Književne novine
ПРИЗНАТИ ПИСАЦ НИЈЕ ВИШЕ ПИСАЦ
Разговор са познатим аме Семом Шепардом
Милан Оклопџић: Шча радиш Сем>
Сем Шенард: Мислиш тренутно или какви су ми планови
МО: У чему је разлика2
СШ: Тренутно пишем две позоришне драме. То није ништа необично јер сам се навикао да пишем две драме истовремено, То је део моје технике; текстови су потпуно различити. И тематски, и по боји, по интонацији, у језику.
МО: Колико имаш тодина2
сш: 31, ј
МО: Колико си драма до сада написао
СШ: Чекај да их саберем... хм, преко педесет. Тачније, око 75. Моја жена води тачну евиденцију.
МО: Искрено, какви су твоји односи са критичарима2
СШ: Постоје два потпуно разАичита односа: један је са критичарима које ја знам, дакле које сматрам својим блиским пријатељима. То је, у ствари, један „лични дијалог" са људима који су пратили мој развој, храбрили ме или тешили. Други однос је са критичарима које не познајем и који, стога, оперишу са мном и са мојим делима како им је воља. Одмах да ти кажем, они немају скоро никаквог утицаја на моје писање. Ако им се мој текст не допада, ја одмах напишем нови текст и тако их бомбардујем. Критичари су најгора могућа ствар за било којег младог драмског писца који је на почетку своје каријере. Сећам се неких својих другара са којима сам започео овај посао: Пол Фостер је потонуо јер је након неколико добрих текстова почео да пише за критичаре, Давид Рејб је готов јер је након 5710СК5 АМРр ВОМЕЗ почео да пише по њиховом укусу. Човек који је од самог почетка' почео да пише за критичаре и до сада, вероватно, зарадио преко 5 милиона долара је Нил Сајмон. Сва његова дела вероватно никада неће ући у било коју озбиљнију енциклопедију позоришта. Ја сам у својим раним данима...
МО: Који су то рани дани2
СП: 1965. То је била година мог налета. “МО: Ти си започео своју каријеру У тзв. офф-офф-бродвеј кругу2 _ СШ: Ја сам започео каријеру као глумац. То је било почетком шездесетих година у једној калифорнијској трупи која се звала ТНЕ ВТ5НОР5 СОМРАМУ. |
МО: Ти си рођен у Калифорнијиг СШ: Не. Рођен сам у Чикагу, али сам провео своје детињство у Калифорнији. Након двогодишњег лутања по Америци са том трупом, зауставио сам се у Њу јорку и почео да пишем драме.
МО: Неки моји другови У Јутославијц су покушали да преведу неке од твојих драма. То те било скоро немогуће. Међутим, вечерас након представе ТООТН
"ОР СКЈМЕ, чуо сам од многих
овдашњих људи да је језик био скоро сасвим нејасан. Какав је
· то тезик који ти употребљаваш
~
у својим текстовима2
СШ: То је измишљени језик. Ја сам на почетку своје каријере дошао до закључка да један језик, да би имао одређену функцију на сцени, мора да има свој специфични звук у ваздуху, дакле да одзвања, без обзира. колико су поједине речи неразумљиве или учињене неразумљивим на основу добро познатих речи. – Схваташ, ако употребљаваш један језик на сцени годинама, деценијама или столећима, публика постаје равнодушна. Ја сам за разлику Од „Дивинг Театра" и осталих трупа са чистом „физичком акцијом", покушавао да публику ошамарим језиком, структуром — појединих реченица. У овом смислу, публика се напреже да ме препозна, мој језик, измишљени слент. Ја аутоматски добијам оно за чим жуде сви драмски писци света: пажњу те публике.
МО; Колико си зарадио са твојим текстовима до сада2
СП: Ништа. Односно, врло мало, Ја тек данас могу да живим ОА писања након десет година жртвовања и одрицања. До сада сам углавном живео од разних стипендија и награда. Тренутно сам на Рокфелеровој стипендији и помало ми је мука од свега тога: то нема никакве везе са литературом или уметношћу уопште.
