Književne novine

ОЖИВЉЕНА ПРОШЛОСТ

ИНТЕЛЕКТУЛАЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ У ОДБРАНИ ТЕОРТИ. ДИМИТРОВА

ХАПШЕЊЕ Георги Димитрова Од стране хитлеровске полиције и његово суђење у Лајпцигу по. водом пожара у згради Рајхстага наишло је на велико интересовање у Југославији. Радници сељаци и многи интелектуалци широм земље тражили су ослобађање Георги Димитрова, која је у Југославији био познат и пре тог догађаја као комуниста, борац за радничка права у својој домовини и велики пријатељ Југославије. У тој борби, која је трајала за време целог Лајпцишког процеса, видно место имали су интелектуалци Југославије писци, уметници, музичари, адвокати, новинари, сви они који су пером, кичицом и речју тумачиди расположење југословенске јавности. Они су устали као један у (борби против домаће и „иностране реакције, у одбрани Теорги Димитрова, јунака из Лај пцига. У то време у Југославији се појави и Апел Ромена Ролана упућен интелектуалцима чи тавог света, који је штампала „Култура“, са потписима 149 интелектуалаца из свих крајева Југославије. Ромен Ролан, француски књижевник и јавни радник, аутор „Дантона“ и „Четрнаестог јула“, биограф Бетовена, Микеланђела, Толстоја и Гандија, човек кога је одушевила Октобарска револу дија, добитник Нобелове награде за књижевност 1915. године, пи: сао је у то време: „Пожар Рајхстага којим се фашизам служи да спроведе своје насиље, чин је грубе полицијске провокације, ко ји није успео да икога у Европи превари". Својим Апелом Ромен Ролан позвао је све поштене интелектуалце у свету да устану против насиља, који се те, 1933. године спроводио од стране фашиста и Хитлера.

Југословенски _ интелектуалци масовно су потписали Апел Роме на Ролана и тиме изразили сво ју солидарност с борбом и личношћу Георги Димитрова. На списку потписаних нашла су се најпознатија имена наше књижев ности и уметности, људи који су за време народноослободилачке борбе, пре ње и после ослобођења, оставили видне трагове у нашој најновијој историји и кул тури. Активно учешће у борби за ослобођење Георги Димитрова узели су, између осталих, Антун Аугустинчић, вајар и професор Академије ликовних уметности у Загребу, чија велика коњичка фи гура. посвећена миру стоји пред зградом ОУН у Њујорку и сада члан Савета Федерације, затим Адександар Вучо, књижевник кога је пример Ромена Ролана вишеструко надахњивао, као и Божидар Апија, политички радник који је докторирао на правном факултету у Прагу, а 1935. године стао на позиције КИЈ и, најзад, дао и свој живот у борби против фашизма. Потписници _ Апела су такође били Велибор Глигорић, књижев ни критичар и уредник многих напредних часописа између два рата („Нова светлост", „Савремени преглед"), и Густав Крклеп, писац лирских песама и есејиста, који је тада припадао дево оријентисаној интелитенцији, са рађујући с Миланом Богдановићем, Васом Срзентићем, Веселином Маслешом и Марком Ристићем. Срзентић, Богдановић и Ри: стић су припадали „левом центру" у „Политици“ и утицали 5 да се на њеним страницама С јави материјал са суђења у лајп цигу и о Димитрову „као човеку и пријатељу Југославије.

Апел Ромена Ролана потписали су и песник Добриша Поа рић, композитор и диригент Јаков Готовац, композитор Златко Гргошевић, политички радник п дипломата Младен Ивековић, као и књижевник и позоришни редитељ Братко Крефт, који Је у да не Лајпцишког процеса на стра ницама „Књижевника" написао познати уводник о овом процесу. Даље следе имена позоришног ре дитеља и драмског писца О ЕН Кулунџића, књижевника Олинка Делорка, диригента и па тора Предрага Милошевића, жевника и преводиоца Миодрага М. Пешића, сликара и графичаа Михаила С. Петрова, вајара Вање Радауша. Сећајући се тих

дана, Радауш каже:

11 КЉИЖЕВНЕНОВИНЕ

— Сасвим сам сигуран да је мени дао на потпис Апел Ромена Ролана мој покојни пријатељ и друг књижевник Аугуст Цесарец и да сам са њим заједно ходао и сакупљао потписе истакнутих _ интелектуалаца _ Загреба. ЛХајпцишки процес се одвијао док је над Југославијом лебдела мра чна сенка шестојануарске диктатуре, па иако је наша штампа извештавала о том процесу нрочито београдска „Политика", коју сам тада редовно пратио ја сам углавном о процесу био обавештен преко француске штампе, коју ми, је давао Иво Шнајдер.

