Kolo

2

1?аж>ндар мога кошиЈв

НЕДЕЉА, 12 ЈУЛА. ШПогађа јуче један наш комшија носаче да пренесу клавир његове жене. — Триста динара! — каже носач. — Апи има да га пренесемо неогребеног... — Добро, а пристајеш ли да ти дам шест стотина динара апи да испустите кпавир кад дођете до четвртог спрата?...

ПОНЕДЕЉАК, 13 ЈУЛА. циаприп — Да ли сте се и8г I пелцовали против I тифуса, гос'н ком>ј\| — Ја јесам, апи || жени нисам дозво— Зашто, забога? — Па, зато, брате, што је пани, после пепцовања, толико много почела да говори да сам посумњао да су је пелцовали грамофонском иглом.

УТОРАК, 14 ЈУЛА. Пита комшијин шврђа тату: — Је пи татице, а шта је то шеф? — То је сине човек који увек дође у канцепарију тачно, кад ја задоцним, или задоцни кад ја дођем тачно.

СРЕДА, 15 ЈУЛА. Прича нам комшија синођ подлипом како је неки његов стари пријатељ, давно прикован за болесничку постељу правио тестамент. Судија се згрануо кад му овај рекао своју поспедњу жељу:

»Зими зима, а лвти врућина

него мислим, кад су ми та господа веђ све однела, нека носе и мене...

НЕТВРТАК, 16 ЈУЛА. Вајка се у комшипуку наш сусед, бивши народниотац. Ишао ономад у свој негдашњи срез по намирнице, па се вратио празних шака. И узео да се жапи комшији: "— 1 " — Просто не могу да верујем да нао је народ веђ заборавио а топико смо му учинипи у своје време ... — Море, какви заборавио — одговорио комшија — Народ је старо зпопамтило... ПЕТАК, 17 ЈУЛА. Задиркујемо се синођ у башти, па ђе тек наш сусед, стари вечити момак (ипи како га комшија зове: „мушка уседепица") ређи нашој заједничкој сусетки: — Знате ли, болан, комшинице, да вас веђ више од десет година вопим... — Па?... треба пи сада да вам одредим пензију! — поклопи га сусатка и уђутка у њему страст пр^е-ионапног удварача.

СУБОТА, 18 ЈУЛА.

— Ти спадаш у оне ретке жене каже комшија госпа комшиници — које никада не претресају мужевљеве џепове! — То никада неђу ни чинити узвратила госпа комшиница, очигледно с поносом — јер сматрам да је то веома ружно! — Нажапост! Иначе би веђ давно приметипа да су ми сви џепови исцепани... М-ђ.

— Бар да мало зађе сунце!

— Шта? Ви тражите у тестаменту адвоката. Зар немате никог другог да ваш ковчег с вашим посмртним него баш њих... остацима, носе три банкара и три — Не ради се ту о пријатељству,

— Бар да мало гране сунце...

■>освгшисзАчгш-> ЧОВЕК ИЗГОВОРИ ДНЕВНО 18.000 РЕЧИ У данашње доба статистике и диФара научници нису изоставили ни једну грану људске делатности а да не израчунају колико она дуго траје. Један професор лннгвиста објавио је статистику из које се види да просечан човек који није трговачки агент, народни посланик или професионалии говорник изговори дневно 18.000 речи, На први поглед ово изгледа веома велика цифра, али у самој ствари то претставља к.љигу од 54 стране. За годину дана износило би то 66 кљига, свака са три стотине страна. За 13 година речи које човек изговорн, кад би биле примењене у кн>ижевности, испуниле би 4,620 књига што би већ била веома велика библиотека. Интересантно је да према прорачуну овог научника људи у унутрагањости говоре мање од становника великих вароши. НАЈМАЊИ НАРОД НА СВЕТУ У прашумама острва Еспериту Санто, једном од највећих острва Нових Хебрида, живи једна раса патуљака, за коју је утврђено да претставља најмањи народ на свету, по узрасту. Године 1887 утврћено је Да у Коцгу живе натуљци који су просечно високи 130 саниметара. До сада се сматрало да су ти патуљци иа Конгоа најмањи људи на свету. Међутим, недавно је доказано ла становници острва Вспериту Санто туку у томе пбгледу рекорд: опи су просечно високн свега 105 сантпметара.- " ■ < I , 0 животу ових натуљака засада се још много не зна: они живе у тако густим и непроходним шумама да је ретко коме белцу икада раније пошло за руком да им се приблилш. Сем то-

