Književne novine

АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ

КУЛТУРА ИНТЕРЕС УДРУЖЕНОГ РАДА

Уз дискусију о Напрту закона о самоуправним интересним заједницама

културе

ОЧЕКУЈЕ СЕ да ће, у марту месецу о. г., после јавне дискусије, саветовања и симпозијума на којима ће се расправљати о његовој практичној примени и о његовом спровођењу, дефинитивно бити усвојен Закон о самоуправним интересним заједницама културе. До краја априла конституисаће се општинске самоуправне интересне заједнице, а до јула и републичка. По овом закону конституисање нових заједница културе је обавезно и оно ће се остваривати самоуправним споразумима, Колико је, међутим, питање усвајања. овог закона, при свој ширини расправе која усвајању претходи, ипак ствар уобичајене технике и уобичајене процедуре — толико промене у схватању културе, у начину њеног усмеравања од оних који је стварају ка онима који је „троше" не би смеле да буду уобичајене. Очекује се, наиме, да спровођење овог закона у дело треба да донесе суштинске промене, про"мене које (као и овај закон, уосталом) произлазе из новог Устава с ко јим, као део читавог новог система, самоуправне интересне заједнице културе и треба да почну функционисати... То су, отприлике, речи републичког секретара за културу Гојка Милетића, исказане на недавној конференцији за штампу одржаној поводом предстојећег усвајања нацрта закона о коме је реч.

Иако се припрема упутство за примену овог закона, иако ће се његова примена моћи остваривати читавим низом различитих могућности (као један пример наводи се пракса лесковачког позоришта) и иако је она, најзад, ствар блиске али ипак тек долазеће будаућности — покушајмо да поблиожже утврдимо његов основни смисао. Његов је основни смисао, рекли бисмо, у томе што — мако расправља пре свега о облицима пласмана културе или, прецизније, о видовима удруживања оних који културу стварају и оних који је финансирају и њоме се користе предвиђа и један нови концепт културе. Јер, близу је памети: нове организационе форме ће и ново схватање културе морати да донесу. А то схватање је вербално овако изражено: самоуправне интересне заједнице културе изражавају интегрални интерес удруженог рада. Додали бисмо — врло сложен интерес који произлази

из система докумената који треба .

да дефинишу концепт културе у једној, већој или мањој, средини. Ти основни документи су: статут (који доноси општина или месна заједница и који представља основни докуменат друштвено-политичке заједнице), самоупра вни споразум (којим ће се конституисати интересне заједнице културе и о коме ће се изјашњавати радне организације и радни људи из средине о којој је реч) и друштвени договор (чији ће потнисници бити друштвено-политичка заједница, њена скупштина, социјалистички савез, синдикат, савез омладине, основна приврелна комора). Самоуправна интересна заједница културе ће уједињавати "посебне интересе, које ће самоуправним споразумом изражавати радне заједнице, и опште, шире интересе, који ће се утвр: Бивати друштвеним _ договором. Заједнице културе ће се формирати по делегатском систему, при чему постоји могућност да кул туру представљају 50% делегата, а радне организације, односно Аруте делатности, такође 50%. Удруживањем општинских самоуправних интересних . заједница

културе формираће се републичка |

која ће изражавати посебне републичке интересе и заједничке интересе општина, Засад је паче лан став да се те заједнице финансирају доприносом из личног дохотка (за општинске) и из лич-

ног дохотка и дохотка радних ор- |

ганизација (за републичку).

'Како се из овог, на нацрту 38кона' базираног а ипак условног предвиђања рада самоуправних интересних заједница културе мо: же закључити замишљено је да промене ' буду заиста суштинске, од 'делегатског система почевши, по коме ће делегати заступати интересе оних који их шаљу, до те

Маставак на 2, страни

БЕОГРАД, 1. ФЕБРУАР 1974.

