Kolo

нлаћало „порезу", нашло би ујутро своју граћевину без скела или би иела граВевипа иросто одлетела у ваздух./Н>егови људи пратили су оклопљепим аутомобилима транспорте новпа олих банака које се уредно плаћале „данак" — и штитили их. Ал Капонеови људи усућивали су се да нападају тамнице и да пуштају на слободу своје чланове ... Чланови банде живели су у сопственим пансионима и клубовима заједно са својим пријатељипама. У подрумима тих зграда налазила су се права стрелишта за вежбање. Ту је био скуп олоша свих раса и народа. Ту је било спеишалигста за експлозив, за уличне борбе, бовсере, али и „џентлмена-килера" — озбиљних. отмених на изглед, људи који су вмали задатак да успостављају везе у разним друштвеним круговима, да испитују имовно стаље чиновника које је требало подмитити или купити. У нарочитим просторијама чувало се оружје банде. А кад би неки бандит приликом пратње транспорта алкохола или у међусобној уличној тучи погинуо, био би му прирећен величанствен погреб. Хиљаде гангстера учествовало би на сахрани. Долазиле су чак нарочите делегапије из суседних градо®а, с делегатима у фраку и цилиндру. Били с'у присутни и претставнипи општипске управе и полипије ... Једном је само за венце дато 15.000 долара ... Годишњи приход Ал Капонеа у то време пенио се на 150 милиона долара. Од тога је криумчарење алкохола доносило 60 милиона, итрачнипе 25 милиона. порез од тајних ресторана и крчми 10 милиона. остали приходи (уцене, контрибуције, обичпа пљачка) 30—40 милиона. „ЗЛАТНО ДОБА" АЛ КАПОНЕОВЕ ВЛАДАВИНЕ Ал Капоне је постао скоро неограпичени господар у држави Илинојс. Читави градови припадали су само њему. У првом реду Барнхем, Стикнеј, Иидеро — осредње варошице те државе. Те вароши су биле одреЈзене да буду уточиште чланова банде. У Цицеру, вароши од 70.000 становника, приликом једних избора, Ал Капонеови људи су заузели сва места. Од претседиика општине до последњег ноћног чувара, од директора позоришта до последњег служитеља. Сви јавни локали, ресторани, крчме, бифеи, сви биоскопи, пиваре. све је то припадало људима Ал. Капонеа. А гувернер државе Илинојс, Лен Смол, био је његов присни пријатељ. Као виши чиновник он је био оптуаген због милионске проневере, али Ал Капоне је организовао такву камнању у његову корист, да га је суд ослободио ... Зато је овај гувернер на захтев Ал Капонеов ослободио једног гангстера Харија, Гусика, који је био осућен на доживотну робију због силовања једне девојчице, а храбри судија који га је осудио изгубио је главу на улици ... Ал Капоне је после свих ових успеха постао обестан. Ауторитет државне власти срозао се на нулу. Ал Капоне је био некрунисани краљ Чикага. Вође осталих банди, бивше конкуренције, губили су главе један за другим. Диои 0 Ванион, преко дана трговап пвећем, преко ноћи одасан гангстер, убијен је насред улиде. Цон Скалис, бивши командант Ал Капонеове телесне гарде који је покушао да приће конкуренцији. на једном банкету. био је формалио изрешетан мецима. Дек Диамоид, кога су судови стално пуштали на слободу услед „недостатка доказа" приликом једне оргије убијен је. Биг Тим Мерфи. који је опљачкао чикашку пошту и однео 400.000 долара, убијен је на степеницама своје куће под тајанственим околностима .. Уличне борбе измећу бандита беснеле су на улицама Чикага. Без славе, незнани гинули су поједини храбри полицајци, док су њихови противниди гапгстери сахрањивани уз велике почасти.. Вандитизам је био у пуном цвату ... Најзад, морала. је да се умеша и држава односно савезна влада у Вашингтону. Ал Капоне, многоструки убипа. разбојник, изнућивач изведен је пред суд абог — утаје порезе!! Није човек тачно декласирао своје приходе пред пореским властима! И. 1931 године пн је због тога осућен на 11 голипа трпгке тамнице. Ал Капоне је, ситурности ра-