МО: Био си у Европи, колико дугог
СШ: У Лондону. Тамо сам провео 3 године, Тек што сам се вратио, непунча два месеца.
МО: По твом мишљењу, каква је разлика, уколико постоји, изМебу свропске и америчке публике: ричким драмским писцем
»
СШ: 0... разлика је огромна! Ја могу да говорим о енглеској
публици јер не познајем добро.
остали део Европе, тамо се сваки позоришни комад прихвата као дефинитивно уметничко дело. У Америци се позоришни комад при хвата као нешто „страно“ или „увезено", као један чудан, још непотврђен медиј. Друго, у Америци, публика реагује искључиво физички, док је у Еиглеској позоришни комад прихваћен у јелној духовној сфери, наиме целокупна кореспонденција са публ“ком је другачија, |
МО: У Лондону си имао неколико својих представа2
СШ: Да. Углавном сам радио за КОУАГ. СОЏЕТ ТНЕАТЕЕ. Срео сам сјајне људе у том позоришту.
Мо: Да ли си ститао и да напишеш нешто у Европиг
СШ: О, свакако! Написао сам ТООТН ОБ СЕЈМЕ тамо и ову
драму ТНЕ АСТТОМ, која је управо добила Оби награду у Њујорку, онда... ТНЕ НОЕЗЕ РЕЕАМЕКЕ, кратку драму коју необично волим, и... драму која се зове ТНЕ МТТЉЕ ОСЕАМ. И нај зад, драму коју сматрам својим
СЕМ ШЕПАРД _
најозбиљнијим делом, зове _— се ТНЕ ВИЈЕ ВТТСН. Укупно 5. Био сам прилично лењ у Лондону.
МО: Ја знам света десетак од твојих драма. Све су углавном кратке, одмосно, нешто налик на класичне једночинке2
сш: Да. Углавном све моје драме су једночинке. Имам свега 6 драма у два чина од 75 колико сам до сада написао. Ја волим овакву форму. То одговара природи нашег времена.
МО: Каква је твоја сарадња са професионалним позориштима У Америци ."
СШ: Бедна. Наиме, кад год је
неко велико позориште стављало ;
мој комад на репертоар, губили су публику. М то је врло добро: један од најдрагоценијих импул-
са у мом стваралаштву је било. неприхватање од стране публике. ,
Уколико би публика прихватила неки мој комад, одмах, без устезања и предрасуда, то би значило да сам ја као драмски писац у закашњењу бар 10 година.
МО: Постоји ли неки драмски писац којег не подносиш»2
СШ: Не подносим2 Не. Главни разлог за то је, не мој филантропски приступ уметности, већ простор који сам ја сам себи омогућио. Тај простор је пре мене био празан, тренутно нико сем мене не заузима тај — простор. Драмски писци оперишу у ра+ аичитим пољима, са различитом тематиком, опредељењима, искуствима. Питер Хандке и ја никада не можемо да запоседнемо исти простор јер смо потпуно различити писци, различити људи.
МО: Које драмске писце в0-
лиш2
СШ: Има их пуно. Хандке, Бе. кет, Вилијамс, Брехт... Пинтер. Пинтер је вероватно највећи дргмски писац 60-тих година.
мо: Да ли мењаш нашто У свом стилу писања2
о с: У стилу2 Не. Али мењам
своје мишљење о свом приступу писању. Ја тек данас узимам овоје писање озбиљно. Ја сам се зарављао пишући. Неки пут је то било по 4 драме за месец дана. Мситњавао сам свој таленат, безразложно. тј МО: Колико дуго си ожењен»
сШ: Шест година, Имам клин. ца од. четири године, Све се про. менило са браком. Млејн ми је много помогла. Зрелији сам поред ње. У овом смислу, никад више нећу писати као У 1964. или 1965.
