Kolo

8

ПИШЕ :ХАНС КРАУО.

Хермаиови су били већ неколико година у браку. Били су добро ситуирани, али да не би били стално сами у великој вили узели су у стан сестру госпође Хермал са мужем. Гопођа и госнодин Херман нису спавали у истој соби јер је господин Херман страпшо хркао ноћу, али зато су им сиаваће собе биле једла до друге и биле спојене вратима. Спремали су се на спаваље. Гослодин Херман је свлачио своју уштиркану кошуљу. Из суседне собе допирао је приЈатан, топао глас љегове жене, али с извесним призвуком вабринутости. — Откуда да Ото и Лина баш вечерас <5уду нозвани у болницу? Остали смо сасвим сами у кући. — Па вашто те то вбуаује, драга? одговорио је муж. — Мени се, штавише, свиђа што иам је цела кућа остала на расположељу. — Али Фриц, — прекинула га је његова жена, — никако не могу да одагаам ив маве мисао на оне скупоцене дијаманте које си долео. Нецрестано ми се мотају по глави. — Не буди смешна, Лиси! — одговорио је г. Херман смејући се. Они су на сигурном месту у сефу, а ујутру ћу их однети индустријалцу који их је купио. Морао сам да их донесем кући за вечерас. Уосталом, ко други сем нас уопште може да 8на да сам их донео овамо? Дакле немаш разлога да се бринеш. — Вероватно је глупо од мене, али... Није довршила реченицу. Само се Насмејала на мужа када је овај ушао у њену собу у пиџами. Он је ухвати ва рамела и продрма правећи се да је љут. — Дабогме да је бесмислено! прекорео ју је. — Још ћу доћи до закључка да сам погрешио што сам ти казао да еам их донео кући. Али, помислио сам да ми никада не би опростила када би сазнала да су дијаманти били овде у кући а да ти их нисам показао. — Да, то би ме љутило, — сагласила се она. — Дакле, пошто си их видела, буди добра и немој да мучиш своју главицу непотребним бојазнима. Изгледаш уморна и треба да спаваш. — Заиста сам веома уморна и саљдва, — признала је она и руком закЖшила уста. Само — вероватно зато што Лина и Ото нису овде — кућа изгледа некако необичио тиха и пуста. — Не буди дете, — насмејао се Фриц. — Оставићемо врата отшкринута као и обично. — Да, скоро сам заборавила да тн кажем, — рекао је пољубивши је, договорио сам се с оним снецијалистом да се нађемо идуће недеље. Он верује да ће успети да излечи олај мој недостак. — Недостатак? Она је неразумевајући гледала у њега. Затим на њеном лицу ваигра осмејак. Сетила се на шта је мислио.

Важно

г

за свакога: Купујем с?е што имате и најбоље плаћам. Накит, злато, сребро, брилијанте, диаманте, као и све античке ствари. Хитно донети ново-отвореној антикварској. радњи „ОЛИМПИЈА", Кр. Александра 44. Недељко Т. Николић.

— Сада тн постајеш детињаст, Фриц! — узвикнула је. — Мислила сам да се шалиш када си ми говорио о томе. Ја сам већ навикла на твоје хркаље. — Ипак, то мора да је страховито весносно, одговорио је Фриц. Бићу срећан ако успем да се излечим од тога... А сада хајде на спавање. И немој да те узнемирују ружни снови о лоповима који су дошли по дијаманте. Иако је био ненаоружал, није могао натраг. Лиси никако није смела бити увучена у ово. Она није смела да се непотребно узбућује. Јер, било му је јасло да су тројица људи које је видео ушла у кућу с мало поштеним намерама. Он је пажљиво затворио врата салона за собом пре него што им је открио своје присуство. Међутим шкљоцање браве привукло је пажњу провалника. Они су се нагло окренули. Тројица разбојника од којих је један држао револвер у руци хладно су Лосматрали господина Хермана. Њему је дошло да се смеје, иако је ситуација била врло' озбиљна. Он је стајао голорук пред тројицом наоружаних људи. Било му је јасно да су они не-

