Kolo

СИНУ ЗАРОБЉЕНИКУ Сузе на растанку у оку твом, још увек видим гине. Као соко каа се у облаке вине, напустио си родитељски дом... Скоро је година дана како твој глас ие чујем и ие видим лик твој: и у чежи,и за тобом, оставио си све нас. Враги се у загрл.ај чедо, врати се сине мој !... Бела Ц^ква, марта 1942. (Једна мајка) ДРАГОМ ТАТИ Ближи се Врбица, Свак се срећи нада, Деци заробљеиих То претешко пада. Биће свуда лвонца, Колача и јаја, Али таге нема .. • ГГразна је одаја ... Ал' ми се надамо Да ће скоро доћи, Да ћемо га опет Загрлити моћи ... То су нама — деци Жеље понајвеће Да нам дође кући .. • Ох, те лепе среће! Ниш, мапта 1942. Љиљапа, ћерка Пгедрага Леиића пев, оФиииг)а у запобљеииштву ЗАРОБЉЕНОМ БРАТУ Ево, већ је прошло и годину дана, Откако се с тобом ни видели нисмо . • • Место тебе гледам твоју слику драгу А сузе од бола капљу ми на писмо . •• Беогшд, марта 1942 Гог)па,па Пујић, ученииа ПОЗДРАВ ЗАРОБЉЕНИЦИМА Моја мала душа Топло Бога моли, Да свим заробл>еним Ои патње утоли .., 'Завршавам ретке, Сан ме давно хвата, Стално мислим кад ће Доћ* мој мили тата. Бсоггад. маота 1942. Мира Ушај. уч. I иаз. гимиазије ПОЗДРАВ ЗАРОБЉЕНОМ БРАТУ Лети, лети песмо моја, Са зрацима супца, ЈТети, лети песмо моја. .Чети до врхунца. Одлети ми у Немачку, Са Букуље плаве, И миломе бати моме Однеси поздраве. Беогтд, мапта 1942. Радмила Ђогђевић НАШИМ ЗАРОБЉЕНИЦИМА О, Бого драги, О, Бого мили, Ала је тешко Без тате бити! Молимо се Богу За наше таге, За деде. ујке, Бате и чике И за све нагае заробљенике! Го Те моле Дечица мала, О, Бого драги !.. Беогуад, марта 1942 Јелисавета М. Ђорђевић, уч. III т>аз. основне школе ,ВИКОЈИ СТЕ ТАМО" Ви који сте тамо, далеко од пас Од домова Вагаих и родбиие целе. Чујте вашег брата охрабрени глас И ако му теку с ока сузе вреле. Прихватите се ма каквога рада И мирио гледајте у будућност вашу Немојте чезнути од туге и Јада С вером , мислите иа домовину иашу Брига за пас нека Вас не мори, .Тедан човек за све нас се бори. Двћићете . . . искрено Вам велим, А и то вам од свег срца желим. Мапта. 1942. Јелисић М. Ђопђе уч. VI 1>аз. ги.у

Христос воскресе — браћо у даљини, Што вас добра српска мајка роди, Нек' наше мисли Ускрс оад сједини, Нека нас бољој будућности води. Кад побожно звона одјекну са храма И благи ветрић мирис тамјана пронесе, Знајте, да смо ми тада са вама. / Чујте поздраве наше: — Христос Воскресе! Нека вас српско име и прошлост краси, Нека се дух предака славних У срцима вашим никад не угаси. Нека вас благослови, у туђини, прате, У ова доба часова тамних. Нек' стазама вашим српско цвеће цвате ...

Ђупита. мапта 1942 год.

Вукосава Којадиновић уч. VIII т>азл. гимназије

У калцеларији Црвеног Киста у Петровграду живо је као у кошиици. Шушти хартија 8а паковање, чују се узвици: _Офлаг. Сталаг". лупају печати, јер под внаком Црвеног Крста пакети путују сигурно: тај апак шири око себе мирис. Од јутра до мрака долази свет: старо и младо. мушко и жеиско. траже обавештења. купују кутше. хапти.ју. канап. Заузимањем претседника г. Рајића и секретара г. Поповића добављено је из Београда 2000 кутија. Ове кутије еу јевтиније, а и лакше 8а неких 800 гр. од обичних кутија. тажо да се заробљенинима може нослати више хране. Исто тако добављен је канап и хартија чиме је решена брига пошиљалапа. Сем тога за сваки пакет може се добити и по 100 цигарета. Шаљу сви. Сем родбине шаљу другови друговима, ћани наставншшма, потчињени претпостављенима и обратно. Бивши војници својим официрима и ратпим друговима. Пакети се доносе и са села, као и из града. Неки желе да лично упакују. а готово сви стоје и гледају док се и послед-

