Književne novine
АНКЕТА „КЊИЖЕВНИХ НОВИНА“ (11)
САДАШЊИ КУЛТУРНИ ТРЕНУТАК
У тежњи да осветли садашњи културни тренутак, редакција „Књижевних новина" се обратила руководиоцима неких од најзначајнијих културних институција у СР Србији с молбом да одговоре на по једно питање које се односи на рад њихове установе. У прошла два броја објавили смо одговоре који указују на актуелне проблеме Српске академије наука и уметности, Културно-просветне заједнице Србије, Београдског универзитета, Републичког. секретаријата за културу СР Србије, Радио-телевизије Београд, Народног музеја и Народне библиотеке СР Србије. У овом броју објављујемо одг0воре дра Миленка М. Николића, Естере Ивковић, Слободана Будакова и Милана Пражића који нас упознају са проблемима и плановима културних установа САП Војводине. Редакција се, у име својих читалаца и у своје име, захваљује учесницима у анкети. Анкету је водио сарадник листа Душан Јагликин.
Секретаријат за образовање, науку и културу САП Војводине
др Миленко М. Николић, покрајински секретар
за образовање, науку и културу САП Војводине
ПИТАЊЕ: Које законодавне и друге активности у Војводини треба да обезбеде доследно и потпуно спровођење одредаба ас и одлука Х конгреса СКЈ у кул-
три:
ЗА ОПШТИ СИСТЕМСКИ ЗАКОН О КУЛТУРИ И СТВАРАЛАШТВУ
УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА из 1971. године САП Војводина преузела је пуну одговорност за стање и развој образовања, науке и културе у Покрајини. Донети су, или ће до краја марта месеца бити донети, сви основни системски закони који чине законодавно-чравну основу културе у ВојВОДИНИ. Ова, 1974. година треба да буде година великих подухвата и у култури. Прошле године, углавном, снимали смо стање у култури и стваралаштву, идентификовали смо главна места продора антисоцијалистичких и немарксистичких тенденција. Ових дана о томе ће расправљати Скупштина Покрајинске заједнице културе, а затим и Скупштина САП Војводине. Наша активност биће усмерена, највећим делом, у три правца: обезбеђење пуног утицаја радничке класе, организованих социјалистичких · друштвених снага на токове у култури, подстицање врхунског стваралаштва и стварање оптималних услова за свестрану културну делатност у радним организацијама и сеоским месним заједницама. У обезбеђивању утицаја радничке класе на стваралаштво и делатности културе и класних позиција културе предност дајемо широкој и организованој политичкој акцији над законодавном активношћу. Закон је као акт принуде истовремено и из раз посредништва, те неминовно сужава поље политичке акције. Кроз – интересне заједнице које се образују за једну или више општина путем самоуправних споразума (Закон о интересним заједницама нисмо донели и питање је да ли ћемо га уопште доносити) радни људи у култури и радни људи у другим областима рада непосредно и договорно старају се о раз воју културе и појединих делатности културе. Многи примери у нашој Покрајини показују да се тим путем успешније ре шавају сва, укључујући и материјална, питања културе. Мишљења смо да Покрајинску интересну заједницу културе „изведемо" из општинских и међуопштинских заједница и у оквиру ње образујемо основне интересне заједнице по гранама делатности културе и стваралаштва и на тај начин обезбедимо и јединство културе У Покрајини и широки утипај радних људи на токове у култури. Поставља се питање какву функцију треба да има закон у овој области. Већ је сада време да се размишља о хипертрофији законодавства У култу ри. Чему тодике принуде и ограничавања непосредног договарања и споразумевања2 Определио бих се за један општи системски закон о култури и стваралаштву који би обезбедио дејство система у правцу развоја свеукупне културе и стваралаштва са. позиција идејно-политичких опредељења нашег социјалистичког самоуправног друштва, а који он посебно заштитио културна добра и оне делове природе који су од посебног интереса.
