Kolo
13
ето бисте се вачудшги откуд му одједном толики прилив витешке крви.., Људи су били ван себе од одушевљеља. «гч Малаксао }е, удри брже — давао Је неко упуства са стајања. — Сад је гроги... И свако савио шаке око уста, развалио вилице и дере се, уверен да боксач само њега чује. До малочас је младић, кога је иротивник сад оборио иа под, аасипао удардима свот ривала. И онда су њему клидали. Давали му савете. Стручне, добронамерне. А сада нико да се осврне на њега. Поглед му плашљиво прати покрете противникових песница. Свадш час очекује спасоносни авук тонга. — Валдисао — рекла омаловалгавајући нека дама. Онда је одјекнуо гонг. Ово није уопште Сокс-меч
лротестује бесно неко из првих редова. — Зар сам за ово дао паре? Ништа друго него... Бирао је презриво израз.. — ...него боранија... Место да та мазпе, да се више не дигне са вемл>е, он стао па блене у њега.., Следећа рунда почиње пакленом дреком. Чини вам се да ће људима напослетку додијати па ће почети сами међу собом да се туку. Човеку у изгужваном белом оделу као да се и коса накострешила од узбуђеља. Стегао песницу, пропео се на клупу, и виче... Вичу и други. Вичу сви. И чује се само помамна дрека. А онда, кад гонг опет одјекне, узмахнуте песнице немоћно се спусте. И тек помало омекша онај огорчени, тврди и бесни поглед. Један дечак. који је у тренуТку узбуђења стрпао песниду у уста, као да је заборавио после меча да јс извуче...
Пу&лика
„ПЛЕМЕНИТ ОГ" СПОРТА
На крају. коментари: — Па ово, уствари није ништа. Видео сам ја двојицу који су се толико млатили да су обојица морали пре свршетка да одустану од борбе. И човек севну узбуђено очима. Ватрено расправљају и жене, које обузме паничан страх кад неки беза8лени миш протрчи кроз собу. Тресу, главама и млатарају рукама људи који су у стању да побегну из чекаонице зубног лекара кад из ординације изненадно дрекне неки несрећник. А онда се опет сви смире. Заборавв се мечеви, разбијени носеви и расклиматане вилице. Само још неколико дечака целе недеље у појединостима претресају све ударце кад се поподне окупе на неком пољанчету на периферији ..'. П. Погшић
анредна седница хитно је вакавана и одржана у мршавом хладу болешљивог багрена. Проблем је био тежак. Јер ниједал дечак није могао да претпостави да ће човек на улазу им*ати онако дугачке руке и да му нико живи неће моћи да промакно без улазнице. Као у инат, овога пута стајао је на сваких десет корака по једаи жандарм. Већање је дуго трајало и усвојен је доста смео план... А са трибина већ је одјекивала 8аТлушена бука. Први меч само што није почео. Први меч „племенитог" спорта. . 5. г : ■■ . ' — Извисили смо — рекао зловољно сувоњав дечак, опаљен сунцем. Дрвене трибине су трештале. Онда се заорио одушевљен пљесак. Први борци нојавили су се на рингу. Није остајало ништа друго него да се донесена одлука одмах претвори у дело. Док су три дечака заваравала пажњу жандармима мотајући се око улаза, остали се за тили час успентрали, готово вратоломном брзином. уз високе диреке на којима су нзграђене трибине••, • . : * Ако бисте пажл.ивијс загледали свс те људе и жене који се ту анојили па летњој припеци, онда ваиста не бистс вапазили ничег разборитог на 8Појавим, ванредао равнодушним лицима. Било их је доста који нису уопште зазирали да паглас аевн у. И сви су остављали, у првом тренутку, утисак као да су се скунили да присустпују пеком предавању у циљу сузби јаља алкохолизма.», Али, чим су два нарогушепа младића бесомучно кидисала један на другог, вамахујући гневно огромним кожним рукавицама, учинило би вам се као да сте се неким чудом обрели у сред пакла. Затрештале дрвене трибине, као да ће се овог треаиутка срушити. За Т1 >ен ока створили се у
рукама штапови, понегде и кишобрани, упркос жестоком сунцу.,, Младић на рингу залетео се и јурнуо на противника, спреман да га сравни са зомљом. Измахнуо песницом и — промашио ... Али, противник је искористио тренутак. Муњевитом брзином треснуо га је по лицу. Младић затетурао. Али овај други није му дао да цредахне. 'Један ударац у браду бацио је младића на под. Када се придигао, из једног краја отеклих, набухлих усана, скупљених У болан грч, цедио се танак млаз крви. Зверао је беспомоћно око себе. — Уби га! — викала је маса. Доброћудног, пуначког човечуљка. који седи до вас и који је ва време паузе грицкао нокте од досаде и сваки час пљуцкао, пошто се никаквог паметнијег посла ниЈв могао да сети, не бисте у тим тренуцима ни поред " најбоље воље могли да познате. Про-