Književne novine

СУОЧАВАЊА

ЗА БОЉУ ОБРАДУ

МЕДИЦИНСКЕ ТЕРМИНОЛОГИЈЕ о,

Осврт на Речник српскохрватског књижевног језика (1—У) у издању Матице српске и Матице хрватске

Наставак из прошлог броја

САСВИМ ЈЕ конфузно објашњена улога крви тврђењем да она „храни“ организам мода „врши измену твари" (ваљда, разменуг), док се не може ни замислити да се дефиницијом крви не обухвати, пре свега, њен састав (плазма и крвна зрнца) и све функције у вези с њима. — Зар се крвне групе смеју сврстати У „разне" према томе да Ам се „међу собом мешају или не'2 У доба широке примене трансфузије крви у тешким и хитним случајевима, данашњи човек мора о крвним групама знати више и тачније. — Сваки наш, моле искусан месар зна да крезле нису „врста јела од ситно исечене утробице и црева", нето само наборани остади корених припојака цревне марамице (опорњака) од којих се прави јело. — Навести за крепу (иако тал. покр.) да је „болест од које отичу унутрашњи органи им од које се брзо умире, медицински је сасвим оскудно. Батут тако назива саму слезину (према Валенти), док је отечена. слезина, иначе, позната. као далак. — Смешно је тврдити да креста постоји само на глави кокошке, кад и мало дете зна да је она баш упадљиво сексуално обележје петла. — Рећи за кугу само да је „тешка заразна болест која изазива велики помор" представља, заиста, праву иронију у поређењу, на пример, с дефинипијом нокаут: „Положај боксера који је оборен на под и није у стању да се за десет секунди дигне и настави борбу". У дефиницији зуба кутњака не треба да, преовлађује функција жвакања, јер су пресуднији облик и место у вилици. Крипте се налазе и у медицинском језику и представљају мепасте уврате жлезданих цеви, као ми увале у крајницима. Лабиринт је унутрашње уво, а не само његов унутрашњи део. — Лажичица нам не казује да ли је то топографски појам (јамица под грудњачом) или анатомски (крај стернума, ргосеззи5з епзогти5). Лимфа, пако дуже описана, није јасно дефинисана. — Није добро рећи за лопатицу, ла је „кост за коју је причвршћена рука", већ, у најбољем случају, зглобљена. — У речима луетичар и луетичарка погрешно се замењују облицима сифили· стичаро им сифилистичарка, јео треба писати без средњег слова с. — Недопустиво је да се за маларију каже само „заразно крвно обољење, које пбеноси комарац маларичар' (1), а не указати да то обољење наступа у одређеним "нападима и да је изазвано нарочитим пласмодијумом. Зар се за масохизам може рећи да је полна изопаченост, без икаквог ближег објашњења2 — Материца, · дефинисана — као „женски полни орган у коме се плод развија до порођаја" (боље: роћења!), заслужује да се о њему у оваквом Речнику каже нешто више, — Менструација се не може означити само као месечни одлив (ваљда, крви !), а не везати ту важну појаву у жена за овулациони циклус им АРУте појаве у сексуалности жене. — Метаболизам, као процес размене материја у организму, мора да се подробније рашчлани (основни, базални и др) и објасни. — Метастаза је пре расејавање, него „преношење" болесних Ћелија. Дефиниција мириса је конфузна и треба. је коренито изменити, разликујући „над“ ражај (надражење) и утисак (осећај). Мицина није оток од

запаљења лимфних жлезда на врату, јер се тако чешће 30-

ве запаљење тих жлезда у пазуху, а нарочито у препони. — У дефиницији млечице заборављено је да се каже да је то бодест усне слузнице. — Погрешно је звати продужена мождина, јер је она, У ствари, издужена мождина. — Дефиниција мокраће је непотпуна и неподесна, нарочито кад се тврди да се излучује кроз мокраћне органе, уместо изводне канале, Велика је грешка кад се зове итеа уместо итта. — Зар се у дефиницији моруле сме говорити 0 ћелијама, а не ећи да су то Млака ДЕ на бобу малине или КУ цине"2 — Мрена није назив за „нека очна обољења", нето се мора рећи за која. Мртвозорство је ружна туђа МР коју не треба усвотити, као ни ситноз Ју за микроскоп. — Мудо је опсцени наз

за семеник, те не спада У научну номенклатуру. — Чудно је да код речи ни нише. поред паразит, нема и речи готован. __ Време је да се у нас чини разлика. између речи народни (Зр. пабопађ и на

родски (фр. роритајте). — Тешко је усво-

јити за одредницу _ (основну реч) МЕ назив натукница, јер и сувитте одаје = дтажавање немачке речи 5ећаомо аи Какво оправлање усвотити Миа се кс = финипију неуђастеније као ин 54 пример даје овај текст М. Крлеже: нае "данатиња ствпемена за реси + ј сти као умјетности : — : Лин нервне Ра ни Ра Л ' а не налража; : Рам Обптезивање "тупе За ЗАТРАНИ чин, већ и хируршка интервенти“ ПИ ла (овум) може да се на нат

пазове само јајна ћелија, женски оплодна

КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 9

ембрионалне ћелије наго.

