Književne novine
МЕСЕЦ, ДАНА КЊИГЕ
ДАНАШЊЕ ПРИСУСТВО КЊИГЕ
НЕМА СУМЊЕ да су 7 о дв нашњој самоуправној стварности функције књиге знатно померез не, и то у првом реду због потре62 развитка друштва, политичког живота, самоуправљања, стручног рада, образовања, економије, привреде, једном речју због захтева свих области друштвеног живота, То је и председник Тито у разго“ вору са издавачима посебно под вукао, залажући се за ново по имање значаја књиге,
За већину се у нашој земљи жкодски, боље речено Ђачки и студентски век донедавно у потиу-
ности раздвајао од радног века,.
Сматрало се да су зиколски и студентски уџбеници довољни ла се у струци буде стручан, значи да се у школи добро предаје, у фабрици добро производи, на граАилелшту добро гради и СЛИЧНО, Таква, у свему прошаовековна, схватања — развитком технике, развитком науке, развитком сваке друштвене диспиплине — у савре-
меним условима су постала неодр- :
жива, Заправо, све више смо трисутни да се век образовања им век рада почињу — у свом садржају, Делимично, а у свом крају потпуно, да поклапају. Школска знања нису више довољна да би се добРо радило, без обзира о каквом се послу ради,
Тиражи
Потреба за кеттом = нж поје љинаца и самоџуправног друштва у целини — као да се, међутим, не познају довољно, Принципи и поруке о потреби књиге не поклапа»
се са стварном ситуацијом, здавачи у нашој земљи, по пра» ВИАУ, не издају велике тираже. По једине, чак и капиталне књите објављују се у врло малом броју примерака. Сматра се да је то у првом реду последица недовољних материјалних средстава јавних би бамотека = неразвијених навика да се стварају личне библиотеке, али то је последица, мисли се, к цене књите.,.
Међутим, ти позната и призна
ти разлози — у сучељавању са неким другим подацима и прет поставкама — показују да су прссечни тиражи недозвољиво мали и да — и под условом да се пот пуно продају — не могу да задо воље ни основне потребе, посебно кад се ради о појединим, спешијализованим _ врстама с Аштературе, Као илустрација могу да пос аџже подаци о издавању и потребама за политичком литературом: уколико би свака јавна библиотека годишње куповала по један примерак сваког издања из ове области, то би износило — 3.065 примерака (колико и има јавних библиотека у нашој земљи); уко лико би политички форуми у = штивама (скупштине, комитети Савеза комуниста и Савеза омла дине, синдикална већа и конференцаје Социјалистичког савеза и Аруги) куповали, сви заједно, са» мо по 2 прамерка, то би представљало — даља 1.242 примерка; ако би издања из ове области купова» ла и бар свака трећа радна оргавизација (за синдикалне библно“ теже, за органе радничког самоџо рављања и потребе политичког рада), то ба било — следећих 6.660 примерака; уколико би тек сваки дванаести (12) члан Савеза комуниста куповао по јелан примерак жалања политичке литературе, то ба изнећо — нових 50.916 примерака; кад би и сваки народни и
Х универзитет куповао по један примерак, то би значило да би они конзумирали — 600 при мерака, пи тако даље... Само на бројана — а сасвим је извесно да су они у свом свакодневном раду стално упућени на политичку Аитературу — сваку књигу из ове области могли би да купе у ти
кор Од 62.000 примерака... Да нас, међутим, просечни тираж по античке литературе није ни 10.000 примерака!!
7 овом очевидном раскораку између минималних потреба (а сличне, сасвим реалне претпоставке могу да се сачине и за остале области литературе) и још мини малнијет коришћења књите — иг-
"ко је тачна констатација да је и
положај читања, а самим тим и књите у нашој друштвеној реалмоста приметно побољшан и фаворизован — треба да се траже стварни разлози за многе неспо
Шастават на 11. страни И
Милош Јевтић
БЕОГРАД, 1.
