Kolo
6
!1оЛ 4'ТРР^Т. ^ СЛиаиЦЕ ИЗ СЈЕДИЊЕМИХ ЛРЖДВА , ПИШЕ ' ХАЈИС ХАТ1ТЕР
|Шил Кин, један из велике војске малих, слабо плаћених намештеника онштцне града Њујорка. корачао је уморно мрачним ушшама. Он долази с посла. Целу боговетну ноћ седео је за воланом гломазне машине аа метеље, пролазећи дугим улипама свог рејона. Сада се, уморан као пас и прозебао, враћао у вору својој кући .., — Ах, прогунђао је кад је ммо њега прошао пажет новина нд двема танким дечачким ногицама ... Купио је иовине. Затнм је пришао најближој уличној светиљки, отворио велике новине које су још мирисале на штампарску бо,ју, и површио прелетео прве странине. .Политика, ах, то није ништа пнтересантно." .Друштвене вести, дирљиве приче са „хепи-ендом". мишљеље једне добро плаћене литерарне величиие." За тренутак је застао. Из суда. Претрес леди Втел Враг... ухваћена у пијанству и неморалу. Добро, ,то ће прочитати за доручком код Мирне. Аха, то је оно право: Последље финаисиске вести. Прстом прљавим од посла прешао је по дугачким ступцима. .Памучно семе", гунђао је имена акдија, Лејк шор... Тексас Пацифик... Рок Ајланд..." То, је оно што тражи, Ево нише: .Џсиерал Мотор ... Један и по поена слабије..." Вил Кин се озловољи. Зашто су те ироклете хартије паде? Па, годинама, су пепрестано расле. Неки пут више нетси пут ман>е. али стално су скакале на стененицама Рокфелеровог богатства, са којих се ни Вил Кин није дао да отстрани ... Јер и он је као сваво у Њујорку. У целим Сједиљеним Државама од Атлантика до ПациФика, снекулисао на берзи... То је разумљиво само по себи, то евн раде. Најмање 18 милиона Аметиканаца, као што је аванично утврђено, играју на берзи. То је тако лак посао. а човек не мора бити Морган. Берза му сама долази кући. У самом Њујорку има више од 500 фамилија великих мешетарских фирми које су у сталној вези са Уолстритом. Ни највабаченија паланка у унутрашљости није без бироа какве снекулантске/ балпсе, у коме телеграфска нисаћа машила не куцка курсеве у исто време кад се они појављују на табли бервалске сале у Уолстриту. Једном мало више, једном ниже али. уопште увевши, у носледњој годшга са тенденпијом скакања. Разуме се да је и Бил Кии учееннк у партијн. Узео је и своју и женину уштећевину — Боже мој они су се десетину година мучили и штедели — ујка Цое је додао неколико стотина долара. па су спекулисали. Мирна, која је тада ишла с њим у банку. била 1е сва срећна. јер је Вил узео најбоље што је било: акциЈе Ценерал Моторса и Хенри Фродове аутомобилске ипдустрије. То су 8аиста сјајне акпије. цело време су скакале. Па иако су тог влажног јутра. 30 октобра 1.929. иале ва поен и по ко каже па зато сутра, неће још више да скоче? Бен Кил је стрттао новине у пеп и продужио пут. Ипгао је пустим. Једноличним улицама са висоКим каменим палатама. својој кући, где га чека Мирна, његова жеиа с топлом кафом и топлом постељом ... БЕРЗАНСКИ МР1ИРТДР КОЈИ ЈЕ ПОЛУДЕО! Исто онако као што је Вил Кил отворио прве јутарн е повине, тако су их отвориле сготине хиљада и милиона другцх Американапа. Љ. сви курсеви су нешто пали Али то никога пије узбудило ни упла,шило. Сигурно ће опет да скоче. није
то први пут... те лепе шарене хартије! Оне су, заиста, лепе, као што су лени њихови снови о Рокфелеровом богатству, о кућици на језеру или новом Форду... јер од свих тих 18 милиона малих спекуланата ниједан није видео праву акцију... Ту лепу ша.рену хартију ... И, као што је речено, због малог пада нико се није забринуо, То је било изјутра ... А у подне, дошло је до краха! ' У доњем делу Уолстрита, улице банака и крупних предузећа. као и свакога дана кад ради берза, састали су се „црноберзнјанци" и овлашћени мешетари. Састали су се, као обично, па улицн нод ведрим небом. у једном делу улнце у коме се за неколико часова обустави сважи саобраћај. Добре хартије се овде купују и продају у малом обиму, али је зато ту, утолико већи ппомет разних фиктивних и сумњивих хартија које не котидају н,а берзи. У једном тренутку дојурио је у Уолстрит око подне један сумњиви банкар, Дик Елис по имену. који се бави растурањем хартија нових металургиских предузећа. која треба (тако је бар писало у проснектима) да се налазе негде на источној обали државе и која тобоже доносе огромну добит.
