Književne novine
АНКЕТА »КРИЖЕВНИХ НОВИНА“
Културно-просветна заједница Косова
"Кољ Битер Широка, секретар Културно-просветне заједнице Косова
'ПИТАЊЕ: Каква је улога и који су битни „задаци Културно-просветне заједнице Косова у овом тренутку и како се они извршавају, односно који су успеси и са как-
вим се тешкоћама сусрећете2
ЗА ПРАВО МЕСТО И ВЕЋЕ ПРИСУСТВО КУЛТУРЕ У ЖИВОТУ ПОКРАЈИНЕ
по СВОМЕ ДУХУ и улози Културно-просветна заједница Косова слична је духу и улози Социјалистичког савеза, тј. широкој демократској организацији где се проблеми, у самоуправној пракси и иницирају и решавају, не као у неком „центру одлучивања", већ као у центру и организацији самоуправног договарања на плану култу-
ре и њених проблема. Културно-просветна заједница Косова има своју доста дугу
историју. Настала је из континуитета ко-
ји је почео са културно-просветним одборима непосредно после рата и преко Савеза културно-уметничких друштава. Спектар проблема којима се бавила Културнопросветна с заједница до данас је веома широк, а кретао се од најелементарнијих облика културе до врхунских облика стваралаштва. Битан задатак Културно-просветне зајед нице Косова у овом тренутку је веће ангажовање у борби за право место и улогу и за веће присуство културе у животу наше Покрајине, утолико пре што се осећају и императивно намећу захтеви сада већ код нас бројније радничке класе и све већег броја студената после оснивања Универзитета у Покрајини, све интензивнијег дру шатвеног развоја и пораста културних потреба свих грађана, У тој борби трајан задатак Заједнице је и утицај на унапрећење свих услова за равноправан и равномеран развој култура свих њених народа и народности.
Упркос значајном друштвеном и материјалном развитку наше Покрајине, у последњих неколико година било је немогуће премостити и отклонити велике неравномерности, наслеђене у култури и просвети, као и крупне разлике између појединих развијенијих и неразвијених крајева, центара и мањих градова, градова и села итд. Та неравномерност и данас има много видова и доводи до читавог низа проблема са којима се свакодневно суочавомо. Данас, рецимо, већ можемо тврдити да нам развијенији градски центри, као на пример, Приштина, Митровица, При„зрен, а приближно можда и Гњилане, Урошевац, Баковица. Пећ и други, имају или би бар требало да имају — релативно богат културни живот и развијене културне установе, без обзира што смо свесни чињенице да су и то доста уски оквири културног живота. Међутим велики број неразвијених или мање развијених средина, нарочито велики број села, још увек живи животом у коме се могу приметити можда само мање или више елементарни
"облици културе, а негде чак ни они. Те разлике су, разуме се, наша неминовност.
Формирањем Покрајинске заједнице културе ситуација се у односу на финансирање културе нешто побољшала, нарочито на решавању неких акутних потреба инвестирања, али им кад је у питању основна делатност и „продукција“ културних установа и организација, затим организовање разних акција и манифестација, она обећава битан нагредак.
Формирањем Зајељнице културе као и преносом већих самоуправних права из центра на терен, обавезивао је Културнопросветну заједницу Косова да престроји и своју функцију и облике деловања, што је у првом периоду сналажења изазвало неке неспоразуме са Покрајинском заједницом културе, али је доцнијим усклађењем односа дошло до синхронизације У остваривању културне политике. Културнопросветна заједница Косова остала је као друштвени повезивач у неким акцијама, усклађујући и подстицањем мнотих об-
дика културно-уметничке активности, поку штавајући да уноси више система и струч ности (стварањем културних манифестација, пружањем помоћи у формирању неких нових институција, популарисањем друтпштвене функпије културе кроз разне трибипе, организовањем акпија остварења тепње везе између културе и непосредних
произвођача и др).
