
ЗА ЈЕДНИЧКУ АКЦИЈУ
Поводом састанка писаца комуниста
У ПОНЕДЕЉАК, 21 џијативу , Управног жења књижевника Србије у Градском комитету СК Б ђе одржан је п собе
А је први састанак београд СКИХ писаца комуниста, ' аи 4 састанку, који је оз-
иче 80 први у низу састапака писаца комуниста, констатовано је да је неопходна консолидација књижевника око подитичхих проблема актуедних у овом тренутку.као н у било ком :часу књижевничког деловања, а такође је било речи и о органкзацноној схе ми писаца комуниста — да ли ће еловати као актив или као основна организација.
У политичком деловању књижевника показало се као преко потребно налажење заједничког политичког речника који би имао своју пројекцију како у јавном и најнепосреднијем друштвеном антажовању писаца тако и у њиховом књижевном стваралаштву. Заједнички политички речник морао би да окупи књижевнике комунисте, како оне у удружењу тако и оне ван удружења.
На састанку је констатовано да досадашњи начини удруживања писаца нису пружили довољан ни политички ни естетички еквивалент и да би постојећу схему ваљало унапредити. Са тим премисама биће сачињен комплетнији програм (београдских писаца комуниста. маја, на иниодбора Удру-
Непосредно учешће писаца у
друштвеним збивањима огледа се.
на два начина: у књигама које свој прави живот стичу тек на читаочевом столу и у деловању писаца преко средстава јавних комуникација које се мултиплицира (изјаве писаца, њихови јавни наступи или повремени ексцесни нам неексцесни наступи добијају већи публицитет од књижевнот, литерарног активитета).
Непосредно на овај проблем надовезује се, као врло активан, проблем третмана књижевности и књижевника, постајући, намах, полмтичким · проблемом, У овом простору, на жалост, мора се констатовати да штампа, врло често, јавно деловање књижевника 66лежи сензационалистички,
На састанку је поменут однос писаца и издавача. Тај однос, тренутно, огледа се најпре кроз Закон о издавачкој делатности, који, додуше, први пут регулише учешће писаџа у издавачким предузећима, али још увек не на начин довољно ефикасан са становишта интереса писаца. Нерегулисан ОА> нос писаца и издавача већ годинама доводи у сукоб књижевни ке и издаваче, мада најчистија лотика упућује на закључак да су ствараоци и издавачке куће најнепосреднији сарадници. Од опог тренутка када писци у издава' ким предузећима траже и не на лазе цену свога рада овај просо. лем претвара се у политички проб лем самоуправљачког друштва.
Поводом Закона 0 издавачкој делатности, који је пред и вањем, Управни одоор Удружеј књижевника упутио је Репуоли зком секретаријату за културу а хтев да се донесе посебан а и увођењу доприноса на ПЕЋ Е ћена ауторска дела, који Ју друштву потпуно изменио МР Е ман домаће књиге, а самим : политички _ појам 0 ОАООВАН „А економске зависности писца пј ма послодавцу-издавачу.
Поред проблема, ПИ Е: састанку, ПОлАНТИЧКИХ аи чисто еснафских (0 она | проблемима најпозваније КА 48 расправља постојеће УАрУЖ а саца и оно то чини) у 8 ЗА интереса писаџа комуниста „звер се укључити још Ја. Мејуро акутан стојећи прооле! Це публичка књижевна сарал ;
Није тешко понотатовеја да је “ последње време ме увод Хо ка књижевна саралња | па неприхватљивих околност у на на ону
минималну меру која нити даје резу
дтате нити се може олитичком | воЉљном пПоОлиИтич сматрати дов олит З а тивноШћу како постојећег СЕ за књижевника, , појединих АРУ 4 тава. и удружења, тако и На И појединачно. У међурепубличкој пњижевној сарадњи, која Је у иректним политичким интевци ђ а социјалистичког друштва, з: јал би пронаћи механизам кој би 19 сарадњу Ки до А 5 ти икасног и ко < ловања и ЕР пизарЕ за нашу друштвену за једницу.