На улицама Загреба, на мно гим јавним зградама, а нарочито у предграђу Трешњевка — сећа се Радауш — исписивано је у то време име Георги Димитрова великим црвеним словима. И на тај начин су загребачки пролетаријат и поштени интелектуалца

давали подршку Димитрову у ње

говој борби против фашизма. Апел је потписао и књижевник Марко Ристић, који је у то време био сауредник часописа „Да: нас". Као уредник рубрике „Хро ника догађаја" објављивао је кра тке вести са процеса у Лајпцигу. Даље следе имена глумаца Виктора Старчића и Тита Строција, књижевника Драгутина Тадија новића, Радована Зоговића и Косте Рацина, који је у то време уређивао илегални лист „Искра", орган ЦК КПЈ за Македонију, у којем су такође објављивани чланци о Лајпцишком процесу. Тако су интелектуалци Југос: лавије масовним потписивањем Апела Ромена Ролана, заједно са

ГЕОРГИ ДИМИТРОВ

интелектуалцима читавог освета, видно показали да су на страни прогресивне јавности и напредног политичког покрета. А тиме су истовремено и помогли југословенски · пролетаријат и југословенске народе у њиховој борби против монархофашистичке диктатуре. Многи од тих интелектуалаца, потписника Апела, дигли су се, касније, на позив Комунистичке партије, у борбу за одбра ну своје домовине од фашистичке најезде. Потписивање Апела било је, пак, један од првих јав: них знакова њиховог немирења са фашизмом и његовим угњетавањем народа и појединаца.

Богдан Николов

Уплаћујући 30 (тодишња претплата), или 15 динара (полугодишња), на жиро-рачун НИП „Књижевне новине“ бр. 60801—601—2089, обезбеђујете „редовно при|| мање нашег листа.

4 7

наивни наиве

ХУМОР И САТИРА

АНТИ – БЕБИ БАСНЕ

БАСНА О БАСНОПИСЦУ

НЕОЧЕКИВАНО, појавише се на вратима савременог баснописца лабуд, рак и штука.

— Извините што сметамо. Ми смо лабуд, рак и штука из исто имене басне великог баснописца, нашег духовног оца, Ивана Крилова. Ви знате ту басну. Ми смо хтели да повучемо, још онда, на овом месту, једна тешко натоварена кола. Али, једно је вукло назад, јер је рак, друго увис, јер је лабуд, треће у дубоку воду, јер је штука. Тако су та кола и после толико година још увек, ево, на истом месту.

— А шта бих могао ја за вас да учиним — упита баснописац. — Радо ћу помоћи.

— Чули смо да су се времена изменила, — рекоше ненадани гости, — и да је све на боље кренуло, па смо хтели да нам ви помогнете, да се договоримо, да

одаучимо, да кола најзад сложно покренемо.

— 0, добре животиње, — ре че баснописац, — ко вам не би

помогао! Па обележја овог време на и јесу: хуманост, слога и по моћ у невољи. Али морате да ме послушате: свако од вас треба да се одрекне својих вековних навика, свако мора да наптави уступке осталима, свако да се Другоме црилагоди.

— Спремни смо, велики басно

шишче и спасиоче. Заповедај.

— Овако, онда: Лабуд нека ву че у воду, дубоко, да се прилагоди штуки; штука нека повуче навише, високо, да се прилагоди лабуду, а рак нека вуче унапред, снажно, уместо назад — по навици, МИ ја ћу помоћи, погурнућу,

Скочише сви, упрегоше се, запеше ...

... али се лабуд у води утопи, штуку — без воде — спржи сунце, а спорог. рака притиснуше кола, која баснописац мало

Наравоученије:

Јадне романтичне будале, хте: ле су да покрену кола с драгоценостимд, која су већ одавно у врту баснописца...

Растко Закић

КАРИКАТУРА МИОДРАГА СТОЈАНОВИЋА

Миле Станковић

БИВАЊЕ

Када бива

неког зној одлива јер ко живе мачке скачу мртве тачке

Када буде понеки се чуде и све редом уче лепше беше јуче

Када стоји

понеко се боји

па шапће крај ува да се нешто кува

Када тече

неког стрепња пече ново зло се спрема има да нас нема

ВРТЛОГ

Док време кључа све ми се чини да се мир пени у бури врења

па нижем дане по количини преврелих брига и узбуђења

Издвајајући отровне варке мерим састојке минулог плама трзаје болне усхите жарке и мешавину славе и срама

Наивне наде растаче сета тмина се зачне у жижи сјаја Пролећа зиме јесени лета вртлог и немир до издисаја

ОДЈЕЦИ

За ким жалбе трају За ким сузе роне

За ким вашке лају За ким звона звоне

За ким спрдње кују За ким смех се ори За ким људи псују За ким злоба гори

За ким вапај гласни За ким клетва јавна. За ким дозив страсни За ким реч љубавна

МЕНДЕЛСОН У МАГЛИ

ОВО ЈЕ ПРИЧА о једном локалном метеорологу. Кратка прича о човеку који је у метеорологији „наивац“ али није наиван. Што је све у експрес-темпу сазнао о метеорологији, никако не значи да је метеоролошки скоројевић. Напротив, реч је о урођеној, касније дошколованој способности да се прилагођава било чијим локалним ветровима, маглама, грмљавини,

