Književne novine

КУЛТУРА И ДРУШТВО |

ЧИТАЛАЧКА _ПУБАНКА НАРОДНИХ БИБАНОТЕКА

, Наставак са 1. стране,

мицом књига по читаоцу остаје "на првом месту, док је Белгија са 15,7 позајмљених, књига по читаоцу на другом месту. 5 Очигледно да читав овај систем индикатора треба посматрати повезано, јер један издвојен индикатор може да прикрије основну функцију народне“ библиотеке — да интензивно задовољава читалачке потребе својих чланова. Е Каква је ситуација у погледу народних библиотека односно њихових чланова у Југославији од носно у појединим републикама2 Према Статистичком билтену Савезног завода за статистику, У Југославији је 1971. године било 1782 библиотеке, укључујући ту и све пунктове као посеоне организационе јединице. ' Од тога броја, 1557 библиотека су општег типа, док је 225 библмотека, према статистичкој класификацији, намењено ужем кру-

Узимајући у обзир библиотеке општег типа: БиХ-а — 106, Црна једну библиотеку долази, у просеку 13213 становника односно само 875 корисника, под којима се подразумевају само евидентирани иланови. .

Републике су, на основу овог

статистичког извора, имале сле дећи број народних библиотека општег типа; БиХ-а — 106, Црна Гора — 21, Хрватска — 214, Македонија — 123, Словенија — 148, Србија — 945. 5 МУ односу на становништво, то значи да у Босни и Херцеговини на једну _ библиотеку _ долази 35341 становник, у Црној Гори 25219 становника, у Хрватској 20683, у Македонији — 13393, У Словенији — 11670 и у Србији 5938 становника.

То се одразило и на просечан број корисника по једној библиотеци: тамо где је, као у БиХ, најмање библиотека односно у просеку највише становника по једној библиотеци, показало се да је у просеку највише корисника по једној библиотеци — 1912, јер је па мали број библиотека прилично велики притисак станов ' ника. |

где на једну библиотеку долази само 11670 становника, просек ко· рисника по једној библиотеци је прилично висок — 1543.

(С друге стране, у Србији, која има свега 8938 становника по библиотеци, просек корисника по једној библиотеци је свега — "630;

Дакле, узимајући сва три по" казатеља у обзир: број библиотека, број становника и број корисника, можемо да говоримо о степену атрактивности народних биб лиотека мереним просеком становника и просеком корисника по библиотеци. Уколико је мањи број становника по библиотеци,. а већи број корисника, утолико је и степен атрактивности већи. ,

М том смислу највећи степен атрактивности народних библиотека налазимо у Словенији, затим у Хрватској, па тек онда У Србији. · Релевантност ових показатеља, међутим, може да се сагледа тек разматрањем процената учлањених становника у народне библиотеке. М односу на 6,6 одсто учлањеног народне библиотеке, републике успостављају следећи редослед: Словенија — 13,2 одсто, Србија 7,0 одсто, Македонија — 6,7 олс: то, Босна и Херцеговина — 54 одсто, Хрватска — 4,6 одсто им Црна Гора — 3,4 одсто.

Ако, узимајући у обзир да У Југославији још увек има 151 од: сто неписмених, а у Босни и Херцеговини и свих 28,2 одсто, проценат чланова народних библиотека израчунавамо само у односу на писмено становништво, онда се успоставља; овакав _ редослед: Словенија. —15,9 одсто, Македонија — 10,5 одсто, Србија — 10,1 одсто, Босна и Херцеговина — 91 одсто, Хрватска — 6,0 одсто м Црна Гора — 5,2 одсто.

М Југославији је тај проценат,

Блу во, југословенског просека су три републике. ;

Само овај летимичан поглед на ситуацију у неким европским земљама, у Југославији и њеним републикама показује сву сложе. ност односа између најрелевамтнијих елемената ове културне појаве · коју | називамо читалдачком тиубликом.

9,4 одсто. Према томе, изнад

ном обиму и квалитету чису заступљена оба дела која Је конституишу — и купци књига и члано-

_НЉИЖЕВНЕНОВИНЕ 9

што мења; Енглеска са.:31 позај-

С друге стране, у Словенији,“

становништва Југославије у,

односу на писмено становништ- |

само

Нема развијене и бо-. таје читалачке публике ако у ње |

ви народних библиотека. У ства: ри, може се рећи да између ова два деда, као што је и наглашено. на почетку, постоји функционална веза. ' кроз чланство народним би

_ лиотекама, као што се и чланови народних библиотека регрутују“ великим делом „из редова купаца књига. Ниједан од ова два извора није пи не може да буде самодовољан. На жалост, још увек немамо довољно развијену и богату мрежу народних библиотека, књига је скупа, што отежава њен прилив и у народне библиотеке и у приватне библиотеке, и. још увек постоји знатан проценат неписменог становништва, Тешко је, стога, очекивати. интензивније „формирање читалачке публике и на једном и на другом плану.

