Književne novine
АКТУЕЛНА ТЕМА
писци, КЊИГЕ, ХОНОРАРНИ
Мере Скупштине Србије: после дугогодишњег дуеда између писаца и издавача
— хонорари или цена за једну професију
КОД НАС СЕ већ годинама говори о неповољном положају стваралаштва, о малом утицају писапа на судбину књиге у издавачком предузећу, о ниским хонорарима... Писци су, пре свега, упуЋени на издавачке куће, па је и решавање проблема кренуло одатле. Скупштина Србије усвојила је низ мера које ће изменити по-
ожај књиге уопште, и писаца посебно. Писци се жале на · издаваче
како им рукописе држе годинама у фиоци, а и кад објаве књиге, хонорари за збирке песама, есеје или романе директно _ су понижавајући. Писац одлично зна какво ће лице направити издавач када му помене неисплаћен и закаснели А и издавач зна да ће писац најпре издалека, па све јасније навести разговор на мале паре које му издавач дугује.
Израз „цена рада" свуда стиже до једног нивоа, међутим, када-је у питању стваралаштво, о надокнади за мукотрпан рад не може бити ни говора. Са друге стране, издавачи имају — велике тешкоће. Само два-три издавача у Београду прихватају ризик и 0о6бјављују домаће писце и зарад културне мисије често их објављују са губитком.
Неправда је и у томе што писци мападају само „Просвету", „Нолит“ и СКЗ, управо оне издаваче који имају добру вољу да објављују домаће писце, али писци немају ког другог већег издавача да нападају.
Веровати је да ће скупштинске мере променити и кодекс осталих издавача, односно, да би стекли бенефиције које излазе из мера можда ће се и други издавачи у Србији позабавити домаћим књи: гама.
Најпре неколико. објашњења.
У структури цене књиге, фабрике хартије и штампарије уче| етвуј“ са око 50%, на продају от· пада. 30%, а. у преосталих 20 треба да се уклопе и трошкови саме издавачке куће и ауторски хонорари. Очигледно је да се писци и издавачи препиру око најмањег дела погаче.
Нека поређења, која нису једина могућа, ипак показују да су писци у горем положају од уредника у издавачким предузећима. Пре двадесет година. уредник У издавачком предузећу добијао је месечну плату приближно исту као писац за један табак романа. У Службеном листу ФНРЈ број 22/52 Родољуб Чолаковић, предсеАник савета за науку и културу У Министарству владе ФНРЈ, потписао је „Опште упутство о зуторским хонорарима за објављивање књижевних дела". По том документу аџтор је за табак прозе могао да добије најнижи хонорар у износу од 10.000. — ондашњих динара. То је одтоварало' једномесечној уредничкој плати, такође и плати · професора универзитета. Данас издавачка предузећа плаћају за табак прозе од 120.000. — до, врло ретко, 250.000. — старих динара, бруто. Плате уредника, данас, крећу се од. 450.000 до 600.000 а то износу. Данас професорс та аи 255 500.000 динара. Поред овог непропорционалног раста неједнако је расла и пореска стопа, такође на штету аутора. Једндставним поређењем исказује се да су хонорари за прозу, пратећи промену вредности новца, порасли око петнаест пута, а плате уредника, односно пне. приближно око педесет пута. Иста поређења могу се направити им што се тиче поезије, есеја, драме, такође у односу на радио, теле“ визију, новине.
Ова поређења привидно показују да су издавачка предузећа на грбачи аутора. Привид је у овоме: плате уредника, односно про. фесора, нормално су расле као и плате У другим структурама, па и слабије (поређење са платама инжењера, лекара, економиста, правника). Ауторски хонорари у су, пак, потпуно заостали. За објављивање књига се каже да је то ниско акумулативна делатност. Међутим, за фабрику Пер штампарију и аквизитере ова А
1 лативна, за изда“ латност је акуму муља вачко предузеће ниско аку Ба тивна, а за ауторе, ПА на,:нереална и неприхватљива.