КЕТЕ КОЛВИЦ: „АУТОПОРТРЕТ СПРЕДА" (1923)
церата за омладину и радничку средину одржаних прошле 1973. године. Свакако да ова новоосвојена поља рада КПЗ треба проширити што изискује већу материјалну
„Тако, на пример, Културнопросветна заједница Косова је изгубила непосредног организатора неких покрајин ских културно-уметничких манифестација („Акорда Косова“, сусрета аматерских по-
зоришта Југославије „Вечери братства" у ,
Призрену, Сеоских свечаности у Клиними Ар.), које су се непосредно подвеле под реализацију најнепосреднијих ортанизатора и друштвених тела места одржавања, али је Културнопросветна заједница задржала одтоворност у стручној припреми манифестација, пружањем помоћи жиријима у селекцији и у праћењу самих манифестаци ја. Културно-просветна заједница Косова је, као један од иницијатора у стварању многих уметничких удружења Косова (Џевачког
ансамбла, „Колегиум Канторум", Удружења филмских и ТВ радника, Драмских у метника, Друштва композитора Косова,
Музичке омладине Косова, итд, итд) та удружења препустила руковођењу њихо-
вих самоуправних тела, али тиме није изгубила друштвени патронат, ни улогу помагача (посебно у издавачкој делатности) и координатора чланова удружења за заједничке друштвено корисне акције. Споменућу само неке од тих акција; „Караван уметника у Трепчи", са више успелих наступа и у местима ван Приштине, уметничка трибина „Сусрети", са програмима удружених песника, глумаца, музи-
чара и друштвено-подитичких радника, иницирање и формирање ансамбла озбиљне музике „Косовски трио", са серијом кон-
подршку.
Културно-просветна заједница Косова не отвара више нове сеоске библиотеке (у периоду од 6969—1971. год. отворила је 18 нових сеоских библиотека са опремом
и књижним фондом од по 4.000 књига, ка- |
функцију ·
Радио-телевизија Приштина
Исмаил Бајра, генерални директор Радио-телевизије Приштина
ПИТАЊЕ: Пошто сте се конституисали |
као посебан радио-телевизијски _ центар. мслимо Вас реците нам; који су ваши про блеми и која је следећа етапа у вашем
ско-техничкој оријентацији РТП2
ПРОГРАМ — ОДРАЗ ДРУШТВЕНОГ И НАЦИОНАЛНОГ БИБА КОСОВА И НАШЕ ЗЕМЉЕ
РАЗВОЈ ТЕЛЕВИЗИЈЕ на Косову није ишао у корак са укупним друштвеним раз војем и са потребама друштвеног живота за овим медијем. Овом значајном средству није, дакле, поклоњена дужна пажња све до краја 1970. године, А тек маја 1973, тодине Покрајинска скупштина доноси Закон о настављању са радом Радио Приштине као Радио-телевизија Приштина. Крајем 1973. године уговором између РТП и РТБ решени су правно-имовински односи између ових двеју институција. По овом уговору РТП.' носилац је техни-
· чке радио-телевизијске мреже и корисник
радио-телевизијске претплате на Косову.
Основни правац развоја ТВП је стварање техничких, кадровских и просторних могућности за почетак емитовања програма из студија ТВП 29. новембра 1974. године. У почетку дневно.ће се емитовати 2,30 часа програма дневно, уз стално по већање дужине трајања дневног и недељног програма, како би се у 1980. години, емитовало 6 часова дневно, [
.
ИЗ ЗБИРКЕ ДРА БОРБА М ЛАЛЕ ЛУЧИБ-РОКИ ИЗЛОЖЕНЕ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ У БЕОГРАДУ
— НЕПОЗНАТИ МАЈСТОР ХУШ ВЕКА; РИМ
“
сније је тај задатак преузела Заједница културе), али се поред популаризације књиге кроз речене облике, кроз сарадњу на песничким сусретима и фестивалима, учешћа и организовања. књижевних јубилеја, допунску издавачку делатност од зна чаја за масовни културни рад, значајно залтгала код отварања библиотека у рад ничхим срединама. Била је такође један од учесника у стварању врло оригиналног друштвеног договора, учлањења свих радника комбината „Косово" — Обилић у библиотеку „Миладин Поповић" у Приштини кроз „Самоуправну дружбеницу". Пробни облик здруженог наступа уметника и културних радника у сеоској средини, акцијом започетом 1973. године и названом „Софра", заслужује ширу анализу и плостављање на ширу друштвену основу преображаја села Косова, кроз такмичење, нове импулсе и умножавање таквих или сличних облика,
