Kolo

СБРАИИСЛАВА НШИ?јД №ИЛЈИЖШ)(МР

Б р -

сви знате какав Јв лом но кућама у ота празнигса. У авлиуи се тресу ћилимови, у соби на патос оел'0 дете н љушти ораје; свастика села на канабе, метла измеђ ногу а.ваи н туца бадемг слушкин>а риба патос у сали и пева маћарсве патриотске песме; у кујни под шпоретом кмечи нрасе; на шиорету у лонцу ври пасуљ за ручак; у спаваћој соби, крај фуруне, стоји на столици корито и у њему тесто за милнхброт, покривено најпре чистим чаршавом па преко овога таштииом бундом. То као зато, да боље нарасте. И оида Фишеци и кесе. Где год со по кући окренете, сами Фишеци и квсе. На вашем кревету неки лимпгови, кутије са сардинама, и шунка; на вашем шрајбтишу Чшшеци са најввирцом, бибером, кеса пуна пиринџа, друга кеса пуна шећера, палсло мажарош и две фуите свећа. Ш онда по патосу неки аоани, љуске од ораја, коре од лимунова, модле од мхова, метле, четке, лаг.ори, и разне крпе за брисање нровора. Ујутру, кад пођете од куће, а ви просто ие можете изићи. Изгледате 1сао онај клови у циркусу, који се продуцира да скаче кроз гомнлу јаја носутих гоо натосу, а да ни једно не разбије. Проћете кров салу а жена за вама г.рисне: — Дићеш та.№0, убио те Бог, да те убије! Зар не виднш да је мокар патос! Пођете кроз спаваћу собу, а жена за вама врисне: Предавања г. Цикотв по Србији Г. Богољуб Цнкота, наш новшнар и сарадник „1Сола", чије су репортаже о Блиоком истоку биле необично радо читане, одржаће после духовских празника нио предавања по унутрашњости Србнје. На позив многих читалаца „Кола" и својих пријатеља он ће посетиТи Ниш, Зајечар, Књажеван н Неготин где ће говорити о нопозиатим крајевима Јулше Америке. На свом путу по Орбији, г. Цикота ће одрзкати

Г. Вогољуб Цикота, у разговору с бившим претседпиком Боливије и специјална нредавања за средњошколску омладину. „Коло" је во!1 објавило, да је помонута предаваља г. Цивота с изванренпм успехом одржао на Коларчевом. народпом универзнтету у Београду. Радује нас, да ће и наши читаоцн из унутрашњости нмати прилпке да присуствују овој јединственој приредби која ће бити илустроваиа уметничким пројекцијама днјапозптнва у нриродним бојама.

— Ама, нази како идегп, оборићеш ми корито с тестом, па ћу ти га натаћи на главу! Поћете кроз кујну а она олет за вама вришти: — Пази, пази, згазићеш на пилиће! И тако ви врд'ле:во, врд' деоно, док се не извучете из куће. А кад дођете на подне кући, а жона нервозна, што год јој доће шака а она баца. Разуме се, ви већ знате шта је. Или није нарастао квасац, или је фурунџија прегорео питу од ораја, или је слушкиња разбила вандлу са нодварком, или ма шта тако. Разуме се, жена вам ћушне под нос тањир са пасуљом, који је увек загороо, а она веже главу марамом, седае на миидерлук и плаче од једа. Вто, тако је скоро у свакој кући у очи нразника. А нарочито тај квасац, односно милихброт, нрави ужасне скандале. Увок се жоне због њега једе. Ето госпа Милку господин Ђокииу и прозвали су „Гоепоћа Милихброт". Тако је сви зову. То је име она добнла још прошле годиие, у очи Божића, и ја сам знао за малер због којег су јој пришшш то име, али писам хтео о томе све до сад да пишем. Дао сам јој реч да нећу писатн и одржао бих ја ту реч, али нраво да вам кажем, не могу просто да издржим. Годину дана ја то кријем као тајну, и ннкоме не говорим, па ето не могу више да издржим. Дошао опот Божнћ, и настао онај вашар по кући, па сам се сетио „Госпоће Милихброт" и љеног малера, те вам га морам испричатн. Дакле било је то прошло годипе. Госпоћа Милка отншла у чаршију у очи Божића, да купи ове што јој треба. Милихброт није хтела да меси, купиће готов код колачара. Што би се једила само. Отишла у дућан са довојком и напунила јој корпу. Чега ти ту није било. А разуме се да се сетила и њеиог ТЈоке. Њен Ђока необичио воли теј-бутер, па му тако увек, кад изађе у чаршију, купи по једно пакло, да му иамаже на хлебац те он то слатво једе. Шта ћете, старнји је човок, па млада женица хоће да му учини бар то зздопол.отво, кад ннкакво друго не може. Тако и данас, купи она једно накло теј-бутера. Али ни у дућанима у очи Божића није бољи ред но у кући. И тамо је вашар: кесе, шегрти, публика. Прави хаос. Шегрт у забуни, у журби, место тејбутера стрпа у корпу госпа Милкину памо квасца, а њсио пакло са тејбутером извесно стрпа у какву тућу корпу. Чим је стигла кући, она, разуме ое, узме кришку хлеба и намаже је своме Т)Оии и посоли. Проба Т>ока па тресне о земљу. — Овакав бутор дај ти твоме другом мужу, а не мепи! — На шта му фали? — Знам ти ја, тек не ваља нншта. — Јутрос си се накриво пробудио, па ти сад ништа не ваља! — узвикну госпа Милка па седе узннат сама да једе. Видела је она да тај бутер пишта не ваља, али га је јела узинат. А Жена је узинат кадра и не знам шта да једе. Она се наједе тако квасца а Хока отиде у канцеларију. И сад настаде права несрећа. Како је било хладно, то госпоћа Милка седне крај фуруне и узме да чита некакав роман. Она чита, чита, чита, а трбух расте, расте, расте. Сврши тек једну главу романа, на се пнпне по трбуху: — Ју шта ми је, убио ме Бог! Па што ближе подне, а трбух све више расте. Кад на подне, доће 'Вока кући, а ои затече жепу у деветом месецу. Пренерази се он, пренерази се жена.