Издавачка предузећа су При пуђена, због губитака на домаћој
Наставак на 2. страни и
Владимир Стојшин
и онако мали хонорар. _
БЕОГРАД, 1.СЕПТЕМБАР 1975. ГОДИНА ХХУП БРОЈ 494 ЦЕНА З ДИНАРА у
НОВИНЕ
МЕ ЗАДА ОУ [| С" 11000 ~ ВЕОСВАО ВОД ВЕУОПЈСТЈЕ 52
"ЋИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
НАВРШИЛО СЕ ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА. КАКО ЈЕ ДУШАН МАТИЋ ОБЈАВИО СВОЈ ПРВИ ТЕКСТ У „РАДНИЧКИМ НОВИНАМА“ ДУ-
ШАНА ПОПОВИЋА. ТИМ ПОВОДОМ, НА СМОТРИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ УМЕТНОСТИ
„МЕРМЕР И ЗВУЦИ“
У КНЕЖЕВОЈ АВОРАНИ
У СТАРОМ ЗДАЊУ У АРАНБЕЛОВЦУ 31. АВГУСТА ОДРЖАНО ЈЕ КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ НА КОЈЕМ СУ О МАТИБЕВОМ СТВАРАЛАШТВУ ГОВОРИЛИ ДР ДРАГАН М. ЈЕРЕМИЋ И ДАР ДРАШКО РЕБЕП, А ИЗБОР ИЗ ЊЕГОВИХ ПОЕТСКИХ И ПРОЗНИХ ДЕЛА ЧИТАЛИ СУ ПРВАЦИ ЈУГОСАОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА, СВЕТЛАНА БОЈКОВИЋ И СТОЈАН ДЕЧЕРМИЋ. ТОМ ПРИЛИКОМ, МАТИНУ, КОЈИ СЕ БРОЈНИМ СЛУШАОЦИМА, И САМ ОБРАТИО, ДОДЕЉЕНА ЈЕ ПЛАКЕТА СМОТРЕ И ПОКЛОЊЕНА СЛИКА АКАДЕМСКОГ СЛИКАРА АЛЕКСАНДРА БОНОВИЋА. СЛЕДЕЋЕГ ДАНА ТАКВО ИСТО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ОДРЖАНО ЈЕ У ОРГАНИЗАЦИЈИ САМОХПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КУЛТУРЕ У КРАГУЈЕВЦУ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ „ВУК КАРАЏИЋ“, ТАКОБЕ ПРЕД БРОЈНОМ ПУБЛИКОМ. ЧЕСТИТАЈУЋИ ОВАЈ РЕДАК И ЛЕП ЈУБИЛЕЈ АУШАНУ МАТИЋУ, КОЈИ ЈЕ МНОГО УЧИНИО И ЗА НАШ ЛИСТ ТОКОМ НИЗА ГОДИНА ЊЕГОВОГ ИЗЛАЖЕЊА, РЕДАКЦИЈА „КЊИ ЖЕВНИХ НОВИНА“ У ОВОМ БРОЈУ ОБЈАВЉУЈЕ ЈЕДАН ОД ЊЕТОВИХ. НАЈНОВИЈИХ ТЕКСТОВА И ГОВОРЕ ЈЕРЕМИЋА И РЕЂЕПА. — НА СЛИЦИ: СА КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ У АРАНБЕЛОВЦУ (С АЕСНА НА ЛЕВО), ДУШАН МАТИЋ, ДР ДРАШКО РЕБЕП, АР ДРАГАН М. ЈЕРЕМИЋ, СВЕТЛАНА БОЈКОВИЋ И СТОЈАН ДЕЧЕРМИЋ.
из НОВИХ РУКОПИСА
“~ 4
... И ОВА ЈЕ ЗИМА блага, врло блага. Снег је падао само једАног дана, и одмах га је нестало. То је било готово све, Рекло би' се и ове су зиме баш онакве какве су биле, кад сам се ја родио, последњих неколико година с краја прошлог века и почетком овог, како сам то негде прочитао; За последњих неколико година у Србији, писало је у тој књизи објављеној 1899, нема јаке зиме,:и ако падна снег, брзо га нестаје. Тај податак је брзо . разбио слику која се у мени била настанила на основу поетичних и психолошких прича о пролећној, полетној, и о летњој, деци ватре и страсти, и, с друге стране, меланхоличној деци, и
сањалачкој деци јесени и зиме, мада |
међу којима сам обично, узалуд, себи тражио места, Било ми је врло брзо јасно да се на-
%
сунчаној |
ша, па и моја „судбина“ пише
много компликованије и, рекао бих, мрачније, у неким дубинама трајања и крви, где се и годи-
шња доба купају и различито ос. · ветљавају, већ према неком другом часовнику „и. календару ко-. време ку.' "цао, нити куца заједно с откуца-
ји није. увек на
јем нашег срца. Ето, тако ми. се чини, ветрови су битнији од сне-
та, а податак о години мог ро-
Бења не говори ништа о ветро-
било, неке везе има између зи-
| ме која је прва дошла после мог
августовског (по старом),.