Само даља анализе могле би да покажу све неуједначености у саставу читалачке публике и у њеној везаности за поједине бис. диотечке пунктове, . |

Милош Немањић –

1

ћ | : Мала Ц

АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ ДЕЛАТНОСТ МЕЂУНАРОДНОГ СЛАВИСТИУЋОГ _ ЦЕНТРА (РС.

Наставак са 1. стране

вистичка школа, Неколико специ: јализованих трибина и фестивала,

као што су Струшке вечери пое-

зије, Октобарски сусрети писаца у Београду, Битеф и други, доприносили су, између осталога, појача ном интересовању за нашу,културу имали подстицајну улогу · за учење језика и упознавање књижевности југословенских народа.

Осећајући потребу да се унапреди сарадња југослависта у свету, да се лакше дође до инфор мација о њиховом раду и достигнућима, да побољшају сарадњу и окупе се на заједничком научном послу и задацима, као и да помогну Формирање нових стручњака у овој области и зналаца нашега језика Филолошки факултет У Београду, Филозофски факултет у Новом Саду и Филозофски факул тет у Приштини, заједничким сна гама основали су 1969. Међународ ни славистички центар СР Срби-

је. Уз свесрдну подршку оснива - ча, свих универзитета СРС, инсти“

тутаза књижевност и језик, републичких и покрајинских зајед ница за образовање и заједница „за науку као и одговарајућих органа републичког н покрајинских извршних већа, МСЦ (Међунарол: ни славистички центар) је за че тири године успео. да око својих програма окупи већину значајних имена славистике и југославистике у свету и код нас и многе. мла де југослависте. Од скромних по. четака у првој години рада међусобно информисање југосла. виста о стању југославистике у појединим. универзитетским цен. трима у свету и о раду на научним питањима из ове области, ове — четврте године рада МСП је развио програмску делатност У више праваца. Свакако треба ис таћи све живљу непосредну информативну сарадњу МСЦ са сла вистичким катедрама и институ. тима о стручној литератури, по

моћ у њеном прибављању, покло- ·

не и размену књижевних дела, студија, часописа и осталих пу: бликација. Други вид рада

била је сарадња са лекторатима српскохрватског језика и пружа ње помоћи у училима (плоче, ма-. гнетофонске траке), уџбеницима и приручним књигама. Даље, С је пружао непосредну помоћ у ор. ганизовању стручних екскурзија и научног рада у нашој земљи трупама југослависта. и појединцима — стручне екскурзије су имали катедра са студентима српскохрватског језика са Сорбоне, читав "семинар из Копенхагена, наставни ци и студенти из Букурешта и други. Но, најинтензивнији рад

· СА ИЗЛОЖБЕ !

упци књига се стварају ђј.

је усавршавање знања срискохр-.

"и водили се разговори о поједи_ ним темама из ових области. То је био тронедељни рад екскурзио

"се упознају са проблемима, ди јалек

„народа Југославије, да разговара-

"књижевних историчара, историча

"ни карактер, То је ТУ међуна сродни

" страних земаља, Две теме су биле

"нице". 1 -су и многи нови проблеми који

„ДЕСЕТ МАКЕДОНСКИХ ГРАФИЧАРА" — ГРАФИКА ЈОВАНА ПЕТРОВА

одвијао се од 1. до 20 септембра — у време сада већ у свету позна тих Вукових дана,

_ Три прве недеље септембра по. стаде су дани сусрета југослави: ста'из иностранства и из научних центара Југославије. Сусрети се одржавају у културним центрима СР Србије, првенствено у Београ“ ду, Новом Саду, Тршићу и Прише тини, Ове године су се упоредо остваривала два програма. На ЈУ скупу младих слависта омогућено

ватског језика, упознавање са ли тературом, кудтуром и друштве

ним животом народа Југославије

ног типа. Осамдесет три млада ју тослависта — студенти, асистенти и доценти из 19 земаља Европе и Америке имали, су прилику да за. ово време вежбају изговор и акце нат нашег књижевног језика, да

гологије и науке о савременом књижевном језику, да разматрају појаве у новијој књижевности

ју о друштвеном уређењу наше земље, да посете низ културном“ сторијских споменика из наше даље п ближе прошлости и да о самим споменицима и времену у. коме оу:настали чују | излагања.