У овоме тренутку за нас У Војводини од посебног значаја је подстицање врхунског стваралаштва. У многим областима стваралаштва кроз дуги низ година у претераном обиму врхунски квалитет се „ОФА: дива" из Војводине. И то је био један од услова стварања погодног тла за разне „црне таласе". „Џрна продукција требало је да „надомести" квалитет. Отварање Уметничке академије сатри одсека у Новом Саду и почетак рада Новосадске телевизије, по ред осталог, треба да допринесу стварању новог квалитета У стваралаштву на овоме подручју које је увек учествовало, а у интересу наше друштвене заједнице мора и у бидуће учествовати, у стварању вр" хунског квалитета стваралаштва у свим његовим компонентама. Многонационална, Војводина, са богатством култура напионалиих колективитета који је чине, На обавезу и дужност да и са тих Мо обогаћује стваралаштво и КУЛТУРУ Србије и Јотославије, да даје велики допринос позитивним и протпесивним тенденпијама ко је м подручју зближавања „папионал ИЕ култура егзистирају и развијају се у 6
ту.
Интеграција културе п рада претпостав ља не само утицај удруженог рада натокове у култури, већ и уношење тековина културе у свакодневни живот и рад радних људи. То захтева такву материјалну, организациону и програмску оријентацију која ће културу и стваралаштво у широком дијапазону увести у организације радника у индустрији, пољопривреди и другим делатностима. Мислим да се нећу преварити када кажем да ће активности у томе правну доминирати целокупним нашим радом.
У одговору на постављено питање товорио сам о акцијама, конкретном практи“ чном деловању, јер сам уверен да само тако можемо оживотворити Устав и партијска документа. Без тих и таквих конкретних акција неће Устав и партијска документа оживети у стварном животу. Мноштво лепо изречених и написаних речи о „радничком интересу у култури и сА., „препуцавања“ често о маргиналним питањима, што је главна – преокупација многих, не могу бити полуга која покреће акцију, већ, напротив, скреће ту акцију на слепи колосек.
ПАНОРАМА НОВОГ САДА
Покрајинска заједница
културе САП Војводине
Естера Ивковић, секретар Покрајинске заједнице културе САП Војводине
ПИТАЊЕ: Да ли Покрајине! – заједница културе САП Војводине располаже довољним финансијским средствима за одржавање постојећих културних акција и да ли има могућности да увећа ова средства како би се покренуле п нове акцијег
ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОБОЉШАЊЕ АРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКОГ ПОЛОЖАЈА КУЛТУРНИХ ДЕЛАТНОСТИ
И ПОРЕД озбиљних материјалних проблема у привреди и друштву, Скупштина САП Војводине је последњих година одвајала, У складу са својим могућностима, средства за културно-духовно стваралаштво народа и народности САП Војводине, Тако је завршен Музеј социјалистичке револуције Војводине и отворена је стална изложбена поставка. Изводе се радови и, наравно, издвајају средства за адаптацију зграде Војвођанског музеја. Ускоро ће почети изградња нове зграде Српског народ: ног позоришта. Покрајина је учествовала у адаптацијама зграде регионалних музеја и галерија (Шид, Сремска Митровица, Сента). Улагана су средства за адаптацију и савремено опремање Народног позоришта „Стерија" у Вршцу.
Поред стварања бољих материјалних услова за рад установа културе, Покрајина је посебно стимулисала _ књижевно, сценско, музичко и друге облике стваралаштва. Скупштина САП Војводине и Покрајинска заједница културе утврђујући задатке у области културе полазиле су од чињенице да су начело равноправности и равномерности развоја култура народа и народ“ 'ности, те афирмације националних култура и њихово међусобно упознавање, услов за складни развој и унапређивање укупног друштвеног живота и развоја САП Војводине као вишенационалне заједнице.
Међутим, с обзиром на релативно разгранату мрежу културноуметничких активности и њихову вишенационалну усмереност, средства која су издвојена — нису довољна.
Нове уставне одредбе су пресекле садазшње стање, односно зависност културно-духовног стваралатитва од буџета и упутиле и ову област на бригу удружених рад:
них људи који ће, од радне организације до Покрајине и Република, на основу друштвених договора и самоуправних спора зумасасвим заинтересованим чиниоцима, утврђивати политику у области културе и у складу са материјалним могућностима одвајати средства, али на уставном принципу слободне размене рада.
