Književne novine
ИНТЕРВЈУ
| ЈЕДНОГ ДАНА ЋЕ СЕ ВИШЕ
18 “4
ЗНАТИ 0 ПРОШЛОСТИ
Разговор са познатим пољским писцем _
Јержијем Путраментом
О ЈЕРЖИЈУ Путраменту се обич но говори да је затворен, да не воли много да говори, а најмање да даје интервјуе. С таквим информацијама су ме дочекали у Варшави. Рекли су ми, такође, да је заузет. Оставио сам, међутим, поруку да се са Коперни: ковог универзитета у Торуњу вра ћам кроз недељу дана у Варшаву. Упорност се исплатила. Не само да је разговор био дуг а плодан, већ је Путрамент пред ложио шетњу кроз варшавске "у. Амце. Био је добро расположен и тостољубив. Није пропустио да прича и о споменицима, поред ко јих смо пролазили. Путрамент је прецизан у својим излагањима, независно о којој теми говори. Осим тога, он није човек који само говори о својим литерар ним преокупацијама. Радо говори о својим слободним часовима, нарочито о пецању. Ипак, у току преподневне шетње, највише смо разговарали о његовом раду и пољским литерарним струјањима.
Док говори, његова изражајна мимика само потенцира изречену мисао. Нисам могао а да не подсетим на његов богати преБени пут. Посматрам га пажљи: во и не могу да верујем да ће новембра ове године навршити 63 године. Делује врло свеже. Увек је у природи и уме да пише о њој. Његов опус је изузетно богат. После рата је објавио преко 40 књига, од којих је већина преведена на стране језике — у укупном тиражу од два милиона примерака ...
О чему углавном пише» О по античким и социјалним проблемима. Ту су и мемоари — често проткани наглашеним личним оп сервацијама. Типичан Пољак. Е: мотиван. – Родољуб. Рођен је у Минску, а студирао је пољску књижевност у Вилни. Студентски дани оставили су на њега посебан печат. Добри познаваоци његових романа неће никада заборавити да истакну | импулсИВвНу страну овог мајстора пера, који стално нешто истражује.
У предратном периоду, између 1935. и 1936, у Вилни је био члан редакције листа „Ро ргозћи", али је истовремено узимао активног учешћа у левооријентисаној по: литичкој организацији ,„Фронт". О тим данима налазимо низ детаља у његовом роману „Стварност", објављеном 1947. године.
— Без часописа не могу да живим. И у току рата, док сам био у СССР-у, активно сам са рађивао у часопису „Нови хоризонти". Прво у Москви, а затим у Кујбишеву. Са Првом пољском армијом дошао сам 1944. у Лублин. Чим је Пољска ослобођена, радио сам као главни уредник у часопису „Кхесхрозроша", а за: тим у Кракову, поново у функцији главног уредника листа „Ра епшк Рој5К". Као пољски амбасадор у Берну завршио сам два романа — „Септембар“ и „Ствар ност“". У Паризу, поново у диљломатској служби, робен је први
део мојих мемоара, под насло вом „Иностранство“. Вративши се у Варшаву, поред функције
председника Удружења пољских књижевника, настављам са писањем својих мемоара. Не заборав љам ни књижевни часопис „Нова култура", у којем се увек мо-
+ ~" |" о ува
. ченду не штеди никога.
же наћи по који мој фељтон. (Као и данас у часопису „Литература", чији је главни уредник.)
Путрамент је карактеристичан по свом начину писања. То се најбоље види у мемоарима „Септембар“ и „Пола века“, за ко ја је добио највиша државна признања. Његове реченице су кратке, лапидарне, често писане телеграфским стилом. Психолошке опсервације не изостају, али у њима постоји нешто специфично. Уме да осваја читаоца својом простодушношћу и искреношћу.
. Нисам могао а да не поставим једно стереотипно питање; где је научио занат» |
— Тај занат се учи читањем и читањем... Признајем, додаје он, много сам читао Сјенкјеви· ча, Мопасана, Чехова и Папинија. Иначе, у својим делима не улазим у далеку историју. Све се то десило пре две-три деценије, Моја генерација, као очевидац тих историјских тренутака, може да оцени да ли сам реално опи: сао те догађбаје.