отрани Наставак па 2. страт
Владимир Стојшим
земни налети пне вам миља те имена та ита си вама аи мрена иде
БЕОГРАД, 1.
ЈУН
1973;
ЛИСТ ЗА
ГОДИНА ХХУ
НИТТЕТОКА
ЗОДАН МАДКОУТО ти 2 - ВЕОСЕЛО
„ ВЕМОЦЈОЈТЈЕ 22
БРОЈ 440 тУтттт
УТУРУ
ЦЕНА 1,50 ДИНАР
ВИН
СЦЕНА ИЗ ФИЛМА „ДРУШТВЕНА ИГРА“ СРБАНА КАРАНОВИЋА — У ОВОМ ТРЕНУТКУ ТО ЈЕ ЈЕДИНА ПРЕМИЈЕРА ДОМАЋЕГ
КОЈИ НА ФЕСТИВАЛ У ЗАПАДНОМ БЕРЛИНУ НАКО ЈЕ ПОЗВАН НЕЋЕ ОТИБИ
ПОШАЉЕ
ПРОБЛЕМИ
ФИЛМА У БЕОГРАДУ, ФИЛМА КОЈИ ЈЕ ПОСТИГАО ЗАПАЖЕН УСПЕХ У СПЕЦИЈАЛНОМ ПРОГРАМУ КАНСКОГ ФЕСТИВАЛА И
ЈЕР ПРОДУЦЕНТ НЕМА СРЕДСТАВА ДА ГА
НОВИНСКА КРИТИКА ДАНА Сав
"Теме" даје
Прилозима уметничког критимара „Политике“, музич“ ког критичара истог –лис“ та, телевизијског критичара
„Политике експрес“ ш позо- |
ришног критичара „Вечер. њих новости“ у овом броју закључујемо. анкету 0 природи и вредности данаш“ ње новинске критике
Уетаљен уметнички живот
НИСАМ НАМЕРАВАО да узмем учешћа у овом разговору о уметмичкој критици, али пошто сам већ два пута позван, то бих же-
· Лео да говорим само о неким пи-
тањима која су додирнута а и мене се у неколико тичу.
Ту мислим на изложбу југосло-
· венске уметности првих двеју де“
ценија нашег столећа у Музеју савремене уметности. Речено је да она у критици није добила место које заслужује по напорима уложеним за њено остварење. Она ће вероватно добити места и у часописима. Међутим, новинска критика. дневних листова има свој обим ни место у пропорцији са уделом уметности у нашем културном животу. Можда критика не бележи сваку појаву, али бележи већину појава сразмерно простору који Јој се даје. Поменута | изложба наше уметности 1900 — 1920. добила је у'„Политици" преко 120 редова. Штавише, један уметнички часопис „а ба 1 Мироу 25 редова, Корбизијеу 29, Отону Фрнесу 25, док друти излагачи из каснијих гене.