'=У
73 ПРИГОДНУ свечаност, 29. 6. м. на Београдском сајмишту, све чано је отворен Осамнаести меБународви сајам књига, на којем је узело учешће две стотине из Аатача: сто тридесет и девет из земље п шездесет м један из иностранства. Основни је утисак да је организација овогодишњег сај» ма књига стандардна и у оквиру добрих организационих традиција ове манифестације. Приметно је да су издавачи, скоро без изузет. ка, поклонили одговарајућу паж у издавању марксистичке литера» туре — како класика марксизма, тако и запажених следбеника марксистичке мисли и марксистичжих теоретичара. Такође, стиче се о нешто 'повоље нијем. . финансијском. · положају жњиге у односу на претходне године. Ова повољност свакако произлази из приметне. активности ' повезивању и непосреднијем ути~
цају културних делатности, са јед. ||
не, и радних организација. са друг“
те стране. · |
Жири за доделу традиционалне награде за најуспешнији издавачки подухват године,
ружење издавача и књижара Ју-
тославије, ОДЛУЧИО је да за ову |
годину натради издавачко реду“ зеће |„Свјетлост“ из “Сарајева, за
едицију ФА шездесет књига „КУл- .| ПН иезњ ће Босне и Херцего-'
вине" и издавачко предузеће „Раджичка штампа из друштвено-политичку А · едуштију „Идеје“. О У У
Покупали смо дана питање,
општој тенденцији издавачке де-
летности и положају кевите у нас,
одтовор нађемо једном блиц спро-.
веденом акнкетом међу · издавачима. Анкета обухвата издаваче из свих наших репуб. Анка и по-
крајина. Свима смо поставили ис-.
то питање: ОА којег вашег
издања и зашто очекује
те успехр | | Добили смо следеће одговоре:
Мухамед Бичакчић, Анректор по--
словнице за продају књига на
територији, СФРЈ, издавачко пре. дузеће „Свјетлост" из Сарајева: |
Ми смо ове године, поред. осталог, издали и друго коло биб.
лиотеке „Етос". То је марксистич-
ха библиотека. Прво коло смо већ потпуно распродали и очекујемо
"Ва ће тако проћи и ово друго ко-
лао. Иначе, имамо намеру да штам-
НОВЕМБАР 1973. ГОДИНА
коју дају“ Скотштина града Београда и ЧА- |
Београда, за!
иамо још два кола ове библистеке. Свако коло садржи пет књига, зато укупно износи двадесет књи"22. Од ове нашег едиције очекујемо устех једноставно зато што је направљен један заиста добар избор, што је цена прихватљива и што је „клима за ову литературу тренутно веома повољна. -
Миленко Петровић, шеф београдске пословнице Издавачко„штампарског и књижарског предузећа „Графички завод“ из Титограда: Књига у коју верујемо је „Монографија о Јегошу". Прво, Његоша је увек добро примљен, и друго, никада до сада није направ-
љен тако широк приказ времена
у којем је Његош живео. Монографија целовито приказује Њезгозшеву личност ш Црну Гору у с мном судбоносном времену када су се на њеном тлу сукобљавали интереси ондашњих великих сила, многоструке везе ондашње Црне Горе са светом и њена судбинска повезаност са осталим југословен- ским - народима. Текстуални део монографије чине исцрпна историјска објашњења сваке ликовне јединице. Ту ћг бити научно презентиране најважније чињенице до којих се могло доћи у архива ма 'Југославије, Италије, Аустри-
_ других земаља. Свака ликовна јединица _ пропраћена је сажетом лезгендом на нашем и страном је-
рнн
Борис Маковеп, тлеф одељења
|| за продају књига, „државна 38.
