Književne novine
· само
СУСРЕТИ
КОНКЕРТ ЈЕ СВЕЧАНОСТ ЗБАНЖАВАЊА ЉУДИ
Разговор с пијанистом и музичким педагогом
Андрејом Прегером
ЈЕДАН ОД најзначајнијих. југос-
ловенских пијаниста др Андреја:
Прегер сбележава у овим трену. цима троструки јубилеј: шездесет година живота, педесету го: Аншњицу (без икакве забуне, баш педесету!) свог необично плодног рада и прву деценију Беог-
радског трија, камерног ансамОла врло високих — извођачких квалитета.
У десетој години _ живота
(1923) појакло се на концертном подијуму свирајући дела Ф. ЛАмста и Ј. Хајдна, као ученик знамените Сидоније Гајгер, неколико година касније музицира са Зинком Кунц п Вилмом Ножинић, уз сарадњу глумице Вике Подгорске, пунолетство прославЉа дппломом Загребачког копзер ваторијума у класп оргуљаша и композитора Фрање Дугана. Мла из Печуја, заљубљеник. у свет музике и клавир као сред ство изражавања, полази у Лајпциг н тамо учи код Макса Паџера, пијанисте и васпитача млах клавирлста (многи водећи мајстори пијанистичког умећа ходочастили су тада у Лајпциг и тодине провели са Пауером). Касније, уз Ауготрајан п стрпљив рад, уз одговорно и сернозно понирање у литературу писану за клавир, уз самопрегор која и данас служи за узор, Претер уз сарадњу и подршку Антоније Тајтер, велике загребачке пијанисткиње, ствара свој сопствени израз и почиње каријеру пијани сте.' Пола столећа живи на кон: цертном полчјуму п пола столећа дарује љубитељима музике о: не вредности које се дуго траже ама ретко налазе: искрено тума: чење композиторових порука, ин тимно доживљавање, а самим тим и преношење идеја које зраче из изведеног дела и никада помодарски поводљив за сензаци јом тренутка већ самосталан; и аутохтон приступ новом делу. У широком и спочтаном разговору питали смо Прегера (он је, аначе, доктор правних наука), шта за њега значи чин изласка на подијум и оживљење музике уз помоћ клавира.
— За мене је сваки концерт права свечаност, тренутак када на особен начин почињем да комуни= чирам са људима који су присутни, да разговарам са њима, да стварам људске контакте и, узајамно се схватајући, почињем да улазим композитор и његово дело су посредници тих сусрета. Не прихватам клавир као средства лаке забаве, већ као инструменат велиу њихов живот и њихоб свет, каже нам познати пијаниста, Уз клавир сам сео тош као петогодшшњак са својом сестром Пирошком н одмах схватио несагледиве његове могућности за хуманистич“ ка обраћања људи: на подијуму је пијанист п он доживљава своје сусрете са слушаоцима, а ких могућности, као читав оркестар сведен у један апарат, сложен али разумљив и захвалан за оног који та пуним бићем прима — мислио сам то и као ђак и као студент, мислим то и као пијанист, а то товорим и својим студентима на Музичкој академији.
Велики поборник некабинетског схватања уметности, оријеп тисан на основама антиларпурлартизма, савесно и предан животу своје средине, др Прегер ни током Револуције пе оставља му лаку, одлатто у пародпоослободи“ лачку борбу п суделује у раду Казалишта народног ослобођеља, где је, са Оскаром Даноном, Николом Херцигоњом и другим бор цимауметницима, свирао у часо вима између битака пл написао низ партизанских песама или их обралио зл потребе партизанских хорова. Из тих дана је његов познати „Сплет партизанских песама" за мешовити хор.
