Kolo

( уО &ши1ШЖМ Болести пролећа

— ТТоћите зампом — добацио Је старинар још један крезуби осмех. Показаћу вам ... Згурепи, вимљиви старац личио је на неког необичног чичерона који вас уводи у царство умрлих успомена. мртвих ствари што одједном почињу да причају своје невероватне историје, понекад преко очекиваља узбудљиве, о чудним путевима којима су доспелв у старинарев дућанчић. у тај тешки, мрачни ваздух што заудара на плесан и мртвило ... Мртве ствари причају, испредају несхватљиве исповести дубоке трагике, чемерне туробности и понекад чудновате комике... Ту, одмах десно налази се читава гардероба Фантастичних костима, несхватљивих облика обуће какве су ко вна кад биле у обичају. — То ми је продао један Рус... Прича да је био оперски певач. да је гостовао по великим градовима, да је врло лепо певао и да је био славан... Једног дана није више лепо певао и престао је да буде славал ... Није имао шта да једе... Онда су почеле да га хране — успомене из дана славе... Тако је та чудновата гардероба доспела у старинарнину. Старан је испричао целу причу о заборављеном уметнику који је у једном тренутку сагледао и ружно наличје живота и ту, у старииаревом дућанчићу. опростио се за увек са својим прашљивим. помпезним успоменама за коју стотину динара... Једна стара внолина. И опет једна стара прича о човеку који је умцо у беди. стежући грчевито виолину на груди. Наравно, пошто није неколико месепи платио кирију. газдарипа је могла' да прода само виолину. пошто је, вероватно, претпоставила да човеку тамо горе неће бити потребна... Човек није био ни мало слава.п. и за причу коју је испричао етаринар. није вероватно нико чуо... Али. ни у ком случају није тешко претпоставити да се виолина осећа доста нелагодно у друштву једног трбушастог Свећњака, два кандила, једног пара изиошених каљача, велике сиФонсве бопе. пљоснате масивне кваке од месинга и једног мрачног гвоздепог Фењера који. као да је ту преконоћ. утекао с гробља ... На једном сточнћу два или три медаљона, из којих људи што су их скоро плашљиво допели ту. у старинарницу. нису ни повадили избледеле сличине драгих бића ... Мало даље двадесет пари нипела за лов једне руске кнегиње која их је благонаклоно поклонила једној својој роћапи. која је. опет. била принућена да их донесе у старинарнину... И све је ту вгомилано. на том гробљу старих чудесних путева и несхватљивих удеса ... Мртве ствари причају ... Скоро све их старинар зна. цознаје њихове необичне приче... Њихове исповести се надовезују. преплићу у појединостима понекад толико сличним. испредају се у читаве романе о животу. његовој беди и јадима. његовим радостима и срећи... и. Поповић