Дик Елис. мршав. сув човек дојурио је сав унезверен и разбарушене козје браде. Дојурио је сав избезумљен. Нема сумње — он је полудео. Био је сав задихан, и у први мах ништа није могао да цроговори. У руци је држао мастан бележник којим је махао. У гомили мешетара који су наслутили катастрофу настао је гробнн мук. Један од њих је ипак нашао снаге да заустави бесомучног човека, Ухватио га за раме и запитао: — Шта, је. Дик. шта ти је? Да се ниси напио? Дик се тргао. погледао мешетара и проговорио прву разумну реч. Муклим гласом као да се про-будио из сна, рекао је тихо: — Нисам пцјан, Реп ... дајем Вестерн Илинојс по 74 .., Л1рна берза" се запањила. ..Вестерн Илинојс" биле су од оних несигурних ха,ртија али је Дик Елис ипак још јуче продавао по 80. И тај исти Дик Елис сада је ужурбано продужио: — Дајем их за 72 ... за 70 ... Зар нико неће? Дајем Вестерн Илинојс по 65...! Мешетари су са запрепашћењем гледали свсг колегу, чије су очи гроаничаво сјактале...
Елис је најзад схватио да га сматрају за лудака. Умориим покретом руке показао је у дубину Уолстрита* тамо гда се диже светли небодер, храм бога Мамона — њујоршка берза и рекао промукло: — Тамо ... тамо ј# прави пако ... Дају све по сваку цену. али ннко више не узима... Све је пропало. ДаЈем Вестерн Илинојс по шездесет ... Крештав глас га Је прекннуо: — Ћути! Дајем Рицццшд 0. П. но 43 ... Још јуче је Ришмонд продаван по 48 и није билр довољно понуде. И наједном Је заурлало неколиво гласова: — Дајем ... дајем ... дајем !... И ништа се више није чуло до један једини поклич: — Дајем ! ! Сви су продавали, нудили, али нико није куповао. И пене су падале све ниже и ниже. док најзад нису пале на — нулу... Оно што је Још било злата. данас Је био обичан папир. .. ПАКАО НА БЕРЗИ Пре непуних 150 година. једног пролећног дана. основала су 24 граћанина града ЊуЈорка — њујоршку берзу. Састали су се под једним пла-
таном пред кућом бр. 68 у Уолстриту. То су била стара. добра времена. По иеког дана продато Је свега тридесетак акциЈа а разлика У курсу за две петине поена била Је као сензапиЈа. Друштвени углед и беспрекорно поштење били су вдини услови у младој држави која се у крвавом рату ослободила енглеске владавине, за приступ на берзу. И за сто и педесет година мали клуб испод платана развио се у једну свемоћлу организацију. чија Је спага и утицај постао нензмеран. Шест стотина хиљада долара плаћа се у последње време за Једно место у берзи, 1200 овлашћених мешетара располагалл су имовином од 750 милиона долара и њиховим посредовањем сват$рдневно су милиони и милиоии акнша. обвезница и држа.вних зајмова мењали сопственике. Нико доцНије није могао да утврди како Је настала страшна паника 30 октобра 1929 године ТаЈ дан остаће заувек познат под именом „црни петак" економског и Финансијског живота Сједињених Држава. На самоЈ берзи почео Је тога даиа посао мало нервозно. пипаво. тромо. Али ни по чему се пије наслућивала катастроФа, Око два часа видела се Јасно негативна т.енденција. Појавили су се лично и шефови великих
