Kolo

шш Како се можемо одбранити од вашију преносиоца пегавца? Унередошшм приликама прузка се већа могућносх сваком об-чику печистоће, па и вашљивости. Ваши на телу изазивају не : само непријатност услед свраба, него могу бити и врло опасне јср нреносе једну од најтежих болести — пегави тифус, злогласни пегавац. Даиас је у медицини потпуно утврђена чиљеница да једино ваши нреносе вирус, проузроковал пегавца. Према томе: без ваши нема пегавца! Стога ,је дужност сваког појединца да предузме што боље и што ефикасније уништавање вашију. На човеку живе три врсте вашију: ваш која -јкиви на глави, ваш која живи у оделу и ваш која живи око полних органа (ретко у бради, брковима, под пазухом или обрвама). Ва.т, шљиво лице може, ист.оврелецо имати све три врсте ВаШију. Да би се оне уништиле треба 1 поступити на следећи начин: вашљиво лице т,реба потпупо свући и по могућиости ошишати све космате делове тела. Затим га треба опрати топлом водом и .сапуном, нарочито око косматих делова тела. Скинуто рубље најбоље је прокувати у цеђу - са сапуницрм, а .одело изглачати врелом „пеглом" преко влажног платна. Ако се шишаље косматих делова не може да спроведе, онда их трсба истрл>ии сирћетом, раствором сирћетне киселине (10:100) и раствором сублимата (1:100), или мешавинок једнаких делева петролеума и. масЈшновог уља. Дезинсекција, тј.уништавање вашиЈУ У оделу, нарочито када је у питању већи број л.уди (школе, касарне и др.) најбоље се спроводи и најпростијо према опробалом начипу (др. Р. Тадић: Основи хигијене, Београд, 1941), који се састоји у следећем: одвоји сесоба око 3 метра широка и 3—4 метра дугачка. У њој се налаЗи метална пећ. Прозор треба да, се налази на супротној страни од врата; на 30 ч на 80 см. од таванице учвршћепе су кукице, на, зиду,,, а, између њих разапете. зкнце, претсо којих се пребацује одело или ностељне ствари. На прозору са унутрашње странб виси топлодер тако удешен ца. се сиоља може чнтати висииа температуре. 'Осим пећи, за загревЉве ваздуха у соби ,слу?ке и мангали у. које се може ставити дрвени угаљ или готов жар. Пре него што се изврши дезинсекдија облепи се нрозор и други отвори у соби, ..ако их има. Затим се за-. ложи ватра у пећи, тако да се соба загреје што ,је могуће вигае. ОдеЛа и прстељне , ствари (које не треба да. буду овлажене) стављају се што ближе таваннци, растресито. Да би се успешно извршила дезиисекција треба постићи код прозора топлоту од 60—65°, што се на термометру контролише. Кад се ваздух донекле загреје помоћу пећи (до 30°), уносе се мангали са претходно добро распал.еиим дрвеним угљем (без дима!) или са готовим жаром, затворе се врага, и спол.а облепе хартијом. П'осле неколико минута топломер код прозора показује 60—65® С. Тог тренутка код таванице ваздуг је загрејан око 80*. На тој топлвти угину гњиде, вашке и стенице у року од десет минути. Ради сваке сигуриости Оол.е је да дезинсекција траје 20—30 минути. За све то време, лице одређено да вршм дезинсекцију стоји код прозора, посматра топломер и унутрашњост собе, како се не би догодио пожар. За сваки случај увек се припреми довољно воде или песка за гашење пожа.ра. Ако нема топломера, може се код прозора ставити стеаринска свећа, чија је та.чка топл>ења изнад 50° С. Чим се свећа почне топити, зиачи да је постигнута довољна температура. Оваква дезинсекција, тј. уништаван>е вашију, може се свуда спровести и јевтинија је од осталих начина. ДР.

УВЕК ОБЛАЧНО НЕБО Ост])во Жан Мајен у сепсрпом делу Атланског ОкеаНа, између Гренланда н Шпнцберга, чувено је у спету но своме скоро вечито облачном небу и тешким маглама које га обавијају. У току деле године Жан Мајен има обично само три ведра дана. Иако захвата велико иростраиство, на н.ему живе свега трн човска, Норвежаии, чланови метеоролошке станице. У овом делу Атланског Океана сукобљавају се хладне поларне струје са топлом Голфском Струјом. Због тога су веома честе нагле нромене времена, те*1ке олује, дуготрајнн пљускови н

Није увек лако доћи из забачепог усамљеног села у град. Једна српска спаша, упркос зими, преваљује на своме коњу, врлетни пут... Кућа Зе пупа деце, а она им је и отац и мајка. Тај осећај, да је она „глава куће" даје јој спаге да с ведрином која јој се огледа на лицу, савлађује све тешкоће... (Сним&к: А. Сниаћ)

//о//ао а

Још жив, н аегов сопственик, један сиднејски трговац, постао је славан захваљујући старом напагају на чијем је телу од некада сјајног, густог и шареног перја остало само овде-онде по које перо или мало паперје. Кљун на Горњој вилици порастао је током овог времена у дугачку, искривљену бодљу, тако да више личи на сабљу вего на кљун. Због тога папагај не може више да се храни зриастом храном. Орао је такође дуговечан, и за неколико ових итица зна се да су живеле преко 105 годииа, а једиа чак и 118 годиНа. Али је све то веома кратко према животу извесних биљака. На основу годишњих прстенова утврђено је да калифорнијско „мамутско дрво" (Велингтонија) достиже старост од 5000 годииа, па и више. Нека од оких џииовских стабала била су младе биљкс када су у Египту подизане нирамиде. УГАЉ УНИВЕРЗАЛНА СИРОВИНА До недавна, угаљ је служио скоро искључиво за огрев и погон парних машина. У току последњих година, захваљујући поглавито немачким хемичарима, он је постао универзална сировина за добијање најразличитијих синтетичких материја. Колики је његов значај, пајбоље се мол?«