„“
години, Схватио сам да није потребно да будеш млад и „у току ствари" да би написао нешто интересантно. Пази, ја ти не говорим ово зато што сам у међувремену остарио... (СМЕХ) иста ствар је, на пример, са Бекетом: он гура своју ствар, свој свет, без обзира на емоционалну зреАост, мултиплицирано искуство и саично. |
МО: Главна ствар је за сваког уметника да „траје". Какви су твоји планови
СШ: Немам неких чврстих планова. Главни задатак је оформити сталну позоришну групу У Сан Франциску, јер ћу вероватно провести неколико наредних тОдина у овом граду. Дакле, наћи неки извор за новац како бих могао да платим тлумце и тлу: мице. Врло сам заинтересован за режију, хтео бих да оформим своју групу са којом би радио на мојим и осталим позоришним ко-
мадима који су интересантни за
рад и евентуалну продукцију.
МО: Одакле то изненадно интересовање за режијуг
СШ: То се десило у Лондону када сам први пут у свом животу режирао свој комад ОЏТЕТОНТ. То је било изузетно искуство. Поред тога, уморио сам се од те позиције драмског писца који пре лаје своје.дело неком редитељу и шема појма каква је судбина тог дела. Као безбрижна мајка која предаје своје дете медицинској сестри и нема никаквог интереса за будући развој тог детета. Ја сам се дуто дружио са Џозефом Чанкином и Питером Бруком у Њујорку, пи с Гротовским у Европи, Ти људи су ми много помогли.
МО: Неко ми је вечерас ре-
као да си се уморио од Њујорка... СШ: Нисам се уморио, био сам преплашен тим градом! Нисам више могао да живим у том граду. Прво, био сам под утицајем тешких дрога скоро 4 године. То је постао начин мог живота. Њујорк је изванредан град да радиш у њему, али ако истовремено мораш и да живиш тамо — то је неподношљиво. Њујорк је немилосрдан, тај град те прогута за 24 часа. .
"МО: Пишеш драме већ 11 20дина. Имаш ли утисак: да си све време био искрен према себи2
СШ: Не. Скоро ниједанпут...
. свакако не. То је упорна борба,
ако си искрен за један тренутак,
_ мораш одмах да се вратиш У · свој свет бескомпромисне маште
јер си пропао. То је фасцинантна борба пуна трикова. Научиш три-
„кове. и знаш како да се бориш.
Љууди који кажу да су били искрени док су писали неку драму — доносе сумњиве резултате. Боље је признати да си неискрен него уверавати себе целог живота да си искрен. Мој син ће напунити 5 година крајем јуна. То дете нема појма шта ја радим. Вероватно никада неће сазнати.
МО: Колико ти је помогло то што си своју каријеру започео као глумацг ~
СШ: Много. У ствари, неколико драмских писаца које ја поз најем су започели своју каријеру као глумци: Џон Арден, Харолд Пинтер, Том Стопард, Ленфорд Вилсон... Глума ти помаже да схватиш основну ствар у позоришту: осећање простора. Касније, када кренеш у писање, лакше ти је да испуниш тај простор ликовима и акцијама.
"· МО: Колико си добио награда до сада за твоје драме»
СШ: Не знам. Преко двадесет. Од великих признања, имам 4, односно 5, Оби признања, неколико награда од Института за уметност, награду Јелског универзитета. Имам одвратност према наградама — главни разлог је тржиште. Ако имаш награду — лакше ћеш да продаш драму, односно, публика ће доћи да види „награђену"“ драму. Други разлог је друштвено признање: ако друштво почне да те признаје као писпа — нема више потребе да пишешг јер се аутоматски слажеш са тим одређеном друштвом. Писац који је у хармоничном браку са друштвом није писац, наиме нема никакве озбиљније подлоге за своје писање.
АЕТОЛИС Ново у теорији социјалистичког | реализма
Под насловом „Жив метод који се развија" московска, „литературнаја газета" извештава о двВОдневној научно-теоретској конференцији, одржаној недавно у Академији _ друштвених наука при ЦК КПСС. ин названој „Ново У теорији _ социјалистичког _ реааизма". У току конференције често је понављано да се социјалистички реализам у основи својој ослања на квалитетно нове идејно-естетске принципе, О чему је, заправо, реч најбоље се види из излагања А. Јакименка, руководиоца катедре за теорију књижевности и књижевну критику АОН при ок КПСС.
