Kolo

ПРОБЛЕМ БРОЈ 23 Тоггаза и Карерас I

ш тШ

јјјј

ШР шН

■

ш!

ЈР

т.

'ШЏ 'У/ДТ/У/УУ,

а и

ж!

шш.

ш!

Ж шШ

шш ш

шШ

■

ш§ 1Ш1

Бели вуче ш даје црноме мат у два потеза.

Решење проблеиа Орој 22 — завршницв Ј*. Рајхелма: 1) К б 3—14, Ка8—1>72) с4—с5! (ЗП:с5; 3) КМ—е5, §4—83', 4) Ке5—(Ј6, кЗ—; 5) а7—а8П+, Кђ7:а8; 6) КсЈб—с7, в28Ш; 7) ћб—ђ7+, Ка8—а7; 8) 1)7—1)80+, Ка7—аб; 9) 131)8—1)6 та1.

1 г ФРАНЦУСКА ПАРТИЈА Бели: др. М. Еве. «— Црни: Мароди. 1) е2—е4, е7—еб; 2) <32—(14, <17—<15; 3) 8ћ1—сЗ, 8§8—Ј6; 4) 1,с1—§5, 1,18—е7; 5) е4—е5, 816—<17; 6) ћ2—ћ4, 0—0; 7) 1,11—<ЈЗ, с7—с5; 8) Ос11—ћ5, 87—86; 9) Сћ5—ћб, ТЈГ8—е8; 10) Б85:е7, Бс18:е7; 11) ћ4—ћ5, 8<17—18; 12) 881—13, с5:с14?; 13) 813—85! 8ћ8—<37; 14) 385:ћ7! 8<17:е5; 15) ћ5:8б, 818:86; 16) М3:8б, 8е5:8б; 17) 82—§4, <Ј4 :сЗ; 18) 0—0—0! сЗ:ћ2+; 19) Кс1—ћ1, еб—е5; 20) 84—§5. Црни предаје пошто после шаха коњем У идућем потезу нема одбране. Као што се види из партије, бивши светоки првак Еве уме да комбииира када му с« укаже за то прилика. НЕ0БИЧН0 0ТВАРАЊЕ Седео велики вештшк др. Видмар у кавали када му приђе келнер и упита га да ли би хтео да са неким гостом одигра нартију шаха. Видмар је пристао и почео партију. Када је видео да његов партнер не зна са киме игра, велики вештаж се решио да се нашали. Прво је повукао пешака нред краљем за два поља, а затим у даљим корацима изашао напред с краљем. Већ после трећег потеза његов партнер је почео да се вајка и да маше рукама што је наишао на таквог „пацера"! Убрзо се, међутим, Видмарев краљ вратио натраг покупивши успут противничког коња и два пешака. Нешто касније је противник добио мат. Видмарев партнер није могао да дође себи од чуда. Присутни посматрачи почели су одушевљено да тапшу, а победник се дигао са столице и пружио противнику руку: — До виђења, мојв је име др. Видмар! ПАОЛО БОИ И ТУРЧИН Један од знаменитијих претставиика италијанске ере шаха био је вештак Паоло Бои (1528—1598), родом из Сиракузе. У оно доба већ умео је да игра истовремено по три партије без гледања на таблу. Путовао је много и доживео велики број авантура. Једном приликом, када је кренуо лађом на пут, заробе га гусари и продаду неком Турчину у Алжир. Тај Турчин је био страствени шахиста и одушевио се када је видео да му нови роб игра добро шах. Паоло му је добио велики број партија. Зато му је Турчин вратио слободу и још му поклонио две хиљаде цекина. Паолова игра истицала се духовитошћу и лепим комбинацијама и због тога је често звал на утакмице, па је играо с другпм вештацима и на двору шпанског крал>а Филипа II. ШАХИСТА НА ПОШТАНСКИМ МАРКАМА Бивши светски пр-вак Капаблаика имао је ту особиту част да му је влада острва Кубе, где је рођен, поводом љегове педесетогодишњице издала нарочиту серију маража. Истовремено јв на његовој родној кући у Хавани постављена сноменплоча. — Куба је позната по цигарама и шахисти Кана-

