Kolo

7

/~>рага моја Милице, И Знам да ће те моје писмо за^^ чудити. Ти си навикла да твоја иријатељица пише кратка писма, и да ретко говори о себи. А сада ти пише тако опширно. Пре месец дана напунила сам тридесет годипа. Тридесет година, мила! Тих тридесет годииа за тебе значе срећу, зрелост, тихи мир. Да, за трбе, јор си живот схватила озбиљпо и исиравио. А за меие? Милице, за мсне су оне сећаље па све што сам нропустила, за мене су оне огледало моје песреће. Не жалим се. Свему сам ја крива. Ја сама. Ја хоћу само да ти се изјадам, јер ми се чини да ће ми тако бити лакше. Хоћу да нред тобом и пред собом признам свој грех и своју заблуду. Ти ме знаш одавно. Зпаш како сам потцењивала љубав, и како сам се смејала вама, својим другарицама, кад би се заљубљивале и цвркутале даиима и месецима „ о томе шта је он рекао, какве су му очи и како воли децу". Свакако се сећаш како сам немилосрдно исмејала сваку од вас, кад би се одушевљавале месечином, „његовим плавим, као море, очима", и вашим првим љубавиим писмима. Ти се сигурно сећаш да сам уображено осудила љубав као глупу заблуду... А сад? Драга, ја имам тридесет годииа и ниједаи човек ме није пол.убио. Ја имам тридесет година и нико ми није говорио да ме воли и да ие може без мене. Нико, јер ја то никоме нисам дозвољавала... А сад је дошла освета. У пашу канцеларију је дошао Он. Висок и леи. Црномањаст и бистрих очију. - Нисам сигурна да ми се свидео у првом тренутку, али сам осетила да веома често

гледам у њега, и да памтим сваки његов покрет. Заљубила сам се. Много и невероватно. А заборавила сам, — несрећна резонерка — да је њему само, двадесет и четири године. Гледала' сам га сваког дана, у вече односила собом његову слику и успављивала се њоме.

Калеметданом. ЦвеКе ]е пветалб, а Ја сам друговала са својим сањаријама, и чипило ми се да сам срећна. И тада сам угледала њега... Седео је на клупи с једном златном девојчицом. Могла је да има највише осамнаест година. Смејали су се нечему, и ја сам осетила да је он воли. Верујем да сам била веома збуњена, док сам пролазила покрај њих, и верујем да јој је Он рекао, пошто сам прошла: — То је моја колегииица из канцеларије. Стара девојка ... Ја сам опет „трезна", моја драга Милице. Не кривим никога, а најман,е њега. Пробудила сам се и видела како сам, некад, много грешила. Заљубила сам се, а та љубав ми се сад сграшно осветила. Опрости ми што сам те узнемирила

Пролазили су дани. Чинило ми св да је довољно што га волим. Нис&.< мислила шта ће доциије доћи. Вила сам девојчица, заљубљена шипарица... Ипак је дошао крај. Шетала сам

својом несрећом. Напиши ми неколико речи. Немој ме тешити, јер ће ме то само потсетити да имам тридесет годипа и да сам се покајала доцкан... Грпи те твоја Драгиња."

I /правника наше пилотске школе \ јГ звали смо „Стари". То је било његово име за све нас. Волели смо га много. Али, овом приликом иећу да вам причам о љему. Причаћу вам о његовој мачкици. Видео сам је први пут кад сам дошао да се претставим „Староме". Лепа ангорска мачка лелсала је у корпи-

Помен Душану Раденнавнћу

Данас се навршило пола годинв од смрти незаборавног нашег уметника Душана Раденковића, редитеља и члана Српског народног позоришта, сјајног глумца, великог Србина и одличиог друга и човска.

, —Л ј/Н Кпише:СД<оВоддн Е^ГоЈВВИР^.

Прохујало .}е пола године од оног трагичног дана када се живот нашег Душка, поноса наше позоришне уметности, угасио на дуишости, у лолси редитеља, у часу када се подигла завеса у „Ђиду м приказаном у његовој мајсторској режији. ... 1Бегова породица и његови пријатељи чине данас полугодишњи помен на самом гробу прерано умрлог уметника, чији губитак остаје наиакнадив.

ци до љеговог стола: „Стари" ми је испричао њену „историју": — Враћао сам се једне вечери с аеродрома. Падала је јака киша а пут је био раскаљан. Тамо где је данас онај лепи бетонски мост, налазио се један мост од дрвета, стар и трошан. Баш на том месту саплео сам се и пао у блато. Псовао сам и таман почео да се дижем из блата, кад приметих на рамену нешто живо. Била је то једна мачкица... Ова ту... „Стари" помилова мачку, и настави: — Узео сам је и хтео да продужим пут, кад приметих кроз кишу да јв дрвени мост био разваљен. Зацело бих пропао у набујалу воду, да се нисам саплео о мачкицу. Поверовао сам да је то прст судбине, и од тога дапа чувам мачкицу као амајлију. Чувам је ма да ћете рећи да сам сујеверан ... Тиме је била завршена прича „Старога", али историја с мачкицом није тиме била свршена. Случај је хтео да и ја доживим једну „авантуру" с њом. Требало је да летим сам. Први пут. ' Зависило је како ћу се показати. Страховао сам од „Старог" и од његове оцене. Летео сам у ваздуху више од двадесет мипута, и требало је да се спустим. Направио сам круг изнад аеродрома, кад одједном осетих како ме нешто гребе по нози. Погледао сам, и видео мачкицу нашег „Старог", а поред ње шест мачића, које је омацила у моме аџиону, старом школском апарату..,