Вероватно, данашња пољска млада генерација, и не само она, може много тога да сагледа и научи из његовог првог романа „Стварност“, а посебно из мемо арског дела „Пола века". То је прогресивна и револуционарна пољска интелигенција у Вилни. То је Вилна, коју Пољаци не могу заборавити. Та реч „заборавити" ипак није свакидашња реч. О њој једнако говоре и старије и млађе генерације. О њој ће се једног дана више сазнати...
Путрамент подсећа да је роман „Стварност“, поред превода на немачки, руски, чешки, ру мунски и многе друге језике, доживео и српскохрватско издање, Међутим, његово дело „Септембар" је најупечатљивије. То је историја септембра 1939. године, Путрамент је у том свом делу истовремено и сликар и стратег. ХМ њему се, као на филмском екрану, може јасно сагледати шта се дешавало тих дана — у са: лонима, канцеларијама, генерал штабу и души малог пољског чо: века. Оног истог, који и данас помиње „да не може заборавити"... Путрамент и данас са оду шевљењем прича о херојизму по љеког војника. О хроници незаборавних дана,
У свом излагању, Путрамент се доста задржао и на свом роману „Болдин", који је објављен 1969. године. У њему је дата квинтесенца "живота једног бе лоруског партизанског одреда. (1943 — 1944), која у свом креш Ни ме ђусобне односе, ни култ личности. Као мајстор палете, Путрамент упечатљиво слика „Напо. леонове партизане“ и „генерала" Болдина .Он не даје апотеозу хероја, већ суву стварност. Сву бруталност и деспотизам који се рађа у појединим тренуцима, Специфични услови рата мења ју. Болдинов карактер и долази до деформације морала. партизанског вође. Драма једне дискусије, на пример, насликана је са толико експресивности да поједини моменти задржавају дах читаоцу. ,
Укратко, Болдин је први пољ ски политички роман који је пластично дао анализу личности једног револуционарног вође. У њему се анализира релација: ру ководилац — колектив. То није роман о партизанској борби и народноослободилачком покрету, већ психолошки феномен парти занског вође, која је стицајем околности израстао у легенду и кроз ту призму приказан у поаитивном и негативном .светлу. То је симфонија једнот успона, а истовремено и пад једног човека који се удаљио од маса, Психолошка и социјална аналт за појаве политичког и моралног поретка из време култа личности. а
Док Јержи Путрамент прича, као да се враћа за деценију-две унатраг. Покушава да пластич но дочара још један сегмент из свог Согатот књижевног опуса. Овог пута се радило о његовом вероватно најсензибилнијем литерарном делу, о „Скерлетном грму“. У ствари, то је једна од последњих збирки пишчевих кратких новела, записаних за. ових двадесет пет година. Кратки есеји, сакупљени у овом делу, показују Путрамента. у новом светлу. Пред нама је сада лири: чар, пун емоција са истанчаним осећањима за природне лепоте
ЈЕРЖИ ПУТРАМЕНТ
свог краја. То нарочито долази до изражаја у његовим „Пејзажима". Путрамент је овде у свом елементу. Вероватно, то је прави Путрамент...
Уз чашу чаја настављамо разтовор о социјалистичком реализму. Шта је практично остало од њега2 За младе, практично, то је непознаница. Писци — кому. нисти, опет, не подражавају овај начин писања, као што га се се ћамо из послератног – периода. Путрамент, ипак, опрезно објашњава да се искуства из тог времена још ту и тамо назиру. Али, како он то наглашава, то је нов квалитет. Чак, може се смело рећи, има ту и нечег специфичног пољског,
С друте стране, када се говори о иностраном утицају, тада Путрамент на прво место ставља, француске писце, поред америчких и енглеских. Свакако, не мо: же се мимоићи изузетан утицај руских писаца. Чехов, поред Островског, без сумње заузима прво место. Међутим, и други совјетски писци заузимају значајно место у данашњој пољској литератури. Тема рата је увек акту: елна. Занимљиво је, додаје Пут" рамент, да се о новом, западном делу _ послератне "Пољске још увек ништа не пише. Ова тема је резервисана (вероватно) за писце млађе генерације. Кад-тад, она ће доћи на ред, јер Пољаци уопште (а не само пољски пис> пи) имају одличну меморију и велико поштовање према својој историји.
