Kolo

Тџам&ац ше

самљен и оронуо, као столсиши ® храст, са»ља.рн на сунцу, у зимском јутру, тихн дом београдоклх сликара... Из бсло иречеиог, стаЈРжновог димн»ака, над којим се деценијама вила гпепда, лакжо избија плавкасти дим..< и клизн низ трошну ћерамнду.., Граховац о-пет — ложи !... И, »пегг ће његов атеље бити пун сликара што живе под встим кровом, и боема што би вечпо зурили у зажа/рену пећ.. г * Младц талентовани слика® снашао се... Још давно. И зато што се сиашао и — греје ое. Себе и друге... И њему су рекли да нема платиа за слике, да нема, боја, да се тешко може да добија, ако и има да —• кратко и јасно, просто датне руке од сли. карства.., Грахава^ц није дигао руке... Место тога пребројао тубе с бојама, резе(рвно платно што га је имао и, просто, онашао се... — Пра^вићу слике у минијатури. Место једног платна, зашто не бих направио пет, нетнаест, или чак и тридесет?... Од једног — тридеоет! И, симпатични Граховац, дао се ва пооао... * У сталном „послератном салону", на сталној сликарској изложби, која се некако сгрпала у једном дућанчету пасажа у Внез МихаЈловој улици, појавила се, изменадно, једна велика реткост. Или што рекла сама публика: — Ни мање слике ни веће ретжости... Појавило се неколико слика! — минијатура. Лели пејзажи, чак једна „мртва природа", један шртре... а свака слиЖ8( да иије ово ње „пас пафту-а" и рама, магла бн да стаие у џен прсника, или у сважу пудријару жо* кетне даме...Да не говоримо о томе да и реткости данас имају своју „берзу". Црну или белу, свеједно, тек је имају. Зато

пије ни чудо што се одмах сазнало за ову уметничку реткост, и што су они који за то имају и смисла и укуса — пожурили... И минијатурне слике су — плануле... „Гурмани" за уметност умели су дп оцене вредност ове појаве. Њену вишеструку вредност. Прво: уметничку, затим као врсту успомене на доба једне заједничке трагеније коју смо преживели, иако смо могли без ње, а потом као нешто што без обзира на оно прво или на оно друго, не претставља свакидашњицу... Београђанима се допали ти минијатурни пејзажи. Допали им се и портрети. Нанши су, једном речи, да те мале, леве сличице. малане мајсторском руком, ванредно много кажу док мирно висе у соби, међу својим старијим и крупнијим посестрнмама... Олика је постала тражена... И, сликар с њом... Граховац је решио — проблем! Ради. Непрекидно. Прима и поруџбине. Разуме се он не фабрикује. Мшшјатуриа сличица захтева много врсмена. То је пипав, филигрански носао... И, што је најважније, изванредио — нрецизан... * Граховац ради... И, ириродно, док ради и ложи! Отуда код њега атеље вечито пуп... Истина, њему гости много не сметају... Крај прозора, који смо јутрос затекли широм отворен — док симпатични сликар помете свој атеље — он нреседи целог дана над својом минијатуром, с палетом у руци... Рука је „штафелај" за тако малу сличицу... А, гости? Они брину кад Је време да још један пањ спусте у малу, нахерену гвоздену пећ... * Из бело креченог димњака, столетпе оронуле куће, лагано избија плавкасти дим, клизи низ трошну ћерамиду и прича... Прича о уметнику који се снашао да би остао веран и својој палети и својој кичици... Д. (Онимци: А, Симић)

^/о//к О, и ОСТРВО ОТРГНУТО ОД ТАЛАСА Северном Мору, ово 60 киломе^ тара од ушћа Елбе и Везера, налази се чувено острво Хелголанд о чије стрме зидове скоро непрекидно ударају немирнн таласи, и које се као сура стена издиже из њих. Хелголанд је некада био миото пространији. а према неким картама из 1652 године и.згледа да је острво било пет пута веће него што је данас. Плима и осека. а нарочито огролши таласи за време чувених бура Северног Мора, рушили су мало по мало његове обале, подлокавали стрме зидове и одваљивали читаве блокове. На тај начин уништени су пространн делови острва, нестало је рибарских насеља, а острво је било на путу да потнуно постане плен мора х таласа. Године 1890 Хелголанд је постао немачки. 0д тог времена вештачким бедемима, насипима и разним другим мерама потпуно је заустављен разорни рад таласа и смањцвање острва. Хелголанд који је некад навођен ш пример за рушилачки рад таласа, данас је, захваљујући олим бедемима, потпуно безбедш и претставља једну изванредно зиачајиу немачку баву г овом делу Северног Мора,НОВИ АПАРАТИ ЗА ЛОКАЛНУ АНЕСТЕЗИЈУ 1 1 увени немачки проФесор Киршпер конструисао је најновији тип I апарата за давање локалне анестезије. Апарат је изграђен по једиом сасвим в ! новом принципу и при многоб1»јним' операцијама показао је изванредна ш>еимућства над ооталим досад употребљаваним апаратима.

Оеако изгледа један део модерне операционе сале у немачким болницама и санаториумнма. Десно се налази нов тип апарата за локалну анестезију. Захваљујући читавом низу нових проналазака, немачке - болнице, а нарочито операционе сале спадају међу најуређеније и најбоље на свету. Помоћу стерилизационих апарата, сиециалних облога зидова. нарочитих типова вентилатора, прозора који се херметички затварају, лампи за осветљење и др. ове просторије су постале савршенство своје врсте и претстављају један велики успех немачке медицинске науке БРЗИНА ОД 6000 КИЛОМЕТАРА НА САТ |4 ада се удари у неку стаклену 1ТЖ плочу. ако се она саовим не разбије, појавиће се низ пукотина, најчешће радиално распоређених. Те пукотине, маколиво биле дугачке, појављују се момеиталао, као да по-. стају једнов1>емено на целој дужини. Оне, међутим, не постају одједном на пелој дужини, него полазе од места које је ударено и распростиру се даље по стаклу. Професор Шардин из Валистичког института ваздухопловне академије V Берлин-Гатову успео је да конструише један специалан фотографски апарат којим се могу извршити 200000 снимака у секунди. Помоћу овог апарата. он је утврдио да се пукотипе V стаклу шире брзином од 1650 метара у секунди. дакле брзином од око 6000 километара на сат.