ВланкиТ — гопорило се у Доба када је звезда бившег светског нрвака била на врхунцу. Капабланка је први шахиста у чију су славу досад издане марке, па се и по томе види кодики је 6н понос својих земљака. Од сансе&астијапског турпира 1911 године па све до меча са Аљехином 1927 Капабланка је сматран непобедивим. И уопон и пад били су му нагли. Пре тридесет година једва јв примљен на сансебастијански турнир. Али се он сјајно реванширао својим противницима, који су покушали да му онемогуће учествовање. Првога од њих победио је у почетку турнира у таком стилу, да је за ту партију добио прву награду као најбриљантнију на читавој овој утакмици. На сличан начин победио је и једног другог мајетора који се против његовот учествовања изјаснио овим речима: Шта ће овај жутокљунац у шаху међу нама, чувеним шаховским вештацима? — Лакоћа и елеганција, којом је Капабланка побеђивао своје партнере, изазвали су опште дивљење. Одмах после ове победе постао је претендент на титулу светског првака.Тај шампионат је Канаблаика десет година касније освојио, али га је већ 1927 у мечу у Буенос Ајресу са Аљехином изгубио и то у тренутку, када њего-в порад нико није очекивао. Капабланка је прави ИЈпањолац, али у њему има нешто и индијоке "крви. ОБЈЕКТИВНОСТ У ПОБЕДИ И ПОРАЗУ Има случајева када људи иознати по свом карактеру и објективности ипак не могу да савладају слабе стране човечанске природе. Тако је један од светских првака, после изгубљеног шампионата, ово изјавио: — Шах је игра на умору, а смрт јој прети од многих ремиа. Потребне су многе реформе. Када је после три године победио на великом мајсторском турниру и многе чувене вештаке оставио иза свбе, исти тај светски првак сав раздраган је рекао: — У овој прастарој игри је велика животна снага, а њене могућности су неисцрпие!

ЧАРОБНИ КРУЖИЋИ

Ш9

фо

. , . ; !>Ј •'-» . . Ова! педовршени ..магични квгвдрат*' треба допунити пи<ђрама тако да сабранв водоравно. усправно и дијагонално дају увек исти збир — 1910. Знамо да ћете дати правилан одговор. али обичаја ради даћемо решење у идућем броју. УКРШТЕНЕ ШИБИЦЕ I Десет шибипа треба укрстити као што показује наша дота слика. Али — шибипе ее морају рећати тако да увек прескочите две друге. Две прекрштене гаибипе се рачунају као две. а место где је била шибипа рачуна ее као једна. Овај је задатак заиста лак. али ипак ћемо дати н.егово решен.е у идућем броЈУ јер му је други део куд и камо тежи.

Репгали сте свакако пвви део овог в»датка. Е. узмите. сад. па порећајте по' Ч)во ваших десет шибица. Задатак 1в

1гггЧ. трева прекрститв Иивипе тажо н* увек прескочите преко две друге. Две прекоштен^ шибипе се рачунају као две. али — место где 1е Сила шибипа ие оачуна се уопште. Покушајте сала, па ћетв видети колико је због те ситнипв. за.гатак постао тежи. Пошто ћете имати аоета да се помучите. ааћемо вам одговор у идућем броју. ЧЕТРДЕСЕТ И ПЕТ Да ли бисте могли да поделите бро! <К У четири дела тако. да први део плув Два. — други део ако му се олбије два. — трећи део ако се подели са два. а четврти ако се помножи оа два буду мећуообно једнаки? Ако не будете успели — одговов ћетв ваћи у идућем броју. КОЈИ БРОЈ.., Који ]в то број који. полељен са 1. 1, 4. 5 и 6 даје увек 1 као остатадс. а подвљеи оа 7 нема остатка? Одговор. уколико га не будете нашли. дајсмо у идућем броау. .ЧАРОБНО КРУЖИЋИ

У кружиће упитпите бројеие оа 1 ло II тако да збнр четири броја на сваком од пет кругова буде 26. Одговор у идућем 6ро1у.

ПИТАЊА

1 — Када еу се појавиле прве болницв за људе? 2 — Шта је акизам? 3 — Како се презивао холаидски сликар Рембрант? 4 — Ко је пронашао игру шаха? 5 — Како се звала мајка Краљевића Марка? 6 — Шта је кефалија? 7 — 1Соја је најскупље плаћена слика дв данас ? 8 — За колико дапа би могао човеж да обиђе пешке земљину куглу? 9 — Шта значи израз „плава чарапа'*? 10 — Шта значи израз ,,казус бели"? 11 — Када је оонован Црвени крст? 12 — Колико номада живи у Сахари? 13 — Од кога је Вук забележио песмв ,,Урош и Мрњавчевићи" и „Зидањв Окадра"? 14 — Шта је масларка? 15 — Шта је Шанац? 16 —• Чија је драма „Завјет"? 17 — Колико је километара аутомобилских путева на свету асфалтираних? 18 — Шта је влачар? 19 — Ко је био Владислав Граматик? 20 — Ко је подигао манастир Дечане?

Хоризонтално: 1) Чувар винограда. 4) Одроњавања леда илн снега. 7) Прстен. 8) Житарица. 10) Удео. 11) Број. 12) Континент. 14) Презиме фраицуског композитора. 10) Исечено дрво. 19) Посећивање. 22) Животиња. 23) Спол. 24) Свеза. 25) По грч. митологији бродар који превози душе на онај свет. 20) Врста рибе. 27) Није дебела. Вертикално: 1) Новац. 2) Декрет. 3) Минерал. 4) Осећање клонутости. 5) Окрећу. 6) Вожанство. 9) Пламен на малој лампи. 11) Циљ. 13) Хемиски елемент. 15) Овеза. 16) Врисак. 17) Будистички свепггеник. 18) Разбојник. 19) Ограда. 20) Спроводник воде с крова. 21) Презиме француског иио ца. 25) Узвик.