Уз сва ова и слична остварења, значајнији резултати у билансу КИЗ Косова последњих година су у померању свих друштвених субјеката ка интензификацији културног живота у Покрајини, у освајању нових простора за културу у удаљенијим и мањим срединама, а посебно у на-“ стојањима на развијању аматеризма и кул турног рада у фабричким срединама. Уз нађене облике стимулисања тог развоја, кроз Сеоске свечаности Косова и Сусрете другарства (у којима је најзначајпија сарадња баш КПЗ Косова), томе је допринело и малажење нових. или обновљених старих, подстицајних облика као што су „Ниједно седло на Косову без тедевизора",“ „Годишња награда КИЗ" им разни стваралачки конкурси (за књигу: „Најпопуларнија књига године", „Тражење- најбољег читаоца у свакој средини", наградне теме „Зашто волим књигу", „Над делом М. Крлеже", „Књига у НОБ-у" и сл.), одашиљање инструктора-стручњака о трошку КПЗ Косова па терен посебно на пољу аматеризма (драмског и музичког). Периодични оби ласци терена, шестодневни семинар за редитеље аматере одржан јануара – месеца ове године у Брезовици, бесплатно подељени пакети свих едиција књига издатих од стране КПЗ Косова, инструктивних за све врсте делатнссти — све то представља знгчајан делокруг рада КПЗ и њен трајнији задатак, У току је активан рад на органи: зовању већ традиционалних манифестација — Х1ТХ фестивала аматерских позори-
шта, У такмичења рецитатора Косова, УМ |
смотре. дечјих хорова Косова које ће бити одржане априла и маја месеца.
КЊИЖЕВНОМ 4
Припреме за почетак емитовања телевизијског програма из ТВ студија у Приштини теку нормално и интензивно. Испоручена је најсавременија техника у вредности од 12 милијарди старих динара. Адаптиране су одговарајуће просторије. Обезбеђују се потребни профили кадрова. Ства ра се резервни програмски фонд. Проблема и тешкоћа, наравно, има доста, посебно што се тиче обезбеђења новинарског и техничког кадра. Ентузијазам и пуна подршка и помоћ Покрајинских органа и других радио-телевизијских центара у земљи, а нарочито помоћ РТБ, умногоме доприноси да се ублажавају „порођајне муке" овог најмлађег ТВ центра у нашој земљи.
Ових дана радни колектив РТП усвојио је план средњорочног развоја ове институције за период 1974 — 1980. година. Упланирани су следећи нови захтеви: изградња новог Дома Телевизије, покривање 100% територије Косова првим и другим телевизијским програмом, шире укључивање у југословенску и светску размену ТВ програма, увођење трећег радио-програма, развој локалних радио-станица, повећавање снаге средњоталасног предајника – Радио Приштине, на 1000 км, формирање и раз вој музичке продукције РТП, при чему се посебна пажња посвећује формирању и развоју симфонијског и ревијалног оркестра. Програми Радио-телевизије Приштина и.
даље ће одржавати друштвено и национално биће Косова и наше земље, интересе радничке класе и водећу идејно-политичку улогу СКЈ. Програми РТП. намењени су средини која је и која ће бити још више у могућности да прати неколико радио и телевизијских програма, како из земље, тако и из иностранства. : | Комунисти и друге социјалистичке снате у РТП посебну пажњу посвећују даљој демократизацији и подруштвљавању _радно-телевизијских програма. Реч је о из грађивању таквих облика међуутицаја који омогућују да се путем Радија и Телевизије потпуније изражава стваралачки потенпијал целог друштва — од појединаца, радне организације, ООУР, општине, Покрајине и: шире друштвене заједнице — од непосредних стваралаца у материјалној производњи и културно-образовној делатности, преко културних, уметничких, научних, образовних и других организација и
стваралаца до представничких и,политич-.
ких тела и органа,
Конституисањем нових програмских Са вета од представника свих битних и заинтересованих друштвених структура ови органи Гадио-телевизије Приштина постали су активни чиниоци у конципирању и трађењу основа програмске политике.
_развоју2 Реците нам нешто и о програм. .
Универзитет у Приштини
проф. др Идриз Ајети, ректор Универзитета у Приштини
Ч ПИТАЊЕ: Већ дуго се говори 0 реформи Универзитета. Шта је до сада на том плану учињено, шта треба учинити и какве ће од тога користи произићи за наше
друштво2
КА ПОТПУНИЈЕМ ОТВАРАЊУ ПРЕМА
НАГЛИ РАЗВОЈ високог школства последњих година У САП Косову довео је до нагомилавања низа проблема, у првом реду кадровске и материјалне природе. Ако се томе дода и специфичност овог Универзитета на коме се настава изводи на два наставна језика (албанском и српскохрватском), може се претпоставити колико су сложени и специфични _ путеви његовог развоја у средини која у погледу културне и економске заосталости носи бреме прошлости.
