Književne novine

До

ји

ПРОЗА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“

Пред коначно одвајање

Меша Селимовић

ЖАЛИО ЈЕ тог племенитог човјека. У ствари, волио га је, Били су један другоме Једини Олиски род, и већ тридесет тодина живе заједно. Никад нису говорили о томе али су живот прилагодили тој својој за: једници. Ујаку је жена умрла на порођаЈу, и он се више није женио, без разлога се осјећајући кривим због те неправедне смрти, Владимир се родио управо те године кад је жена умрла, а четири године послије тога, кад су побијени сви његови, дошао је у ујакову кућу, доведен је за. право. Прихватила га је Марија, прилично њежно, нешто зато што је добра пи што је он сироче, а нешто због његова ујака, код кога је и раније радила. И ето, тридесет година живе као сложна породица (мада Марија, удовица радника у Градској чистоћи, има кћерку која завршава економску школу и два сина, занатлије). Не може се заклети, али се Владимиру чинило да је Марија имала два мужа и да је обојицу њежно вољела. Чак му је изгледало да је према ујаку била повјерљивија него према законитом мужу, па и сад му је откривала све своје породичне тајне, а он је по навици слушао пажљиво иако је мало шта схватао од њеног причања. Али навика послије толиких година још их је повезивала и у овом расулу, и обоје су осјећали потребу за тим њеним повјерЉивим шапутањем: она да се изјада, он да осјети њено повјерење. Можда је то облик љубави која је прешла у навику, Сваког дана је текао исти разговор: о њеним синовима, о кћерки, о стану, о скупоћи. Уз кафу Марија је причала како су јој синови пусти, много пију, касно долазе кући и галаме, псују, лупају ствари, а њој је жао кћерке, још је дијете, зашто да то гледа и слуша, и грехота, ујутро ће рано у школу, уморна, неиспевана, пуна једа. Марија им пријети милицијом, виче на њих, али не помаже, они знају како је слаба њена пријетња а сигурни су да их

неће пријавити милицији. А ни. милиције ·

се не боје, насрнуће на милиционера чим га виде, а они им врате шакама и затвором. Снижавајући глас, она каже да их се боји, само чека кад ће насрнути на њен и Иванкин живот, због нечега су љути на све живо, зато врата своје и Иванкине собе држи закључана, а иза врата јој стоји сјекира. Бјесне зато што им је слаба плата, што не нађу ништа за ручак или за вечеру јер ништа не дају у кућу, и зато што Марија не пристаје да једну од двије собе упише на њихово име. Она је стан добила од Савеза бораца (и пензију од 35.000 динара мјесечно), јер. јој је добри др Коен, коме је сва породица страдала у рату, издао увјерење да је њен муж умро од посљедица мучења у затвору, мада је несрећник лежао у затвору због пијан-

ве створи тампон који је коликотолико штити од животних недаћа. Та ријетка жена је била изузетак од правила по којем све, баш све рачуне плаћају мали људи; она је дио својих рачуна пребацила на

У ствари, Владимир је волио ту мршаву оштроконђу која није знала ништа од онога што се учи у школи, али је знаЛа све о животу. Волио ју је и зато што је она вољелда њега, гунђајући и грдећи, али заиста свим срцем. :

Она ни ујак били су једина људска бића с којима је живио у ближем додиру и која су га заиста вољела. Од оног тмурног предвечерја прије трилесетак тодина (увијек му се чинило да је било тмурно и облачно, иако, кажу, ла је сунпте сијало) од оног невјероватног тренутка кад се вратио из игре, инаишао на строга лица стражара и ужаснута лица комшија, и кад му је неко саопштио да су сви њетови побијени у илегалној штампарији У подруму куће. Нису му дозволили да види четити унакажена леша, одвели су та у комшилук, а онда је стигла Мара да га води ујаку.

Памти добро тај вечерњи час, иако су му биле света четири године: падао је црвенкаст мрак, свјетиљке се нису палиле, рат је, људи су жутили кући, ситурно због полицијског сата. Мало је шта знао мали Владимир од свега што се дешавало, јер

„није видио своје мртве, тако да је све

било нестварно, страшно само због држања људи око њета, глелали су та ћутљиви и уздржани, само је Мата шаптала нето себи у бтаду, псовку или јаликовку, због њега ојађеног. Запамтио је њене невидљиве сузе што их је брисала лијевом руком, јео је десном дожала њега; запамтио је и њену велику грубу шаку којом је стиснула његове мале прсте. Мало је познавао тог мјака, није знао ни да се игра ни да разтовара с њим кад је долазио у њихову кућу.