уолстритских банака, коЈи се никада дотле нису појављивали. Сензали су их с поштовањем поздрављали. Ту су били Морган и његови компањони... власници куће Кун, Леб и КомпаниЈа, Виљем Дурант Артур Батн, Џес Ливермор и десетине лвугих, о коЈима је чистач улице Бил Кин често пута читао у својим новинама као о гениЈалним капитенима америчких финаисиЈа и индустрије. У затегнутој ситуацији наједном Јв Један мешетар изгубио нерве. Једну хартију од вредности, која се у Једном углу сале продавала по 80, продао је по 60. И онда је настао лом! ХартиЈе најсигурнијих америчких предузећа нуђене су у бесцење. Свега неколико људи чежали су да акциЈе иојединих бољцх цредузећа падну на најнижу т&чку. да би их онда кришом купили. Али они су се губили у мору људи коЈи су бесоцучно продавали. Заиста, само лудаци у овој ситуацији могу да купуЈу... Кад је претседник берзе, после неколико часова, да би нанравио краЈ папици, објавио краЈ сед9ице, било Је већ доцкан. Трлгиште хартија од вредности доживело је потпун слом. Спекуланти су изгубилн стотине милиона. Мешетари су обуставили плаћања. Једни су у свом паду повукли друге. Банке, коЈе су улоге малих штедиша злоупотребили у сврху т.их огромних берзавских спекулација, затвориле су своје шалтере. ОсигураваЈућа 'друштва, велики трустови. холдинг-нредузећа заљуљали су се из темеља. Дугове су сви ирестали да плаћаЈу. За иеколико часова целокупна финансиска. зграда Једне од наЈвећих држава на свету била Је уздрмана из темеља. У целој земљи затворене су све берзе, банке су обуста.виле сва плаћања, пекада богати људи паптли су се без долара у џепу. Сви телефоии. телеграфи и каблови за Вашингтон. престоницу Америке, били су запоседнути. Многобројне депутације великих банака, "Ц1Устова, осигурава.јућих друштава навалиле су на претседника Хувера да интервепшпе. Али. Хувер није могао да се од? лучи. Мрачне силе испречиле се ...! ПРЕВАРЕНИ... ОПЉДЧКАНИ... ОСИРОМАШЕНИ ! Сав Њујорк је похитао у Уолстрит. Још док је берза радила десетине хиљада поседале су белу зграду берзе. Жене су плакале. људи псовали и претили. али камена зграда стајала је глува и нема. За гвозденим оградама бацака стаЈали су полицајци и наоружани чиновници. Гомиле су схајале и чекале, увече Је свима, било јасно, да Је амерички народ за један дан осиромашио за две до три милиЈарде долара. Акције малих опекуланата изгубиле су око половине своЈс вредности. Пошто већином и нису биле сасвим исплаћене, банке су затражиле своЈа потраживања, од ситних дужпика та.ко да Је њихов губитак био још већи. Од свет тог лова иа улици у Уолстриту остале су велике гомиле харти.те. То су били берзански налози, белешке, обрачуни крје су нервозне руке поцепале и бапиле. Три дана су служитељи чистили берзу и улицу. Милиони људи у Амерш-Ш доспели су тога, дана до просЈачког штапа. Четрдесет и четири човека коЈи су изгубили пелу своју имовину извршили су самоубиство. Четрнаест људи полудело Је на ултгци тпко да су их морали одвести у душевну болнипу. Двадесет и три милиона акциЈа прешло Је тога дана из Једних у друге руке. А неколпко људи. о коЈима ћу вам говорити у идућем напису, нагомили су том приликом баснословна богатства. Велики бсрзапски крах у Њујоуку упропастии јс огромап 6рој малих екзистениија. Многобројпа предузсћа морала су да обуставе рад. Пдмах после тога дошло је у Њујорку до великих демонстрација пезапослецих. (ТоХо: Ве1вгас1ег В1Ма§еп (;иг)