Kolo

13

^тшмгттш Шкс ШмНС( шх

Јадшт г. Радисав !... ГГодиђу ив лЈмарци кад помислим иа њега и на његов уобичајени дочек Нове године... Као да га и сада гледам: Соди поред фурунчета. пред строгом госпа Цајом, и (Бпг пека ми опрости) као да седи на оптуженичкој клупи и чека пресуду (без права жалбе) умес-то Нове године... И, још кад помислим да већ тридесет и седам година увек на исти начин и под истим околностима испраћа стару и дочекује иову годину ... Такав дочек „провео је и ономад ... , Није ни чекао да му госиа Цаја двапут каже, ,нег.о лепо узво сам шамлицу н метнуо је крај њених ногу, а на онај блех нспод фурунчета исиустио старн ватраљ и комад олова, који је преко Ј^еле годин^ стојао негде крај иконе, и који је сјваке године тачно у дваиаест са.ти и' пет минута (после поноћи) 'лретставЉао у нек.у руку оптузкни материјал против њега, и чак штавише, неку врсту „кориоре деликти" његових — недела .,. ! Истина, овога пута г, Радисав је покушао да изврда цео тај церемонијал, али му то није пошло за руком... А, још у подпе, уочи дочека, почео, јадник, да симулира, Жалио се иа крајнике. Отварао уста пред госпа Ца,јом и показивао јо] гушу, молећи је да завири и да. се увери да му је левц крајпик запаљен .!. Био нристао чак да му д.уне нишадор у гушу, па ништа! Поподне је измислио да је пао пред кућом на полединн, п да се страшио угрувао и чежњиво је, нред госиа Цајом бацао погледе на миидерлук, док с.у му очп (у којима је било и шеретлука и неког очајан.а у исто време) молећиво саме говориле: — Како би било, Цајо, да мало прилегнем.. Цела ме леј^а боле од овог пада.. ? Међутцм госпа Цаја је била неумољива. Избрсциула се: — Није то ништа .. На псу рана — на псу и зарасла! — Ама, знам, Цајо, али једва. се држим на ногама...! — Не бој се, неће ти бити пшпта...! Донеси м.и из оиог мог нахткасна слачицу, да ти метнем... И. грешни г. Радисав послушао. Донео и, не само што му је пропао покушај, иего морао још да седи цело вече са слачицом „на здраво" и да о њом, прилепљеном на леђима, уђе у Нову годину... Поеле вечере, око осам сати, покушао је и последњи пут да, се спасе, и проМуцао: | — Како би било, Пајо, да вечерао раннје легнемо... Можемо ваљда и ми, као и сав остали свет, да једанпут прескочимо овај дочек. Уосталом то је тако једап обичај који се све више губи... — Ко се губи? пресекла га госпа Цаја. Пресекла га двоструко: и својим питањем и својчм оштрим погледом... — Па, тај обичај... — Тле. молим те! Губи се... Ти се губиш како ми се чипи, али док с.ам ја овде пећеш се изгубити... Обичај је обичај и ја га нисам изгубила. . Око десет сати увече, госпа ■ Цаја је заузела своје м ••сто (претседавајућег кривичног већа!) поред фурунчета, а црни г. Радисав као олињали маторн Цуле, подвио реп и скрушено спустио се на шамлину. Доследан оној слачици што га палила по лећима, спуштајући се на своју оитужепичку шамлицу, јаукпуо је, али госпа Цаја се направи да не чује.... Неко време седели ћутећн, а онда

тоспа Цаја прекиде тишину кратким нарећењем: — Метни које дрво у Фуруну... Немој да ми се загаси жар... Г. Радисав гуриу једно пањче у нећ, и брншући руке о свој собии капут, упита бојажљиво: — Нећеш, вал>да, опет да топимо олово! — Гле! А, што да не! Прибојават се, ка'нда! Има да га топимо као и сва^е године и да опет видим твоје тајие... — Ама, Цајо, какве тајне... И ко верује у олово? Као да истопл.епо олово па онако усијано бачено у хладну воду, и у том хладном Стању, као да може да прорекне будућност или да ода н.еку тајну... Смешно... — Шта смешио? Теби је смешио, .је ли? А пре четири годипе она кудрава глава? Шта ћемо за то?! Г. Радисав ноново подви реп и умуче. Што је истииа, истнна! ТТре четири године, онет при дочеку Нове године, госпа Цаја терала г. Радисава да истопи олово и да га баци у лавор хладие воде. Кад је олово зацврчало и затим кад се охла.дило, госна Цаја је извукла охлађени комад који се био разлио у неке гране и гранчице, и узела да га зналачки тумачи. .■■ 1 Сећа се г. Радисав и данас, с језом, кад је госпа Цаја, тачно у 12 сати и девет минута, цикнула: — Која ти је ово кудрава коса на коју си се иаслонио? Говори ... ! —• Ама каква кудрава ... ? — Таква лепа! Кво, иа .. Нисам ваљда ћорава ... ГГази! Ево то, то је њена глава, а ово овде то је твоја ћелава... — Воже, Цајо, каква кудрава глава. Па то је, видиш некн цветић ... — : Цветић! И усуђујеш се да ту, ту, не знам какО да је назовем, зовеш 4цветићем! Та Пова година пресела је г. Радисаву. И, нреседала му још дуго и дуго, јер убрзо носле оног што је видела у истопљеном олову, госна Цаја је видела и на јави. Просто: затекла га у једт«! лифту (замислите куд баш у лифту!) кад ,је излазила од своје кројачице, с једном кудравом женском главицом на коју се била. збил.а, наслонила њетова ћелава глава ... И данас г. Раднсав жали што се оида оиај лифт иије откннуо ... Клео се грешник тада, да је случајно био у лнфту, да је она кудрава главниа патила од морске болести дадгод би се повезла лнфтом, и да јој и тада било позлило, па се, онако иепозиата и клону.ла, иаслонила на његовО раме... То је било негде пзмеђу другог и трећет спрата док је лифт путовао горе. На степенинама затекла се госпа Паја. Спааила сцену у лнфту, и устрчала ире лифта до четвртог спрата (иако је мерила тачио сто двадесет кила без мидера) и својеручно отворила врата кудравој дамини што пати од морске болести и г. Радисаву, који је, ме])у нама буди речегпо, нелог века патно од кудравих главииа... Г "па .|,аја је само вриснула:

— Олово! Кудрава главица је то, очигледно схватлла, да.госна Цаја тражи пиштољ да јој сручи олово у заводничку кудраву главицу, и муњевито брзо, улетела поново у лифт,. притиснула дугме, да затим већ доле у партеру зграде, чује последње фијуке поломл.еиих шинки госна Цајиног амрела ... Отада, ето, г. Раднсав из дубине своје душе мрзи олово! А. отада је омрзнуо и дочек Нове године ... Зато, када је оно ономад почео да изврдава дочек, госпа Цаја га је подозриво и запитала: —- ГОта је? Б ојиш се да ти се опет не покаже оиај твој цветић шго болује од морске болести ... — Ама, нисам ни мислио на то... * А, мислио је г. Радисав на цветић! Мислио и ма колико Ш? в л Р'"Ц1о *• вдм)-, рочанства истоиљеног олова-... Мислио је зато што је опет крио Неку тајну, неку другу кудраву косицу, и, иосле оног искуства плашио се, да га то нроклето олово оиет не нрокаже... Зато : је и нокушао па, све могуће пачине да изврда госпа Цајину Нову годшгу, коју

Д апашња жена мора бити пре свега женствеНа, умиљата и слатка, али, разуме се, и енергична. самостална, самосвесна и јака Мора знати да ради. јер луксузна играчка није нам потребна, али мора имати лепе руке са иегованим ноктнма и прстима!. Мора иматн укуса и знати добро да, се обуче да би њоме могли и да се похвалимо; а ие шкоди и мало рафинираности, .али у сваком случају мора бити једноставиа и дстИњски наивиа, Свестрана сиортискнња, то се сама по себи разуме, понеки рекорд н слика у повннама, разуме се то не сме ићи иа штету њене женствености; „мушкобање" нам се не допадају. Иптелигентна то пре свега. и духовита али не у толикој мери да нас мушкарне засеии. А кувати то наравно, мора да зна првокласно. 'Гакође мора добро да једе, јер жена која пепрестаио броји калорије и боји се да поједе колач, одвратна је. Али витка мора остатиЈ Како? — то је њена ствар! Мора бити добар друг и да показу.је иптсрссовањв за све штс нас мушкарце занима. Али са својим домаћим бригама нека нас не пвави. То нао умара. Мора добро да игра и да се допада оеталим мушкарпима. тако да нам оии завиде; али мора нам бити аисолутно верна. Сексепила мора свакако имати; то је сад модерно; ала ништа Фриволног не сме у њој Оити, пошто је то увек опасно Ј1епа. не, мора бити, али мора макар мало личити на неку омиљену глумицу А образсвање, то је у данашње јвреме веома важна ствар, а само да не ,буде за, име бога, ..плава чарапа" то цае, од,биј,а ће сме бнти глупа,' : јер адеба^ да нас ра,зу- ::

ое оиа очекивала просто само зато (тако се бар њему чинило) да би му похватала све конце ... " * Госпа Цаја је, одлучно и строго остала при.своме. Једва је дочекала да искуца дванаест сати и да. утраии ватрал. с комадићем Олова, н ла му душмански зановеди: —- А. сад, метни. то на жар ' Г. Радисав послушно гурнуо ватраљ ... Комадић олова се покрену у успјаиој пећп изви се, а онда поче да се таласа ... Сваког тренутка могла је Тоспа ЦаЈа да му нареди да сипа олово у спремл.еии лавор с хладпом водсм ,.. И. одједпом, баш пред саму госиа Цајину команду, у њему се узбунк нешто. И то што се у њему узбунило било је јаче од три госпа Цаје, и г. Радисав. (кад паде паређење) нзврте храбро ватраљ и олово се разли по заздареним решеткама пећи ... Гбспа Цаја. која првинут после тридесет и седам година брачног живота, не прозре г. Радисављеву иревару. само се обрецпу: — Руке ти отпале...! Траиава го» дино .,. ! М. Дим.

ме, али не сме бити ни сувише паметна да не би могла да нас прозре. Ето, то бн отприлике било све, Уствари. још само једна ситиина: нв сме сувише да се шминка. иако мора да изгледа монденски. Па.' реците и сами, зар нису мушкарци ?аиста „дир.љиво" екпомни у евојим захтевима! Н.

<Го1;о: Еигора ЗопсЈегсИепз! .,Е. 8'")

Кприраш сукњица одличпо п ристпјв крттком капутићу оц смеђег псрзијапсра. Ублажење болова! Свака Пирамидон таблета је Ваш добар пријатељ она Вам помаже код нелагодности и болова

г А . вауерЈ АБЛЕТЕ ЧЈ|, САМО ПРАВЕ СА БАЈЕР-овим КРСТОМ1 Оглас рвгистр. Со. бр. 91 од 21 Јуил 1933

Ево како треба да изгледа жена према мишљењу наших скромних мушкараца