Kolo

мога кому«Је

НЕДЕЉА 19 АПРИЛ. Жапи се једна комшиница другој: — Мом јадном мужу заиста није пано! Преко цепог да\ на се жали на неу"" " 1Г-1/ К 1 1 Ралгију, неурастени>)Ј Ј! аД-Ј/ ју, неуритис, неурозу и хиперстензију! — Забога, па откуда му топике болести? —- Из пексикона, слатка . •. ПОНЕДЕЉАК 20 АПРИЛ. Имамо у комшилуку једног старог црноберзијанца, па му се ћерка заљубила у неког мпадића и окупила оца да мопи да јој да родитељски благоспов. А отац је одвраћа: — Дете. моје, није то муж за тебе. ■— Апи. тата, он је тако поштен... — Поштен, поштен!-.. па то није никаква каријера. УТОРАК, 21 АПРИЛ. Пошао комшија, Ј\ '; К ономад, на спужбеГ \ ( ни пут по Срб и ЈЦ' ј \ а госпа комшиница стапа ра га саветује: / — Па ' чува ' се > мопим те. П&зи да не озебеш-.. и, миспи на мене... — Хоћу, не брцни! — рдговори комшија и аутоматски извуче марамицу из џепа и завеза чвор, да не заборави. ?ч " "'У 4 " '"л , " ' СРЕДА 22 АПРИЛ — Реци ми шта читаш, па ћу ти ре1>и ко си 1 — каже мој комшија једном свом старом пријатељу. — Читам Хомера, Платона. Сократа и Гетеа! Е> онда Си опасна лажовчина!

Отменост

ЧЕТВРТАК 23 АПРИЛ Стари, богати

Београђанин (познати бивши трговац) пежи на бопесничкој постељи, па позвао адвоката да начини тестамент— Своју кућу у Карађорђевој упици остављам свом сестрићу ... Адвокат га прекиде: — Ја, мислим. извините, да би бипо погичније да је оставите сину'.. — Не, већ сестрићу. Затим, онај виноград у Раковици остављам сестричини ... — Па, реносте- да ћете то оставити своме млађем брату.•. Болеснику досади то па кресну адвокату: — Јеп'те мопим вас, умирете пи ви ипи ја?

*

— Ћон зе, мплостива. од иајболег ћикоаог црвета... >— ; А. да ли имате пешто од махагонија?, *

ПЕТАК. 24 АПРИЛ Прича ми комшија како његов кум оставио пулу и прешао на цигарете. Чудио се комшија, па га питао: — Па, добро- куме, куд потреф. баш сада да оставиш пупу и да пређеш на цигарете, а знаш како се тешко набављају ... — Тако лепо. Цигаретом ме свако понуди а дуван за пупу морам сам да купујемСУБОТА 25 АПРИЛ. Невероватна су , понекад дечја уста. Један шврћа из нашег комшилука пита јуче свог деду: — Деда, јеси пи пре био деда? , — Нисам. — А кад си постао деда? — Кад си се ти, сине, родио. — А шта ћеш да ми даш зато? М-ћ.

ИНСЕКТИ КОЈИ ПРЕЛАЗЕ ХИЉАДУ КИЛОМЕТАРА НА САТ До сада ее сматрало да је на.јбрлш инеект на свету такозсаии „аустралиски вилин коњин". који лети брзином од 90 километара на сат. Просечна брзина осталих инсеката варира између 28 и 53 километра на час. Међутим, недавно је један познати научник утврдио да рекорд међу инеектима не држи више аустралиски вилин коњиц, него један инсект у Шнтралиој Африци, који до сада још није ни добио научно име а чија просечна брзина износи 1.000 километара на сат. КОСАНА ГЛАВИ ЈЕДНОГ ЧОЗЕКА МОЖЕ ДА ИЗДРЖИ ТЕРЕТ ОД 1750 КИЛОГРАМА Изгледа да је човечија коса всло слаба и да не би могла поднети већи терет. Али несумњиво је утврђено да један прамен косе који расте на једном г квадратном сантиметру може да одржи користан терет од 7 килогра,ма. Поптто човечја глава има под косом просечпо 250 квадратних сантиметара. то би према рачуну научника. коса на глави човека могла да п-Јднесе терет од равно 1750. килограма одногно о љу би се могло да обеси 25 људи средље тежине.