Прегер је велики период жи; вота провео на Београдском радију.. креирајући _ музички прог, рам Радија и суделујући као _ пијанист у музичким еемасијама. Тешко се, исто тако, може у овој земљи паћи вокални птли инстру ментални солист којп пије имао Прегерову саралничку подршку:
= Имао сам увек па уму розао! техничких могућности радија н по јаву грамофонских плоча. Знао сам да је у овом часу љубитељи“ ма музике, посредством диско“индустрије, омогућено да чују врхун-
НА ОСНОВУ МИШЉЕЊА РЕПУБЛИЧКОГ
СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА КУЛТУРУ СРС БРОЈ.
413-57/73-02 ОД 26, 1 1973. ТОДИНЕ НЕ ПЛАЋА СЕ ПОРЕЗ НА ПРОМЕТ
" ска дастигнућа једног Рубинштај-
ма, Гизекинга или Рихтера и желео сам да ц наш ридио допринесе стварању квалитетнијих смиси ја и високих интерпретационих остварења. Што се тиче плоча, раду јем се чињеници да сам са нашим прослављеним басистом Мирославом Чангаловићем снимио један врло одабрани програм.
На питање које композиторе највише цени и најрадије извоАм, Прегер каже;
— Из непрегледног низа музичких дела издвајам стваралаштво тројице великана светске музике, који су ми, нимало не потиењују“ ћи остале ауторе, најближи и најдражи: Моцарта, генија за чију музику кажу да је од бога дата, Бетовена, највећег пропагатора музике и њеног мисаоног творца и, најзао, Дебисија, ненадмашног мајстора тонског валера.
Када _ говоримо с Прегером најдража тема ће му увек бити Београдски трио, који прославља десету! годишњицу постојања, 0 Трију он, као његов организатор, каже:
— Већ пре више од две деценије почео сам сарадњу са: виолинистом Александром Павловићем и виолончелистом Виктором Јаков чићем и: веома брзо сам нашао чи= таву скалу заједничких опредељења за камерну музику. Та два врсна уметника и ја створили смо Београдски трио и почели да музицирамо као хомогена целина. Ујединили смо наша схватања, могућности и жеље и врло брзо установили _ истоветност – наших музичких мисли — није нам било
АНАРЕЈА ПРЕГЕР
тешко да и наше инструменте усагласимо ш да, први у нашој средини, почнемо да градима свој рспертоар и откривамо нова дела. За клавирски трио има мање литературе него за оркестар или за сваки наа инструменат посебно, али су живот пи развој нашег Београдског трија дали подстрек за стварање нових дела наших композитора. Тако смо и ми, са своје стране, допринели развоју југословенског музичког стваралаштва. Београдски трио свирао је у многим европским земљама, У САД и Канади, за многе љубитеље музике широм света ми смо уједно били први тумачи југословенске музике. За Трио је од посебног. знача; било емделовање на. прошлогодиш“ њем БЕМУС~љу, тој нашој великој музичкој манифестацији.
Анареја Прегер наставља свој пут обележен пијанистичким, ге датошким, друштвеним и пубан. 'пистичким радом у: времену у ко. јем је уметничка личност њего. вог ранта предолређена за про"паттрање и оживотворење најви ших вредности које музика даје Таудима ~ његови концерти. ти сусрети-свечаности, имају због
тога врелност теттко мерљиву и
„још теже. заборављиву.