њи печат не удари. док се пакет не стави у складиште. Стоје оцеви, браћа, супруге, сестре, мајке и гледају тужно и са љубављу у тај пакет. као да би хтеле да заједно с њим поша№У тај поглед, осећања и љубави коју отсуство и даљина сваким даном повећавају. Цео овај посао обављају добровољно неколико дама, неколико богослова-нзбеглина и ћаци овдашњих школа. Пакети се најпре мере, затим нрегледају, и заводе у списак, пошто Црвени Крст обавља поштанску службу. Затим се. ако је потребно адресирају. најсавесније пакују и остављају у складиштс где чекају транспорт. Овамв рад није остао без признања. Из Немачке пишу да су најбоље паковани пакети из Баната. Хиљаде пакета прошло ј"е кроз ову канпеларију и много ће се срце обрадовати захваљујући Нрвеном крсту. У рату. као и у миру Црвени Крст неумрно обавља своју хуману дужност... м. ИВКОВИЋ

ХЈсобље Црвеиаг К.пста и Петппвгваду са пакетима за наше заробљенике у Немачкој. (Ошшшк: Пршзатна својида)

СРПСКОМ ЗАРОБЉЕНИКУ Знам да те све овој земљи оривлачи, Јер то је твоја земља Србија. Иако, можда, у њој никог иемаш, Опа је теби вајмилија. Ово је земља Твојих предака, Дедова твоЈих, Српских јунака. У заносу збориш: „Кад ће стићи дан, Кад Ну и ја моНи, Слободан к - о птина, У СрбиЈу доНи Т ..." Јагжоваи (Банат), марта 1942. 4-нгелина Огловић, ученииа граћанске школ* ПОЗДРАВ ИЗ ТУЂИНЕ Лењо, лагано пролазе, ногаени хладним ветром, фебруарски дани. Ветар фијуче вани, и лупа у окна. — „Отворите, иоздрав вам носим, из туђине из ропства." Рече — и оде дал.е, зал,ул»а голо гран»е, и нестаде. — „Он, поздрав вам гаал»е! л х 1уЈ ветре, стани! „Понеси поздрав топли и пуио лених жеља птал>емо и ми њему. ЧуЈ, и ми њему. Београд. Фебруара 1942. Вера Д. Шиђанскџ уч. VII лаз. гим. ЗА ТАТИН РОЂЕН-ДАН Срећан ги рођен-дап, татице драги! Здравл>а нек ти подари свевитњи Бог! Место пољубаца нек ти речи кажу Синовљу љубав маленог срца мог.. • Алексинаи. марта 1942. Слободан Миловановић, ученик II тзг>. гимназије ЖЕЉЕНОМ ТАТИЦИ Гледам често слику твоју Сузе саме увек ће ми иоћи Ал' надом се тешим: Татица ће доћи. Кад легпем Богу се молим Да ти здравље пружи . .. Твоја најстарија ћеркица Која за тобом тужи. Рача (крагујевачка), марта 1942. Видосава, ћепка Миодрага Симоновића, капетана у запобљеништву СУПРУГУ И ОЦУ Када се тихо и нечујно спусти ноћ И када благи месец заплови мирном васионом А мале сјајне звезде затрепере И док тихо са сузтшм очима Гледам у та.ј месец и звезде Милујем их сво.јим погледом Јер можда у том часу и он, Мо.ј нежни и верни сапутник Који је далеко у заробл»енигатву Гледа у њих И сам нежно мисли иа нас И тада у том часу Шапућем тихо молитву: „Свевигањи, благи Боже, чувај и штити га Врати нам га живог и здравог Врати нам нашу срећу Врати ми милог супруга А детету доброг и пежног оца." И док тихо са сузаиим очима Шапућем искрену молитву Моје чедо ми пружа ручицу Тихо сањиво тануће својим детињим гласом: „Саки тага, дођи тата, лоли те Бона." Београд. мапта 1942. Радмила В. ТерзиН ПОЗДРАВ ТАТИ Протло нам је, ето, већ годину дана Откад драгог тате нема међу пама. Ускоро ће стићи већ и прве птице, А туга пам ни сад не оставља лице . • < Тата стално пипте, лек пам тал»е души, Ал' се ипаК мама у сузама гути.. • Да за Ускрс доћи може, Молимо Те, драги Боже! Београд. марта 1942. Љубица С. Ђорђевић, учеиица III раз. гимназије