— Моја једипа жеља Је да вас, господо, што пре избацим из своје куће а да при том не будем присиљен да употребим ово оружје, — рекао је. — Уверавам вас да врло добро гађам па би н најмањи незгодаи покрет с ваше стране имао и- врло незгодне последице по вас. У мојој профееији човек често дође у ситуацију у којој треба да зна да врло добро рукује орузкјем. Оем тога, то би начинило непотребну буку, пробудило моју жену која - слатко спава и непотребно је уплашило.. Једва је он завршио своје цинично излагање ситуације, када се врата салоиа нагло отворише. У огледалу које је висило на зиду Фриц је видео . своју жену у спаваћици на вратима салона. Била је бледа и унезверено је посматрала призор пред собом. — Ох, Фриц! најзад је узвикнула. Страшно сам се уплашила за тебе. Увидевши да се она ипак некако пробудила и дошла доле, Фрицу је одједном било јасно да ће му она бити од велике користи. Иако је сада био наоружан, он је ипак имао тројипу разбојника против себе. — Случајно сам дошао доле и нашао ову господу, — рекао јој је пре-

Ол сам ниЈе нимало страховао ва дијаманте. И да није Лиси споменула ову могућност, Њему то ни&ада не би пало на памет, толико је био уверен да нико — сем неколико одабраних људи т- није уопште знао да се драгоцени дијаманти које је купио индустријалац Малер налазе код њега... Господин Херман, који је био заспао, нагло се пробудио. Чудио ©е шта ли је то могло да га пробуди. Кућа је била мрачна и тиха. Било је тако тихо да је кроз врата јасно допирало лагано, равномерно дисање љегове жене. Она је очигледно дубоко спавала. 'Гада је чуо један други звук. Био је тих пригушен даљином, као да је нешто пало на под. Помислио је да су Лина и Ото ипак успели да се врате, иако је већ било врло доцкан, и да су ушли унутра. Сматрао је да ће бити добро да се ово провери. Нечујно се извукао из постел>е и тихо, да не би пробудио жену, изишао на степенице. Са врха степеништа приметио је да је неко стварно ушао у кућу. Светлост је горела у салону. До његових ушију допирали су пригушени гласови који су нешто жестоко расправљали. Он се упуст»о полако до отшкринутих врата салона. «

га сам отвориш и уштедиш и себи и нама непотребне непријатности. Ми знамо да ете ти и твоја жена сами у кући.. . — Морам да признам да сте прилично добро обавештени, — рекао је и пошао сефу који је био узидан' и сакривен иза једне велике слике. И, нажалост изгледа ми да ћу морати да учиним као што желите, — додао је резигнирано. Прстом је ухватио комбинацију сефа и почео да је окреће. СеФ се отворио. Фриц је брзо гурнуо руку у једну од преграда, али га један од разбојника снажно ухвати с леђа и одбаци натраг. — Руке себи! То што је у сефу припада лама! опоменуо га је. Разбојници су полетели отвореном сефу. Тада се догодило нешто неочекивано. У десној руци, коју је био гурнуо у сеф, господин Херман је држао мали револвер. Уперивши револвер у леђа разбојника он им је хладно наредио да дигну руке увис и да се полако окрену. ИзНенађени разбојници брзо су проверили његове речи бацивши поглед преко рамена. Дигли су руке и окренули се.

ко рамена држећи тројицу разбојника пажљиво на нишану. — Ти телефонирај по полицију а ја ћу да припазим на ове џентлмене! — Већ сам телефонирала, — одговорила је она узбуђено. — Сваког момента треба да стигну. Завијаље полицијских сирена прекинуло је њене речи. Лиси је брзо истрчала и отворила предња врата. Салон ое напунио полицајцима. Ухапсили су разбојнике и отишли. — Баш ти хвала што си тако брзо позвала полицију. — рекао је господин Херман. — То је било заиста изненађење. Ја сам мислио да ти слатко спаваш.., — Имаш право, — прекиде га она, — слатко сам спавала, и можда се не бих ни пробудила да ми тишина није изгледала некако сумњива. Знаш, госпођа Херман се насмејала, — толико сам навикнула да слушам твоје хркање кад спавам, да ме је тишина која је настала после твог одласка из постеље изгледа пробудила. Разбудила сам се и пошла да видим где си то отишао... Можда би ипак било боље да не идеш код оног специјалисте, !— додала је смејући се.