Ако покушамо да осмислимо то ново које је сопијалистички реализам унео у идејно-естетске представе човечанства, каже се у _ реферату Јакименка, оно је пре овега везано за два веома важна појма — личност и друштво. За буржоаску уметност каракгеристично је индивидуалистичко посматрање · света. Авангардне, модерне струје доводе ово схвагање света до апсолутизације инлдивидуума и његове самосвести. Уметност _ социјалистичког _реааизма __ враћа човеку социјалну свест. Епос социјалистичког реализма основан је, вели Јакимен-
ко, на дубоком схватању органских веза измећу личности и
Друштва,“ између човека и човечанства. То се испољило у јел ном од главних животних принципа који одређују новину метода социјалистичкот реализма у његовој епичности, корелативности судбина човека и народа. Овај принцип лежи у основи сижејно-композиционе _ структуре таквих истакнутих дела као што су _„Живот Клима Самгина" М, Горкот, „Тихи Дон" М. Шо дохова, „Ход по мукама" А. Тол стоја. Али, он се испољава и у делима која, на изглед, немају спољашњу, видљиву епску структуру. Довољно је сетити се, напомиње Јакименко, само „Градова и година", „Браће“ К. Феђина, или „Севастопоља" А, Малишкина. Уз то, и савремени епос о Отаџбинском рату у делима писаца фронтовског поколења као што су А. Анањев, Ф. Абрамов, Ј. Бондарев, Г. Бакланов, В. Биков — надахнут је истим тим принципима морала колективизма, социјализма.
У рефератима читаним на овој Аводневној конференцији често се, као одлика савремене етапе социјалистичког реализма, подвлачи принципијелна новина научних метода и погледа, и истиче потреба за систематским научним прилазом _ правцу, за посматрањем правца као целовитог естетског система чији оу сви елементи узајамно повезани и за типоХотијом социјалистичког реализма и као метода и као правца. Принципима _ разграничења појмова „правац“ и „метод“ и проблемима _ дефинисања социјалистичког реализма као новог правца у светској књижевности посвећено је доста пажње у многим рефератима. Тако, по мишљењу Р. Кузњецове, социјалистички реализам иступа и као стваралачки метод и као дефиниција читавог уметничког правца који се неизбежно формира са утврђивањем _ новог метода као водећег. Рађајући се и развијајући, социјалистички реализам уопут доприноси рушењу других естетских и уметничких система који се ослањају на идеалистичку филозофију. Способан је, такође, и да у свом развоју гуши и потчи-
КЊИЖЕВНЕНОВИНЕ
Уређивачки одбор: др Петар Волк, Васко Ивановић, Миодраг Илић, др Драгав М. | Јеремић (главни и одговорни уредник), Вук Крњевић, Чедомир Мирковић, Бог дан А. Поповић (оперативни уредник), Владимир В. Предић (секретар редакци"је), Владимир Стојшин, Божидар Гимотијевић, др Ивав Шоп, Бранимир Шћепановић. Техничко-уметничка опрема: Драгомир Димитријевић. ;
Књижевни савет: ар Димитрије Вуче нов, Предраг Делибашић, Енвер Берћеку, др Милош Илић, Душав Матић, ар Војив Матић, Момчило Миланков, ар Арашко Рећђеп, Јара Рибникар, Душав Сковрав, Алекса Челебоновић, Зуко Џумхур, Поз Шафер. Идејно решење. графачке опреме; Богдав Кршић.