КРИМ

ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И К

УЛТУРУ

БРОЈ 456 ~ ЦЕНА 3 ДИНАРА | У 0808 БРОЈУ ———

ШИРОМ НАШЕ ЗЕМЉЕ ВИДНО ЈЕ ПРОСЛАВЉЕНА. ПЕДЕСЕТОГО ДИШЊИЦА ЛЕЊИНОВЕ СМРТИ. КАО И МНОГЕ ДРУГЕ КУЛТУРНЕ УСТАНОВЕ, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР У БЕОГРАДУ ЈЕ ОВАЈ ДАТУМ ВИШЕСТРУКО ОБЕЛЕЖИО. У ГАЛЕРИЈИ ЊЕГОВЕ ЧИТАОНИЦЕ ОТВОРЕНА ЈЕ ФОТО-ИЗЛОЖБА „ЛЕЊИН — МИСАО ИМ ДЕЛО", У ЧИТАОНИЦИ ЈЕ ОДРЖАНА ДИСКУСИОНА РАСПРАВА

„ХЕЊИН И САВРЕМЕНОСТ", У ДВОРАНИ СУ ПРИКАЗАНИ РАЗНИ ФИЛМОВИ У

ВЕЗИ

с ЛЕЊИНОМ, У ФОАЈЕУ ДВОРАНЕ

"ПРИРЕЊЕНА ЈЕ ФОТО-ИЗЛОЖБА ПЛАКАТА „ЛЕЊИН НА ФИЛМУ", А У ДВОРАНИ ЈЕ ИЗВЕДЕН М ЈЕДАН РЕЦИТАЛ ПЕСАМА ПОСВЕЋЕНИХ ЛЕЊИНУ. — СА ИЗЛОЖБЕ „ЛЕЊИН — МИСАО И ДЕЛО", КОЈУ ЈЕ ОТВОРИО СЕКРЕТАР ЦК СК СРБИЈЕ БОРБЕ ЛАЗИЋ.

ПРОБЛЕМИ

ПИСАЦ У ДИЛЕМАМА НАШЕГ ВРЕМЕНА

О неким узроцима кризе традиционалних а ата 3 у ла

ЧИТАЛАЦ ЈЕ ДАНАС склон да. одобри само оно што је у сфери истине и егзактности и отуда долази опадање интересовања за традиционалне књижевне творевине, чак и за романе, а пораст интересовања за есејистику, фихософију, научну литературу и модерне дисциплине, као што су теорија саопштавања, учење о масовној култури, расправе из теорије друштвених и међуљудских односа итд. Деветнаести век је открио и појачао човеково занимање за науку, а човек двадесетог

века је изградио сопствени кос-.

мос, испуњавајући га и траумама због модерне цивилизације и новог односа према свету насталог · под утицајем све већег техничког напретка.

. _ Писац је, међутим, остао мање или више у истим релацијама, чак збуњенији и несређенији, па и мање систематичан него његови претходници. Више наклоњен експериментима него икада раније, јер је у новом времену постао осетљивији, а самим тим и несталнији, он је сада медитативан више по инерцији него по потреби, мада је разум једини начин да. се изађе из неуротичног стања модерног времена. Отуда толики пораст књижевних дела изразите артифицијелности, савршеног израза а готово бесмисленог, неухватљивог исказа.

Дилеме времена су заправо у томе да се живи у сталној напетости, у трци са временом, у сталној близини различитих сила, које подједнако растржу ум и тело и постојање претвара у борбу за голи опстанак. Раздражљивост и нетолеранција, губљење смисла за "заједништво и некадашње идеале поштења, части н моралне чврстине, све су то опште одлике савременог човека, који гледа у будућпост али машта о прошлости, којој је било много мање про лема. Рам

Јер, поред усамљености услед издвојености из друштва настало је и ново одређење: усамљеност човека гомиле, што је проузроковало теже последице, уводећи велики број нових девијантних пси-

хичких оптерећења и нових обли- |

ка нељудских односа, агресивности, па и злочина.