Рагтовор волио
· Владислав Димитријевић
"тажовања,
ЛЕТОПИС) СЕДМИ КОНГРЕС КЊИЖЕВНИКА ДР. НЕМАЧКЕ
У првој половини новембра 0.т. (од 14. до 16. ХЂ одржан је у Берлину УП конгрес књижевника Немачке Демократске Републике. Конгрес се одржавао у знаку „како“ н „шта“ да се даље пише како је то у свом поздравном товеру истакао Ервин Штритматер, потпредседник Савеза књижевника НАР. Председница Савеза књижевника НАР, Ана Зегерс, у свом уводном излагању истакла је одтоворност немачких књижевника, који уочи 25-тодишњице постојања НАР, подносе свој биланс рада. У том периоду, истакла је Ана. Зегерс, учињено је много и мало, али и надаље остаје питање, које се као црвена нит провлачи кроз рад сваког књижевника — зашто се питле, пи зашто се пише баш о одређеној теми. Говорећи о одговорности књижевника, Ана Зегерс је подвукла чињеницу да без анбило да се пише о раду у фабрици или на селу, о љубави, о борби или о прошлости своје или других земаља не може писац да нађе адекватну средину у којој живи уколико се активно не ангажује. Без обзира да ли је писац млад или стар, уметник треба да осети било свакодневног живота, као што се осећа глад или жећ. е
Товорећи о потреби критике, Ана Зегерс је рекла да су и њени радови били често праћени оштром критиком, често и непријатним тоном. Али да није било те критике њених новела сигурно не би никада озбиљно пришла писању књига. Она је подсетила аудиторијум на ЖХегелову мисао: „да исто у различитом временском периоду не значи исто“. Али, додала је, од књижевника се не очекује цензура, већ само једно и једино — да осете везу између написаног и читаоца. Осврћући се, пак, на младу генерацију, која је рођена у социјализму, Ана Зетерс је подсетила да она нема потребу да узима реч у питањима за које је старија генерација ломила копља. Социјализам је створио нове људе и нове релације. Чињеница је, наставила. је она, да млади нису имали потребу да прођу кроз период грешака и триумфа. Писац је дужан да о томе води рачуна. Писаџ треба да. се бори. за идеје социјализма, да не би никада дошло до васкрсавања једне војне хунте, као што је то случај у Чилеу. У том смислу треба писати и о другим народима, о њиховој прошлости и садашњости. Да ли је у последњих четврт века било праве литературе у НАР: — поставила је питање Ана Зегерс. Многи су у иностранству оспоравали чињенично стање. Било је сигурно, нагласила је она, радних тодина у којима су дошли до изражаја „шире“ и „уже“ фазе. Али ми нисмо изневерили традиције Бехера, Брехта, Арнолда Цвајга и многих других. Традиција је имала јаке корене и немачки књи-
жевници нису изневерили своје претходнике. Херман Кант, потпредседник
Савеза књижевника, базирао је свој реферат на питању олговорности књижевника у борби за мир, наглашавајући да се до мира може доћи само активном борбом. Као пример навео је последње догађаје у Чилеу и искуство из Вијетнама. Он је пледирао за солидарност, помоћу које је, додао је он, Вијетнам постао део нас самих. Литература НДР је била тумач, не само. зближавања народа, већ и разоткривања барбарске стварности у Вијетнаму. Кант се у свом излагању посебно задржао и на релацијама: партија-литература и држава-уметпост, наглашавајући да се једно без другог не може замислити,
КЊИТЕВНЕНОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг ШМлић, др Драган М. Јеремић (главни и одговорни уредник). мр Љубиша Јеремић, Њук Крњевић, Чедомир Мирковић, Богдан А. Поповић (опсративни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакције), Владимир Стојшин, Бранимир Шћепановић, Техничко-уметничка. опрема: Драгомир Димитријевић,
Књижевни · савет: др Димитрије Вученов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Млић, Душан Матић, др Војин Матић, Момчило Миланков, др Драшко Ређеп,. Јара Рибникар, Душан Сковран, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Пал 'Шафер. Мдејно решење графичке опреме Богдан Кршић,
Лист излази сваке друте суботе, Цена 1,50 дин, Кодишња претплата 30, полугодншња 15 динара, а за иностранство двоструко. Днст издаје Новинско-издавачко предузеће _ „Књижевне новине“ Београд, Франпшуска 7. Телефони: 627286 (редакција) и 626-020 (комерцијално одељење и ал министрација), Текући рачун: 69801-601-2089. Рукописи се не враћају. Штампа; „Гоас“, Београд, Њлејковићева 8.