ћедија, женски тамет, јаје, али никако заметак, клица, јер се та два појма односе на оплођену јајну ћелију (зигот). Код речи однос не достаје полни однос,

као што ни код полни нема полни однос.

— За окулар је у нас уведен очник. — Окусни придевом кусни у смислу одређеног густативног квалитета. Али објашњење које се даје за окусне брадавице није исправно: оне не суделују у стварању „осјета окуса", нето у примању густативног надражења. — У дефиницији онаније на првом месту треба да стоји полно самозадовољавање. — Оргазам је најпотпуније дефинисан као врхунско сладострашће при крају полног односа. — Под органоген треба подвести 2 појма: оно што је органског порекла и оно што ствара орган. — У дефиницији осећаја. налазе се веома магловите и неодређене тврање („надражај на извесне делове нашег нервног система") који се. не могу користити. Потребно је, дакле, тачно делити осећај од осећања. — Осип ни у ком случају не може бити болест коже, већ једна од честих манифестација обољења. коже или неких заразних болести, водећи при томе рачуна да осип може постојати им на слузници (отуда, поред егзантема, ми енантем). — Несхватљиво је како је у дефиницији пегавца могла да се провуче тврдња да је то тешка заразна 60лест црева, али, поред навода да се испољава пегама по телу, ниједном речи

термин

се у нас замењује.

стражњем трупу, која одговара нашем називу седњама, док су две: лопатица (неподесан назив, јер га већ дајемо главној кости у раменом појасу, зсарша) и пре-

" поњача. С чуђењем се морамо питати за-

што је потребно уносити пометњу У већ утврђеној терминологији; — Покосница не „омотава“ већ облаже површину костију. — Дефиниција пола је посве оскудна и мора се изнова стилизовати, — Полип је израслина у слузничном ткиву. Полна зрелост је сасвим оскудно дефинисана, тако да се пре односи на сазревање полних жлезда, које доводи до Успостављања способности размножавања, мако у полну зрелост спадају и дубоке вантениталне промене. — Дајући дефиницију полутке, аутори су више мислили на фудбал (спојка), него на мозак, који се састоји од 2 полутке (хемисфере), о којима нема ни речи, — Кад је у питању поплућница треба указати на потребу усклаЂивања с појмом плућне марамице, која се разликује на поплућницу им поребрицу, — У дефиницији појма постељице треба истаћи, да се она ствара на рачун организма како мајке, тако и плода. Затим, заља рећи неколико речи о саставу, облику и положају. постељице, указујући нарочито на населу постељицу (рјасета ргаеуја). Потрбушница захтева да се истакне њен од нос с унутрашњим зидом трбуха и органима у њима. — Од највеће је важности указати да практичан м практички не чине један исти појам (практичке вежбе _ могу бити практичне и непрактичне). — Заиста је чудно да у Речнику код прегача није поменут појам велике лојаве прегаме (0тлаепешт таји5), када се већ сматрало за неопходно да се помене масонска прегача, као део обавезне рутуалне одеће слободних зидара. — Прибором се зове скуп разнородних органа, док скуп истородних. органа зовемо систем. — оолапс се означава као „неправилан положај који настаје спуштањем (ваљда, опуштањем2) мишића и веза које га држе“. — Простата никако не може да се назива „мушка полна жлезда“, јер је то само семеник, него жлезда која се налази под мокраћном бештиком, па кроз њу пролази мокраћни изводни канал. — _ Аефинипија пулса као

