Kolo

12азшдар мога кош« Ј©

НЕДЕЉА, 5 ЈУЛИ. Скупио се комшилук у нашој башти, под липом. Комшинице се одвојиле из мушког друштва, шапућу нешто и премотавају у клупче неке опаране џемпере. А, овамо, у нашем друштву, наш комшија „држи банку": — За мене је питање летњег одмора најлакша ствар ... Мој шеф одређује кад ћу да идем, а моја жена одређује куда ћу да идем... ПОНЕДЕЉАК, 6 ЈУЛИ. Синоћ, опет под нашом липом, хвали се један наш сусед, пред целим комшилуком: — Знате, ја обожавам опасност. У све ствари, у свакодневном животу увек унесем извесну дозу опасности.... — А-а-а! — пресече га комшија зато ваљда једете грашак ножем? УТОРАК, 7 ЈУЛИ. Хвали се једна наша сусетка нашој госпа комшиници: — Ми се према нашој служавци понашамо као према члану породице... — Ми не! — узврати јетко комшиница. — Ми смо према нашој врло учтиви. СРЕДА, 8 ЈУЛИ. Прича нам комшија ову сцену из препуног трамваја: — Је пи мали, ти изгледа, не умеш да устанеш? — пита једна дама дечка који у том препуном трамвају седи, док она мора да стоји и поред својих старачких година. — Умем, госпођо! — одговорио деч-

Пијачна стратегија

— јч утмам правац „Јованова пијаца", а ти „Цветни трг"... Зборно мисто „Теразије". После ја 'ватам „Зелсни венац", а ти „Бајлоновц пијацу".

Ја

ко, али се бојим ако устанем да ћете ви сести на моје место! Прина то комшија и потсети ме на једног негда виђеног тату који пре

неки дан у аутобусу не даде своме синчићу да устане и да направи место једној старој госпођи зато што је ппатио карту и за сина.

ЧЕТВРТАК, 9 ЈУЛИ. Ово ми је причапа госпа комшиница: — Замиспи само — вајка јој се нека дама, њена познаница — моја нројачица написапа моме мужу писмо у коме прети да ми неће сашити више ниједну хаљину док јој не исппати све старе рачуне... — А он? — питапа комшиница радознапо. — А он, безобразник један, одговорио јој да јој захваљује. ПЕТАК, 10 ЈУЛИ. Један наш упопа признати песник, добио од свог издавача пред сам рат, напокпон џепни сат о свом рођендану. Недавно, срео песник свог издавача и одмах узео да св жали: — Онај сат, знате што сте ми покпонипи, врпо пепо изгледа, али од рата наовгмо, уопште не иде ... — Онда смо квит — одговорио му хладно издавач. — Са вашом збирком песама исти је случај, још можда с том ргзпиком што није ишла ни пре рата па ни од рата наовамо. СУБОТА 11 ЈУЛИ. Пратио, ономад, комшија ташту на станицу. Отпутовапа код друге ћерне у Свипајнац. Било доста таштиних ствари па морапи да узму носача. т — Пошто ћеш да ми однесеш ствари до станице? — питао комшија носача. — Такса је за први кофер две банке, а сви остапи по банку! — Добро! — нашао комшија решење — ја ћу да понесем први а ти понеси остапе. М-ћ.

■>осзшуисзАчгш> НА РУШЕВИНАМА ИЗ ВРЕМЕНА ПРЕ ИНКА У подручју џунгле на левој обали реке Вилканота, неких сто километара далеко од Куска, старе престонице дарства Инка, паћеие су добро сачуване рушевине једног града из времена које је претходило времену Инка. Овде је реч о великим грађевинама које су обрасле бујном тропском вегетацијом, а које су грађене од неотесаног, али орнаментима украшеног камеља. Археолози су открили до сада три куле које су служиле за одбраиу, затим девет различитих степенншта, која су водила до малих округлих тргова и већи број бунара који су били спојени уским каналима. БОЈЕ ЖАЛОСТИ Није се увек употребљавала црнНна као знак жалости; У Кини се например облаче.беле хаљиие да 6и се изразио бол за умрлим рођаком. У Турској, међутим, * носе плаво. На.. двору старе Француске званична боја је била љубичаста д6к"су се краљице облачиле у браон а.удове краљева у бело, У Венецији у време Дуждева је" сматрапа тамно црвеиа боја као знак жалости. КОЛИКО ВРЕМЕНА ПОТРОШИ БЕБА НА ПЛАКАЊЕ Има људи који тврде да беба може плакати колико хоће, па и цео дан. Међутим, на једном медицинском институту испитана је ова клевета и потпуно оборепа Извршени су оглели са бебама из којих се види да једно одојче првих година зкивота проведе само 2 и по од сто свога времена плачући, 0,7 од сто дневпо вџемена по-