Испитивање угља у једној немачкој лабораторији. (Го4о: Еигора 5опс1егс11епа1 „Е. 5.)" видети из следећих података: од угља се добија синтетички бензин, од угља и креча синтетиЧка гума, разне врсте вештачких смола, бакелит, плексиглас и др., затим читав низ других изванредно значајних материја, без којих се данашњи свет уопште не може замислити. Манфред фон Ардепе поред електропског микроскопа који зе недавио конструисао. (Го1о: Еигора Зоп<1егс11еп81 „Е. 5.)" Нови тнп електронског микроскопа недавно израђен у Немачкој, омогућује да се, под изванредно великим увећањима, прате разни процеси и пџомше у микроорганизмима и ткивима. На тај начин омогућено је још дубље нродирање у тајне ћелија и њихових саставних делова, односло у тајне живе материје и живота 'уошпге. КОЛИКО ЈЕ ТЕШКА ТОПЛОТА ? Модерна Физика на путу је да реши једно од најзначајнијих питања које је савремена наука поставила. Схватање да су материја и енергија само два внда једне исте ствари, потврђено је и експериментима. Претварање материје у енергију успело је у многим лабораторијама, али сви ови резултати, ма колико важни, имају за сада само теоријски значај, а када се ови просеци будУ вршили у већем обиму, . човечанству ће остати на расположењу неизмерне количине енергије. Топлотна енергија пофребна да Се 'једал килограм воде загреје до 100° С, тешка је само пет милионитих делова милиграма. Из овог јединог податка може се већ закључити колико огром-1 не количине енергије садрже. и минималие количине материје. Када би се један грам материје претворио у енергију, она би била толико веЛика да би могла у тбку целог дана да нокреће једну велику цеитралу са ефектом од 1.000:000 киловатсати. Толики Г-аД- дала би енергија која би покретала у року од 24 часа машину чија је јачина 1,360.000 кољских снага.

снелсне вејавице. Ведро небо велика је реткост, а стеновите обале дуж којих скоро сталио бију џиновски запенушени таласи имају непрекидно, чак и средином лета, свој вечито суморни изглед.

ОД ЧЕГА СВЕ МОЖЕ ПОСТАТИ СОЧИВО ОКА

На смбрионима животиља вршени су многобројни различитн експерименти и неки од добијених резултата изгледају пс-тпуно ФантастичНи. Тако је, на иример, ембрионима водоземаца операцијом извађено сочнво једиог ока. После извесног времена појавило се друго сочиво које је постало од дужице. Ако се и ово сочиво извади, постаће ново на рачуи мрежњаче. Ови експерименти показали су да сочиво ока, дакле део ока са сасвим одређеном функцијом, може постати од других делова ока чија се Функција потнуно разликује.

ДУЖИНА ЧОВЕЧЈЕГ ВЕКА ПОВЕЋАВА СЕ

НОВИ ЕЛЕКТРОНСКИ МИКРОСКОП

Према многобројним статистичким подацима из свију крајева света, утврђено је да се дужина човечјег века стално повећава. Ово повећавање стоји у тесној вези с напретком медицине, побољшаљем исхране и хигијенских услова и општим напретком човечанства. Да се просечна дужина човека повећала најбоље се види из следећих података. Просечна дужина живота старих Римљана кретала се између 29 и 30 година; стари Египћани живели су нросечно 30 година. У 17 столећу просечни век Европљана износио је око 35 година, у 19 веку попео се на 40 година. Крајем 19 века, после читавог низа епохалних проналазака у медицини, затим с општим напретком науке и технике, век европског грађанина повећао се на просечно 45 година. Према многобројним статистичким подацима из 1920 године, у то време просечан човечји век достигао је цифру од 55 година, а сада већ износи око 60 годииа. Ово повећаваље просечне дужине човечјег века условљено је, знатним делом опадањем смртности код мале деце, затим ефикасним сузбијањем заразних болеоти. Раније су од куге, колере, дифтерије, великих богиња и других тешких зараза умирале десетине и стотине милиона људи, а некада су, после ових епидемија, читаво земље остајале ското пусте. Многе животиње > имају знатно дужи век. Од птица нарочито је чувен један аустралијански папагај који се излегао из јајета 1796 године. Ои је

Манфред Фон Ардене, добитник Лајбиицове медаље Берлинсве академије наука, конотруисао је један нови тип електронског микроскопа номоћу којег се могу испитивагн живе бактерије, органске ћелије и други микроорганизми. Ранији тинови електронских микроскопа, иако су се одликовали изванредном снагом повећавања тако да су увелико надмашивалн, обичне светлосне микроскопе, имали су једну заиста слабу страну. Електронски зраци, који у овим микроскопима замељују светлосне зраке, убијали су врло б®зо микроорганише, органске ћелије н ткива, тако да се у стварн, испитнвала мртва материја.