Еволутивни токови ка општем умном и физичком успону и савршенству истовремено не подразумевају и потпуну елиминацију о нога што је у човеку дивљачко,

примитивно, праисконско. Изгле- |

да да се ти нагони управо најви-

ше буде п у растућем степену раз-

вијају управо у урбанизованим

срединама, са општим развојем и , ; НЕ 24

· ности чула вом,

о (богатијим, разноврснијим облицима живљења. Присвајање и поседовање постали су највећи Људски. идеал, најеклатантнији пример враћања егоцентризму у свим видовима човековог понашања, управо зато што су начини човековог опстанка постали далеко тежи, замршенији и неухватљивији. Човек више не зависи само од себе, од сопствене умешности, снаге и оружја које употребљава. Управо зато и постаје нечовечнији, затворенији, мрачнији, неспремнији да са другима подели свој бол, исто онако као што нема воље за саосећање, ни поверења мМ туђу муку и зној, јер је мање-више на сталној проби и провер:; непрестано варан и блаћен, постаје неповерљив према свему што није опипљиво, мерљиво и саглед љиво. Отуда и његов идолопокаонвички однос према научном сазнању, занимање за интердисциплинарна искуства, поново окретање разуму, бројкама, чињеницама. Савремени појединац чезне за сусретом са истомишљеником иако је на изглед закопчан, неприступачан, резервисан, Он зна да га управо та духовна удаљеност уништава као људско биће. Управо

"зато су за њега најсрећнији они

часови када заборавља на себе, кад живи у омамљујућој опијебило каквим заборазовимо га алкохол, дрога, секс, интензивна узбубења, или како год друкчије. А савремена књижевност, бар интелектуалцу, није више у могућности то да пружи. Књига је одавно престала

· да буде разбибрига, замена за ре-

алност, стимуланс, да се човек опусти. Бар је тако кад се говори џопштено, Јер, и позиција писца умногоме не одговара измењеним људским _ односима. Књижевни стваралац, није више спреман да буде саопштивач, да се некоме посебно обраћа, да дејствује. Било зато што•је сувише угушен естетизмом, сопственим или средине у којој живи, било што је сасвим окренут себи и решавању сопствених интелектуалних недоумица. ККЕЕ о :

Та отуђеност мисли изазива отуђеност реплика оних који су му по идејној сродности најближи. И тиме се круг затвара, књижевност губи некадашњу вредност управо зато што је изгубила на значају. Свест о форми и проблемима стварања заменила је некадашњу свест о смислу и садржини

као првом и једином начелу поет- |

ског стварања. Писац је престао да мисли на то да обликује с

што је људско, изражавајући че

лика књижевности

сто оно што.,је пе о, а страктно људско, појединачно или интимистичко,

У тражењу човека стваралац је отишао предалеко, не превазишавши сопствену несналажљивост у свету којим је окружен. Отуда и та толико честа непронађеност праве сврхе и коначнос ти уметничких дела, отуда и маш-

та савременог уметника остаје.

тек бледа сенка онога што у ре алном свету већ егзистира. Човек: „писац налази сопственог двојника не у књижевном делу, већ у стваралачкој немоћи да се изрази, као што препознаје себе и у свакодневном сукобу са проблемима времена, друштва, сопствене егзистенције, када, већином, остаје само пасивни и неми посматрач догађаја. Самим тим и оно што он ствара постаје нов вид претварања и лажи, он настоји да замаскира чак и оно што жели да поседује. | Таква врста дволичности једина је његова стварна веза са стварношћу, јер, сем у изузетним и ретким околностима, он готово 'никад није спреман да проговори искрено и отворено, чак и кад то "више нема никакве повезаности са очувањем његове физичке егзистенције, Та мера опреза постала је за "све писце готово ново чуло. Тиме је и реч попримила битно, ново о"бележје: страх. Иза сваке написа. не или изговорене речи осећа се ледени дах страха да на онога (који пише или изговара те речи не буде пружена рука која ће га шчепати, немилосрдно уграбити из онога што му је судбина додедила. Е Значење књижевног дела тако добија посредним путем поново, али ОВОХ „другу, вредносну димензију, чење саошштене речи, док је дело и даље у сенци, јер је његова функција увек само на нивоу знака.

Самим тим и књижевна слава по.

јединих стваралаца сваким даном постаје незнатнија, писац бива лакше и брже заборављен упркос томе што књижевна критика каткад покушава да подсети читалачку публику на поједина, некад слављена књижевна остварења.

