Književne novine
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС
у
БЕРТОЛТ БРЕХТ И МАРТИН АНДЕРСЕН НЕКСЕ У ШВЕДСКОЈ 1938. ТОДИНЕ
.
Радни дневник Бертолта Брехта
„Српска посланица“ — Брехтова балада о фаши-
стичком
ВЕЛИКОМ ОПУСУ Бертолта Брехта прикључује се у овој јубиларној години, када се слави година његова рођења, још једно _ дело: „Радни дневник 1938—1955", у издању куће Зуркамп из Франкфурта на Мајни (Вегојћ Вгесће: Агре вјоцктпа] | 1938 — 1955, Уши катр, Ргапкбоге /Машт, 1973). Дело има три књиге: књига | (1938—1942) садржи белешке из Данске, Швед ске, Финске и прве године борав-жа у САД. Књига П (1942 — 1955) наставља са белешкама из Америке, а следе записи из Швајцарске и Берлина, А књига ПГ је додатак за прве две књите с напоменама п објашњењима издавача Вернера Хехта; ту су и сви преводи страних текстова које је Брехт писао и текстова из страних новина које је Брехт лепио У дневник.
Овај дневник представља наставак, додуше праћен великим временским прекидом, првог Брехто. "вог дневника, још кеобјављеног, који је песник почео да пи ше почетком двадесетих година. За разлику од првог дневника, он носи један у принципу сасвим други акценат. Као што и сам наслов каже, у њему су белешке о. раду и стваралачком процесу писца, као и белешке о догађајима из тог времена, док први дневник садржи, пре свега, низ података из приватног живота Бертолта Брехта.
Дневник почиње подацима из јула 1938, године, а завршава бедешкама пред саму Брехтову смрт, 1955. године, обухватајући временски период од скоро две деценије. То је перпод најузбулљивијих историјских догођаја, који су отерали Брехта у емиграцију, и то најпре у Данску, затим Шведску, Финску и САД, да би након завршеног рата поново до. шао у Европу, Швајцарску и на крају у Источни Берлин, То су свакако догађаји који су снажно утицали на Брехта, на његов жи вот, па љегово уметничко ангажовање. То су године у којима је написао велики део својих познатих дела. „Радни дневник" пружа нам податке о процесу настајања тих дела, а и о условима под којима је Брехт морао да ради, Његове белешке су субјективно сагледавање уметничких аспеката п проблема у моменту настајања неког од његових дела.
На' хапидаран начин говори 0 тешкоћама · емиграната у разним земљама. Описан је по низ личности са којима се Брехт сусрео у егзилу. Читалац ће наићи и на велики број података о његовом раду у позоришту пи о стварању „Берлинског ансамбла" у Источном Берлину. Забележене су и полемике са познатим уметницима и теоретичарима тог времена. Аневник је оригиналан и по форми ни по садржају. Представља, заправо, непосредну везу уметности и политике, али није теоријска књига о уметности, већ својеврстан докуменат о времену у коме је настајао.
Многе од Брехтових песама инспирисане су историјским фактима. Тако је настала п Брехтова „Српска посланица", осећајна балада о страдањима наших парода у којој Брехт говори у име срт ског народа; У „Радном дневнику" Брехт бележи 7. априла 1941. сутрадан по мападу наџистичких армија на Југославију, да је „јуче објављен _ немачко-српски рат. Очито узбуђен, истог дана, у јел ном духу; пише „Посланицу“:
Ти си напао своје суседе,
Потребна ти је нафта, разбојниче.
Ми смо ти на путу
Који води на исток.
Твој нос штрчи из тенка
И тпажи где је пафта, :
Тада си нањушио нашу земљу.
бомбардовању Београда
1941. године
Позвао си главешине За два—три дана Продаше нас теби: За шиваћу машину и три троша. Али кад се вратише у домовину Падоше им главе.
наше.
Једнога јутра чули смо буку.
Небо се замрачило од твојих авиона»
Зука је била тако јака
Да нисмо чули једни друге
Када смо се растајали.
Падоше твоје бомбе и направише јаме,
Веће од наших срушених кућа,
А наше жене и деца бежаху,
Али твоји авиони
Читав дан их косише.
Шчепао си нашу земљу
И планине и реке
Горе ти преседоше!
Воде те поплавише!
И тада си почео да нас стрељаш.