Нисмо мимоишли у разговору ни литерарну релацију Пољска Југославија. Путрамент искрено изражава жаљење шво је на том плану учињено релативно мало. Мало је преведено и са једне и са. друге стране. Он предлаже да се више пажње посвети младим, способним преводиоцима. Да писци, нарочито млађа генерација, чеш ће посећује Пољску и Југославију. Да науче и пољски и језике народа Југославије. Поред тога, истиче овај сериозни пољски књижевник, не би лоше било да се још једном састави биланс преведених дела са обе стране.
Никада није касно заорати нове бразде. Разговор водио Ужа
Никола Керн
ИВИТЕВНЕНОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Шлић, др Драгав М. Јеремић (главни 8 одговорни уредник), мр Љубиша Јеремић, Вук Крњевић, Чедо“ мир Мирковић, Богдан А. Поповић (опера. тивни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир Шћепановић, Техничко-уметничка опрема: „Драгомир Димитријевић. |
Књижевни савет: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило 'Миланков, др Драшко Рећеп, Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса "Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал Шафер Идејно решење Богдан Кршић. Мет ;
Лист излази сваке друге суботе. Цена 150 дин. Годишња претшлата 30, полуго-. дишња 15 динара, а за иностранство Ав9струко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине“ _ Беогрва, Француска 7. Телефони: 621-286 (редакци“ ја) и 626-020 (комерцијално одељење и алминистрација). Текући рачун: 60801-601-2089 Рукописи се не враћају. Штампа „Главе“, Београд, Влајковићева 8,
(триндоертов
"Стриндберг становао је на дваде
графичке опреме
· „Смртна опрема" на италијанском
ну књижевност (реч је о тешко.
АЕТОПИС
Отворен.
музеј у (токхолму
Велики шведски писац Аугуст
сет пет места у Стокхолму, али је од свих његових станова сачу. ван само онај у којем је боравио од 1908. до смрти 14, маја 1912. Од 1901. до 1904. писац је с тлу. мицом Харијет Босе живео у Кар. лавегет 40. Иако су још 1904, го“ дине одлучили да се разведу, чес. то су се виђали и одлазили на заједничке одморе, али када је 1908. године млада глумица одлЛУ. чила да се поново уда, Стринд; берг није више желео да живи у овом стану и преселио се у стан у кући познатој као „Плава кула“ (тако је названа због куле коју је имала на једном углу) У Дротнинттатан 85. Породица Фалкнер, која је живела изнад њега, бринула се за одржавање њего. вог стана и припремала му храну, а он се у међувремену заљубио у младу Фани Фалкнер и понудио јој брак. Поред ове добре породице, Стриндберг је проживео своје последње дане у релатив ној смирености и спокојности.
Сада је овај стан рестаурирало Друштво Стриндбергових поштовалаца. У њему је све како је некад било, што је потврдио и професор Џон Ландквист, који је у више махова Стриндберга посетио баш у овом стану и који та је одлучно подржавао у њего. вој полемици с неоромантичарима. Поред Стриндбергових ствари, у садашњем пишчевом — музеју налазе се и ретка издања његових дела, писма и манускрипти. Дру те ствари у вези са Стриндберговим животом и стварањем биће излагане с времена на време на тематским изложбама. Предвиђено је да Стриндбергов музеј. буде средиште многих манифестација у вези с њим и његовим књижевним радом. Музеју је придодат суседни стан, који је претворен у камерну салу, у којој су приликом отварања музеја читани одаомци из, пишчевог „Окултног дневника“. Предвиђено је и одржавање више симпозијума у овој сали, а први од њих биће одржан већ током септембра на тему „Стриндберг и модерни театар“, а на њему ће учествовати зналци Стриндберговог стваралаштва и театролози из десетак земаља. ћена— књижевни супермен
2;
СУЗАНА ЗОНТАГ
Сузана Зонтаг, позната код нас само као есејиста захваљујући преведеној књизи есеја „Стилови радикалне воље", иако има само четрдесет година, постала је већ одавно славна. Чувени карикату риста Левин, желећи да прикаже њену велику интелектуалну снагу, карикирао је у лику Супермена који стоји између Бетмена и Мандрака. Ову лепу жену данас сматрају, заједно са Мери Ма. карти, као прву леди савремене америчке књижевности. Поводом објављивања њеног другог романа
језику у издању Ејнаудија, с њом је разговарала новинарка Елена Фидора и свој интервју објавила “ културном додаску швајцарског листа „Коријере дел Тичи. но", који се штампа на италијанском. Пошто је изнела _ основну идеју романа, типичну за савпеме-
ћама уклапања савременог чове ка у оквире дате РЕВИНИСИКО, Фидора нас обавештава да се ~у зана Зонтаг најпре појавила с књигом есеја „Против интерпре. тације", у којој је, у духу тежње за интелектуалном провокацијом, писала о Лукачу и Селину, позоришту и филму. АЛИ, будући да не трпи осредње књиге, америчка списатељица се, после два. објављена романа, бацила на снима. ње филмова. Досад је снимила два филма, а за трећи је управо написала сценарио. Није члан ни каквог удружења ни политичке или књижевне групе, али у сво“ јим делима заступа напредне ставове. Последњих пет година живл код пријатеља у Паризу, али им много путује по свету, нарочито тамо где се збивају догађаји Од великог значаја за савремени свет. Управо се вратила из Ви. јетнама и Кине, а сада се спре ма на пут у Индију, где, за фран. цуску телевизију, треба да сними интервју са својом добром познаницом Индиром Ганди.