· дожба. Словеније“ из Љубљане; „Мала _ енциклопедија“! То је заједничко _ издање са бебградском „Просветом“, с тим, што 1е то њихово друго или треће издање, а наше прво. У Словенили се већ дуже време осећа потреба за једном оваквом књигом и ми упра»“ го задовољавамо ту потребу,
| у Никола Рапаржћ, помоћник ко-
· "мерцијалног директора издавач-
ког предузећа „Просвета“ из Бесо-
Отрада
њи „Атлас: света“ би "трабало' да бу-
де успех. Овај атлас је доживео велики комерцијални успех, јер је то. прво такво издање у земљи. Затим, очекујемо успех и од би-
|. блиотеке „Велики романи“, јер
је то веома популарна библиотеке, Такође, очекујемо успех и од
НОВИНЕ
_ ист ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
|_је, Немачке, Совјетског Савеза и
2041 МАМОВАТТ
псутатолаЕ МАКО а
~ лт 11. Лу
.,29 АИНАР
У БЕОГРААХ ЈЕ ОТВОРЕН ХУШТ МЕБУНАРОАНИ САЈАМ КЊИГА, КОЈИ, УПРКОС КРИЗИ ИЗААВАЧКЕ АЕЛАТНОСТИ, УКАЗУЈЕ МА НАСТОЈАЊЕ ИЗДАВАЧА ДА ОДРЖЕ КОРАК С КУАТУРНИМ ТЕЖЊАМА НАШЕГ ДРУШТВА
НАЕСТИ МЕЂУНАРОДНИ МИТА У БЕОГРАДУ
сабраних дела Маркса и Енгелса. Посебно истичем „Капитал“, који смо издала у заједници | са БИГЗ-ом.
Мехмед Беворт, уредник за дечју литературу мновинско-издавач» ког предузећа „Рилиндја“ из При штине;
Ми се углавном бавимо издавањем књига на албанском језику, књига албанских писаца са Косова. Највећи успех очекујемо од наше библиотеке „Албатрос“, у ок» виру које смо ове године издали четири књиге познатих писаца на албанском језику. Ове године су у „Албатрос“ са својим књигама ушли Есад Мекули, Антон Пашку, Азем Шкрељи и Фахредин Гунга.
Ружа Такач, шеф магацина новинско-издавачког предузећа „Форум" из Новог Сада:
Коднас најбоље пролазе књиге
· које говоре о младима. Од књига из овогодишње продукције, издво-
јила бих књигу Иштвана Немета. „беђезтубн“. ' Ова књига такође
. говори о младима. Добила је на»
граду часописа „ХИД" за 1972. 20» дину и. овогодишњу. Октобарску награду Новог Сада. Немет је познат и тражен мисац. Од ове ње2ове књиге очекујемо мајвећи успех. Јусуф Хромаџић, директор сежтора књига издавачког предузећа „Веселин Маслеша" из Сарајева:
Највише верујем у библиотеку „Ластавица" и у библиотеку „Арс“. „Ластавица" је јединствена дечја библиотека у Југославији. Она је увек наилазила на добар пријем и гарантовала успех. До сада смо, у оквиру ове библиотеке, штампали преко петнаест милиона књи»
'2а и скоро смо све продали. Биб-
лиостека „Арс" обухвата сву лектиру за средње школе,
Божин Павловски, књижевник и главни и одговорни уредник изда“ вачке куће „Мисла" из Скопља:
У овогодишњој. продукцији има»
· мо два значајна. дела од којих „очекујемо успех. Прво, „Македон-
ска књижевност у књижевној критици“ (у пет томова на око три аиљаде страница) и друго, „Иза“
Мастављу на 11. страни Е Душан Јагликин а
9. овдом БРОЈУ :
„НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА КЊИЖЕВНОСТ ПАТРИ: КУ ВАЈТУ
ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА МИ. ЛОША ПРЊАНСКОГ — е сеји дра Мвгна Шопа, Мианвоја Марковића ш мра. Милослава Шутића