Брехт је био ванредно добро информисан о свим важнијим дотађајима у свету, пре свега, преко великог броја страних новина, које су му пристизале. Важније чланке и фотографије исецао је и лепио у свој дневник, поред коментара. Ретке фотографије из приватног живота дају дневнику и лични печат.
Пред крај свога живота Брехт оставља Дневник својој супрузи, познатој глумици, Хелени Вајгел, која је неуморно. радила на томе да дневник изађе за 75-тодишњицу рођења Бертолта Брехта, коју, на жалост није дочекала.
Др Душан Рњак
Докуменат очевица.
КЊИГА Мартина Греја „За оне које сам волео“ (која се недавно појавила у Енглеској) изазвала је велико интересовање широм света и већ се преводи на многе језике, мада је неколицина критичара изразила сумњу у аутентичност извесних — појединости. То је истинита прича о човеку који је да би преживео, имао да се суочи са ситуацијама у којима је ретко ко остао жив и, у исти мах, заравог ума. Али, као
.
· што каже сам аутор, „никад ни-
шта није коначно. Ако прекорачите један зид искрсава нови. Ако уништите један гето искрсава лруги“.
Прича, као и она истинита, почиње ујесен 1940. када сњу петнаестој тодини,' Мартин Греј заједно са. својим родитељима нашао заточен у варшавском тету. Инстинкт му је говорио да преживети значи у извесном смислу тријумфовати над Немцима. Овај инстинкт је био толико сп-
лап у петнаестогодишњег дечака да није било тамнице ни зида који би. та могли: задржати.
Успео је да побегне из Павијак — затвора “ Варшави и да се повеже са банилом пољских криминалаца, да са њима“. крадемн вара, како би зарадио за храну, како би живео. Ухваћен је и послат у Треблинку. Дужност му је била да уклања лешеве из гасних комора и да их преноси до јама. Да побегне помогли су му управо они који су сматрали да је свака нада у бекство одавде немогућа. Љелне ноћи, када му је пало у део да'чкаоли. летеве пекодицине људи који су се обесили властитим каишевима, он
» митријевић.
је везан испод теретног вагона побегао. Пробио се до Варшаве и учествовао је у побуни тета. После спаљивања тета придружио се комунистичкој партизанској групи, произведен је У поручника и са руском Црвеном армијом умарширао је у Берлин.
Када. се 1947. нашао у Америци Греј је осетио да су и тамо људи подељени на жртве и џелате. Да би преживео био му је потребан новаџ и он та је у то дикој количини створио да сеу тридесетој петој години могао повући из својих антикварских послова у фармерску кућу близу Кана. Године 1970. у шумском пожару изгорела је његова жена м четворо деце. То је поново био гето, поново су га прогониле пећи Треблинке. „Зашто баш мени“, питао се Греј, „зар нисам довољно платио свој дуг човечанству и вери2“
Ова књига изузетног човека, писана помало морализаторским тоном, необично је значајан документ очевица о свету у коме
„кроз срце сваког града, кроз срце сваког човека пролази граница која одваја људе од ко-
љача“. (М. М)
Најгозија пољека литература о селу
ХМ ПОЉСКОМ издавачком плану 1972. и првој половини 1973. године важно место заузимају дела писаца тзв. сеоске оријентације, то јест оних писаца, који како У прози тако и у поезији манифестују своју живу повезаност са
традицијама регионалних народ: них култура а такође с традицијама сељачког друштвеног ради-
ЈАН МАРИА ГИСГЕС
кализма и сељачког учешћа У револуционарном — пролетерском покрету. У књижевним изворима родослова тога правца налазе се, јасна ствар, не само позната У Пољској дела добитника Нобелове награде, Владислава Рејмонта („Сељаци"), Кажмјежа. Тетмајера („На стеновитом Подхалу“), Леона Кручковског („Кордиан и простак“) и других познатих писаца претходних поколења, мада је све очигледније, да ту не може бити речи о једноставном настављању амбициозног стваралаштва претходника. Оно што карактерише савремену сеоску оријентацију У пољској литератури може се окарактерисати као покушај генерадане ревизије традиционалних појмова и традиционалног народног културног стваралаштва, чишћења савремене културне свести Од застарелих митова и стереотипова, а пре свега изражавања новог поколења пољског села, ангажованог у стварању савременог друштва, неподељеног на „сеоско“ и
КВИНЕВНЕНОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Млић, др Драган М. Јеремић (главни и одговорни уредник), мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић, Вла“ димир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир Шћепановић. 'Техничко-уметничка опрема: Драгомир Ди“
Књижевни савет: др Димитрије Буче“ нов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин
Матић, Момчило Миланков, др Драшко Рећђел, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал
Шафер. Идејно решење графичке опреме Богдан Кршић,
Лист излази сваке друге суботе. Цена 1,50 дин. Годишња претплата 30, полугодишња 15 динара, а за иностранство. дбоструко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине“ Београд, Француска 7. Телефони: 627-286 (редакци“ ја) и 626-020 (комерцијално одељење и 84" мивистрација). Текући рачун: 60811-601-2089. Рукописи ге не рпаћај“, ЛШтамте: „лаве, Београд, Влајковићева 8.