Ефемерност књижевних дела традиционалних уметничких облика све више зависи од измењеног отшитег сензибилитета, много више него од искварености укуса или утицаја масовних медија на опредељеност у употреби слободног времена, На то, уосталом, најбоље

Наставак на 2, страни

| Душан Т. Стојановић

сан се везује за зна. |

АНКЕТА _ „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“: | САДАШЊИ КУЛТУРНИ. ТРЕНУТАК — учествују: проф. др Радомир Лукић, Стеван Мајсторовић, пооф,. др Јован Глигоријевић и Гојко Милетић ПЕЛДЕСЕТОКОДИШЊИЦА ЛЕЊИНОВЕ СМРТИ (1) — пишу Бранко Китановић о Лењиновој библиотепи и Драгић Качаревић о повим превгедима Лењинових дела код нас

Др Брзтта Коећи БРРХТ И МАРКСИЗАМ (кра»)

Густав Кпоклец: СЕОСКИ звоник Ке љетех Мил ттиновић:

ВИКТОР НОВАК — ИС ТОРИЧАР 1УГОСЛОВЕНСКЕ МИСЛИ

Ристо Трифковић: ХЊИХЕВНОЛРИТИЧАРСКИ АРТАЖМАН ЈОВАНА КР ШИЋА

СТИХОВИ Љубише Јоцића и Драгомира Брајковића

ПРОЗА Младена Маркова

0 НОВИМ КЊИГАМА Александра Вуча, Шандора Богданфија и Љубивоја Ршумовића пишу Чедомир Мирковић, др Иван Шоп и Филип Давид |

Радослав Ћојволић: МАСТАЈУБИ КЊИГЕ, И ОСТА. . ЛО

АОГАБАЈИ

ФЕСТ – ЧЕТВРТИ ПУТ

НАСТАО У ТРЕНУТКУ када се испунило седамдесет пет година откако је 28. децембра 1895. године у Паризу филм доживео рођење, ФЕСТ је био најбољи начин да се код нас на специфичан на; чин прослави тај велики јубилеј модерне културе. За три године, од 1971. до 1973, овај фестивал, који се најпре звао „Храбри нови свет", а затим добио једностав њији назив „Најбољи филмови света", постао је манифестација која је постигла неподељена одобравања како стручњака тако.и широке публике. У Београду, Ко: ји има и друге пина а родне: културне. манифестације, као што 5; ЕМУС или БИТЕФ, ФЕСТ представља значајан, допри; нос присуству савремене културе света код нас. У анкети „Полити: ке", у којој учествују многи. кул; турни ствараоци и радници, ФЕСТ је у два маха, 1971. и 1972. године, проглашен за најзначајнији културни догађај у Београду,и Србија, а само прошле године, због значаја који је за национал ну културу имало отварање. нове зграде Националне баблиотеке СР Србије, ФЕСТ је заузео друго место. Формула ФЕСТ-а је једноставна: окупити најбоље филмове који се створе у свету у току једне године. Филм, наравно, није само уметност, него и индустријска делатност, али ако се за ову манифестацају, од око 3.500 филмова, колико се сваке године сними У целом свету, одабере само 60—70, онда није тешко изабрати оно што је стварно добро. Природа филмског медијума омогућава оно што је немогуће замислити У многим другим уметностима: немогућно је. окупити — позоришне трупе из целог света које су у току протекле годане приказале најбоље позоришне представе, али то се лако може постићи У филмској уметности, јер филмске родне се лако могу пребацити с краја на крај света. Постоје: и овде извесне тетш: оће, техничке и економске природе, али вешти ортанизатори су успели да их саљладају и данас ФЕСТ представља организацију која делује готово непогрешиво. Избор филмова за ФЕСТ зас нива се на максимално објекливним критеријумима: у обзир додазе, пре свега, филмови који су добили разне награде и празнања на истакнутим фестивалима широм 'света, али и по избору широког круга наших филмских критичара и познавалаца филма, који су стекли и међународну репутацају као делиоци правде на разним фестивалима широм света. И то је омогућило од почетка

стварања __ФЕСТ-а до данас да |

Југословенски · гледаоци виде го тово све што је том времену створено у светској кинематографији од значаја. !

Захваљујући ФЕСТ-у, љубите љи филма у нашој земљи спада. Ју у најбоље обавештене гледао. це света. Сваке године, у датом пресеку кроз светску кинематог-

рафију, они опажају бар мала, али

меоспорна померања у тематици, Наставак ма-2, страни

за (“Јо