ПОЕЗИЈА Аџшана Костића, Петра Гудеља нш Јасмине · Радовић у
ПРОЗА Божидара Милидра> товића
Слоболан Торлаков: ЗА ВЕР. АИЈА НАШЕГ ВРЕМЕНА = Поводом 160-годиттњице рођења великог | композитора Василије Жалезић: АРЛАД ХЕБА КАО КРИТИЧАР ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КЊИЖЕВНОСТИ Аргтан М. Јеремић: РАДО. ЈЕ ДОМАНОВИЋ Или АУХ ЈАЧИ ОД НАСИЉА
Мтоослава _ Оташевић: СЕ-. МИОЛОГИЈА И ПРОЂЛЕми нЕЛИНТВИСТИЧКИХ УМЕТНОСТИ
О ВОВИМ КЊИГАМА Дратана Колунџије, Божидара Шујице и Ванета Мариновића пигту Шавле Зорић, Борђе Јанић и Радојица
Таутовић Интервју са Весном Поповић: _ДИЗАЈН__ СТВАРА
'ХАРМОНИТУ ПРЕДМЕТА
ПРОБЛЕМИ 1а
ЛОМАЋИ
ДРАМСКИ ПИСАЦ
– ПАСТОРАК 2
На почетку казалишне сезоне
ЧИТАЈУЋИ ових дана наше у» мине, неријетко можемо наћи не слове у стилу оног: „Домаћи, тис ца на позорници“, „Предност до маћим писцима“ и са. Човјек мо же добити дојам да је реч о не чем месвакидашњем = јер. да је
реч о „уобичајном“ и „нормвА
зом“, зар би то требало наглажша звати, стављати у наслов и СА. Као да смо се навикат на то да у нашем казамтпном репертоатуу господаре страни писца и њихова дјела.
Не вјерујем (а волио бих да ме нетко јавно оповргне) да ијед О казалиште у Југославији МО же казати и доказати да је до дана данаштњегт на својем репебтоару имало више домаћих дјела нето страних. Тежње – Стјепана Милетића и Јулија Бенешића, тих вајзначајнијих сказалиштниах рај натеља у Хрвата, нису се на жаАОСТ ДО Аанас оствариле. Не тре ба крита да Милетић свој „иде ал“ није измисано, „исисао из прста". Учећи у водећим евро ским казалиштима, опазио је да су та казалишта, као Народни джвадао у Прагу, Бургтеатер у
„ Француска комедија у Паризу, стекма своје име и углед у првом реду и изнад свега представама домаћих дјела,
Нетко ће, и то с правом, потавити питање: зар је Франтус 'жој комедији тешко афирмирата домаћет писца кад има богату Арамску књижевност Можда би се ОАТОВОрР могао дати — у 06 „Аику питања. Што смо' ми наљ равнам да откријемо и потакне. мо. домаћег писцаг Што је с на. тим натјечајтма и наградама .за домаћа дјела> Не би ов могло казати да натјечаја и награда те врсте немамо или нисмо имзаг. Ммали смо и имамо натјечаје и награде за домаће драмске пио це, но њихов број није велик и награде нису „обилате". Нарав во, не може се мимоићи награда Стеријина позорја за сувремену драму. Међутим, резултати се не могу постићи преко ноћи, Понекад је забавно прочитати "7 новинама изјаву којег члана жирија који ће се пожалити на „слабу, изванредно слабу драмску продукцију“ јер ето нисмо нашАИ и пронашли — Софокла, Шек спира, Молијера. А заборавит ће тај члан жирија, у добронамјерност којега не двојим, да се добра, па и осредња драма, не ствара 7 једном дану, а још мање преко једне ноћи.
Повијест нас књижевности 7. чи да је драмска литература 70 ко везана уз казалиште и развој казалтшне умјетности. Тешко је очекивати успјешан развој сувремене драмске књижевности, а да наше казалиште не проми-
јеви свој однос према домаћем “писцу. Ја знам, на жалост, само
“
Наставак на 11. страни
Шимун Јуришић
|