Kolo

%тац Вили Биргела, данас познатог Филмског глумда, био је златар саборне цркве, катедрале у лепој вароши на Рајни, Келну. Још од младих ногу удисао је Вили Биргел ваздух храмова, дркава и капела. 0 великим празнидима, нарочито о Николињу и Мартињу, ои је у свечаној одежди од скупоценог глатког броката, учествовао у црквеним обредима. Махао је кадионидом -из које се дизао миомирис тамјана, иосио црквене кшиге поред овештеника, звонио громко жутим као злато звонцима. Свечана атмо-сфера много-је утицала на љегову бујиу дечју машту. Али дечко је био врло жив. Свет на Рајни је весео и воли разоноду. Бела недеља, покладе се тамо нарочито славе. Разуме се да је и Вили Биргел узимао у њима живо учешће. Појављивао се у шареиој гомили, као младић, сад као Индијалад, сад као страшни Турчин или црии Арапин. И при том нико није могао .да одрече да младић иема фантазије и оригиналног схватања; Треба анати да је он већ успео да нретури очеву библиотеку и да се упу• ти у историју уметности, литературу, етнологију. Његови костими из тог времена носе обележје оригиналности и доброг иознавања ствари. Али живот се игра судбином човека. Иако је учио занат свога оца, који је у својој струци створио мого лених дела, није га изучио. Једнога дана постао је — железнички чиновпик. Данас је тешко замислити тог човека биране елеганције, господских покрета како седи за шалтером и издаје железничке карте: „Једну треће класе до Зондерхаузена ..." Времена су била тешка и Вили Биргел је тешко зараћивао свој насушни хлеб. Борио се, борио, пробијао нанред н најзад пробио. Железнички чиноетшк показао је

жилаау еиергију. Доцније је, ван слу- г/ли студира.

1) Сваки чопек има своју пасију. Тако; познати немачки филмски глумац скуцља маске егзотичних иарода. У ретким трепуцима свог слободног времена он пажљиво сређује своју збирку. У њој заиста има ретких примерака из далеких крајева земље. 2) Из збирке Вили Виргела, с лева на десно у горњем реду: погребна маска од шкољки из Камерунп, бивше немач• ке колоније у Африци, маска са венцем од сламе из Вајаке и једна црначка маска племена Вакон. На орману маска с роговима са Златие обале, сасвим десно маска једне верске секте цриачког племена Јуху. Вили Виргел држи у руци украс са једног урођеничког чамца званог „кану" са Саламопских острва у Тихом океани. Јер, он није само етнолог и светски путиик, него у првом реду глумац , м то одличан глумац који и на мртвим маскама уме да чита. Зато их он тако пажљиво узима у руку кад их сређује

т»лЉ ДГХЧ' 0^' г " е ?Ч

8) Вили Виргел раци у атељеима, ои код куће мора да обави велики поаао: да одговара на писма својих шногобројних поштовалаца и поштоватељки и да даје аутограме.

жбеног времена, почео да декламује. Толико да би испробао свој глас. И једиога дана нојавио се на позорници и ту је почео његов сјајни успои. Од „позоришта лутака" из младости, у воме је био и иитендант и главни јунак, љубавник, комичар и режисер, створио се мост славе који га је одвео на празу позорницу, а онда Филму где смо га у последње време могли видети у сјајним Уфиним Филмовима „Краљичино срце" или „Све за отаџбипу" ЈБубав према глуми учинила је од Вили Биргела и страсног сабирача маски у приватном животу. Маска је израз, сакривени израз, унутрашњег осећаја, унутрашњег живота и појединца и народа. Преображавање је тежња човекова. Човек би хтео да многоструко живи. Вили Биргел није само докони сакупљач, као други љубитељи. Он воли, студира маске, црпе из њих но!>в потстреке и емодије. Из његовнх маски, сабраних из најудаљенијих крајева света, већином са „вдшог коитинента", избија неко демонсгво, нека уиутрашња снага. У њима се огледа душевност урођеника са Јаве, Океаније, Јаиала, Арабије, Турске, а пре свега лсарке Африке. Све те маске стекле су се у мирном дому 1'или Биргела у Берлину. Њихов израз даје одговор на многа питања. Поготово стручЊаку какав је Вили Биргел. И за многе своје успеле улоге Виргел има да заблагодари својим маскама.