— Шта је то, ако Бога знаш? чупа се он за косе. — Не знам, Бог ме убио да ме убнје, ако знам! — Па добро, откуд то, кад то, ка.ко то ? — Не знам, ето тако, од Бога. Јутрос у осам сати још сам била саовим као девојка. То знаш. — То онам сигурно. — Око девет сати изгледала сам воћ као у петом месецу; око десет сати изгледала сам већ као у шестом месецу; око Зеданаест сати изгледала сам као у ссмом месецу; а око пода дванаест, изгледала сам већ као у деветом месецу. — А сад нзгледаш већ као у девет месеца и четрпаест дана. Још горе, изгледаш као да имаш близнаке, Боже ме опрости. Па од куд то? — Не знам, седела сам овде крај Фуруне. и нисам ни мрднула. — Јеси ли снгурна да ниси ни мрднула? — Сишша сам.

И као што је госпођа Милка била сигурна да није ни мрднула, тако јв нсто и господин ТЈока био сигуран да ннје ни мрднуо. Ои је поуздано аиао, да његова жеиа не мож« бити ни т нрвом месецу а камо ли у деветом. Дочопа се грешник још један пут за косу, па појури по доктора. Мало је ту један доктор, сазвао је одма* конзилиум. Дођоше лекари, прегледаше госпођу, шапташе нешто латинеки, па се окронуше господин Ђоки: — Није ништа. Госпођа, је јела кваоца, седсла је крао фуруне, накваоац нарасгао. Сад се сви уверише да је госнођа јела квасца; то прнзнаде и оама госпођа Милка, а оамо гооподнн г Јоока остаде и даље неутешан. — Па добро, добро, квасац, квасац, али ко је тај квасац замосио? — иитао се ои у себи и гледао је непростано у женин трбух, као маче у жижак. Ето, од тога доба зову госнођу Милку „Госпођа Милнхброт". Помеиуло св не повратило се.

Шпшисбе а н е

ДАНИЦА ЉУБИ РУКЕ Ђорђе Поповић, уредник „Даннце". књижевног листа по коме је и добио надимак Даннчар. морао је стално да се бори за ггрилоге од својих сарадника. Тако је Натошевићу, познатом

пашем недагогу. упутио депешу да би га иотсетпо на обећану сарадњу: — А Дашша? Натошевић је тада баш био на кратком путу. Његова госпоћа. мислећн да се то односи на њену млађу кћерку Даницу која је била нежнијег здравље, одговорила је и ие чекајући на повратак свога мужа; — Дашша је здрава и љуби руке! КРАЉ МИЛАН И СРЕМАЦ Кала је једном приликом краљ Мнлан посетио Ниш, изишао пред њега, да му се поклони, и поофесорски колегијум. Ту је био и Стеван Сремап Када је па њега дошао ред. Сремаа је пришао краљу, рекао му своје име и положај. — Ви сте из Срема? — Не! Из Бачке сам, Величанство! — А наставник сте у Нишу? — Јесам. Величанство! — Чудновато! Среман из Бачке, а професор у Нишу! Заиста не разумем? — пашалио се краљ и тим речнма отпустио Сремна. Сремцу је увек било криво када би га неко на то нотсетно.

СМУЂ У ПЕСМИ На пекој рибљој вечери у Новом Саду салетели ЈТазу Костића да имнрошзира неколико стихова. Унраво је био раскомадан неки великн нрженн смућ. После силног наваљивања песннк ће рећи: — Е. тако се кућа тече, Поред емућа свако вече. То је друштру било мало. Поново су га спопали да настави. — Е тако се тече кућа, Свако вече норед смуђа. И опет иаваљивања. Опет молбе с* свих страна. — Кућа с" тече сто тако, Поред смуђа вече свако. Бојећи се даљнх варијана.та дру1ПТП0 је престало даље да наваљујв. ШТО СЕ ЉУБА НЕ ЖЕНИ Док је било још времеиа за женидбу питали пријатељи Љубу Ненадовића што не ступи у брак, што пропушта време да му пролази узалуд. — Нека, нека! — одговара Љуба. Много је бол>е да се човек ожени 1

& &

старије године, како ће децу таман изродити па умрети. Ако му деца буду рћава. људи ће рећи: „Није ни чудо. расла су без оца; зато су н рђава!" Ако ли му деца буду добра. све* ће казати: „Е. брате. а ко нм је отап? Зар ивср мозке далеко од кладе?"

4.. 5