Послије су живјели заједно. Марија је кухала своја необична јела чудног окуса, спремана на нарочит начин, како је она тврдила. А тај нарочит начин се састојао у томе што је у свако јело сипала много уља, да га је увијек било најмање за два прста у шерпи (то зато што је кол своје куће цијелог живота штедјела и бројала на капи, па јој је ово личило на обиље). Узалуд су јој говорили, опрезно и плашљиво, како је здравије да се једе мање масно; у теорији се она слагала с том сиротињском и болесничком логиком, али би у пракси надјачала њена жеља, дуга колико и њен живот, да не штеди. Разум је говорио: доста! — а рука није слушала и

клањала, а она се није тањила ни умањи вала. То је био непресушни извор што се пунио из срца; пресушиће кад срце пре. стане да куца. Увјерили су се у то без број пута, из најобичнијих ријечи, из погледа, из дубоког занимања за њихове невоље и радости, из свега што је жива веза међу људима, и више се осјећа него што се види. Кад би један од њих назебао требало је стрпљиво подносити њену невјероватну пажњу, њену забоинуту љубав, њен строги надзор сличан бризи педантне полиције. А све је то спадало у чврст кодекс њених животних схватања, по који-

· ма је она сматрала да нема границе жрт-

вовању за оне које волимо а да су увијек међу собом љубазни само људи који се не воле. Љубав даје право на терор, јер љубав може бити све само не може бити слобода. Ако хоћеш да те волим, трпи ме такву каква сам! Није то рекла, наравно, али је сигурно тако мислила и тако се понашала. Да је морала о томе нешто да "каже, рекла би: каква љубавг зар има и те салате2 и баш ме бтоига за те које то" боже волим, на крају ће свако сам У РУ" пу! Тако. Јер никга није дозвољавала ријечима да је одају, осим у срџмби: љубав и невољу је скривала.

И још једну особину имала је,та жена која му је због нечега, што не би могао доказати, представљала народ, његову срчику. Била је то заправо слутња, и утисак, више него мишљење, али му је неопозиво вјеровао: кад би с Маром разговарао, као да је слушао глас милиона сличних људи на овом простору, јер је међу таквима далеко више сличности него што има разлика међу образованима, мада модерно вријеме прилично успјешно изравнава људе, обезвређујући их. Сиромашнима, а њих је увијек огромна већина, остаје виталност коју други губе и остаје предност да се одупиру животу отпорношћу, лукавством, вјером у макар једног човјека на свијету, спремношћу на своју и туђу жртву, радије на туђу али чешће на своју. Они су безначајни по утицају, али су драгоцјени по томе што су непресушни извор талената, снаге и смисла. Без њих би се живот сасушио као стабло чија би коријен остао без додира са земљом.

Мара је стигла око једанаест сати, смијући се широко отвореним безубим устима. Ређала је по кухињском столу оно што је донијела за ручак. Е

Мјак је сједио у соби још увијек потиштен, није га напуштала свијест о по

— Шта је господину; — питала је зачуђено. — Јутрос је залутао. Није могао да се сјети ни свог имена ни улице у којој станује. — Све више матуши, видим то већ неко вријеме — рекла је помирено.

— А шта се теби лијепо десилог

Опет је до краја развукла сасушена уста: 5

— Син ми је отишао на рад у Њемачку. Млађи.

Боли је, дакле. Нису добро живјели, али; ето, боли је. Зато се скрива смијехом.

)

Десанка Максимовић

Збђездани

знаци

Скупили се пољари и тежаци, луталице, испосници, звездочтеци, ма гору одакле се види васколико море широко | | и посматрају како пада једно по једно небеско око. пина

Показују та у наручју деци, описују слепим.

А сваку ноћ на домаку гори

од луталица звезда небо светли, отискују се у ноћ метеори,

И говоре звездочтеци:

То богови дају знаке,

то опомињу свеци

да се чува свој језик молитвени. Заклињу се рибари и тежаци, луталице, испосници, свештеници, јеретици и верни -

да ће увек говорити с небом

као што се говори са браздом, са колевком,

са гробом

и са морем.

И разићу се с надом да ће велики свештеник у Нину сачувати од заборава пучку молитву њину.

ЈЕРЕТИЦИ

По каменим буњама и тромилама јеретици од јутра до мрака

у та тешка времена господња. призиваху душе очева и предака, од рибара и пчелара простих

до богова древних рата и светлости, живота и смрти.

Разговарају јеретини с њима

као да су и онџп у дому гости,

као да су са њима за истим столом, као да су са Волосом чували стада, и с Перуном се возили у кочијама, као да их те некад у детињству богиња Жива нихала на рукама. Јеретици су се од тутра до мтака јадали душтма ботовских предака, призивали да пук спасу,

молили их да зађу по красу

па пруже руку

узбуњеном свештенству и пуку.