Аист излази сваке друге суботе. Цена
3. дин. Годишња претплата 60, долуго
дишња 30 динара, а за иностранство двоструко. Лист издаје Новинско-издавачко предузеће „Књижевне новине", Београд, Француска 7. Телефони: 627-286 (редакција) в 626-020 (комерцијално одељење в ал министрација). Текући рачун:60801-601-2089. Рукописи се не враћају. Штампа „Глас“, Београд, Влајковићева 8,
њава друге методе, правце и то кове, преображавајући их у тенденције — каже. Кузњецова у
| реферату. чи: 5 Ена Оваторству. социјалистичког _ реализма, на конференцији се говорило о поетици овога правца и о идеолошкој његовој борби у савременој „етапи. За поетику овог правца највећим делом везано је излагање ДА. Мар. кова, који, између осталог, кон. статује да данас многи истражи. вачи посматрају социјалистички реализам као нови тип „уметничке свести, као принципијелно но. во естетско образовање које ни. како не ограничавају оквири јед: ног или чак неколиких „начина приказивања, већ које представ.а историјски · отворен систем форми уметничке истинитости, |
Новости о , превођењу наших књижевности у
Пољекој |
Недавно, крајем маја, боравио је у Београду уредник _ Лобког издавачког предузећа, магистар
Јежи Гос, бивши лектор пољског језика на Филолошком факултету у Београду и старији асистент Лобког Филолошког факултета. Магистар Гос је допутовао у Ју. гославију да би обавио низ пос лова у вези са припремљеним плановима за издавање превода наших писаца у Пољској, У разговору са њим сазнали смо више новости о томе.
Наиме, Лобко издавачко пре: дузеће основано. 1957. године, које је до данас издало преко мидион и сто хиљада примерака књига доживело је крајем про. шле године значајну. реорганизацију и захваљујући пре свега ње. говом новом главном _ уреднику Ар Јацеку Заорском, бившем лектору пољског језика на Скопском универзитету, и магистру Госу преузело је на себе задатак да буде пољски издавач чија ће брига бити издавање превода са српокохрватског језичког подручја, тако да ће од идуће године постати 'водећа _ институција у тој области. Према амбициозном плану ове двојице ентузијаста наше књижевности, Лођко издавачко предузеће треба да издајеоко десетак превода са српскохрватског језика окупљајући око себе најистакнутије и _ лансирајући млађе и нове преводиоце наше књижевности у Пољској.
Већ у току ове или почетком идуће године у издању овогпредузећа појавиће се избор приповедака Ива Андрића у којима се као јунак јавља брат Петар као и „Разговор са Гојом"., Део ових превода појавиће се први путна пољском језику. Следећа књига биће зборник приповедака Мирослава Крлеже под насловом „Хиљаду и једна смрт" у избору и редакцији аутора нове, пољске, монографије о овом писцу, др Јана Вјежбицкот. Преводиоци ће бити сам Вјежбицки, Јоана Рапацка, Хмјелевски и др.
Већ „познати преводилац са нашег језика Магдалена Петрињска припрема превод књиге Бранка Белана „Ко ће закуцати на мо. ја врата" а Ева Гете књигу Ду шана Калића, „Обала без сунца". Божена Новак пашрема избори превод песама Весне Парун, адр' Станислав Кашињски превод романа за децу „Зачарани путеви" Вишње Стахуљак,
То су само прве књиге које припрема ово предузеће. Већ то ком идуће године план ће бити проширен. Магистар Гос нам је саопштио да се за следеће године између · осталог припрема и низ есеја ми популарних чланака о нашој. књижевности, збирка репортажа о савременој Југославији (у два тома), роман једног пољскот аутора о годинама за једничке борбе Пољака. и Југо словена у партизанима, написан на основу аутентичних догађаја, антологија савремене српске поезије од 1918. године до данас, коТу припрема Јоана Рапацка, док Пе преводиоци блти познати ло0Ки и варшавски песници.
За своје даље едиције Лођко издавачко _ предузеће _ припрема преводе књига Милоша ЦрњанУа ПА Ћопића, Миодрага Драгослава“ Ма аа Тишме, Пове СЊ а ихајловића _ Васка
е, Ранка Маринковића, Ми рослава Крлеже и низа“ других наптих писаца.
МЕ Поред књига које ће издаваи предузеће ће се побрипути ла С времена на време у лођком културном | недељнику „Одјеци" 505 представи по. једног на-
г писца уочи изласка његове књите.
Како видимо планови овог из давача су веома амбиџиозни и
. на неки начин обавезују и нас
“ Југославији, обавезују нас да ИМ помогнемо у овом племенитом послу упознавања и зближавања наших, народа и њихових култу. Рних лоститнуђа,
Стојан Суботин