Književne novine
о
уто, . . +" '
АИЗАЈН СТАР ХАРМОНИЈУ ПРЕДМЕТА
_ Разговор с дизајнером Весном Поповић
7 СЕПТЕМБРУ о. г. одржана је изложба дизајна Весне Поповић у салону Музеја примењене умет-
· ности, која је била непосредан
НОВОд овом разговору.
- Весна Поповић припада најмлађој генерацији наших дизајнера. Дипломирала је на Архитектонском факултету Београдског униврзитета 1966. године, на пројектантском одсеку. Од 1967. године ради у Индустрији пољопривредних машина „Змај“ из Земуна, у својству индустријског дизајнера. До ове, њене прве самосталне изложбе, Весна Поповић је излагала на више групних изложби у Београду, Љубљани и Аранђеловцу'и у Белгији (Котријк) и Шпанији (Барцелона) и добила више награда, од којих је једна и Награда: УЛУПУС-а за комбајн буаућности на изложби Експеримент '72 у Београду.
Била је на студијским путовањима у Грчкој, Италији Јапану, СССР-у, Шпанији и Великој Британији. — Недавно одржана изложба инжењеринг дизајна у Музеју примењене уметности у Београду била је повод за овај разговор, па вас, као аутора, молимо да нам нешто више кажете о самој изложби.
— На изложби су јасно могле да се издвоје две врсте експоната: реализовани и футуролошки дизајн. Први део је обухватио дизајн промзвода насталих у току рада 7 ИПМ „Змај“ у Земуну. То је: комплекс ретења дизајн тос блема комбајна „змај 125" и ра» бијача биљних остатака „змај 291", чији се дизајн одвија у складу са технолошким и техничким захтевима производње. Кроз анаантички приказ дизајн процеса објашњена је једна веома спепифична проблематика — проблематика дизајна пољопривредних машина — која важи као област “ којој је дизајн слабо заступљен. Рад на дизајну ових машина зависи од читавог низа фактора ко ји се крећу најширем дијапазону: од атрономских, технолошких, техничких. етгономских, па све до антропометријских, социолошкит и естетских фактора. Такав дизајн може да се оствари уз сарадњу интердиспипдинарног тима стручњака најразличитијих профила у коме дизајнер кроз свој стваралачки рад спаја и коорди нира све факторе који одређују индустријски производ — посебно „удска фактор садржан у психичкој, филозофској и естетској страни човекове природе,
— У оквиру оваквог ствара» дачког процеса сврсисходност се јавља као основна карактеристика и подразумева оптималну усатлашеност конструкције (као органског дела конструктивног спектра)у и конкретне функције и ољ тималне усаглашености облика као спољашњег израза конструк= ције и законитости измећу пер цепције и измењених норми ес тетскот вредновања.
Други део изложбе обухвата
футоролошки дизајн. Ту су изАО-
жени пројекти насталн на основу размтиљања о развоју одређених
„система у будућности и у оквиру
њих, као финални резултат формирање нових функционалних целина.
_ Сваки од пројеката је засно ван на читавом спектру података. Мако су то само оквирни пред лози њихова реализација је мо гућа са садашњим достигнућима
"науке и технологије.
= Каква је ваша дефиниција дизајна2 У ком правцу се оријен» пише савремена поставка дизајна2 Да ли је дизајнер уметник» — Као дефиницију дизајна тоеба прихватити дефиницију 125Т0-а
" (МеВународни савет друштава за
индустријско обликовање) која Под дизајном подразумева „стваралачку активност чији је пиљ да. одреда формалне квалитете индустријски произведених пред мета. Ти формални квалитети укуључују и спољашњи облик,
али се првенствено тичу оних
структуралних и функционалних
односа који један предмет прет
"варају у кохерентну целину, јед-
нако са становишта произвођача,
"као и са становишта потрошача. 'Индустријски дизајн обухвата све "аспекте људске околине који су
условљени индустријском произ-
“водњом“. За мене, то је још и
процес одабирања применљивог,
· тоталног спектра науке, техноло
тије, уметности, хуманитарности
"у максимирању захтеваних објек-.
тивноста за постизање коректног одтовора У ОАНОСИ на дати проблем. "Савремена оријентише се према тоталном.
поставка дизајна
дизајну који обухвата сва подручја пословања. Да би дошао до "свог комплетног изражаја мора да постане један од елемената пословне политике планирања у рад· ној организацији.
Индустријски дизајн, претеж-
но, треба да буде заокупљен ис.
траживањем односа између пронзвода и система с једне и пред мета с друте стране,
Дизајнер није уметник који измишља или ствара облик, већ га подређује многобројним 'условима који постоје; он је, првенствено, истраживач. Кроз анализу мерљивих фактора његово дело хтреба да буде друштвено корисно. Својим радом он се труди да створи свестрану _ хармонијску структуру „света предмета".