ра и историчара уметности. овај рад се укључило и 16 настав | ника српскохрватског језика У мањинским школама у Мађарској и Румунији. Боравак ужој Срби ји и у покрајинама ћојводини.и | Косову омогућио. им је ла стекну потпунију представу о пама, Други програм МСЦ. одвијао се упоредо и имао је симпозијал-

научни састанак славистау Вукове'дане, ко ји је трајао недељу дана — од 12. Ао 18. септембра. На научном састанку учествовало је 114 научни“ ка југослависта из свих југословенских наџчних центара и из: 17

окосница: разговора: тема „Укљу чивање наше народне књижевности у токове светске књижевно“ сти“, а поводом ,„двестагодишњи-“ це првог Фортисовог објављивања баладе „Хасанатиница", и те ма „Сарадња Јакоба Грима и Вука Караџића", поводом стопедесет годишњице _Гримовог немачког превода Караџићеве „Српске граматике" и значајног увода томе преводу. Ове велике јубилеје значајних догађаја у нашем укључи“ вању у светску културу научни састанак слависта обележио је прилозима који су изнети у 83 ре ферата и саопштења, који су паод вишегодишњег рада на овој про: блематици. Научни прилози овога састанка су скромни докази да ле поте речи, осећања и "мисли 'садр“ жаних у „Хасанагиници" и право људско дело које су учинили Фор тис, Грим и Вук остају као трајни, сада већ вековни “подстицај за размишљање, за доживљај, за рад и за сарадњу. Излатања учесника су пружила већа сазнања ко лико су се паша народна књижев ност, језик, култура и наука уклопили у прошлости у светске токо. ве, али и више од тога — колико смо ми данас саставни део тога света, колико смо део светске на. уке, Концентрисаним радом лингвиста, књижевних теоретичара и књижевних историчара, историча, ра, етнолога, правника, фолклори“ ста и других разрешена су нека питања која су деценијама постав љана у вези са нашом народном поезијом, посебно која _произлазе из поетског ткива „ХасанагиИстовремено, ' откривени

упућују на' потребу даљег зајел ничког рада. |

Ово јединствено свакогодишње окупљање јутослависта у СР Ср. бији, сада традиционално, већ на ова четири међународна сусрета дало је научне резултате који су вредни поштовања. Окупљање пол Вуковим именом, на Вуковој мисли и у Вукове дане има своју симболику која се испуњава бргатим садржајем. Посебно је значафна могућност договора , за зајел нички рад на југославистичкој проблематици.

Отуда би ове напоре требало продужити и подр' жати,

Слободан Ж. Марковић

, '

СА ИЗЛОЖБЕ БРАНКА ст — „ЊУЈОРК" Ј <

,

Популаризација НА нетраживање

"Међу текстовима које. совјетска штампа доноси средином септембра посебну пажњу привлачи — нешто актуалношћу проблема

•0 којима говори, нешто. полеми=ком интонацијом, а нешто позна"тим именом аутора, академика Дмитрија _Лихачова — а

· под насловом '„Популаризација гили истраживање2", Овај наслов се "односи на савремено стање совјетске науке о књижевности. „Ми се поносимо нашом науком о књижевности — каже се у чланку — али не можемо а. да не видимо њене недостатке". На које "недостатке указује аутор: .

„Лихачов, најпре, констатује

"веома отежану могућност оријен-

ДЕТОПИС

чланак .

АНКОВИЋА М ГАЛЕРИЈИ ДОМА ЈНА У БЕ

тације У научно-књижевним изда- ·

њима, и објашњава њен настанак обилном продукцијом“ књига и нејасном границом између научне и научно-популарне књижевности, У свакој, и најпопуларније написаној књизи о писцу, само ако ју је писао стручњак, наћи ће се, смештено у низу познатих чињеница, нешто новб; у свакој историји · књижевности — _ такобе.

= "Али “је стручњацима књижевнос-

"ти веома тешко да то ново про-

" нађу, извуку из мора реченог, по'себно им је тешко кад су у питању историје књижевности, у којима ново није у новим фактима, већ у новим концепцијама, новим третманима „старих“ факата. Они су принуђени на својеврстан истраживачки рад да -би се до тог новог „пробили".

М анотацијама за научно-књи-,

жевна дела уобичајена је реченица: „Књига је. намењена стручњацима и широкој читалачкој маси", али где је, пита се даље ћЛихачов, специјализована књижевноста Истраживачки радови специјалиста тешко се пробијају до издавача; чак се и у научно. -књижевним институтима акаде мија наука, при усвајању планова истраживачких радова, захтевају широке теме и велика имена аутора „који се проучавају. Често се меша ширина теме са њеном актуалношћу, тема рада са њеном реализацијом. Међутим,

подсећа Лихачов, на најширу и,

најактуалнију тему може се написати најповршнији рад, а на уску — рад који открива нове перспективе у науци. _· Постоје — каже се. даље У чланку — две актуалности: једна за наш општи културни живот у демљи, а друга за развој грана _ сазнајних знања, При развоју прве не треба занемарити другу. Сагледавајући науку о књи жевности као доста младу науку, вршњакињу реализма у књи жевностми, која је крајње неопход