%И пролеће Природа се буди, буде ® се и неке болести, а појављују се и друге. Нема сумње да атмосФев? ске прилике и годишње доба. па чак и космичке промене, утичу на човечији организам. Утврћено је да постоји и извесна периодичпост у појавн неких оболења. Тако се зна да се нервозне. измршавеле и бледуњаве особе туберкулозни болеснини оболели од желудачне гризлипе или гризлице у дванаестопалачном цреву мпого го-. ре осећају у пролеће, него ли у друго годишње доба. Мршаве и бледуњаве особе осећају се увек уморне и малаксале. Тај се умср погоршава с пролећа. То долази због тога што жлезде са унутрашњим лучењем. а пре свега надбубрежне жлезде. одржавају осећај свежине и здравља. Када је њихов рад ослаб* љен или поремећен, тај се осећај мења и онда наступа осећај умора. и малаксалости. Да би функција жлезда са унутрашњим лучењем била правилна. неопходно је да у организму има довољне количине витамина. који се као што је познато, исхраном у њега уносе. Како се пак витамини налазе поглавито у свежем поврћу и воћУ (витамин А. В и О, а како свежег поврћа и воћа у пролеће нема. то је јасно да ће у то време и рад жлезда са унутрашњим лучењем бити смањен и поремећен. То понајпре важи са надбубрежне жлезде, баш оне жпезде које управљају осећајем свежине и здравља. јер за њихову правилну функцију потребна ,је већа количина витамипа С. Из тога произлази да "е с пролећа — неопходно, узимати веће количине витамина С. Како се његов главни и најприступачнији извор налази у лимуну, то ,је јасно да мршаве, бледуњаве. изморепе и малаксале особе треба. нарочито у пролеће. да узимају по неколико лимунова дневно исцећених у чаши за време или измећу појединих оброка Оне особе које пате од слабог апетитп муке, гаћен.а. тежине у желудцу после }ела. евентуалне главобоље па чак и неуредне столипе. треба да пију по I до 2 исцеђена лимуна уз ручак и вечеру. јер ће лимунска киселина допринети поправци варења,. С пролећа се обичпо погоршава и туберкулозно оболење. нарочито плућа И то. врло вероватно стоји у вези са променом рада жлезда са унутрашњим лучењем Најчешће болеснипи од туберкулозе плућа. у то време пљују (искашљују) крв Та поја« ва. на изглед непријатна и опасна, неповољно утиче на болеспика и његову околину. Међутим избапивањем крви из плућа иако показ плућпог обслења. не мора да 8начи иарочиту опаснсст. иити иак погоршање боле« сти Из целокуиног болеспиковог стања а не само по овом једнож" знаку, лекар ће моћи да закључи о правом стању болести. Питање вашто се болови код болесника са гризлипом у желутпу или дванаестопалачном цреву. погорптаваЈУ у пролеће и у јесен, није у медиципи још објашњено. Ту не. може да буде повод само функција жле.чда са, унутрашњим лучењем. јер онда не бн било разлога погоршање наступа и у јесеп. У сваком случају то је чињеница о којој болеснипи морају аа воде рачуна и да у то време удвоструче своју пажњу у ногледу дијете телесног и душевног одмора и — пуптења. Садашње време корпс.тићр болесници са шећерном болести због снажења исхране уопште. а нарочитозбог мањег узимања шећера и масти и болеснипима са желудачно-цревним оболењима због принудпог смањења

— За пар капаринки овај кавез вам је као створен ...

их не би желео да продаје. да би остао увек мећу њима,. у том мртвом, мемљивом свету најчудноватијих појединости... — Купујем све — каже старап. Осмехнуо се откривши онај шиљати зуб што га је стално глодао. — Купујем, понекад, нешто што ми сигурно никад неће бити потребно. што можда и нећу продати. Има ту много којечега што ни сам не анам чему служи. Хитро је дохватио необичну прпу Јепан шаполики металну кугију, обојену фантастич- кутак антикварним шарама. праану... нице.

— Шта мислиш, ппијатељу? Добпа опаклија! (Онимци: а . Оимић)

— Ко би знао ва што би се то могло употребити... Дошао ми је једног дана човек... Сећам се добро. Вели да му је то била најдража успомена, али. каже. мора да прода кутију. У последње време мучила су га нривићења... Бог би анао шта ми је све напричао и вашто је баш мени донео ту кутију... Био Је сигурно неки лудак...

Старап се провукао кроз гомиле набацаних ствари, наслаганих у читава брда која неминовно прете да вам се сваког тренутка сруше на главу и обурвају све оне пуњене птипе у врху полице. чаћаве сулундаре, читаву хрпу кавеза, тешких бакрореза„ штапова, урамљених портрета славних музичара, апарата за усисавање прашине, руских балалајки, дугачких вишњевих чибука (од којих је на један, как оприча старинар. пушио лично — Зека Вуљубаша). неких судова ва болеснике, прашљивих књижурина. бакарних свећњака. кишобрана. икона, и читаву збирку нечијих топлих. нежних акварела..

XI удно се човек осећа у том гробљу плеснивих, вапрашених успомена. У скарадној светлости што се педи кроз мали обојен прозор. све те »твари добијају неке чудовишне димензије... Нека претерано осетљива цашта оживеће у тој мртвачнипи стаКих ствари ваборављене авети кош(царских, гротескних ликова ... . Стари аптиквар, кошчат и вгурен. II '

лиљи пажљиво у вао глоћучи упорно једаи зуб што му штрчи из вилипе. — Наравно. нећете ни веровати шта еве имам... Чудно вадоволдим погледом обухватио је старац огромне гомиле ствари 1пто их је савесно скупљао с неком необјашњивом страшћу. Човек до<5ија утисак, бар у једном тренутку. да