није речено ко је проузроковач, а ко преносилац те болести. — За дефиницију патологије неоправдано је било узети у помоћ фигуративан навод из текста А. Ујевића „Реализам нема темеља у патологији сувремене јавности", — Зашто је у дефиницији појма иерверзан потребно рећи „изопачен, садистички покварен", прејудицирајући на тај начин и врсту изопаченостиг - Погрешно је тврдити да се перисталтика налази само у желуцу м цревима, пошто се она јавља и у једњаку, уретеру и јајоводу, потискујући сваки свој садржај у одређеном правцу. — Било би непотпуно, ако се под песак не би поменуо и песак у мозгу. — Не би било згодно да метићима зовемо две различне болести: велике (арапске) богиње и мрасе. — Плазма није само текући део у крви, већ и у лимфи, поред тога што је има и у ткиву (у ћелији и између њих). Не сме се придев пластичан употребљавати у истом смислу за хирургију и за масу. Пластична је само маса, која се може месити и уобличавати, док је хирург пластички. — Неправилно је рећи за плаценту човека да се налази око заметка. — Уз плашт (под 4.) поменути као плашт и кору мозга (Ташт секеђг). Плаштаницом у неким крајевима наше земље називају стање увећане слезине. Плик не настаје само од опеклине или оларине, нето и спонтано у нарочитим обољењима коже (отуда пликовњача: ретрћјаш5). — Пометине не обухватају само постељицу, нето и све оно што се. налази из њу, после пресецања пупчане врпце, За плуће се не може рећи само да „прима кисеоник из атмосфере", јер оно и нешто испушта у атмосферу. — Незамисливо је рећи за запаљење плућа да је „болест праћена високом температуром". — У један овакав Речник не би требало уносити жаргонске кратице; нпр. инуема уместо инеуоторакс. ХМ дефиницији пнеумоторакса требало је дати знатно више полатака, кад се они нису штедели у тумачењу спортских речи, — Зар о побачају треба бити онако ткрт у речима, па уз то зазошити излаттним питатом из текста М. Крлеже: „Блитва личи витте на неуспио побачат, мето ли на нормалан пороћај“, утолико пре што се под побанити налази лефинишија „превремено (насилно) родити“, мако се то може лесити и спонтано. — Лод« ложица је једна Од „три кости у доњем

лингвисти СУ ДУЖНИ ДА ИДУ У КОРАК СА РАЗВОЈЕМ МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ

„ритмичко дизање и спуштање унутрашње стране (!) жила куцавица изазвано крвотоком“ представља, сумње нема, велику конфузност. — Рагаде нису „болне и крваве пукотине на тврдој и сувој кожи (најчешће на табанима и длановима)“, него на танкој кожи на прелазу у слузницу чмара, усана. и брадавица дојки. — У објашњењу шта је рамстек, као раније за бифтек и крезле, преовлађује кулинарни, а не анатомски критеријум, кад се може дефинисати као „комад, одрезак печеног (!) говеЂег меса стражњег дела“ (ваљда, гтовечета2). — Не може се допустити да се раном зове само „повреда телесног ткива изазвана оштрим оруђем, опекотином, озеблином“, а не наводи се повреда пушчаним зрном, нити разорни патолошки процеси (рак), нити ненормалне околности (ране од лежања, декубитус), заборављајући чак и на ране после операције. — Распоницом се назива „бубна опна“ уместо бубањска опна. — Реверзибилан није „повратан“, него повратљив. — Појам режањ, _ објашњен као „део неког телесног органа, који се нечим одваја од осталих“ посве је недовољан и подлеже дискусији. — Поделу рефлекса на „условне“ и „безусловне“ треба заменити поделом на „условљене“ — и „неусловљене“. — Рећи за рекуренс само да је „повратна грозница (заразна болест)“ и ништа више, заиста је за осуду. — Рецидив не треба везивати за „тек прележане“ болести, него и за оне које су и раније прележане. — Садизам је у основи сексу-

аално наслађивање у мучењу и убијању

жртве. — Сапуњак није „масна супстанца

која се образује у поткожним жлездама“,

него је зтеста ртаерши. — Салоток је посве неприкладна реч за себореју, јер се себум и сало не могу поистоветити, Секс се не састоји само од полног нагона: то представља велику појмовну шупљину.

· — Зар се за функцију слезине сме казати

да „ствара црвена. крвна зрнца“, када се зна да их она добрим делом уништава („гробље црвених крвних зрнацај2 — У дефиницији семеника пе сме се казати да је он „мушка полна жлезда која ствара семетлавце“, а изоставити важну чињеницу да ствара и мушки полни хормон (у малим количинама и женске хормоне). Зар је сеполотија „наџка о серумима (ђ у крви човека и животиња“ (под серум), а шта је са серумима који се пролају у а: потекама ради заштите човека од изве-

сних болести — Како се може знати шта су „сијамски близанци“ само по томе што су наведени код придева сијамски. = Шта, треба. да значи објашњење да је „сикиљ

спојни део женског полног органа“ (ко

та2)2 — Много се неће сазнати шта је си стола кад се каже „скупљање, стезање мишића (ваљда, срцаг) ради избацивања крви из срчаних шупљина у аорту и плућну ар-

терију“. — Очигледна је грешка назвати ·

голеницу (цеваницу) скочницом, јер то може да буде само азгавајиз. — За слузницу се никако не може рећи да је „кожа на унутрашњој страни неких шупљих органа коју покрива слуз“. — Погрешно је назвати сонду „медицинским инструментом којим се продире у дубину ткива“, јер је то, у ствари, обично тумена џев различног калибра којом се продире у поједине шупље органе (желудац, мокраћна бешика, срце и др) ради вађења садржаја, мерења притиска или сликања.