на и писцу и читаоцу, која је но--

силац крупних друштвених задатака, Лихачов види и нужност њене „доступности тиирокој читалачкој маси, њене популарности. Најјача доза популаризације. У књижевним _ истраживањима, на коју се сада гледа као на недоста так, условљена је друштвено и историјски, каже аутор чланка. · Широкој читалачкој маси ће увек бити потребне монографије о писцима, разне историје књижевности, књиге посвећене делима класика. Ипак, данас, на одређеној 'етапи развоја наше науке, морамо. се замислити над тим да упоредо са старим облицима научно“ књижевних радова. треба развијати и радове на уске теме, који су непоходни за развој науке, за њен корак напред, вели Лихачов. Таква истраживања су потребна да би било више'свежег материјала у монографијама о писцима, у нисторијама књижевности, у уџбеницима, у предговорима. А то, опет, захтева и употребу прециз-" не терминологије, па су, пре свега, потребни теоретски радови њој посвећени.

талачке масе | | ли, како се данашњи читалан не.

Како су и захтеви широке чи данас веома, порас-

задовољава „лаким штивом", пот“ ребно је, сматра Лихачов, изтрађивати посебан тил високо оора зованог научника — специјалисте, способног да кратко и јасно изло' жи податке; потребно је, даље, посветити више пажње пуној оџо графији писаца; псопхолне. су ен» циклопедије писаца — Пушкина, Љермонтова, Њекрасова, Горког, Блока, Мајаковског; потребан је велики број биографских и биб. лиографских речника, различитог тила и обима. :

Као! занимљив податак Лихачов наводи озбиљна издања ко ја су се недавно појавила у Ал ма-Ати, Пскову, Тартуу, Саранску, издања на нивоу најбољих традиција академске науке, затим два наесто издање Филолошког зоор: ника у Алма-Ати, зборник чланака „Проблеми поетике и историје књижевлости“ мордавског _уни“ верзитета који поси име В. П. Огарјова. (3. К) |

Не–еабрани текетови Ајвора Винтереа

У Америци су се пре кратког времена. појавили „Несабрани есеји и прикази“ Ајвора Винтерса (1900. -1968), познатог. критичара и -пес

- ника, а у Хагу, код Мотона, иза

шла је књига Ричарда Џ. Сексто. на која носи наслов „Комплекс критичког рада Ајвора Винтерса“. О тим двема књигама доста се говори у књижевној периодици јер, реч је о једном од најзначај нијих америчких модерних крити чара. Реч је о критичару који је почео као песник, и читавог је живота објављивао песме („Сабра пе _ песме“ су. му објављене 1960), а који је Очигледно већу ре путацију имао као критичар.

У првој су књизи многи есеји и прикази Винтерсови, објављени у различитим часописима, привид

но мање амбициозни текстови ко

ји су, у ствари, ране верзије ње гових каснијих познатих есеја ка кви су, рецимо, „Експериментална школа у америчкој поезији“ који је заправо једна глава његове књи те „Примитивизам и: декаденција" (1937) или, на пример, „Проблеми пред модерним критичаром књи жевности“ који ће бити прва гла» ва књиге „Функција критике“ (1957). М сваком случају, проуча ваоци Винтерсовот критичког опу са, а они на англосаксонском те. рену нису малобројни, имаће при лику да упоређују првобитне тек» стове са „званичним“, — потоњим верзијама.

Занимљиво је, како то већ врло

често бива, да критика поводом,

ових двеју књига доноси и неке тенералне, не исувише похвалне оцене, о критичком методу Ајвора Винтерса., Доста се подсмешљиво говори. о његовим „апсолутним истинама“. „апсолутним вредности ма“, критикује се схватање „мора Аног значења литературе“ које је за њега било критеријум „свега под- сунцем“, указује се до чега је доводио његов строги детерминизам: многе периоде у развоју по езије једноставно је скидао с дневног реда тврдећи да поезија у њима није била добра, о многим модерним песницима судио је са становишта истинитости њиховог дела (ла ли су говорила истину) и, уопште, био је критичар најве ћма у власти сопствене доктрине

која та је доста онемогућавала,

одузимала му ону тако неопходну флексибилност у приступању и тумачењу књижевног дела.

Па ипак, његов обиман критичко-есејистички опус, у коме је обрадио више књижевних епоха и праваца, незаобилазан је бисер

У ниски модерџе америчке крити“ ,

ке, У оценама његовог дела пре“ тежно се стога говори о томе коХико је сопствену доктрину пре вазилазио, а не само о томе коли-

ко та је она кочила Ма. разма~ С хне, 5