Kolo

Немачка позоришта су позната по својим одличним декорацијама, оде су увек тачно подешене стилу самога дела и инсденације. Откада је Мајнинг под својим вој Ј водама, великим љубитељама уметиости, у XIX веку увео прави истористаи костим нознат отада по целом свету, сценска уметност у Немачкој давала је стално новот потстрека позорижту. Данас фантазија олЈикара и пластичара помаже интенциЈе аутора дела. Она даје глумцу могућности да подауче сваки свој гест. Е)во шта каже о данашњој сценској уметности у Немачжој професор ЈТудвиг Оиверт, најшовнатији немачки сценограф. Он је радио декорације за миланоку Скалу, а у Минхену је стварао праша ремек-дела декоративне у метности за опере, а сада у Бечу управл>а једном сценографском шволом. Њему је поверена и дуашост да после.рата учествује у ствараљу многобројних нових немачжих позоришта, а у прво-м реду у градњи огромне опере у Минхену. — Питање декорација у позорипгту последњих година мтвдго се изменило. Док се раније протежирала аскетока и пгто стварнија декорација, унакарађена разним глупостима из модерие оваиидалпњице, данас су се људи вратили природном схватаљу, које су прави уметници стално заступали, да гледалац не сме у позоришту да вађе милје и схватање своје данашњице, него неке врсте вишу сгварност, која Сценска аамисао, идеја као сретство стила: ускогрудост, аатвореност шпапског света па двору Филипа П наглашена је једиим отвореним правоугаоником од гвоздепих шипки, који праву сцену дели од позадине. Изван решетки стоје војници за својим пушкама-острагушама, којима је маркиз Поза убијеп у затвору. (Призор из „Дон Карлоса" од II 1илера) л

Славпа слика Грекова истиче позадину пред сценом, кад Филип П саШмаје за пропаст своје Армаде. (Призор ив Шилеровог „Дон КарЏоса" у Дармштату.

ш