Најзад, није требало допустити да се у Речник унесу важне медицинске речи без икаквог објашњења — а п таквих има доста — што се ни у једном случају није десило с неком речи из подручја спорта, што служи на част обрађивачима спортске терминологије. | , У анализу дефиниција немедицинских речи ни у овом приказу нисмо улазили.

Други велики недостатак овог Речника јесте што ни у четири последње свеске (1 ЈИ, ТУ и У) нису унесене многе речи, нашег и страног порекла, из подручја медицине или медицинског значења немедицинских речи. Међу тим речима има и ређе употребљаваних, али, па жалост, много више о них у честе, па чак и у свакодневној употреби. Тај недостатак долази, сумње нема, од лоше изабраних лексичких извора. Број тих речи је велики, те ћемо овде навести само неке, најупадљивије: евакуација (за тној), екстензија, жацати (за болове), живородан, живице, жиг, заваљен (за материиу), завезај (за црева), заглушивач, затној (апсцес), загнојавање, загњурење, загрија. (за вагину), задес, задесан, заједница животна, заланчавање, залице, залом (за кости), зао, запаљењски (пбаттаготиз), запаљив (тНалитањћи), заплетај (за. црева), заражен, зараслина, затискивач, згомилавање (аглутинација), зечје усне, здравице, зина (зеница), зјап (штеп), златка (вулва), злоћуд, зооноза, зреће, зубик, ингредијент, изродица (поја), игленик, иглодржач, издисајан, ижег, иктус, имобилизација, имерзија, имунски, инконтиненција, инокулација, инокулисати, инхибиција, инхибиторан, испењ, исприштити, истојајан, истриштче, јазва (клоака), јајотворан, јајоносан, јамски гас, јастучац (пулвинар), једнодчан, једноударан, кабао, кавернски, казуистика, калкулоза, кап-по-кап, кахектичан, кипећи, кирета, киретирање, кисеонички, клини, клициште, клонус, кљувати, конктрактура, костотворан, костреш, кошће, крња, куљада, купица, лигатура, логореја, лумен, медикаментан, међица, микоза, микотичан, милАимјарија, млатарав, _ млезиво, млекомер, млеконосан, млизина, млитвица, моногам, мутежан, нимфоманија, ноша, овесан (су-

спензоран), овулациони, околичје (епу!гоппетеп!), осапуњавање, паболови, пабубрег,...

'падејство, палечење, паслика, пасеменици, песак у мозгу, петељкаст, пликовњача (пемфигус), пликовник, подвеза, подвезати, подвезивање, преднапрегнут, пременструалан, премошћење, пренаталан, пресад, пресађен, пресађивање, пресикли, пресредак, пресбиопија, претрус, пријапизам, прикладан, прилег, прилепљив, _ припијач, припојци, присрђе, приштавица, притеска, притвор, привезак, прободина, пробојник, процедив, провлак, пролежањ, поосипање, прострелина, провод, прохибиција, прозопаст, прстолик, прушак, псеудопод, пситакоза, радијалан, разнојајни, размети, ражна главнипа, растављач, растези, с растезач, рашитач, рочно дете, садно, сакралан, сакрум, свећа, стаклен, соларијум, спастичан, стеноза. Не знамо како да тумачимо недоследно примењивање у овом Речнику одредаба. Правописа из 1960. године. Према Правописном речнику не би требало писати егзибиција него ексхибиција, стрептокока. него срепитокок, оскрвнути него оскврнути. Незгодно је, заиста, потирати одредбе ' Правописа баш Речником двеју Матица које су тај Правопис сагласно израдиле. Одајемо пуно признање идеји да се створи и објави један заједнички речник савременог српскохрватског књижевног језика, али дубоко жалимо што та акција није до краја остварена. Достојпи похвале су постигнути успеси и учињени напори да се сабере пи обради богати лексички материјал из свих области живота, али дубоко жалимо што то није постигнуто подједнако и разномерно у свим подручјима, а најмање на подручју медицине, једне од најважнијих области живота савременог човека. Александар Б. Костић

– РА РУМ | (о: Др“

и сета 53" | | М Це и