М погледу спровођења реформе олакшавајућа је околност што ова млада високошколска установа није толико оптерећена традиционализмом, који би могао сметати њеном правилном развоју. Но, и поред тога, наш универзитет је пуно шта наследио од старијих универзитета у нашој земљи, у првом реду Београдског у чијем се окриљу и развијао. Штавише, могло би се рећи да је развитак високог школства на Косову у почетку ишао приближно путем којим се кретао и развој високог школства осталих центара наше земље. То је и разумљиво с обзиром да је највећи део наставног кадра, поготову у почетку, долазио из старих универзитетских центара и преносио њихова. искуства.
Последњих година учињени су бројни захвати у реформисању Универзитета. Наиме, изналазе се, користећи се расподоживом кадровском и материјалном базом, најбољи путеви његова развоја. То се о-, гледа у првом реду у оснивању заједничких катедри за предмете који се слушају на два или више факултета. При матичним катедрама усредсређује се сав кадар и материјална основа из односних области. Таквим катедрама поверава се извођење наставе из одговарајућих предмета са целог Универзитета. ' .
Целокупна настава страних језика на Универзитету концентрисана је на Филозофском факултету, а новооснована катедра за филозофију и социологију поменутог ДРУШТВУ
Факултета преузела је сву наставу из предмета непосредног марксистичког образовања, итд.
Пред сам крај прошле године (1973), У складу са слободно израженом вољом рад; них људи, свих шест факултета и акаде“ мија ликовних уметности одлучили су да се удруже у Универзитет у Приштини потписујући на тај начин Самоуправни. спо- | разум. | '
М том амандманском престројавању | Медицински факултет организовао се У једанаест основних организација удруже ног рада од којих девет чине клинике у којима се упоредо изводи наставно-научни рад и здравствена служба, десету ос новну организацију удруженог рада чине институти претклиничких предмета, а је данаесту основну организацију удруже ног рада образује стручна служба. Остали факултети организовали су се па принципу једне јединствене основне организа“ ције удруженог рада; додуше, Технички факултет имао је услова да се, захваљују. ћи својој разуђености, са бројним одсецима као засебним јединицама, конститунше у више основних организација УдРУженог рада, но, то би због слабог кадровског потенцијала његова, за сада била пука формалност.
Опште је прихваћено мишљење на Универзитету да се не може говорити о 0оз биљнијим реформским захватима без потпунијег отварања његова према друштву и у оквиру тога и већег повезивања и сарадње са сферама на подручју материјалне производње и друштвених служби. У том правцу су већ учињени први озбиљни кораци на тај начин што су Универзитет и Покрајинска привредна комора утврди ли правце даље сарадње. Иначе, досадашња сарадња углавном се састојала у непосредној сарадњи појединих већих радних организација и факултета и завода око израде одређених студија и елабората. Сигурно је да је Универзитет у стању да преко научног потенцијала којим данас располаже знатно више доприноси разрешавању појединих технолошких и других проблема у производњи, бољем организо"вању и рационалнијем коришћењу произ
_ водних капацитета привреде ' Косова.
Један од озбиљнијих захвата у реформисању Универзитета јесте обавеза свих његових структура са представницима заинтересованих организација ван њега, да прилагоде наставне планове и програме савременим захтевима привреде и дРу. штва.
Постоје у нашој средини посебни разлози за појачану марксистичку усмереност наставе. Поред свих евидентних успеха ово је ипак средина у којој има заосталости, верског фанатизма и других терета прошлости, које само марксистички, научно-дијалектички поглед на свет младих генерација може превазићи и савладати. Нама су стога потребни смели мо бразовани стручњаци са напредним схватањима. “У
"На плану' међусобног. упознавања припадника свих националности које на овом подручју вековима заједнички деле добро им зло, неговање братства и једињ „ства перманентан је задатак Универзитета. Оснивање Катедре за балканологију, чији би се наставни план и програм комбиновали прожимањем узајамних културних вредности и изучавањем њихових са времених језика, одиграће у томе веома значајну улогу.