рација добијају 10 до 5 редова-,
То. значи да се и у томе обиму може доста рећи, ако не и све што је важно. И код нас активпост уметничког живота намеће такав став критичару и захтева да се укаже само на оно што је најбитније. Због тога мислим да критика У погледу обима не би требало да буле другачија од оне у Паризу, где је она током времена нашла свој одговарајући 06лик, Са јачањем интензитета умет ничког живота код вас — о чему се уверавамо сваком годином због придоласка нових генерација — ситуација ће се пш код нас кретати у истом правцу,
уметничкој критици је замерсно што није полемична. Многа. ос-
тварења пе дају повода ни за как-
ву полемику: уметнички живот се тотово усталио, поједина стремљења улазе у неки академизова-
· вање
ни ток. И сама публика захваљу-
јући многобројним средствима комуникација разних врста, већ је прихватила много од онога што је пре неколико година изгледало
„мекључено; Да ли критика треба,
да бележи ове овакве појаве» У начелу да, јер све оне сачињавају физиономију једне епохе. Али ако тај вид ствари интересује више историчара, критичар се налази у тежој ситуацији јер треба. да оцењује вредности. То је најтежи посао особито када је у питању нешто ново. Кад човек помисли кКоаикКО се елитних духова преварило у процени појединих уметничких вредности своје епохе, онда је тек. свестан тежине и одговорности тога посла, Али посао се мора обављати. Приближити се објективној истини није лака ствар, Али наше доба већ има мека искуства са претходницима. Тако, на пример, мишљења изречена о појединим нашим уметницима пре. више тодина садрже доста 'запажања и судова који
су ни данас остали у. важности. Ту мислим на критичке приказе,
Стевана. Курчића, Надежде. Пе тровић, Бранка Поповића, Милана Кашанина, Тодора. Манојловића,
Пјера Крижанића. као и'Радојице
Живановића-Ноја, Прошло је оно доба када критичари нису схватали Манеа, импресионисте, кубисте или касније правце у уметности који су им служили. за подсмех, Уверен сам да ће и од данашње. критике остати“ доста оцена које ће касније генерације потврдити јер данашњи критичар је сувише обавештен да би се могао грубо варати као његови претходници, на пример, Волтер у оцени Ватоа, Изузимам оне критичаре који заступају одређени уметнички правац и ствари посматрају искључиво под тим УГлом. Таква једностраност тешко може помоћи човеку да сагледа истину У односима између _ појединих тежњи. Уосталом, могло би се рећи да свако доба има критику која му одговара, ако не и коју заслужује.
Павле Васић
П. С, Не волим јеч ликовџи критичар која се одомаћила Код нас. Мислим да је адекватмији. назив уметнички критичар. Новинска музичка критика
ДОЖИВЉАЈ сваког "уметничког
ткања којег год састава: и соли био, поетски је. Зато одслик њетов. мора бити поетски. У низу
могућих приступа новинској му
зичкој критици опредељујем се за ово поетско виђење и чујање све та музике. Ова усмереност У поетски одслик дела и у поетски
одслик извођења дела нека буде.
једини вид и недостижна хрид онога што се тако опорим именом именује — музичка. критика.
Свако истинито музичко умет-
ничко дело, ма које стилске при.
падности, носи у себи, дакле, своју скривену поетику која та мако неухватна — уздиже на чаробни брег уметничког. Свако истинито извођаштво мнотолико открива скривену поетику умегничког дела и то откривање поетске сржи уздиже извођаштво У уметничко. Стога је превасходна усмереност музичке критике уоча8 овог откривалачког трага поетског у уметности извођења, ако га има и колико та има, када вреднује извођаштво; и опевање поетске сржи уметничког дела, ако је има и кодико је има, када вреднује стваралаштво, Тражити
"од новинске музичке критике. да
каже мање од те бити, када је У питању суштина уочавања, само зато што је новинска, значило би свести је на одјаву о догођеном
а не уздићи је до-одсјаја о -ство-
· реном.
Новинска музичка критика значи за мене" уметничку критику сужену на преуски новински про
' стор"са којим се напонски ' тесни.
"Када је већ тако онда док <е упорном и стрпљивом истрајношћу она не потврди као нез илазна вредност'и тиме 'прокрчи себи веће просторно дисајно Но
винско крило она мора, жртвују ћи готово све око дела и око из вођења дела, да испева СВОЈУ
· постику:о спеваном, извођеном 'и
одслушаном. . Пут је то. непремостивих' тешкоћа, нерешивих одгонетки, али
_ једини на којем само покаткад
може да се убере истина о делу и извођењу дела.