тембарског (по новом) рођења, и
ове благе зиме, јер се неко се-
сеп- ||
тио и написао скоро. пуних, сто | страница о мени, страница вели-
ког формата 23%х 16,4, -тустих редова, као што ја водим, и стис-
нутих као зуби дубоко замишље-
на. човека, написаних да би се ваљда ставио знак једнакости из-
међу мог имена, у коме нема ни |
једног р, као ни у презимену, "тог чудесног гласа и слова, који је у нашем језику, у исто време, и сугласник и самогласник као у санскртском (пази: не санскрит"ском), те му нико никад не мо-
же. да дохака, страница написа.
них да би се, дакле, ставио, знак "једнакости између тог. мог једноставног имена и презимена
пет. слова и једног израза који сам позајмио од Адамова, наиме, пр Еетепсе гезресшцецве. Онај ко-
. ~
"од
ји је први употребио тај израз,
| 'учинио је то за неки њему не
и
:
"мио, поздрав, а ја, у: сасвим друсте сврхе. Као да неко није при"метио да је, у новом контексту, онај кога изједначава с ТИМ изразом, пре. употребе тог израза, "написао и следеће:
Не говори ми о љубави, ако ниси у стању да „тамо где нема љубави, ставиш зрно љубави, како би та ту затим могао да наћеш"; иначе сам пун -неповерења'према тој твојој „љубави".
Па је „изједначени“, или „уједначени", тек затим употребио 03Аоглашени израз уз напомену:
Можда би тек- онда. љубав као вода, на основу закона о споје. ним судовима, увек. водоравна, из нас шикнула у те празне просторе, мећу људима, и: заокупила их са, свих страна.
Наставио бих, свакако, да даЉе ишчитавам дуго и густо шти"во тих страница, и да браним тај
_ равнодушни поглед бачен најзад-на све, да-би све нашало “своје место, да би свем жару и свем уму дали простора да се разбукти, да обујми свет, да се' обујми, да у неким новинама мој расејани „поглед није окрзну"до име:мог. пријатеља А. Ф. и наслов књиге „Неизлечиви поглед речи" (какав фасцинантан наслов, да „човек. будан сања о неизлечивом
· "сјају речи!). Ставио сам затим на-
· очаре, и, изненађен, бољг пи тачније сам прочитао: „Неизлечиво закашњење речи": (каква горка
вима тог доба. Но како било да | суморност после оног сјаја!).
Закашњење и поглед ме се мно го не тичу: они ме не муче. Већ је реч: неизлечиви привукла " моју пажњу, и изазвала радозна"дост'у контексту његовог имена.
Снег стар 3.000 година, = вечни "снег, снег заборава, снег који па да годинама, снег одсутан из Београда, ове зиме, као што сам ти већ рекао, али не и из моје главе, из мог: меса, и мојих успо"мена, тај чулни снег почео да се _ нагло развејава, да се топи, да
· нестаје, а ја сам себи товорио:
Па да,да, познавао сам неког ко· ји је носио то име, ин који је некада становао на високом пиједесталу у напуклој палати твог товорим себи, напуклог срца, и чији си некад високо уздигнути двобој између њега и његовог пријатеља П. пратио с ужасом сали и с узн дивљењем. Обојица интелигентни и виспре_ни као ножеви којима су аудом брзином (зар брзина није теније, није ди дух подозрења2) опи-
Ра
с» Мах
2%
Нензлечиви поглед речи |
Ба 765 КЕ 78 сивали „Аепу, бледу, насмешену главу младе жене или Револуције, на паноу иза ње, иза њих, вештим рукама вашарских еквилибриста. Пратио сам, на крају књиге, последње. књиге А. Ф. — а, тај њихов пријатељски и неумољиви дијалог између Револуције и свега осталог. Само су заборавили — хтео сам да им пишем, али су далеко, па не знам да ли би ме разумели, па зато пишем теби, јер та питања и одговори занимају, шта кажем, пресецају дах и данас и овде свима, знали ми или не, хтели ми или не, па зато пишем теби, кад ти већ пишем ова писма која ће можда ипак стићи, — хтео сам да им кажем да су само заборавили Трећег човека, који у ствари сачињава множину, о коме је говорио још Аристотел, или мудрост оног детета коме пружају играчку и јабуку, да изабере, а оно узима и једно и друго, узима и истину и заблуду, стварност и привид, па тек онда разлистава, распоређује. Хоћу да кажем, оног
Трећег човека који има да посве- .