га, ови патуљци толико су пеповерљиви према странцима да чим примете њихов долазак беже у шуму и воде против странаца прави герилски рат, борећи се отровпим стрелама. Иаучиицима није још до сада пошло за руком да утврде када су ови патуљци доспели на острво Еспериту Санто. НАЈСТАРИЈИ ПРЕСТО НА СВЕТУ Најстарији престо на свету који је до данашљих дана очуван, налази се на острву Криту. То је иресто краља Миноса, који је владао нре више од две хиљаде година. Овај престо, сав од камена, окружавају камене клупе, на којима су седели, у та давна времена, краљеви великодостојници. У вези са овим престолом помињу се и други чувени престоли на свету. Руски цар имао је три престола. Најчувенији је био такозвани златни пре- сто, украшен са преко 1500 рубина и другог драгог камења. Још чувенији су престоли разних султана. Престо персиског шаха сав је од чистог злата, а престо махараџе од Мисоре израђен је у слоновачи с цртежима из индуске митологије. НАЈВЕЂА ДУБИНА АТЛАНТСКОГ ОКЕАНА Научници и поморски стручњаци, којн су се тек недавно вратили, после дугог крстарења по Атлантског Океану, изјавили су да су на 60 миља северно од рта Енгано на Хаитију измерили до сада највећу дубииу Атлантског Океана. Ту је Океан дубок 8.734 метара. До сада се сматрало да је Атлантски Окоан најдубљи на једном месту недалеко од Пбрторика, али је сада утврђено да је код рта Енгано дубина већа за 400 метара. Ова експедиција утврдила ј'е, сем тога, да је просечна дубина Атлантског Океаиа 3750 метара.

'Гихи Океан ипак је мпого дуСљи. Недалеко од Фидипинских острва и»мерена је дубина од 10.800 метара. То је до сада највећа дубина на свету. СКАМЕЊЕНИ ЦИЛИНДЕР,.. Према једној вести из Копеихагена сазнаје се Ј1а'су на дну мора у олупини једне старе енглеске Фрегате, која је потонула 1808 године недалеко од Ленштрупа, пронађени један цилиндер и један кишобран, који су се скаменили у току једне деценије на морском дну. Скаигењенн цилиндер и кишобран пронашао је капетан једног данског брода, који је до сада већ извукао на површину из старе олупине читав низ различитих ствари. Цилиндер и кишобран аронађени су у једној кабини. Занимљиво је да су се нриликом скамењења ова два предмета спојила. ИЗ СТАРИХ КРОНИКА * У једној књизи кухнњских рецепата XVI века била је забележена једна салата „против меланхолије". Њу су, изгледа, справљали, од оуранака лозе, крина, кожурине јабука и краставаиа. * У половини XVIII Века сваки сељак који је на свбјим колима улазко... у Берлин морао је да остави два велика камена на вратима града. Тако еа,купљено камење сл:ужило је за поплочавање варошких улина. * 11 марта 1878 за времепзложбе У Паризу, проналазач Едисон показао је Француској Академији свој ФонограФ. Академичар професор Бујар изјавцо је тада да проналазак није ншита ДРУго .до трик једног вештака ко-ји говори из трбуха. * При крају XII века краљ Француске Филип II налазио се једног дана на балкону евог замка у Паризу. Тада су улицом која је водила поред вамка и која је била :пуна ђубрета.

прошла нека кола која су подигла такав смрад да је враљ пао у несвест. Тада је Филип II наредио да се поплочају улице око замка. * У XVI веку су градски стражари у Нинбергу имали на расположењу нарочита кола која су служила за пренос нијаних грађана којима су ноге на улици отказивале послушност.

РЕПЕРТОАР УМЕТНИЧКОГ ПОЗОРИШТА Лепша ш.ре НА КАЛЕМЕГДАНУ | НЕДЕЉА, 19 ЈУЛА: „Сан летње ноћи" ■ (реприза — у 18 часова); УТОРАК. 21 ЈУЛА: „Дундо Мароје" (у 18 часова); ЧЕТВРТАК, 23 ЈУЛА: „Сан летње нбћи" (у' 1б часоба): ПЕТАК. 24 ЈУЛ^: „Чвор" (у 18 чаеова); , , НЕДЕЉА, 26 ЈУДА: „СЕОСКА ЛОЛА" (нремијера — у 18 часова). УлаЗниЈце се набављају у парфимерији до биоскопа „Двор" („Коласеум") — Теразије 38 — од 8 до 14 часова, а по подн© на улазу у гледалиште на Калемегдану. Недељом целога дана од 8 до 19 часова на Калемегдану.

Главни уредник Мирослав Стеваиовић * Уредник Мића Димитријевић * За фотографије Алекеавдар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 81. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јовап Таповић * Админиетрапија Дечанека 31, Веоград. Тел. 24-001—10; штампа „Штампарија Београд" А. Д., Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.