као што не може бити
ка између фил ког става. Али је истовремено
додао да је у протеклом периоду
било различитих ставова, сукоба |
и размимоилажења. -
Анализирајући немачку _литературу за последње две и по де ценије, Кант је истакао да она није била ни униформисана ни монотона. Она се увек звала Брехт и Бехер, Зегерс и Рен, Куба и Хермлин, Волф и Бредел, Бајера и Хакс. Та литература се последу њих тодина још више диференцирала, али је остала на својим основним позицијама са којих је стартовала. Ту спада, пре свега, бескомпромисан антифашистички став. У међувремену су се појавили п мемоарски радови, без обзира на индивидуалне ставове.
Није изостала ни тема о ставу
према радничкој класи. Кант је, ·
између осталог, рекао да се односи између радничке класе и писаца не састоје у истицању Олатонаклоности и оданости. Они се морају базирати на међусобном разумевању. Кант се дотакао И оних, изван НДР-а, који систематски критикују све што се дешава у НДР-у и који су сувишше забринути за њену будућност.
На крају, Кант се заложио за већу сарадњу између писаца ми издавача, признајући дами овде постоје сукоби интереса. Те појаве се тичу и односа између књижевника и оних који раде на радију п телевизији. Није изоста+ ло ни упозорење да класна борба задржава своју оштрину све док постоји империјализам, Указао је, међутим, да треба заузети опрезан став према колегама из Савезне Републике Немачке, као им толерантан став према свим онима који су спремни да делују на истом плану као и књижевницп у НДР.
Пошто је донет нови статут Савеза књижевника НАБ, рано је и ново председништво. За председника је поново изабрана позната књижевница Ана 3Зетерс, а за првог секретара Терхард Хенингер, поред пет потпредседника. Поред тостију из СССР-а, Бутарске, ЧССР-а, ДР Кореје, Монтолије, Пољске, Румуније, Мађарске и ДР Вијетнама, овом конгресу су из наше земље били присутни Стеван Тонтић, секретар Улружења књижевника Босне и Херцеговине, и Богдан Стопар, члан Удружења књижевника Хрватске (Н. К)
Всеволод КОЧЕТОВ
Из Москве је недавно стигла вест о трагичном завршетку дуже болести В. А. Кочетова, истакнутог совјетског друштвеног рад» ника, писца — борца ни комунисте. Кочетов је умро у 62-тој тодини (рођен је 1912, у сељачкој кући у предграђу Новгорода). После завршене школе и Лењинградског пољопривредног ·полнтехникума,. од 1931. ради као агроном пи научни сарадник експерименталне _ пољопривредне станице. Првих дана Отаџбинског рата добровољно одлази у ' армиЈу, а 1944. постаје члан КПСС.
Књижевношћу почиње да се бави 1938. године. Дијапазон њетовог стваралаштва је широк,у књижевном наслеђу овог аутора заступљени су разни жанрови публицистички и критичарски чланак, прича и есеј, приповетка, и роман. Међу романима („Браћа Јершови", „Угао падања", „Секретар обласног комитета") истиче се значај п даје примат роману „Журбини". Овај роман, каомн читаво стваралаштво Кочетова одликује се борбом за славу рад ног човека и. радничке класе, патосом социјалистичке изградње, активном позицијом аутора. Полазећи од тога да етика и: морал новог друштва израстају из етике и морала радничке класе, писац увек тежи пропаганди одважности радника — совјета, осуђује малограђанштину и остатке ·старог. света. Залаже се за- право радничке класе да даје новом друштву моралне п духовне принципе, Као друштвени радник, Кочетов је имао прилике да остварује тежње за које се залатао у 'књижевним делима. Биран је за делетата партијских конгреса, био је секретар СР РСФСР, члан Централне ревизионе комисије КПСС, секретар савеза писаца у Лењинграду и члан управе. савезне и републичке организације писаца, главни уредник „Литературне тазете“ и дуги низ голина. —- часописа „Октобар“. За заслуге у
ИСПРАВКА
У прошлом броју, у анкети „Књижевних новина" поткрала се трешка придиком штампања одговора. дра: Владете Јеротића = уместо „Бхавагад Гита/" треба да стоји „Бхагавој Гита“, Извињавамо се аутору м читаоцима због Гове 'омашке,
раскора- | и идеоло“
„ вилович упињала да
ВСЕВОЛОД, КОЧЕТОВ
књижевности добио је два орде на Лењина и орден Октобарске Револуције. Његова смрт је за совјетску књижевност п партију велики губитак. Стога су некро-
лого њему потписали највећи совјетски партијски н државни руководиоци Л. И. Брежњев,
Н. В. Подгорни, А. Н. Коситин, као н истакнути књижевници М. А. Шолохов, ЛА. М. Леонов, Р. И. Рождественски, В. П. Ката» јев, Н. С. Тихонов, К. М. Симо нов (3. К.)