А чим спазе кота од опата, затварају врата,

јер и у та времена господња људи су могли бити криви

што им сећање богове помрле

у тешком часу наједном оживи,

Из „Летописа Перунових потомака“

зе ства и тучњаве а не због сарадње с парти- непрестано је изливала масну текућину. ДА акте ињео Иидо- је. тосад 3 ј -зш занима, како је она навела. Али су синови Тек кад би видјела како све илива у уљу, _ш че Ј | и 2 можда били кивни на мајку и због. тога срце би јој било задовољно, мако би је от" Шта ме се је ису примали пер „што је кћерку родила три године послије разум прекоравао да је ипак претјерала. ЖУО ТРИ њи ај | некакав Т р | мужевљеве смрти, мада се и то дешава. Задовољавала је тако своју глад за оби- КираЦ ПАРЕ МЕНИ ЛИ НРИЦУ АТИНУ АН слом. Ујак је наводио т “ 5 г | ко. ака про- лики свијет је отишао, нек иде и он. . 5 реченицу из ТалмуЧудније од тог рођења без мужа је што ем, све док љекари нису Код У] пе При ТЕ окао да о власти: „Нико не може постати на је Марија успјела да кћерку Ивану уведе нашли праву фабрику холестерола, висок Ј Е земљи шотер (пандур), ако није на небу у књигу рођених као законито дијете ро- притисак, срчану аритмију, склерозу бу- Наљутила се. жигосан као злочинац“. А Мара, о истоме Ђено послије мужевљеве смрти. Нико не брежне аорте, зујање у ушима и још при- — Што би ми било жао! Свак нека ло- „Ја, лијепа вакта ко образа нема“! — И зна како је то извела, она о томе не воли лично сигурних знакова оронуле старости, ми врат како хоће. Само мимо мене. Ки- било је заиста исто. Он је знао све-фд стада говори. чему се он надмоћно смитао, али се др-, сам га ни видјела, отишао је на воз из рим пјесницима и филозофима; она о љуТо повјеравање о истим стварима са- 80 СРИ ЕКЕРУКИХ ПА ки астра затвора, брат му однио ствари на стани- дима с којима се сусретала и о којима је чињавало је њихов свакодневни разговор водио живот, каом а 7 5 пу. Јуче се потукао с неким. чула. И испалало је на ист“. Мјак те циа Е реви 3 чки узори, а панично се бојао смрти, као М ге БОЛЕ А Ту о. Е | ђ иако он већ одавно не пије кафу и не сваки најобичнији човјек. Огромном сна- ного је боли. ирао Плаутархову мисао: „Опасно је ом- | пуши, збот високог притиска и тешке скле том воље Мара је задржава ла расипну ру- Облачећи се, мислио је како му је ова И се земљи У којој пвату Ффилозо| розе, и све теже разумијева што му она ку да одустане од уживања у часу натве- жена у ствари мајка која га није родила. Ма Зи А Мара: „Тешко оноговори. Срећом, помагала је дугогодишња ћег _ задовољства, и тмурно се враћала Што у њему није овладао неред, и што а тарод узме на зуб“. И било је навика, разговор "се ОЛрЖАВОО РРУРНМ Бе свом сиротињском бројању капи уља, по- није пошао неочекиваним путевима кроз Сто тањима: — А Иваназ2 А старији А млађи; знатом јој одувијек. Гунђала је и грдила живот који му је изгледао као непрогле- Тако је Владимир прихватио класично — Одавало га је што више није знао име- докторе, много ми они знају, само се пра- дан честар, има да захвали Мари и ујаку образовање и народску мудрост, наоруна њених синова, па чак није умио то ни ве важни, како човјеку може нашкодити Боји су својом добротом и једноставнош- жавши се једним сигурнам оружјем, стрпдаусакрије. уље, на уста сната улази, видјела је она ИУ ННООМИРИРАМОУТОНУ збуњену љењем и упорношћу, и једним незгодним, — Ко то2 — питао је нестрпљиво, кад како је доктор Димитријевић уморио сам И а осДеВА] Пе поштењем. И све што му се десило у жи| би поменула једног од 'њих, а она би без | себе, глађу, дијетом, жељом, стомак му се = аи МЕ 5 ње т=Е и: У воту, осим оне велике племенитости и жрт | _ Љутње објашњавала, | смањио па ништа више није могло стати, Пе У Ра ве н Бо | ве у почетку, било је заслута или коивња | — Сам ] => рио би на- и само се угасио, ко свијећа, стао је ко нирености