Kolo

19

лију сп&сло од привреднс ватастрофс, кад би Америва отпала као купац. Поред тога Аустралија баш сада, у тревужу непосредне опасности, очекује и непосредну помоћ. А Внглеска јој никакву помоћ не молее да пружи. Оолствене индустрије наоружања Аустралпја нема. Она је и поред свих трогодишљих и десетогодишњих планова још у повоју, јер Аустралија не може да реши основии проблем: питање радае снаге и стручног особЛ)а. Америка би могла да да инжењере, стручњаке и специјалисте, али их V овом тренутку она и сама треба. Тако се Енглеској љуго осветила њена сопствена политика, да у доминионима гледа само лиФералте сировина и спречава из егоистичких разлога самосталан привредни развој колопија. Ваш злучај Аустралије је фрапантан у том поглсду. Аустраиија од почетка овога рата није уопште имала оопствеаа бродоградилишта. Ови вазвнији делови аа ратне броцове, као компаси, рефлектори, торпедне цеви и остало, с®е се морало увозити из Енглеске или Америке. А како стоји ствар с војничком спремом АустраЈије? Познати су захтеви Аустралије да сс аустралиске групе које се боре на далеким ратиштима врате кући. Зпшта војна обавеза још није уведена. За одбрану земље има свсга 80.000 наоружаних. људи. Иако се тај број може ца повећа не може та војска да брани цсо један вонтиаент. Флота се састоји свега од две крстарице и неколиво «ан>их јединица. Све су наде биле полагане у Сингапур! Чак ни једина ратна лука Порт Дарвин није од неког наоочитог значаја, јер нема позадину, нема сопствене индузтрије, нема чак ни сигурне везе с континентом воји тре5а да брани. Нема чак ни железнице ни друма до Оиднеја, мји је од Порт Дарвина толико далеко коливо Њујорв >д источне обале Амсрике, од Сан Фралциска. Тако се Аустралија нашла без одбране, отворена за гнвазију једног опасног противника као што је Јапан. Знглеска се сконцелтрисала у Атлантику, одбранбена лигаја према северу је Сасвим слаба, сопствене снаге недо»ољне. А Сједиљоне амернчке државе? Америчка флота је ' Пацифику немоћна према јапанским поморским слаама. То јс позната чиљеница и зато кије била пот!>ебна [зјаве америчког министра морнарнце Нокса који ■је то и иворено признао. Свако обећање помоћм од стране Аме)ике, које је претседник Рузвелт, као и многим другима, [ао и Аустралији, мора ое узетп скептички. Амсрика, поле ударца вод Хаваја", не може да га испуни за догледно реме ни у привредном нп у војном погледу. Зато је Аустралија присиљена да чека беспомоћно ;аље догађаје са зебњом, свесна непоузданости обећан>а •војих тобожњих пријатеља. <Го1оз: Ве1егас1ег ВЦ(1а§еп4иг)

Пише: ОТО БУХОЛЦ

сгцшица ()паснђсн,/1