Kolo
11
ШФШ ГбОМ> Ш- &СО$Г1'
|Р| вратим, прекјуче. код госпа Фемке Иа каФУ, кад тамо већ ври вода у везвици, а крај шпорета. седи њена заова. госпа Вука, и меље ли меље. на крилу. воденицу за кафу ... — Шта, права кафа? — зинуо ја у чуду. кад ме госпа Фемка онако гперетски погледа и рече: — Каква права ... Мешавина ... — Па, лепо. госпа Фемка. ко је још видео да се мешавина меље? — Е. ми је мељемо ... Да нас жеља мине ... Некако нам слатко, и мени и мојој Вуки да пропустимо мешавину кроз воденицу ... — Јер повуче мирис из оних срећних времена... узе да ми објасни госпа Вука. 1 — Који мирис из срећних времела? — Па мирис праве 'кафе ... И. фактички. што каже госпа Вука. повукла мсшавина мирис прошлости. Замирисала цела кујна на одистинску кафу. нарочито кад госпа Фемка зналачки примакну пезву на ватру. да проври и ..трећи кључ". да мало затим мераклиски разлиј-е прво „кајмак" у три Филцана с позлаћеним полумесецом и звездама... на белом порпелану. — Добро. госпа Фемка ... Шта ћете кад се. Воже здравље. ускоро свр1ПЈ{ рат. па кад опет доћемо до одистипске каФе... — Ништа... Онда ће још неко време да мириши воденипа на мешавииу из прошлости. а после ће све лепо да буде... * А. верујте. просто ле дивота отићи код госпа Фемке на кафицу... Није то самб због њеног мераклиског укуса. иего што уме. брате. да изабере увек тему за равговор ... Просто освежи човека. Ништа она,. под милим Вогом. ие гледа кроз ирне наочари ... Овога пута. узела као тему: коњско месо! Истина не директно само месо. већ последине. А. ево како је иочела: — Једете ли ви коњско месо? — Па. богами. да видите и не једем. Управо. ако га и једем не знам да, је коњско... — Ју. немојте ... Ниношто ... Ја га пе бих окусила па да знам да ћу двадесет година бити млаћа ...
— Па. добро. госпа Фемка. а зашто? Лекари кажу да је баш храњиво коњско месо ... — Како зашто? Због навике' — Какве навике? — Па зар не знате? — Полма немам ... — Ију-у-у! А. ево ц&о комшилук зна за госи Дачу. пензионера. Знате госл Дачу? — Знам ,.. Само не знам шта се зна о њему ... — Како шта. Па толика промена на њему! — Каква промена? — Па доскора ишао човек лепо тротоаром. као сви људи. а сад. од неког времена окренуо па све хвата средину улине... — Па. ваљда му лакше да иде средином? ■ — Ама није. Воли човек да иде тротоаром. јер иначе је кратковид. али не мозке... Просто мора да иде гредином. Све га нешто вуче ... — Не разумем. госпа Фемка! — Како не разумете. Ушла леио крв у њега. лер једе коњско месо. на га
тера да иде средином улице као сваки коњ ... — Ју! — цшшу госпа Вука. — Па то значи и госн Гаја је зкртва навике... — Јест' и он! — упаде госпа Фемка — и предузе ..иницилативу". Сиромах човек Прво сам мислила да се пропио. . — А. шта он ради? — Како шта ради?!' Већ петнаест дана све иде цик-дак улицом. од тротоара до тротоава. Од ивице левог до ивиие десног. па онда онет лево. па десно ... — Па то ваљда нема везе с коњским месом? — Има! И те како... Мора да је редовно јео месо млекациског коња. који је научио да вуче чезе и да застајкује час лево час десно. пред кућама где његов газда носи млеко... Па, тек црни госн Панта... Кад се само њега сетим ... — И. г. Панта? — И оН! — Пббогу! А, шта ле с њим? Јадан човек ... Њега су пензионисали пре времеиа.