У Покрајини се приступило изради Напрта самоуправног споразума о оснивању покрајинске самоуправне интересне заједнице изведене из општинских и посебних заједница културе. Самоуправна интерес“ на заједница за културу на нивоу Покрајине извршаваће оне обавезе које ће бити утврђене као заједничке. Овом ће допринети и докуменат „Функције Покрајине у култури" који је од средине 1971. године до краја 1973. тодине био предмет јавне дискусије у свим општинама, | т
Са пуно поверења се очекује пооољшање друштвено-економског положаја кул турних делатности у Војводини управо зата што ће то најнепосредније зависити Од непосредних произвођача материјалних добара и стваралаца — носилаца културних програма.
Радио-телевизија Нови Сад
Слободан Будаков, директор ООУР Телевизије Нови Сад
ПИТАЊЕ: који проблеми прате оснивање ТВ студија Нови Сад и какви ће бити ваши односи са другим ТВ студијима, а посебно са ТВ Београд» '
ОКУПИТИ САВ СТВАРАЛАЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ВОЈВОДИНЕ
ПРОБЛЕМИ ТЕЛЕВИЗИЈЕ НОВИ САД су, прво, исти као и у другим ТВ кућама. По-
стојимо тек (или већ) три године и требало је једанпут, двапут, трипут и још много пута решавати и решити правно, организационо, финансијски и технички статус и место Телевизије Нови Сад у САП Војводини и у Југословенској радио-телевизији (у СР Србији то је решено тако што Телевизија Београд емитује програм за цело подручје Републике, а за изгралњу и одржавање ТВ мреже и других техничких капацитета одговорна је ван под» ручја аутономних покрајина).
Програмски и кадровски проблеми, меБутим, нису исти јер војвођанска телевизија се рађа петнаестак година после друтих ТВ станица у Југославији. А ипак колектив који се зове ООУР Телевизија Нови Сад треба истовремено да одигра улогу и породиље и бабице и новорођенчета. И то све јавно, пред очима многобројне, искусне и врло критичке публике, тј. без права на стид у једној таквој мупи. У најмању руку — то није лако.
Истини за вољу треба рећи да су нам сви постојећи ТВ центри, посебно ТВ Београд и ТВ Љубљана, несебично помогли. Нарочито саветима шта и како не треба да радимо, шта све није телевизија пи шта све не треба да буде. Шта телевизија јесте и шта треба да буде — одговор на то питање препустили су нама самима. И то је добро, то је најкоректнији поступак и најбоља помоћ да будемо своји.
Рекох да то није лако. Још теже је што није ни полако: за неке врсте ТВ опреме рок испоруке је две године (под условом да поручилац тачно и сигурно зна шта хоће). Телевизија Нови Сад је основана 4. фебруара 1971. и имала је тада 2 (двојицу) професионалаца-почетника. У, пролеће 1973. усудила се да учествује на ТВ фестивалу у Порторожу са 120 минута програма (ван конкуренције), априла 1974, преносиће за Југославију, Евровизију и Интервизију стонотениско првенство Европе, а у 1975. години емитоваће 120 минута сопственог програма — дневно; припремили смо се 1971, пројектовали 1972. започели изградњу ТВ дома у лето 1973. и уселићемо се у њега у пролеће 1974. (Н. Б. Било ми је краће и лакше да набројим ово. Проблеме који произлазе из тога покушајте да пребројите сами. Ја то још увек нисам успео).