'дочи и, можда, да пресуд кад, о вези између једног става и другог става, између става и противстава, између привида с једне стране, и истине м стварно. сти, с. друге стране. Та њихова ужасна, неумољива игра интелектуалног шаха тицала се револуције која осветљава све, на сва питања одговара, и која не прашта, не опрашта ни једну мрљу, ни ону мрљу мастила, оног ма-“ стила које може да склизне с пера што брзо јури да речи не би биле у закашњењу, да непрекид. но блиста неизлечиви сјај. речи. Та игра интелектуалног шаха да-
вала је утисак „страшног . суда
мисли", а само је један вид стварне револуције „страшни суд ис“
поне-
торије"; остало само ће се сутра знати; а њихов „страшни суд мисли", који се, одиграва беспрекорном интелигенцијом двојице играча, био је само привид. Они ломе стубове храма, с једноставним осмехом на врху усана. А стубови и даље стоје. И не перу ру: ке. Пилата у тој игри нема, Прочитао сам негде:
· Најбоље би било кад бих мо. гао себе, једноставног, да сагле. дам бескрајно "на земљи...
Поздравља те М.
Душан: Матић
|« еуоб; | ; принцип б изнадјтрос Ј "| Свако (Из књите „Писма која су миљи. слање) +: Ристо Трифковић
ен 27
ОВОМ БРОЈУ:
ШЕЗДЕСЕТ ГОДИНА СТВАРАЛАШТВА _ ДУШАНА " МАТИЋА
Аушан _ Матић: НЕИЗЛЕЧИВИ ПОГЛЕД РЕЧИ
Драгав М. Јеремић; РЕЧ О __ДУШАНУ МАТИЋУ
ЛЕОПОЛДА СЕДАР СЕНГОР — _АОБИТНИК „ЗЛАТНОГ ВЕНЦА" ХТУ СТРУ. ПР ВЕЧЕРИ ПОЕЗИ-
Песме Л. С. Сенгора у преводу Мире Алечковић
Мира Алечковић: СЕНГОР — ТРИБУН УНИВЕРЗАЛНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
АНКЕТА: ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФИЛМ У САДАШЊЕМ ТРЕНУТКУ — учествују: Владимир Кох, Вефик Хаџисмаиловић, Љубомир Радичевић, Благоја Куновски, Власта Радовановић, Милован Пајковић, Божидар Ранчић и Никола Стојановић
Чедомир Мирковић: ШТА ЈЕ СА ПОЛЕМИКОМ2
Радојица Таутовић: ДУШАН ПОПОВИЋ — РОДОНАЧЕЛНИК МАРКСИСТИЧКЕ КЊИЖЕВНЕ КРИТИКЕ ПЕСМЕ Велимира Лукића, Љубише Јоцића, Пере Зупца и Данета Стојиљковића, ПРОЗА Александра Обреновића -/
СТАВОВИ
ВЕЛИКА ДЈЕЛА су плод ВЕЛИКИХ ОДРИЦАЊА
У сусрет Конгресу књижевника
У ОВЕ претконгресне литерарне дане, а у пословично већ дубокој. мртвој или полумртвој куд турној сезони, кад се појави тек покоја значајнија књига која би потицајније дјеловала на чита тељство, те док се већина оставља за најесен, за сајам књига, како се већ иначе уобичајило, може се, а и потребно је, размишљати о којечем што уз то иде, а једна тема била би, упућена на адресу предстојећег ИВЕ. греса књижевника Југославије: да се наиме учини нешто заиста конкретно и практично за статус писца у друштву, за његов, да кажемо, физичко-материјално-егзистенцијални _ положај и значај. Управо теку упоредо настојања новинарске организације и професије да своје чланове обезбједе и пријевременом старосном пензијом (скраћивањем радног стажа, итд.. Чак и из скромног личног примјера (случаја) знам да је 30 годишњи рад ни стаж, и то обично на два радна колосијека, заиста пуна мјера стваралачког ангажовања кад би се морало мислити о из "вјесном _ пензионом обезбјеђењу извјесних писаца да би бар још неколико година у пуној снази могли да у смиренијој атмосфери пораде на довршавању свог дјела.
Но, уз ову тему чисто, рекао бих, социјалног статуса писца, која уз предстојећи радни дио онгреса постаје све акутнија и актуелнија, наметнуло се још једно размишљање о писању и писалаштву (да тако кажемо), наиме констатација да су извјесни писци по неким стандардима и мјерилима н ичајено продуктивни, што с једне руке значи "да су, гледајући с наличја, скрибенти. Међутим, ако тако схваћеној продуктивности и изобилности прис о с друге стране, установићемо не само да та квог правила нема него и да осим негативног да постоји и позитивни радне плод“ ности. Готово сви аутентични и значајни ствараоци разних епоха,
Ани, радишни, у сваком случају — осјечно плодотворни, Дар је такве писце напросто фуриозно нагонио — приморавао — да се исказују у мноштву дједа, у ланцу и низовима остваре“ ња, у кој ма се исцрпљивао дар или теније појединих стваралаца. од тих моћних дјела на овој начин је кохерентно, цјело“ свито, чаки у својим нај Наставак на 2. страни