— Каква је улога дизајна у будућности и какав је њетов однос са футурологијом> А у односу на ову проблематику: Какве су мозућности за земље у развојуг
— Право подручје деловања индустријског дизајна је будућ ност. Он треба да прати растући интерес за будућност који се јавља у свим гранама људске делатности. Улога дизајнера није усмерена ка дизајну појединачних предмета већ ка истраживању У
ВЕСНА ПОПОВИЋ
оквиру системских релпења и формирању нових функционалних цеаина. Основни изазов дизајна будућности је развој технологије. Њен муњевити развој ствара пут ка пост-технолошком друштву. ИзмеЊу дизајна и футурологије влада интеракцијски однос и важи на свим нивоима. И футуролог и Аш зајнер делују на истом задатку са истим циљем — да истражуту будућност. Карактеристично обележје динамичног живота будуЋих генерација биће њихова веанка мобилност. С једне стране, мобилност у врстама занимања. тредвића да ће човек који ће жи вети 2000. тодине испуњавати квалификационе захтеве три струке = а то значи збир бројних педа» тошких, психолоттких и сопијалних ппоблема.
Својим радом на истраживању будућности дизајнер креира по натпање, културу и начин живота сутрашњице,
Да би могла да се истражује будућност потребно је и присуство прошлости. Она мора да се упозна кроз њене грешке и успеже; затим, да се посматра салате њост и да се на основу тога усмеђе наша даља истраживања 6уАућнОстИ. На конгресу 1С5П)-а 1969. годашче указано је на поедност коју имају земље у развоју, 7 ОАНОСУ на високо развијене земље, при планирању _ будућности. Високо развијене земље су у стању да уоче последице, настале због непабалелнот развоја савременог дизајва у ОАНОСО на развој науке и технологије, и да предложе ретпење, Међутим, због гломазности шромнзводног апарата у немогућ мости су да нај њим успоставе контролу и да изврше коректуру. То тжазује да земље у развоју не треба да иду ЊИХОВИМ путем већ за њиховим успесима. На тај насл дизајн будућности и постаје блнжи нето што је то случај са земљама које поседују врхунску технологију.
Разговор водио. | _ Душан Јагликин ;
отпрати етра он зраци ср а рвање + = "о [по == ниво прине
рувенејретвиави мг + тами
«
_ЛЕТОПИС АЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТОП
ЈУБПЛЕЈ
БЕОГРАДСКЕ ФИАХАРМОНИЈЕ
Извођењем _ Девете с Бетовенове симфоније завршен је БЕМУС 73, а започета је прослава јубилеја Београдске филхармоније. Читава концертна сезона ће, према речима диритента Живојина ЗАравковића, имати јубиларни карактер — она ће на неки начин бити реминисценција свега оног шта је Београдска филхармонија значила у свом полувековном трајатву и подсетиће на њене активности у представљању нових музичких струјања у свету и уметника КО ји тек сада излазе на концертни подијум. Свечаношћу у дворани 5 « окончана је само једна етапа рада (београдских симфоничара, период који је отпочео радом неуморног Стевана Христића с пролећа 1923. и који је испунио историју југословенске симфонијске музике остварењима и делатношћу _ непролазних _ вред ности, | Феилхармонија је формирана у једној средини која је 1923. тек почела да стиче углед престонице на средокраћи између Запада и Оријента, средине ипак недовољ но образоване и спремне за стварање једног репрезентативног из вођачког тела које би тумачило остварења светских и југословен, ских композитора. У улози Првог сталног и врло антажованот тумача тих дела, у улози пропагатора сериозне музике филхармонија је одиграла пионирску улогу. Она је интерпретирала позната дела и утирала пут ка стварању музичке културе и васпитавању
· штублике. Многи домаћи и страни
диритенти и солисти музицирали су са Београдском филхармони-
; јом, од самог Христића до Чањ
галовића, од Здравковића до Рад миле Бакочевић, од Ловре Матачића до Валерије Хејбалове у јединственом низу са познатим светским уметницима ранта Ру бинштајна, Владигерова, Севицког, Наваре, Ростроповича и многих других знаних и признатих.
Нова сезона доноси љубитељи ма музике право обиље концерата и приредаба. Тиме ће јубиларна 1973/74. имати карактер непрекиднот музичког фестивала који Ће довести у Београд читаву плејаду уметника попут Руђера Ри чија, Константина Илијева, Никите Магалова, Алда Чиколинија и Других. Посебно место у програму јубиларне сезоне заузима. циклус „Музика народа света“ који ће нас упознати са музичком култу“ ром Румуније, СССР-а, САД, Франпуске и Мексика.
Београдска филхармонија, та» ко, започиње у свом раду ново мотлавље које ће, надамо се, по резултатима надмашити ово које управо закључује.