'УУ временима у којима живи“ мо — када је научна мисао: отпо“ чела да прекраја атрибутивне окрајке супстанце постања Ра створним раслојавањем честичног — музичка уметност мора Тору“ ћим отпором да се усправља У рађалачком _ једињењу _ песнице твом. Негде у влагама свег бића уметности крије се тај животворни песнички дах, дах без којег нема ниједне уметиости, ниједног креативног тренутка душе, нијел“
Маставак на 2. страни
· Енрико Јосиф за
У Овом БРОЈУ :-——
Меша Селимовић: УЈАК фрагмент из необјављеног романа
Павле Зорић: ИСТОРИЈА КАО ВЕЧНА САДАШЊОСТ — о романима Меше Селимовића НОВИНСКА КРИТИКА ДА: НАС (пр) — учествују Енрико Јосиф, др Павле Васић, Жарко Команин и Драган Орловић
· Радојица Таутовић: ФЕТИШИЗАЦИЈА НАУКЕ И ТЕХНИКЕ
Јожа Скок: ИВАН ГОРАН КОВАЧИЋ У МЕМОАРским и прозним 0осТВАРЕЊИМА :
ИНОСТРАНИ ПОРТРЕТ ВЕЛИКА БУГАРСКА ПЕСВЧКИЊА _ ЈЕЛИСАВЕТА | БАГРЈАНА — о песникињи » пише Синиша Пауновић, а преводе њених песама да: ћу Десанка Максимовић, Радован Зоговић и Сини ша Пауновић
Песме Радована Павловског Ларе Секулић, Ибрахима Хапића и Бурђе Миклау: жић
0 ТОБОЖЕ НОВООТКРИВЕНОМ ШЕКСПИРОВОМ КОМАДУ — пише А. Аникст СТАВОВИ
ПЕСНИШТВО И ЊЕГОВИ КОНСУМЕНТИ
ОНАЈ ко пажљивије прати наш књижевни хозвот могао је да запазн једну појаву коју је неупоредиво лакше уочити него, од прве, објаснити. Књижевне трибине на којима се говори и расправља о песницима све више п више су празне. Да издавачи изда ју песничке збирке, углавном, због тога што то иде у њихову културну и цивилизаторску миси ју, а не зато што оне изазивају
=
код публике неко изузетно инте-
ресовање, чињеница је, за неке бескрајне тужна, која је позната у подједнакој мери и песит-
цима ни критичарима поезије пи о
дим „ретким ентузијастима којих
је толико мало да треба имати много храбрости па их назвати публиком. У исти мах усмени антерпретатори поезије стичу све више п више популарности. Све је више интерпретатора поезије и све је више публике на нај разноврснијим _ рециталима. Не ки од интерпретатора поезије пмају чак популарност неупореди во већу од песника чије стихове интерпретирају. Популарност, ре цимо, Ралета Дамјановића, нај популарнијег и најхрабријег (јер је први почео) међу њима, мо же већ сада да се мери са по пуларношћу мнотих познатих мена естраде. Поред глумаца ко ји су се већ афирмисали као ре цитатори многи од њих су доста учинили за афирмацију песвиштва, јављају се и нови глумци који хоће да окушају своју срећу и као рецитатори, Стојану Де чермићу придружио. се најпре Гојко Шантић, а ускоро ће им се придружити и Љубиша Самар џић, који је да би парадокс био већи своје прве рецитаторске аплаузе добио говорећи _ стихове Проперција и Катула.
У чему је проблем2 Да ли је успех који имају рецитатори само у атрактивности њихове личности или у необичности онога што радег Или можда један нов начин примања поезије и сама поезија привлаче слушаоце на приредбама овакве врсте. Ако је први маратонски рецитал Ралета Дамјановића, пре нешто више од пет година, могао да буде и својеврстан куриозитет, ако су мно ги његово иступање. посматрали као битку са временом и питали се да ли ће моћи да издржи да рецитује двадесет и четири часа ш због тога дошли да га чују, сигурно је да Рале Дамјановић не буди више радозналост те врсте. Ако се неки неафирмисани рецитатори регрутују уг лавном из редова љубитеља поезије, онда је прилично јасно да
"су они пре него што су се одлу.
чили да изиђу на естраду, на основу свога читалачког искуства, осетили да нешто у досадашњем пријему _ поезије није у реду м да нешто треба да се мења. | Све ово што сам досада рекао могло би представљати покушај да се прилично проблематично тези Маршала Маклуана, по којој је време књиге прошло, да нови доказ у прелог. Мако, свакако, време књиге није прошло чини се да време поезије у књи-
пастапак н -. н Наставак на 2. страни
Предраг Протић