сувише добр пре | ово двоје људи с којима је живио. А ето, | | Само не дај стан — гонорио Ои'на без. 6 Ме. нехотице 16 АДА ма животу, и повјерења према људима. | обоје се гасе, ујак је викнуто. — Истјерали би и тебе и Ивану. мотор без сензина. | С Ј Били су толико благонаклони према њему | У ћ , _је у седамдесет и пе. | ТЕ ~ Они. опет“ дај па вала уља преко одређене мјере, за његову 051 "| тој и већ одлази на непознати пут; Мара — | пиз ВОМОчИ ПИ ПЕР ЕЦ зет, и тако је с најбољим намјерама да су та ослободили и од могућег компле- у шездесет петој, јогт чила на изгле; дај. А ја им кажем: можете да ме удије а б брзавала закречавање ње- кса важности, због поријекла, п осјећања вих покрета, али жута у лицу, мо Во те, али стан не дам. А вас двојица или ин из љуоави, уорза - мање вриједности због раног и ненадокна- | бакалар, и . а па лицу, мо као плаћајте собу или се селите! Ја већ једва гових дотрајалих крвних судова. то А. обоје ! | , итурно ће једног дана. уској у а на дивог губитка. А обоје је било могуће. Да ро, само цикнути, као сијалица. Тад ће — | ходам, ускоро нећу моћи ни да радим, Друга невоља због које је Марино ку- су то хтјели да постигну, вјероватно не та "задесити још један тебитак. | И издаваћу собу и од тога ћу живјети. хање било изненађујуће, то су њени си- би успјели. Они нису ништа хтјели, само већи него први Тар -- а Нина можда м — Ивана ће ускоро завршити. нови. Ако би дошла с вијестима о чудима су та вољели. Живио је у атмосфери ан- инок. , Ј двоје познавао | — Завршиће, али ја ни од кога ништа која су синоћ починили, храна би обично тичке етичности једног филозофа и пучке 1 | не очекујем. А ни она ће се удати, има загорјела или би остала недокухана, не- праведности једне сиромашне жене, и Вла | у ораће се некако припремити на то младића. Кад почну свој стан кућити, не- кад потпуно сирова, али њих двојица ни. димир се увијек дивио колика је разлика коначно одвајање. | ће на мене гледати. ' кад нису смјели да приговоре, оставили међу њима и колика сличност. Говорили Толико су говорили о Ивани, да је Вла- би све недирнуто и МАНА те су другим ријечима, али 'истовјетним сми- (ФРАГМЕНТ ИЗ НОВОГ РОМАНА) | дама посао Да је сва ако дијете. | пате ај ја у баоатј а и А сумњао је и због тога што је ујак Од 5 Б а пене давао за кућу само 50.000 СУ Криза Ааосу ручали ПР лика ере динара. Је ди остало давао Марији и Ива. и сутрадан су ан ниг Чинило му се да другог РА не» јој а Да аљетно т МЕ | ма, и смијешио се осмјехом благе прони- НАОв ове. Е ето је и лијепог разумијевања за ту дражесну Ни њен У о оставља АНЕ ЈЕ тајну. Какав спој! Образовани и рафини- Та да је сам ваљан от Сили ани професор класичних језика и непис- ило запостављања, запоста; 4 а а за градског сметљара. Ис обојица. Али све по им ПА а тина, љубав не зна ни за какве разлике и зоог Ен или = У ка! но увијек омогућава чуда, а Мара је оштра и надокна а им је љу оу 4 Б жеје г језичава али ведра, људски једноставна, штедјела. били су СИР АНИ њи 7 паше драга, привржена, душевна, пи још је и су њој ПРЕТИ ЕВА у нити ка | паметна, чак необично паметна кад је ус ју љубав расипнички р Тип пјела да свога мужа, који је знао само за своју велику поре ЕРЕ и за РАИ а | – | „муку, прогласи за борца револуције и | : ЈЕ „те о + Аб МЕ ПН три тодине мртвом, припише на- | Е )1 па (ме (ЕБУ И у кнадно рођену кћерку. Никад није била | |Г: ЈУЛ пи Рт пољ леви миљеник живота, и морала је да развије | Де И || Је рлвјјј 32 све рефлексе одбране, Владимир је био | окт 106 ЕЕ || одушевљен њеним способностима: међу | МАЈИ) ЈА 3 ка свим људима које је познавао она је била | и Ц ЈУ _ једина која је из жестоког судара са не | да А Е Ја 5 » наклоњеним животом успјела да од држа- | маг Му ве" а и р/2 | || . || | | очи „| татутт ' | КОИКЕВНЕ ов б > ИАУСТРАЦИЈА МОМЕ КАПОРА | | | |