ИЗ 22-ОГ БР01А Одговор на „Питагорин одговор" У Питагориној школи било јв укуггио 28 ђака. Одговор на „Љубитељ лешника" Први је појео 280 лешника. други ЗЗв, а трећи 384. Одговор на „Троугласта даска" Треба преполовити сзцзаие троугаоне даске, па су те средине тачке кроз које ће елипса пролазити. Када се те тачке саставе линијама са супротним теменима. добиће се у троуглу просечна тачка, која је у исто време и пресечна тачка осовинв тражене елипсе. Треба још на свакој од тих линија пренети у супротном правпу отстојање од пресечне тачке до средине линије, па ће се добити (заједно оа срединама линија) шест тачша, кроз којв прс^ас-и тражена елипса. Одговор на „Умете пи да бројите?" Вероватно је да сте бројали овако: ...дввет хиљада деведесет и девет... десе* хиљада... Ако сте то учинили — погрешили сте јер после 9099 долази 9100. Одговор на „Још нешто спично" ЈедаНаест хиљада, једанаест стотина ж једанаест не пише се 11,111 пошто би то било једанаест хиљада. и једна стотина једанаест. Једанаест хиљада, једанаест стотина и једанаест пише се 12.111. БроЈ који долази после њега је према томе 12 112

„Квадрат и тачке" Одговор на Ево како се квадрат да цоделити на четири дела с тим да у сваком од тих делова буде по ттш тачке.

Одговор на „Ја лажем" Ако је тај човек говорио истину, <т Ј* лагао; а1со је лагао — рекао је истину . .. Али, ако је рекао истину — лагао је итд. Одговор на „МИТРАЉЕОК13Г СНОП 44 На свима таблама добијено је свега 47 1УПЛ. ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — За трен ока — претставља време од осам стотих делова секунда, јер то је време колико је потребно да ов капци на очима спусте и опет брзо отворе. 1 — Сем школа, св. Саву славе још и опанчари, јер постоји народно веровање, да је св» Сава први измислхво чињење коже за опанке. I — Наполеон је могао да се фотографише, јер је већ 1816 године постојал* фотографија. Истина не оваква геаква постоји данас, већ фотографија помоћу асфалта. 4 — Најсевернија тач1са у Европи је Оеверно Предгорје (Нордкал) на 71 отепену северне ширине. Предгорје има облик огромне стене, замишљене у кравпу севера, о коју се ломе таласи Северног Мора. 5 — У Египту има укупно 57 пирамида. 6 — Сунце је 323.000 пута теже од земл>е. 7 — Бугарски бацил је бацил који ©• налази у јогурту. 8 — Карма је основао учење Индије « судбини човековој по коме ако је неко био рђав у прошлом животу сада трпи. а ако је био дсбар, сада улшва. • — Сиортска антропометрија проучава по развоју тела неког човака за који је спорт лајпогоднији, а исто тамв како поједини спортови утичу на развој тела. 10 — Милан Милићевић (1831—1908) био ]• књижевник, педагог, библиотекар Народне библиоте.ке, државни саветник. Он је издао преко 100 оригиналних и преведених дела. Прикупио је обилату грађу за познавање нашег народног живота и историје 19 века. Најчувенија су му дела: Кнелсевилса Србија и Поменик. 11 — Романи „Беопуће" и „Опсене" нал»сао је Вел>ко Милићевић, књижеави ник и Новинар (1886—1930). 12 —- Каталепсија је обамрлост, укоченкжзгг, болест спавања, 1сада се тело и удови задрже у сваком, па и најнозгоднијем положају, без покрета (услед хиннотичног стања и код некнас душевно оболелих). 13 — Сихомора је дивља мисирска омоква и њен плод. 14 — Др. Ђорђе Јоановић (1871—1932) био је професор медицинског факултета у Београду. ПЗтампао је много радова из своје струке на српском, немачком и француском језику. 15 — „Племе Кучи" је дело Марка Мил»анова (1833—1901). 16 — Учитељ владике Рада био је Сима Милутиновић-Сарајлија (1791—1847). 17 — После цара Душана и цара Уроша последњи ерпски гооподари Струмице били су Дејановићи. Струмица је била њихова престоница. У народу се тамо и сада верује да је Костадин Дејановић био поеледњи српеки цар. 18 — „Месијада" је еп о животу и раду Христовом од немачког песника Ф. Г.Клопштока (1724—1803). !• — Емпиреума — је нагорео мирис илк укус. 20 — Река Гружа је лева притока Западне Мораве. Извире под Рапајвм к под Градииама, а улива се у Западну Мораву исиод села Чукојевца.

)