Владислав Димитријевић
ЧЕШКИ ЧАСОПИС 0 РАНКУ
МАРИВКОВИЋУ
Прашки часопис „Светова литература“ („Светска књижевност“) у свом најновијем броју доноси одломке из романа „Киклоп“ Ранка Маринковића. Уз овај превод 06 јављена је и уводна информација о писцу, у којој преводилац, Миледа Черна, истиче да је Маринжовић класик хрватске литерату“ ре и да ово није први сусрет чешке читалачке публике с његовим делом, пошто је Маринкови Ћева проза већ превођена у истом
часопису.
Говорећи о Маринковићевом приповедачком, драмском и ро мансијерском раду, Милада Черна истиче да је Маринковић писац посебнот сензибилитета, одличан стилиста, савремен у сваком по тледу, а ипак ослоњен и на сто летну далматинско-дубровачку АЕ терарну традицију. Маринковићеве приповетке — каже се даље — сликају мала изолована места
|. и задивљују странца својом
татом архитектоником и живо писним колоритом. Касније про зе из збирке „Руке“ окренуте СУ проблематици компликоване пси. же човека двадесетог столећа, штритешњенот урбаном цивилизапијом а њеним примарним про. АКТОМ — људском егопентричноти ћу. Оваква линија довела је до драме „Глорија“, грађене на тргтичном конфликту између чисте људске вере и мана светске кле
рикалне праксе. "Роман „Киклоп“ је синтеза
свих Маринковићевих е из ражаваних илејаи ставова. а ње тово стварање утицали су Досто-
јевски, Пруст и Крлежа. Марин. жовић је зналачки дао слику јелнот преосетљивог младот човека мчића се пемхчучта туотутотежа "74
рушава. Свог сензибилног и ХОМ-
_ кретар редакције),
дела Е пишчеве широке ерџдиције, књи“ жевне артифицијелности им спо собности за стилску перфектуа> цију. „Киклоп“ је симбол рата који се ближи као плод ЉУАСКОГ отуђења, модерна парафраза једне епизоде из „Одисеје“, а сваки детаљ аутентично слика предвечерје рата. (Љ. Ш)
ГАБРИЈЕЛ МАРСЕЛ
У кратком временском разаобњу француска католичка интелигенција је изгубила, након Мор: јака и Маритена, и трећег зна чајног прелставника: Габријела Марсела. Рођеч пре осамлесет три године у Паризу у породици дрплаомате, овај свестрани писац и шнтелектуалац (филозоф, есеји ст, драмски писац, позорттим и музички критичар) имао је интересантан животни пут. Постао је ревни католик тек са четрде. сет година, као већ познати фило зоф и писац. Био је један од најпознатијих представника тзв. хри штћанског егзистенцијализма, који потиче од Кјеркегора, (Мај сел је, у ствари, Франшуску КУАтуриу јавност први упознао са основеим идејама данскот ФИАОзофа). Тетово главно филозофе ско дело је, међутим, „Метафизиски дневник“ (1914—1923), ко ја је написао пре своје конверзије, 2 познатија а де да су му и „Мистерија бгћа" (1952), „Бити и имати" ПИ оуди против људског" и „Присуство и бесмртност“ (1959). Марсел настоји да посматра човека ван Арлштвенотсторијских оквира. Штавише, он сматра да човек налази своју праву приро ду тек кад се ослободи ових окКвира. То обично бива кад се че век нађе у граничним, критичвим ситџуаштјама и кад се осло боли свог баналнот, сваколневног, друштвенот бића и постане кадар да се узаштне до виших, Ауховних, религиозних вредности, помоћу којих баш и открива сво ју истинску личност. Његови најааштрији кратичара у овим тезама виде не само изразиту једно страност у мишљењу већ и настојање да се кривица за патњу савременог човека са лошег ус тројства капиталистичког друштва пребаци на самог човека ко ји страда и који у (католичкој) релштији тобоже треба да нађе смирење и решење својих егзистеншталних проблема. Овај закључак наје тешко донети и због тога што се Марсел није устезао да = мескривено заступа анликомунистичке шдеје. УМ свом врло обимном драмском делу Марсел је обрабивао готово исте проблеме које и у свом филозофском опусу, а пре света релитиозне, друштвене и полнтичке. Изузетак чине само четири комада 06 јављена под насловом „Комично позортште“ (1947). Од „озбиљних“ комада треба поменути „Жеђ“ (1938), „Емисар“ (1945) и, нар чато. „Рим није више у Риму“ (1951). Као позоришни критичар бавио се, пре свега, мдејном и идеолошком страном дела, зли није занемаривао ни друте аспек те позориште представе. Аобро је познавао и страну књижеввост, држао је многа јавна предавања, а 1952. године изабран је за члана Акдемије АУХОВНИХ и политичких наука. Био је носиАаш многих нашионалках, па м ме Бународних награда (између оста Анх, кобио је Гетеову _ награду трада Хамбурга, 1958).
КЉИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уређивачкш ФаАбор: др Петар Волк, Васко |
Ивановић, Миодра: Илић, ар Арегав М. Јеремећ (гаввни 82 одговорни уреаник), мр Љубиша еремић Вук Крњевић Чедо мир Мирковић. Ботлав А. Поповић (опера. тивни уредник), Ваздимир 8. Предић (се. Владимир _ Стојшин, Бранимир Шћепановић ка опрема: Арагомир Анмитријевић.
Књижевни савет: ар Аимитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Аушав Матић, ар Војив Матић, · Момчило Миланков, др Арашко Ређел, Јар Рибникар. Аџшав Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Шумхур, Пал Шафер | Илејно решење графичке опреме Богдав Крштћ, -
Анст шзлази сваке аруге суботе. Цена
1,50 див. Годишња претплата 30, пољуго-
ашттња 15 динара, 8 23 иностранство во: струко. Аист издаје Новинско-излавачко трелузеће „Књижевне новине“ Београд, Фераншуска 7. Шелефани: 627-286 (редакци: (а) и 626-020 (комерпијплано одељење мо вАмтттистрашија). Текући рачун: 60801 -601 -2089 Рукописи се не враћају. Штампа „Газе“, Београд, Вазјкозићеза 8.
Гехничко-уметишч- |
ис дЕТОПИС ЛЕТОПИС ЛЕТ
УУ
СИЛВИЈА САС
(ПАВИЈА САС у „ТРАВИЈАТН«
За Силвију Сас чули смо после овогодишњег М међународног конкурса младих оперских певача у Софији, где је та Мађарица била апсолутни „победник. Кад се зна да је то једно од најозоиљнијих такмичења и једино у тој дисциплини певања, онда је природно чито си наша очекивања била велика. Одмах треба рећи да је уметност Силвије Сас на гостова> њу у „Травијати“ у Београдској опери превазишла сва очекивања, Била је то Виолета која би чини. да част и највећим сценама света, Заблистати у тешкој и компликованој улози, која нуди много ви ше искушења но шансе за почет ничку каријеру, управо задивљу“ је. Сви су изгледи да је Сасова у „Травијати" нашла оно што Итадијани називају „| самаћо а Банавћа" и да ће, другим речима, Виолета за њу бити оно што је за Зинку Кунц била Аида, за Марију Калас и нашу Радмилу Бакоче» вић Норма, за Марија Дел Монака Отело, за Чангаловића Борис... “толико пре и више треба поздра» вити срећну идеју нове оперске дирекције да нас упозна са овом генијалном „почетницом“, у нади да то неће бити једини сусрет ни са њом ни са другим младим талентима из земље и иностранства.
Ако 1 чин „Травијате“ показује тренутну вредност уметнице која тумачи Виолету, ако 1 чин; пак, указује на њене шансе за да: „мџ каријеру, онда можемо са се гтурношћу рећи да је Сасова идеал на Виолета и уметница од велике бџаућвоста, Она не само да је сјајан техничар, не само изван редно музикална, већ располаже ми гласом великог обима и чудес не изражајности, која утолико више изненађује што је реч о 2270 дишњој девојци! Она се просто игра гласом, дајући му најразли“ читије нијансе, а раскош гласов не разноврсности уједињена је с великом гаумачком изражајношћу им врло лепом, витком фигуром. У 1 чину раскалашна, Лака, чак помало проста, девојка се на неочекиваном сусрету са правом и чистом љубављу прео-
· бражава у смерну, питому, чедну
женицу у ШП чину, спремну да за свој нови живот жртвује све. Њен М чан је савршенство једне детаљне студије: почев од смерне женице са убраним цветом, дО трагичног, готово СМАУДОГ, бега У сво што она више вије... Све ос тало већ тада бива „јасно“, Че
. ти чин је, у ствари, епилог...
Силвија Сас га управо тако и АС носи — и гласом ин глумом, целим својим бићем. Само би на тренутке избијао из ње покоји вапај као блаесек пагмичка лотопеле ватре... Тај „веми“ протест и ти „сАучајни" излети у „ошишта мес та“ АОВОАНАН су тратичност „тренутка“ до крика, до жеље за <упротстављањем том мирењу, чак и онда кад је то мирење једино могућно, кад сем њега не остаје ниетита друго.
За тај сусрет с вечном тратиз. ношћу живљења, који је намах цело гледалиште намагнетисао —
чак и оне који су се све време стопљиво смејали — дугујемо 38Ххвалност једној несвакилашњој певачици, која, иако тек на пра ту своје каријере, зрачи величтњ вом истински велике .· оперске
» уметности,
| Слободан Турлаков