ПТИЦЕ КОЈЕ ИСХРАНУ СВОЈИХ ПТИЧИЋА ПОДЕШАВАЈУ ПО ВОЗНОМ РЕДУ Железничари у Кутној Хори у Чешкој нронашли су у једном путпичком вагону необичне „слепе цутнике": шест малих косова којн леже у гнезду, саграћеном у једном удубљењу нзнад одбојпика. Путнички воз. уз који је прикопчан и овај вагон. саобраћа два пуга дневно на нрузи Кутпа Хора—Зручи и родитељи малих путпика. да би моглн да хране своје мале, морали су да се прилагоде во-зном реду- Они чека.1у када воз крене са полазне станппе и одмах затим улећу унутра крсз отворен прозор све до првих двеју станина. носећи својим малишанима храну, Ово се догаћа два пута дневно. приликом поласка и одласка воза. увек у одрећено време и увек. на растојању од две станиде. И путнини су већ приметили ове мале путнике, али их нико, па ни кондуктери. не дирају. И НЕМАЧКА ДОБИЛА КРИВИ ТОРАЊ Једна црква у Ајнбеку, у Немачкој. била је већ добро позаата у ш>лој земљи због тога. што је рама црквл била сопствепост црквене онштиНе. ,чок је црквеНи торањ прииадмо градској ошптини 0 овој цркви иеднвно се почеЛо поповно да пише и то опет новодом њеног торња - Наиме прилцком послрлн?иХ; цремеравања коиотатовинп је да ге од 1 «70 године тораљ пцгиуо ирема западу 8а

читавих 26 степени. Према томе торањ у Пизи добао је једПог новог конкурента. Једној специјалној компсији стављено је у аадатак да пзради планове како би се слречнло даље нагињпње торња, ГЊУРАЧКИ АПАРАТ КОЈИ МОЖЕ ДА СЕ СПУСТИ НА ДУБИНУ ОД 1000 МЕТАРА Два шведска инжењера конструисала су нарочити гњурачки апарат с којим намеравају да се спусте у дубицу од 1000 метара у море. Са овнм апаратом јзршени су и покушаји дуж обале код Ландсорта у Балтичком Мору. и дали су одличпе резултате. ЗАШТО НЕКОМЕ ИЗГЛЕДА ЖИВОТ БЕСЦИЉАН Главни разлози зашто појединн.м људнма изгдеда игивот беспиљан следећи су: Недостатак васпитања. Стндљнвост и „закопчаност" карактера. што спречава човека да предузме нешто. Несталност карактера када човек нема снаге да се скоппентрише или да се одупре нечему Када је човек изабрао себи запимање без довољног размишљања и каД то занимање не одговара његовлм способностима ' Песимизам који ле често цоследи па ,1едностраног схватања жнвота али који може веома неповољно да утиче. у сјзаком погледу. Фатализам када човек верује па јс свака ли.чнос-т само беспомоћнд жртв ј прилика иако би он лично могао да се успешно борн нротив тнх прилика.

КОЛИКО ЧОВЕК У СВОМЕ ВЕКУ СТВАРНО УЖИВА На једном педавно одржаном научничком конгресу један нрофесор прочитао је свој врлр интереоаптан ре(1)ерат о томе. колико човек у своме веКУ стварно ужива у животу. На основу дугогодишњнх опажања, проФесор ,1е утврдио. да .један човек. који доживн 70 година. проспава од тога равно 23 године. Сем тога у том просечном веку проведе у говору равпо 13 година. у јелу 7 година и у нези тела 18 меоеНи. На одмор и уживад.з долази свега 23 године. СЛАНИ ПАКТ Кад се два бедуина у цустин.и сретну и желе да склопе пријатељсТво или да почну неки заједнички посао. стављају комад хлеба у со. деле га н свакн од њих поједе по половину. За онога. којн изневери. Каже се да јз изневерио „слаии иакт". Тај обцчај је врло стар. Стари Арапи кад су хтели неког да закуну. доводили су га у шатор поглавино и банајућн со у ватру изговарали речи заклетве.

Гл&вјги уредник Ми.ррслав Сјеваконић Уредиик Мића Димитридевић ,3а фртографије Александар Симић Цртач Ђорђе Лобачев Уредииштво' Поонкареова улица број 31. Т ©јј ,ефои 25.010 Вдаеник. 'и издавач.- Сриско издавачко' иредузеће _.Д Д Јовап Тановић : Админт^ст^адија ''Дечанека '' ' 31. ВеограД. Телефон: 24.001—10; ш -1 'ампа: ..Штампарија Београд" А. Д. Дечанска 31.