(ЈЕНКЈЕВИЧЕВА | БИОГРАФИЈА
„Јуче су ме намучиле и притисле разне мисли" — бележи неког 18. августа Сјенкјевичев јунак, у роману „Без догме". И раније, у Раму, „12. јануара -— Јуче сам писао у извесном заносу." Ма опо шта је том заносу, као по чину писања, претходило, могли бис мо, као у већем броју случајева, наћи одговор у пишчевом животу. Понекад, као претпоставка. делу и појединим остварењима, пототову кад је реч о писцима класичне инспирације, биографски подаци су корисни. Да (биографије, међутим, могу на неки начин и да освеже успомене на анчност пасца, уверава и најновије објављена бнографија Хенрика Сјенкјевича. 5
У варшавском књижевном часопису „Пољска литература", који излази на руском језику, одјављен је приказ о књи:а Марије Корнилович, „Прекјуче“ — чији УВОД сачињава „Прича о Хенрику Сјенкјевичу ни људима". Писац приказа, Марија Висловскаја, каже да неизмењена популарност стваралаштва. Хенрика Сјенкјегвача у земљи им иностранству изазива велико занимање за његову Спографију, нарочито ако ју је писао неко из ужег пишчевог круга. Према Висловској, објављена књига Марије Корнилович је необична Опографија; написала ју је. пишчева унука, која је расла у његовом кругу ми у младости осетала ал мосферу његовог дома. Марија Корнилович је раду приступала. с веллком пажњом, умешно про сејавајући неважнији историјски
"материјал пи користећи архивске
податке који се односе на Сјенкјевичеве претке. Благодарећи го
" ме, успела је да дочара атмосфе-
ру те епохе и да лепу панораму карактера.
Висловскаја примећује да аутор даје Сјенкјевичевим поклоницима кључ за схватање њето» вог дела, показујући ко је од. познатих писаца послужио као узор неких хероја његових романа (на пример, Заглоба). Ликови свих које је аутор бнографнје. лично
" познавала, или с којима се: упоз-
нала по причању Јадвиге Ташчевске (сестре паштчеве прве же“ не, обдарене фепоменалним памћењем), а такође п по причању своје, мајке Јадвите Сјенкјевич. Корнидович, ~— сва ти ликови поражавају танкоћутношћу и чо вештвом. Страницама ове биогра-
· фије ' пролазе најпознатији пне оци, уметници п |
сликари, почев Од) легендарне Моџејевске. ло. 38 пољског, Тетмајера, Џандеревскау, Жеромског. п других делаоца ме
Буратног „Авадесетогодишта, Подробни _ регистар показује
"колико је труда уложио Спограф
У збирање датих чињеница по ко: Аико широка је била њена пре писка, која је помогла че само да се установе Сјенкјевичеви 6 отрафски полаци, већ и везе чине. ца с разним људима, На крају биографије, богато илустровате породичним _ фотографијама, -наВОДИ се занимљиво сећање Зофје. Маурин о. последњим
: данима новембра 1945 године, кала се Сјенкјевичева кћи Јадвага Кор-
се прокраде У подземље разрушене катедрале цркве светог Јана у Варшави, да он провеђила је дин очуван саркофаг с остацима њеног оца, а 7 мазбијенем. стизксфагу мтаелала
је само лео његове лобање, (Б. А.)
банским му.