оде МА 4
с
„градско". У том друштву ипак је неопходна афирмација различитих културних вредности, аутентичних вредности, значајних и за будућа поколења.
О месту народне културе као и месту данашњег села у животу народа изрекли су своје мишљење многи занимљиви аутори вишетомних зборника младог села, које је објавила издавачка кућа. Гадота Зројамећтпа Мудамисха (Народна издавачка задруга) под редакцијом _ познатог социолога проф. Јузефа Халашињског.
Књижевни видик, који омогућује широк поглед на сеоску стварност, која се мења и функцију тих промена у ланцу револуционарних промена земље, стварају. такви писци као познати прозаици и песници Станислав Пјентак (умро пре неколико тодина), Болеслав Ожуг, Јузеф Озга Михалски, Јан Мариа Гисгес, Антоњи Олха, а од млађих Тадеуш Новак (азмеђу осталог аутор значајног романа „А кад краљ а кад џелат бићеш"), Вјеслав Мишливски и Едвард Редлињски.
Роман Ј. М. Гисгеса „Бореловски" објављен 1972. приказује сеоску и плебејско-градску традицију кроз историју једног од познатих учесника Јануарског устанка 1863. Документарни садржаји се у тој оригинално конструисаној књизи преплићу с књижевном фикцијом. Аутор уводи читаоца својом реконструкцијом прошлости и оценом друштвених појава, анализом таквих појмова као патриотизам, општи интерес, праведност, политика и морал, одговорност вође и етичке границе слободе одлуке коју доноси, која има удела У судбинама многих људи,
М категоријама савременог реализма приказује предратно село на југу Пољске роман Антоњија. Олхе „Немир пролећног зеленила" (објавио »Схубејик«, 1972). Критика указује на изврсно познавање описане стварности, на богатство језика, хумор, богатство садржаја и аутентичност представљених проблема. У најзанимљивије спада историја рода Вјежбовци, захваљујући којој упознајемо не само подкарпатско село, већ и интелигенцију сеоског порекла У престоници и у емиграцији у далекој Бразилији. „Осећамо им знамо — пише о том роману Војћех Натансон у часопису »Тлубгслобс« — да се ради о кореновима увек живих појава. Прави укус историје је перспектива рађања и такође _ трансформа-
романа је такође позната у последње време књига Јузефа Озге-Михалског „Швјентокшишки ветропир“ (Еадома Зроамећма МуЧамтпмеха, 1972). Радња романа олиграва се у два плана — реалистичном и фантастичном. Фолклор швјентокшишког региона, који се налази јужно од Кракова, ту је главни извор инспирације. ФРантастика стварана од реалистичких елемената, надреализам, који живи од народне анегдоте и легенде, књижевни. језик пун поезије и хумора, карактеришу то дело занимљиве фабуле. Јуљан Рогожински, добар познавалац француске књижевности, налази у тој прози сличности с раним Жионоом и Рамизом, посебно у стилу и описима природе. „Швјентокшишки ватропир" је заинтересовао и филмске режисере и већ се приступило екранизацији тог дела.
. У овом кратком прегледу треба. још споменути кратак роман младог аутора Едварда Редлињског „Конопјелка“ _ (5уујећик, – 1972). Многи критичари га сматрају својеврсним открићем. Писац је приказао архаични свет села који се налази далеко од великих путева цивилизације. Мада та цивилизација допире до Конопјелке проузрокујући _ разноврсне _ конфликте. Симбол прогреса у Конопјелки није трактор, већ једна. коса, која доминира над српом... „Конопјелка" је реалистички роман, али нетовремено пародира ни исмева овештале митове „сеоске" литературе.