У трепутку сам 8аборавио на свој први ,лет и на страх од „Старога", и тада сам, вероватно, направио грдне грешке при атерирању. Мој авион скакутао је по трави као скакавац, док сам се приближавао друговима и „Староме", који је стајао испред њих.

Мотор је још радио, кад сам искочио из авиона са мачкицом и шест мачића. Викао сам друговнма да ми помо•гпу. Притрчали су и кад су сазпали у чему је ствар дочекали су ме веселим поклицима. Тога дана јунаци смо били: мачкипа, њеннх шест мачића и ја. Нико ми се није смејао тто сам онако слабо атерирао. Ни „Стари" ми пије пишта пребацио. Његова амајлија се тога дгша увећала за шест пута.

Како ћемо имати уредну столицу | /редпа Фуикција црева исто је [Ј. толико важна, колико и правилан рад свих других органа у нашем организму. Како је столица израз те Функције, то се по њеној уредности или неуредности може закључити о правилном или неправилном раду црева. Међутим црева нису издвојен орган у нашем телу, него су у функционалној вези са осталим органима, те се стога и може догодити да разпи поремећаји у раду тих оргаиа имају за последицу неправилну функцију црева и слетствено и неуредну столицу. Сматра се да здрав човек треба да пма једну, пи житку, нн сувише тврду столицу у 24 часа. Ређи је случај да здрава особа има две столице за исто време; већи број означава сигурно оболење најчешће прибора за варење, али може бити -и иеког. другог нрибора или органа који на изглед нема никакве везе са цревпма (као на пр. проливи код оболења штитне жлезде која се налази на предљем делу врата). Много је чешћи случај да човек, поготово жеиа, нема уредну столипу, Опститација (затвор) сама по себи није опасна, нарочито онда када не прави никакве тешкоће. Познато је да има особа које пемају столицу по пет, шест. даиа, па се опет осећају здраве. Има их истина, којима то смета, те покушавају сва сретства да уреде ту фупкцију. У медиципи' се данас сматра да је затвор последица „доместикације" тј. нашег пивили-зованог живота који У многим приликама захтева салзлаћи- < вање нагона за столицом. Низом година човек успе да потисне тај рефлекс тако да га је онда врло тешко опет успоставити. Осим тога наша „цивилизована" исхрана, која је недовољна да потстакне црева на правилан рад, много доприноси нередовној столици. Напослетку и с&м начин нашег живота — то важи нарочито за чиновнике, раднике који раде стојећи или седећи, интелектуалце, старије особе итд. — у коме је кретање сведено на најмању меру, не може да допрнпесе поправци функције црева. Поред свега тога, у сваком случају дуготрајне и изразите опститапије, треба тражити њен узрок. Има много оболеља која могу утицати на функције црева. Тако је познато да гризлипа У цревима, запаљеље жучног мехура, хропично 8апаљење цревуљка („сленог црева"), шуљеви (хемороиди), камен у бубрегу, разни нервни поремећаји и поремећаји у Функцији жлезда са унутрашњим лучењем, као и разни тумори у цревнма или љиховој околиии, могу да имају за последипу пеуредну столицу. По себи се разуме да у тим случајевима треба отклонити узрок да би се спречила последица. Ако не постоји једио од ових, тзв. органиских обољеља, онда се опститација може поправити прво, васпитањем особе на тај пачин што јој се објаснн да је у љеном интересу да столицу мора да има сваког дапа у одрвђени час. Тако ће се успоставити ирекинути рефлекс. Када се то не може постићи само овим начином, треба покушати подешавањем исхране, која треба да се састоји од оиих јела која садрже доста целулозе (поврћа, салате, воћа). Има особа које добију столицу после чаше хладне воде или узимањем парчета шећера. Особама са млитавим цревима — обичпо мршаве особе — добро ће чипити лака масажа црева изјутра у постељи или лака гимнастика (скупљаље ногу уа трбух у лежећем ставу и савпјање тела напред у стојећем). Наиослетку ако све не помогне може се прибећи и сретству 8а читлћењв. Треба знати: 1. да оно не см>е да буде сувише јако; 2. да се мора узимати редовно и дуже време да би се успоставила редовна столица; 3. да се сретство ие сме једнако мењати и напослетку 4. да само сретство по себи пије толпко важно, колико |је вначајно колика се количина употреби, а опа треба да буде толика -да особа нема више од једие отолпце у току 24 часа. Др. С.