ДИ С Т 0 Р м с ј *_И ЛРУГЕ Д НЕКДОТЕ
ЈАПАНСКИ УМЕТНИК Хокуаи, велики јапански сликар, Јахвалио је овим речима својим пријатељима и ученинима који су дошли да му честитају шездесетогодиШ1БИ рођендан:
.Пријатељи и ученици, педесет година држим четкицу у рукама. У последње сам време покушао нешто што у мени побуђује наду да ћу са осамдесет година наслутити иешто о гајнама животиња и биљака. Са девецесет година започећу праву слику, а да ли ћу је свршити до сто годипа — ко зна? Са сто десет година могао бих да направим нешто што би мом имеиу слузкило на част." ЛУКАВИ ТАЈЛЕРАН Мадам де Стал, жена која је до старости била веома добра ташта, возила се једном са својом ћерком и Тајлералом по Жепевском Језеру. Изнеиада се обрати Талејрапу.' ко,ји је дотле разговарао са шенлм ћерком, јсдндм голицавим питањем: кога ће
он спасавати, ако се чамац буде. случајно преврнуо — мајку нли ћерку? — 0. — одговори лукави Тајлеран — жена која је тако позната и талентована као ви, свакако мора умети и пливати, остало би ми да спасавам вашу ћерку. КАРУЗО И ЖЕНЕ Чувени певач Енрико Карузо био ле велики љубимац жена. Али он је увек био спреман да се на њихов рачун иасмеје, Једном приликом, за време неке вече>ре повео се разговор о жеиама. Карузо примети: — Ех, жене.Ј Разлика измећу њих и огледала је та што огледало блиста а не говори, а жена напротив говори али не блиста... Једна од присутних дама није могла да ту не одговори: — А разлика између вас, маестро, и огледала је та што је огледало углађено, а ви то нисте ! НАРАВНО Познати виолиписта Јоахин конлертирао је у Швајнарској са великим успехом и најотменије друштво се отимало да га позове на своје пријеме. Један богати индустријалац је сматрао за част да га позове на вечеру. — Немојте заборавити своју виолину — завршио је нцдустријалац свој позив. Јоахин га је погледао изненађен: — Зашто, кад моја виолина не једе!
РОСИНИЕВЕ СУЗЕ Једном је иеки пријатељ запитао Росиниа да ли је икада плакао. После неколико тренутака размишљања Росини је одговорио: — Наравио да не могу тачно да се сетим колико сам пута у животу плакао. Ипак вам могу рећи да сам два пута плакао истннски с пуно осећаја. Први пут кад сам слушао Паганинија, а други пут кад сам нашавши се на ручк.у са интимним пријатељима на тераси једне виле која се налази на самој обали језера Комо испустио у воду свој новчаник пун пара. СКУП ЈЕЛЕН За^време Фридриха П био је ухввћен један официр који је у краљевским шумама убио јелена и зато је морао да плати казну од хиљаду талира. Како је мислио да ће због овог Дела пасти у
~У — Због коњског меса? — Због тога! — Па шта је радио? — Како шта ... Дали му ваљла да једе месо неког ждребета па кад ушла та ждребећа крв у њега он где стапв и седне. кад разговава све истрчава као ждребе пред руду ... Ономад га звао пачелник и таман почео нешто да му говбри. службено дабо'ме. кад црни г. Панта, истрчао тако као ждребе ппед руду и замерио се начелнику. Сутрадан опет истрчао. па прекосутра опет. и ено га сад у пензију... — Па то. значи. госпа Фемка да доста света једе то месо од ждребана ... — Једе сигурно...! Ето толики свет истрчава као ждребе пред руду. и сва неплто мислим да нису ови наши месари и пре рата клали зкдоеппе па то после продавали као младу телетину... Јер. да нису то радили нв бисмо се ни толико истрчали пред руду... Госпа Вука се опет умеша: — Али. најзкалиле ми оног нвсрећног госн ЈКивоте ... — Ког' Животе? — Па. вишег саветиика. До ономад ишао човек мирно на пилап и да пазари. и носио лепо зембиљ као што се носи. а сад. откако и у љега ушла коњска крв узме оне дрпгке од коже на зембиљу. у зубе и тако иде улипом ... А јуче. каже његова Пала. кал ле обукао панталоне чак ..хозентрегере" узео у зуби. и тако хтео да иде т капнеларилу... — Ију! — запрепастила се госпа Фемка! — Вогами! И. не само то... Него кад уће у бакалнипу. или где било па кад стане. он попазговара мирнв неколико речи. а онда узме па копа ногом. као да Бозке опрости има копиту. а не пипелу ... * Обећао сам госпа Фемки да ћу лоћн другипут да ми исприча за осталв жртве коњског меса ... Морао сам да одем пвосто зато што се и мени учинило да ме не Држи место... А кад сам изишао на улицу. нисам ни приметио да сам се. и ја однекуд нашав на сред средине ... М. Лим. Непозната Јужна Амврика У понедељак 23 марта у 16 и по ча Ј сова, у великој дворани Коларчево* народног универзитета, одржаће предавање с пројекцијама о непознатим крајевпма Јужне Америке, београдски новинар г. Богољуб Пикота.
краљеву немилост, молио је Фридриха у врло понизном писму за опроштење. Као увек у таквим случајевима Фридрих је био великодушан и одговорио: — Немојте се извињавати. За исту цену етоји вам јоШ више јелена на расноложељу.- Г. Богољнб Цикога (Снимак: Приватна овојнна) Г- Цикота је провео у јужноамеричким земљама више од годиие дапа ж тамо је снимио читав низ занимљивих снимажа. разних предела. типова. обичаја... Велики део тих реисо занимљи« вих снимака г. Цикота је снимио у колор-филму, у природним бојама, којв ће приказати публици, у понедељак, уз своје изванредно занимљиво предавање. Улазпице за ово предавање, које ћв побудити несумњиво велико интересовап.е код паше публике. већ се праи далу на благални Ко.ларчевог универ%итета. 'по цени од 5 до 20 динара.