Јоана Саломон
Тихону Хрењикову шездесет година
ИСТАКНУТИ совјетски композитор Тихон Николајевич Хрењиков напунио је шездесет година док је, као посланик Врховног совјета СССР-а, обилазио свој изборни крај у _Дагестану. После разговора са бирачима, у месту Махачкала, композитор је, с музичарима из Москве, одржао концерт, Поводом његовог рођендана сарадник „Литературне га зете“ Н, Мар је. телефоном интервјуисао музичара, На питање шта сматра најважнијим у жи воту, Хрењиков је одговорио да је музика за њега најважнија и да је она не само, тежак посао исто н велика радост. А објатњавајући шта је по њему у му
ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС" ЛЕТОПИС
тихон ХРЕЊИКОВ
зици највредније, рекао је да је некада давао предност вокалној. музици, док се сада више бави симфонијском и уопште инструментадном музиком. Недавно је написао концерт за клавир и оркестар и музику за филм „Руслан и Људмила“ (веома воли да пише музику за филм и позориште), а управо завршава ком
поновање своје треће симфоније.
За младе музичаре који се налазе у његовој професорској класи каже да су талентовани и да обећавају добру будућност совјетске музике, додајући да Партија и влада у СССР-у поклањају велику пажњу ин музици као уметности и сваком композитору понаособ. О односу према совјетској књизи и писцима Хрењиков каже да се одувек много дружио и са совјетском књижевношћу
и с њеним творцима. По романи-,
ма „Мати“ Максима Горког и „Усамљеност“ Николаја – Вирте написао је опере, а уз то компоновао је музику на стихове мнотих совјетских песника. Дружио се са Александром Фадејевим, а пријатељство га везује и за Кон-
стантина Феђина, Николаја Ти,
хонова. Георгија Маркова, Бориса _ Пољевоја. _ Једном _ речју, Хрењиков је много радио с писцима и то му је веома драго. Има намеру да отпочне компоновање једног балета, а припрема се, са Државним _ оркестром СССР-а, за гостовање у Француској и Шпанији, обављајући, наравно, многе друге послове,'а пре свега компонујући, свирају“ ћи и васпитавајући младе музичаре. (елми Шимићеви сусрети“
Традиционална велика манифес тација поезије, седми по реду „Ши мићеви сусрети", одржани су У селу Дриновци код Груда, где. је 17. јун: све живело у знаку се ћања на преминуле великане пес ничке речи браћу Антуна Бранка и Станислава Шимића. У лепо украшеном дворишту дриновачке Оснесвне школе у присуству вели. ког броја мештана и званица, на: шли су се на окупу песници ста рије п млађе генерације из свих наших република ин покрајина.
Седме „Шимићеве сусрете" отворио је и уводно слово о овој манифестацији дао је председник Општинске конференције ССРН Груде, Петар Радош посебно ис тичући да стваралаштво браће Шимић подстиче целокупну КУА турну делатност у Босни и Хер цеговини, па чак и шире. Говорио је и председник Удружења књи. жевника БиХ Младен Ољача, који је нагласио да су се браћа Ши мић, а посебно Бранко, нашли У самом врху југославенске књи жевности.
Чланови Драме мостарског На родног позоришта Дане Курбали је-Вицан и Мише Топић рецито вали су песме познатих херцег вачких песника, чиме је почео културни део свечаности, Пред мештанима Дриноваца своје сти хове су говорили књижевници Ра Аомир Андрић, Владимир Черкез, Нусрет Идризовић, Александар Секулић, Миливоје Славичек, Љуп че Стоименски, Стојан Трокуша, Стеван Тонтић као и млади хер цеговачки песници Злата Арту ковић, Раде Будалић, Салих 1 боња. · |
„Жири „Шимићевих сусрета" У Грудама, у саставу Стјепан Гала: ваш, Раде Будалић и Мван Кор. дић, доделили су награде ового: дишњим младим херцеговачким песницима, Прва награда у износу од 1.000 динара припала је Љуби. џи Беновић, ученици гимназије У Имотском. Друга награда у виси ни од 500 динара Здравку Коран. ћу, ученику гимназије из Љубуџе ког, а две треће награде — ком. плете књига А. Б. Шимића — до били су Милка 'Тица, ученица гимназије у Грудама и Пламенко Вулић ученик гимназије у Стоцу.
Била. је предвиђена и награда за есеј о социјалним мотивима Шимићеве поезије, али није додељена због малог броја приспелих квалитетних радова. (М. Б))