Ko je ko u Jugoslaviji

Ovu hnjigu izazvala je prahtična pofreba. Po uzoru na poznatu engleshu priručnu Phnjigu »W ho is w ho«, izašao je ovahav spisah imend prvi put još Pao deo/>»Godišnjaba braljevine Srba, Hruata, i Slovenaca za 1926« (uređnih: Dobr. Stošović, Beograd 1926, — Glava XVI: »Ko je ho« — strana 442 — 493). Taj deo »Godišnjaha« poslužio je polaznom fačbom i za. ouvo izdanje, hoje je medjutim iz temelja preradjeno, pa i više puta uuećano. (Osim toga je onaj deo »Godišnjaba« bio štampan ćirilicom.)

Cilj je ove hnjiče prabhtičan: da u zgodnoj fehničhoj

opremi (po al}abetshom porethu) pruži publici tačne biografsbe i druge podathe o suahoj poznatijoj živoj ličnosti u našoj državi, na svim područjima nacijonalnog života i rada ( hulturnosocijalnom, prosveflnom, političbom, privrednom, i t. d.). Uz ime i prezime, i mesto i godinu rodjenja, imali bi da udju bod suahoša još podaci: o suršenim šbolama, o zanimanju i položaju, o sporednom i ranijem zanimanju i položaju, o glavnim. delima i radovima, i o odlibovanjima; najzad: adresa (i broj feležona ). Ovi su podaci traženi od suahe ličnosti neposredno, i slati su posebni arci s pitanjima, sa povratnom Puvertom. Onima boji nisu odgovorili, poslata su pitanja ponovo, a mnogima i po freći put. Aho ni onda nije dolazio odgovor — bao i bod slučajeva u hojima se nije mogla pronaći adresa odnosnoga lica —, nadjeni su podaci, po nevolji, iz raznih adresarć i priručnih bnjigđd (iz istorijd hnjiževunosti, iz bNarodne Encihlopedije« prof. St. Stanojevića, iz bhnjige »Znamenifi i zaslužni Hrvati i + d.«, i drugih): a aho ih ni tu nije bilo, unošena su samo imena s oznahom šta je dotični pojedinac i šde živi. Tabo se bod nebih narodnih poslanihd ni na hoji način — ni pismenim ni usmenim putem — nije moglo doći do traženih podataha, pa su zabeležena samo njihova imena s oznahom stranhe hojoj pripadaju i s adresom (prema\zvqaničnom spishu Narodne Sbupštine). Od poslatih podataha nije uveh ušlo sve (radi srazmere i ograničena prostora).

Iz same prirode poslajanja ove bnjiše proističu njeni Slavni nedostaci. Oni su očigledni poglavito u nejednahoj obradi pojedinih članaka: dob su hod većine pojedinaca, hoji su odgovorili na pitanja, podaci potpuni (nepolpuni su samo bod onih hoji nisu odgovorili na sua pitanja), hod drugih su osbudni (uholiho ih se uopšte moglo naći), a bod nebih ih nema; ima