Сатиричан роман Питера Јустинова
Тешко је набројати сва занимања Питера Јустинова и навести све националности које су имали ње. гови разни преци. Овај енглески држављанин, кога због његовог разноврсног порекла и познавања више страних језика називају „Вавилонском кулом у једном човеку“, истовремено је глумац, режисер, сценарист, филмски про. дуцент, драмски писац, романо. писац и ректор универзитета у Дандију (Шкотска). Као романо. писац недавно је објавио сати. рични роман „Крумнагел“, који је већ преведен на француски. Име у наслову романа означава једну питорескну личност са аме ричког Средњег запада, шефа по. лиције у једном великом граду, који за своју одличну службу добија писмено признање и две авионске карте за пут око света. Особа која са њим полази на пул је његова супруга Еди, којој је Бертрам Т. Крумнагел већ четврти муж (и тројица претходних су били полицајци).
Перипетије романа почињу тек када се Крумнагели нађу у Вели кој Британији, где ревносни Берт, на "изазивања једног шкотског синдикалисте, мислећи да овај хоће с њим да се обрачуна, пуца и убија човека. У току процеса се тек види дубина бројних раз лика које постоје између два начина живљења и два схватања живота — америчког и британс ког, а и њихових заједничких предрасуда. Американац је осуђен на седам година робије, али, након мното згода и незгода, успева да се домогне свог завичаја.
Питер Јустинов, наравно, уме лепо да прича и да забави, а као филмски човек он је свој сати. рични роман написао као неку врсту филмског сценарија за егзибиције једног комичног Џона Вејна. Оно што је у њему најза. нимљивије то је, као и у његовим ранијим књижевним остварењима, актуелност с којом исмејава бројне заблуде у којима се налазе тзв. часни људи појединих среди. на, па чак и мане самих тих сре. дина.
Недовршени роман Џона ђеримена
Док је био жив, амерички писац Џон Беримен (рођен 1914. године) био је познат као један Од најбољих ученика. Езре Паунда, песник велике културе, који је ство. Рио сопствени језик у својим „песмама снова“, износећи у њима сва своја, чак и најбаналнија, свакодневна искуства. Међутим, го. Аину дана.након његовог самоубиства, у САД се појавио његов Једини, недовршени роман, под именом „Кесоуегу“, који би се могао превести као „Излечење“ или „Опорављање“ У књизи се описује зло које је и сам Бери. мен добро познавао: алкохолизам, Лавна личност романа, која се симболично зове Северенс (Одва. Јање или Раскид)у не може да се излечи од алкохолизма и стога његово име, као и наслов романа, звучи иронично. Мако су неки критичари доводили у везу Бе римена с Верленом (и због извесне физичке сличности), атмосфе. ра и ситуације у које упада јунак овог романа типично су америчке. Северенс је добитник Пулицеро ве награде, наставник на једном колеџу (и Беримен је такође био професор језика и књижевности) и добар познавалац | Фројдових теорија. Роман нема велике вредвости, али умногоме употпуњује портрет Ђеримена као писца и кад је он као личност престао да постоји.