Један проблем констатовао је у прошлом броју Вашег листа (у овој анкети) Стеван Мајсторовић првим трима својим речима: „мало је повезаности". За нас тај проблем има облик питања: како окупити и организовати целокупни стваралачки по тенпијал у Војводини (културни, васпитни, образовни, привредни, итд.) да се користи телевизијом. Почели смо зато још 1971. тод. да радимо „карту програмских потенпијала Војводине" — својеврсни инвентар свих институција и манифестација у По-
крајини чија би активност била интересантна за телевизију, односно за које би телевизија била интересантна као начин изражавања. „Инвентарисани“ су кадрови, техника, извори финансирања им досадашња. достигнућа. Прошле године направљене су две књижурине: једна о култури, друга о образовању. На реду је привреда. Наравно, то није решење проблема, то је тек први услов да се он почне решавати. Почетком би се могле назвати тезе за уговор са Заједницом културе у Суботици о томе шта ће се са телевизијом заједнички радити, које активности ће се заједнички нетовати и финансирати и који ТВ протрами заједнички припремати. Можда је претенциозно, али ипак ми се чини да је то прави пут за улазак суботичке културе у телевизију и телевизије у суботичку културу. Е
Наши односи са другим ТВ центрима јесу и биће односи сарадње. Друкчији и не могу бити. Јер, с обзиром на природу, могућности и значај телевизије ти односи сарадње јављају се и као питање отворености република и покрајина и њиховог међусобног комуницирања. То је довољан разлог, мислим, да се сарадња између 8 ТВ кућа не препусти „слободној понуди и потражњи" готових ТВ програма. Саралдња би морала почињати пре него што се програм произведе усаглашавањем производних планова ТВ кућа на принципу поделе рада а уз максимално усаглашавање и уважавање специфичних потреба и мотућности појединих телевизија.
Читав ТВ програм у нашој земљи треба да чине југословенским, пре свега, примена јединствених идејнополитичких и естетских критеријума и савлађивање језичких и територијалних баријера распоаоживим техничким средствима. Који део тог програма ће се заиста моћи и видети на подручју целе земље утврдило би се договором у ЈРТ, као и обим учешћа сваке ТВ станице у заједничком програму у сразмери са њеним програмским, материјалним и техничким могућностима. Да би се то остварило, међутим, није довољно да се за утврђивање програмске шеме формира само „понуда ТВ станица" па онда изврши одбир и сачини механичка целина. Морала би претходно да се формира ,„југословенска тражња", тј. утврди структу“ рално-садржајна шема, а онда та „тражња" подмири производњом у појединим ТВ центрима.
На сличан начин гледам и на наше од носе са Телевизијом Београд, с тим што ту сарадња треба да буде још тешња и непосреднија. Она је и сада развијена (прогтрамска, техничка, кадровска), а уверен сам да ће ускоро дати и значајне програмске резултате.
Културно-просветна заједница Војводине
Милан Пражић, председник Културно-просветне заједнице Војводине
ПИТАЊЕ: Који су битни задаци Културно-просветне заједнице Војводине у овом тренутку и како се они извршавају; односно, какве сте успехе постигли и са каквим се тешкоћама суочавате2
СПЕЦИФИЧНОСТ РАДА У ВИШЕНАЦИОНАЛНОЈ СРЕДИНИ
БИТАН ЗАДАТАК Заједнице као друштвене организације у култури вишенационалне друштвене средине јесте утицај на унапређење свих услова за равноправан и равномеран развој култура народа и народности у Војводини. То је и трајан задатак Заједнице.
Разуме се, остали битни задаци происти чу из програмско-акционих докумената Савеза комуниста, као и других друштвенополитичких организација каква је, на пример, Социјалистички савез радног народа, чији је Заједница органски део.
У Закључцима саветовања „Радничка класа и култура" у Зеници забележено је:
... такође је нужно да се културном политиком и њеном реализацијом снажније подрже, развију и материјално и кадровски ојачају домови културе, библиотеке, културно-уметничка друштва, клубови самоуправљача, културно-просветне заједнице, као значајни чиниоци задовољавања, проширивања и развијања културних потреба људи, посебно радника; истовремено треба испитати узроке који су неке од наведених установа и организација одвојили од интереса и потреба радничке класе + ;
Тешкоће» Постоје, и оне су разноврсне. Можда је највећа у томе што Заједница још увек претежно окупља културне раднике, њихове организације и асоцијације уметника, а недовољно је утемељена у свако конкретно жариште аутентичне културне средине. Сукобљава се са институционализмом у првом реду. С друге стране, неке друштвене организације недовољно ефективно подржавају рад културно-просветних заједница у општинским срединама.
У овом моменту веома је актуелан задатак културно-просветних заједница уопште — организовати сферу културе тако да она (култура) у новим самоуправним интересним заједницама буде представљена јединственим, рационалним, усклађеним програмима и акцијама који су у пуној функцији класног интереса у култури сопијалистичког самоуправног друштва.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ 5