ској банди „Пет тачака". Доцније је постао „телохранитељ" Дона Ториоса, воће чикашких гангстера. Кад је Цоп Ториос, 1921 године, бојећи се освете свог конкурента 0 Баниона побегао у Европу заједно свим опљачканим драгоценостима — а било их је у вредности од више милиона долара —. постао је њетов дотадашњи први помоћник Ал Капоне воћа банде. Он се одмах дао на посао и за кратко време поетавио бандитизам у Чикагу, — који се дотле бавио само криумчарењем алкохола и тучама с полицијом и коћкуренцијом, — на једну сасвим нову основу. Ал Капоне је од злочина направио — прави труст на трговачкој и поеловној бази. На челу својих бандита од 1200 људи — тај број се од случаја до случаја могао код већих ажција појачати члановима „слободних" удружења — он је могао да пркоси државној власти какогод је хтео. И ретко се који неустрашиви чиновник или полицајац у Чикагу или држави Илипојс усућивао да се замери свемоћном Ал Капонеу, Претседник града Чикага „Велики Бил" — Томпсон — био му је лични пријатељ, јер га је Ал Капоне изборним терором против његовог противкандидата Девера, довео на тај положај. Кад је једиом шеф полиције Мајк Хајх хтео да позове на одговорност Ал Капопеа било је довољно да испред полипшбке зграде продефилује стотина до 8уба наоружаних гангстера .. Сем тога већина чикашких полицајаца била је задужена код — Ал Капонеа. Банка Цопа Хигинса била је угледна Фирма Чудно је било само то да је она давала веће позајмине ра, зуме се на меницу, полидиским чиновницима. Ствар је била једноставна. Иза банке је стајао сам Ал Капоне и у картотеди банке била је цела чикатка полипија. Од шефа до последњег * стражара. Ако је све ишло у реду. банка није терала своје дужнике. У противном' случају. зна се. меница на протест. АЛ КАПОНЕ ВОЛИ ШТАМПУ... Ал Капоне је био сујетан и волео је популарност. Веровали или не. вођа гангстера држао је цео свој сопствени пресбиро. Волео је да се о њему пише, да се његово име помиње у јавности. Да се помиње као славан чоаек кога се треба бојати... У сва. кој редакцији имао је своје људе. Уживао је кад су се у позоришту, пред распродатом кућом, давали комади у којима је он био главни јунак... уЦоцније, кад је Ал Капоне направио од свог предузећа „труст". држао је многобројне играчнице. дансинге и јавне куће. Поред тога разрезао је порез на сва предузећа у варошн. Граћевинеко предузеће које не би тачно

ди, одведен на острво Алкатрас да издржи казну. Или, можда да га не убију његови лични противници. Разуме се да овде није окован и затворен у са.мицу. него је уживао све благодети слободе. Галама око његовог имена посгепено се смирила, све док није најзад с оне страпе Океапа стиша сензационална вест: Ал Капоне је пре рока луштен из затвора! Због доброг владања!! У лрво време он се довукао у своју вилу у Миамиу, летовалншту америчких милионера на Флориди. Шта ћете, и он је амерички милионер! Један од толиких из трустова злочинада... Београдскн сликар г. Коблмшка^оји слика