свети смеЈању, а остало време Једе, вари и спава. Из тога се види да је човек од рођења оптимиста, јер смејање заузима више његова времена него плакање које сачињава врло мали иостотак човекова дана. ПРВИ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЖИВЕО НА ДИЈЕТИ У данашње доба модерна медицина много пажње полаже на дијеталну исхрану. Италијански листови потсећају на проналазача дијетског начина лечења италијанског племића Луиђија Корнара који је живео у првој половини шеснаестог века. Корнаро је пропагирао и усмеио и писмено својнм савременицима како се помоћу лравилно регулисане исхраие може доживо.ти сто годнна. 1 До свог проналаска правилне исхране дошао је тек у другој половипп свог жнвота, јер је до четрдесете године жжвео врло бурним животом. Тада 'му је лекар прорекао скору смрт, ако не хтедпе да промени свој начин жпвота. Лекарски савет деловао је на Корнара и он је ограничио своју исхрану на 350 грама хране дневно. Јео је сваки дан мало меса, хлеба, јаја и иоврћа. Временом се толико навикао на тако смањен оброк да би се разболеа чим би поЈ'ео 50 грама више. Његово дело „0 трезвеном жпвоту" •које је било објављеио 1558 године када је Корпара имао 83 године било је преведено на многе стране језнке. Један савремени научник тврди да је исхрана, коју је за. себе одредио Корнаро била само мало већа од једие трећине калорнја које данас сматрају као минимум за одрлсање живота. Међутим је чињеннца да је Корнаро успео да долгиви дубоку старобг са овако минпмалннм количинама храпе.

СРЕЂА У КУТИЈИ ШИБИЦА Једпа млада фабричка радница у Шведској досетила се како ће на необичан начин да потражи себи младожењу. Она је радила у једној Фабрици шибица и ставила је у једну кутију цедуљицу са следећим садржајем: „Имам Деветнаест година и лено изгледам. Осећам се усамљена и хтела бих радо у широки свет. Ко ће ме нзвадити из моје тесне радионице у којој морам да ироводим свој млади живот." Случај је хтео да јс један конеихашки фабрикаит нашао писманце ове девојке у кутији шибица. Њена духовнтост му се толјЈко свндела да је у почетку ради шале почео с девојком да се дописује. Али, правио је рачун без крчмара. Девојка се у нпсмима показала духовита п весела, тако да се фабрикант једног дана решио да замоли девојку да му пошаље слику, а и он је њој послао своју. Ствар се лепо развијала и за кратко време Фабрикант и сирота девојка су се венчали. АПАРАТИ ЗА ПРИСЛУШКИВАЊЕ У СТАРОМ ВЕКУ Анарати за прнслушкиваље, који данас у противавионској одбранн играју велику улогу, помоћу којих се утврђује приближавање пепријатељских авнона, и којн служе бродовпма на мору да открију присуство иодморинца, развијени су данас до највећег савршепства. Ипак, они нису проналазак новога доба, јер их је било и у старом веку. Леопардо да Винчн преноручнвао је да се приликом пловидбе стави цев у воду. Ако се на горњем крају слу-

ша, може се чути да ли се у близини налазе други бродови, а исто то може се носматрати и на чврстом тлу. Владарн и државници, а и друга лица одувек су поклањали велику пажњу грађењу апарата за прислушкивање како би могли сазнати мишљење својих противника и подапика. Стога су градитељи и физичари непрестано размишљали на који би се начин иајлакше могли саградити такви уређаји. При грађењу ових уређаја главну улогу су имали левковн и цеви које су водиле кроз целу кућу до собе у којој се слушало. Било је различитих врста оваквих уређаја. Сачувао се један уређај из старог веКа. То је «уве-• ио Диопизијево уво у Сиракузи на Сицилији. Оио се налази У каменолому „Дел Плрадизо" у близини грчког позоришта. Једап део камеиолома био је претвореп у тамницу, а тираи Дионизијеј како казку, иаредио је у четвртом веку ире Христа да се сагради уређај за прнслуиткнвање, како би могао чутн шта његови затвореници разговарају. Овај рад изведен је на тај иачнн што су у чврстој стенн исклесане цеви у облику пужеве кућице, које су се све внше сужавале према г-оре и завршавале се у једном оделењу у коме је седео надзорник тамнице. На овај примитиваи начип гласовп су се тако појачавали да паљење шибице у тамници одЈ 'екне у соби надзорника тамиице као пунањ пушке.

Главни уредник Мирослав Стевановић * Уредиик Мића Димитријевић * За фотографије Алекеандар Симић * Цртач Ђорђе Лобапев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25 -010 * Власник и иадавач: Српеко издавачио предузеће А. Д. Јовап Тановић * Администраиија Дечапека 31. Веоград. Тел. 24-001—10; нттамиа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанска 31. Тромесечна претћлата 58— дин.