Од чега да почнем2 Можда од његовог имена. Е па лепо. У једном метеоролошком _ атласу, штампаном у сопственом издању, открио је и присвојио име. Звучно, шупље, прозукло. Он се пред Аристотелом, оснивачем метеорологије, уклања јер му је оријентациона метеоролошка станица стационирана у жуљу који је добио у реду за фотељу. Да се разумемо: то је висећа фотеља, без четири ноге, што одговара његовој лебдећој концепцији.

Његов главни посао је да дигне прст и утврди одакле ветар дува. Од ветрића који тек усталаса зачаурене духове, прави циклоке. Антициклоне чува за свој годишњи одмор. Он лако идентификује облаке који доносе грмљавину, уз обезбеђење личног громобрана. Тада му је, разуме се, лако да даје прогнозе и израђује синоптичке карте, за свој лични видокруг и ближу околину.

Он пажљиво прати барометар да би оценио туђе притиске, зна у прсте све ветрове, јер се отапа кад се треба отопити и заледи кад мали богови мењају _расположење. Климу око себе испитује и помоћу метеоролошких балона. Али у питању су мини"балони, па се он може сматрати творцем џепне-метеорологије.

Прожет је, дакле, истраживачким духом, иу том стилу све своје чврсте намере прорачунато транспонује у замагљене планове. То је за њега једина чврста и креативна животна подлога.

Додуше, он изгуби, коју битку у облацима, али се труни да доби-

је рат у магли. Магла је за њега пун комфор.

Често и над његовом главом загрми и онда он, уместо ракета са сребро-нитратом, _ испаљује око себе сребрне, па и златне фразе. То је драматичан ритуал у коме његова јужњачка, палећа крв долази до пуног изражаја. Али не брините, као што знамо, зна он и за ледене брегове. Оно што је код ледених брегова најопасније то је — оно испод повр. шине.

А какав је као претпостављени2... Кондензован а неухватљив. Тешко му се, међутим, нешто може измигољити из прстију.

НЕМА ЧОВЕКА КОЈИ НЕ ЗНА ДА СЕБИ НАБЕ ОДГОВАРАЈУЋУ КОМПЕНЗАЦИЈУ. СИТНИ ДУХОМ ЈЕ НАЛАЗЕ У ГРМЉАВИНИ. Он се често ослања на метеоролошке накупце. У сарадњи са њим они успевају да из облака исцеде и последњу кап кише, да би њему великодушно оставили — маглу. Нико не губи а сви — добијају. Или интеграција са тапкарошима. Донесу му облачност филовану димним завесама... Са киме се он све није удруживао само да би на време сазнао ко ведри и облачи. Ако постоји стрип-тиз у метеорологији, он је његов главни поборник и врхунски извођач.

Чиме се овај луцидни стваралац храни2 Рекли смо већолујним ситуацијама, напетом атмосфером, надуваним _ интрига ма. Тако он постаје власник психолошког суфицита. А за њетове трасиране правце зна да му је уместо матичног млеча, много важнији — матични теча. Мисли он, дакле, и на склерозу у свом ваздушастом крвотоку.

На дан своје женидбе психолошки је депласирао своје противнике. Уместо Менделсоновог свадбеног марша, кумовска грмљавина је парала небо, тако се није могло чути за његове нове везе.

Али... Ове тачкице значе да бићи ма као што је он метеорологија све више окреће леђа. Окреће, али они се разумеју и у леђа.

Пера Срећковић

Саво Марић

ШТА СВЕ МОЖЕ И ШТА НЕ МОЖЕ БИТИ

ИДЕЈА ЗМАЈЕВА, СТИХОВИ САВРЕМЕНИ

Без темеља куће нема,

ал, темељ без куће стоји. Глава се без капе спрема, капа се без главе не кроји.

Народ без представника може а представник никад без народа. Змија живи и без старе коже, а без змије кожа јој не хода.

Сила може бити без закона,

али закон никада без силе.

Нема звучне звоњаве без звона, звоно може без звоњаве миле.

Без принуде нема ни пореза, без пореза принуда је триста, Без рачуна није чврста веза, рачуна без везе — т'о на гори листа!

Богаташа нема без имања,

а имање може без ботатих. Ротатом је без рога власт мања, а власт може без рота рогатих.

Сиромаха нема ако нема беде,

_ беде има и без сиромаха.

Без дипломе знања мало вреде дипломе без знања узимају маха.

Поштење се цени без новаца,

а 'новаца има без поштења. Нема вуне без добрих оваца,

али овца живи и кад вуну мења.