.Др. Бр.аун" — Тако пише на ма(лој месинганој. табли причвРшћенсЈј на дрном мермеру велике капије необично дуксузне палате у Мичиген»внији, у Чикагу. Скромна табла једнога лекара. Ипак тај лекар мора да има олличну праксу кад може да држи ординааију у овако луксузној палати Из раскошног хола те палате лифт са златним решеткама вози до горњих спратова. Бој у лцфту је Црнап големог раста. Странап који не би хтео да поће лифтом изненадио би се кад би му рекли да у кући нема уопште степеница... Изгледа. као да је архитекта 8аборавио да их сагради. Према томе, у ординадију др. рраупа може па се доће само лифтом. Истина по,-столи позади и улаз за млађе. али и ол је заграћен дебелом решетком која може да се отвори само са унуграшње стране. Сем тога. кроз челичну плочу на тој страни вири пев аутоматског митраљеза ... А ко би у пратњи циновског Црнпа стигао на трећи спрат где се налази ординадша др. Брауна нашао би се опет пред великим бронзаним вратима кола исто тако могу да се отворе једино изнутра. Заиста чудна ордипапила! Само ретко ко би од страних људи потражио лекарску помоћ од др. Брауна. Кад би се то ипак десило. појавила би се у белол хаљини сестрапомоћнипа. обавештена претходно телефоном. и саопштила да др. Боаун нажалост, није у ординапији. А. др. Патман. такоће добар лекар, станује свега ' три куће даље . Случајни посетилап не би ни сан»ао док се налазио у ординадији др. Брауна, да ле у ствари у — главиом стану Ал Капонеа. „краља чикашких гангстера"! Било је стварно и болесника у клинини др. Брауна, али то су били гангстери рањени или поврећени у многобројпим мећусобним тучама и биткама. Они су уједно били добра камуфлажа за саму клинику. У последњој соби ове чудле клинике живео је сам Ал Капоне окружел својом телесном стражом. Тридесет и шест гангстера, чували су свог поглавипу на смену. и дању и ноћу. Осамдесет их је било увек у служби. Други стан „краља гангстера" налазио се у једнол солидној пословној кући, камуфлиранол с две фирме ко; јб су стварно постојале. Једна је од њих била „Смит и Вебрс" друштво ва Финансирање, а друга Агеитура великопродаје женских чарапа. Ту је био и арсенал Ал Капонеове банде. „ПЕТ ТАЧАКА" Своју каријеру почео ле Алфонзо Капоне, звани Ал Капоне, у подземљу Њујорка, у злогласној гангстер-

Културни купиопитети V Америии: женско овање. (ГоЈо: Ве1егас1ег виааееп1иг)

— прстшма јГ1 осле прошлог светског рата поја* ® вио се у Паризу један сликар који је изложио велики број својих платна израћених прстима, на нози. Био је богаљ, није имао руке. Па ипак, ова необична взложба доживела је велики успех. Слике су имале високу уметничку вредност ...

Т. Радован Аптуновић — Коблишка, при иаду. (Овпда&к: А. Оимнћ) Несрећан 8бо& свог телесног недостатка, сликар ипак није очајавао. Он је радио. Стварао. Али, свакако ће вам се учинити далеко необичније да неко. и поред тога што му, поред сликарског талента, све стоји на расположењу. не слика четкама. већ — прстима... Слика све. Портрете. пејзаже, мртву природу. И осећа да му тако полази за руком да најубедљивије ислољи своје способности ... Реч л'е о београдском скулптору и сликару г. Радоваиу Антуновићу-Коблишки. уметнику чије име није непознато нашој културној јавпости. У нашој земљи и у иностранству г. Коблишка ле приредио неколико изложби о колима се и домаћа и страна штампа повољно изразила. Г. Коблишка ле студирао валарство у Пари зу, код Бурдела, а слккаретво у академији .Гранд Шомије" Његови радози су лепи примери неокласичног импресиоиизма. Мећутим. г. Коблишка ле од неког времена оставио четке. И свола платна рали искључиво прстима ... — Тешко ми је да вам обласним како сам дошао на ту мисао — каже нам г. Коблишка. — Ко зна. можда се осећам сигурнили кад тако радим ... Поузданши су ми потези. а можда је то само моле уверење.. Али. то је у исто време врло опасан посао. Као што је познато. неке сликарске боле су отровпе. тако да V сталном долиру с кожом могу врло лако да изазову опаснецзтоке па чак и тровање крви ... Па ипак, г. Коблишка не преаа од те онасности. Он ради. Слика — прстима. — Најрадије сликам портрете — каже нам он на крају. — Осећам како су ми покрети далеко нежнији тананијјг. него кад бих радио четком ... И г. Коблилгка ради Неуморно. Ствара прстима слике кол"е доиста заслужују уметничку похвалу.